Poštovane dame i gospodo, dve stvari hoću da kažem u replici narodnom poslaniku, mom kolegi gospodinu Zoranu Babiću.
Najpre, gospodin Babić je rekao da kada ja kažem da je otet amandman da je to isto kao kada bi se reklo da je nešto ukradeno, da se neki lopovluk tu desio. Nije, poštovana gospodo. Ja pažljivo biram reči, merim ovde svako slovo. Evo, rečnik srpskog jezika kaže – otimati, i baš sam namerno upotrebio tu reči, jagmiti se, grabiti se oko nečega. Oko čega? Oko amandmana, poštovana gospodo. Ko se jagmi, ko se grabi? Četvoro narodnih poslanika SNS-a, među kojima je, evo i sada, gospodin Marković, u niskom startu spreman za sledeću sednicu, da čeka kod pisarnice naše amandmane i posle 20 minuta da preda to i da se prihvati umesto našeg. Molim vas, poštovana gospodo, pa to nije demokratska praksa, to nije demokratski običaj.
Druga stvar, gospodin Babić je, ja mislim i s pravom, ukazao na to da ako ja ovde kažem – računamo na podršku od 9,4%, da bi to moglo i da se izmeri ovde. I saglasan sam, ja verujem u taj rezultat. Pa, ja se i trudim ovde. Posvećen sam, ja mislim marljiv narodni poslanik. Verujem da mnogi glasači SNS-a sada kada posmatraju kažu – ma, glasao bih za ovog čoveka, i zbog čestitosti i zbog drugih stvari.
Ali, kada mi padne na pamet kroz jedno razmišljanje da, na primer u savezu sa DS, na primer da zamislimo, možemo da imamo i 30%. Pa, nekako mi je to, poštovana gospodo, primamljivije, u ovom trenutku mi deluje, kao nešto primamljivije, veći broj poslanika, snažniji uticaj, kreiranja, politika i pre svega, poštovana gospodo, zagovaranje onoga što je sistem, ideja verovanja vrednosti i mišljenje za koji se u politici ovde borim i kroz naše diskusije u Narodnoj skupštini. Hvala poštovana gospodo.
