Hvala, gospođo predsednice.
Ovo je još jedan amandman Poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka koji je prihvaćen. Inače smo mi, takođe, kao kolege Šutanovac i Pavićević, intervenisali na stav 1. tako što smo na kraju rečenice dodali reči – koji se ističe na oglasnoj tabli organizacionih jedinica, tako da bi taj stav glasio sad – Ako je rukovodeće radno mesto upražnjeno, na predlog rukovodioca organizacione jedinice koji je nadležan da zahteva popunu upražnjenog radnog mesta, u roku od 30 dana od dana kada je mesto upražnjeno, organizaciona jedinica nadležna za upravljanje ljudskim resursima raspisuje interni konkurs za popunu tog radnog mesta, koji se ističe na oglasnoj tabli organizacionih jedinica.
Smatramo da je potrebno uvesti obavezu organizacione jedinice nadležne za upravljanje ljudskim resursima da zaposlene obavesti o raspisanim internim konkursima, putem isticanja istog na oglasnoj tabli tih organizacionih jedinica.
Zahvaljujem.

Na član 136. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 137. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor, Elvira Kovač, Zoltan Pek i Anamarija Viček.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 138. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, neophodno je, ja mislim, našu pažnju ozbiljno usmerimo ka našem amandmanu na član 138, koji se tiče tačke 1) stava 1.
Evo šta piše u tom delu ovog člana Predloga zakona – u radni odnos u Ministarstvo ne može se primiti lice, pa ide tačka 1), protiv koga se vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti.
Mi smo naveli tri dobra argumenta. Zašto sadržina ove tačke može da bude problematična? Napisali smo da je ova odredba neprihvatljiva sa stanovišta jednog od osnovnih pravnih principa jedne države koja počiva na načelu vladavine prava, a naša država, ako čitamo naš Ustav, svi to znamo ovde, na osnovu sadržine člana 3. Ustava, počiva na načelu vladavine prava i najvažnijeg principa Krivičnog prava, da se svako smatra nevinim, dok se ne dokaže suprotno.
Šta se dešava poštovana gospodo? Mi kada prihvatimo ovakvu odredbu u članu 138, onda mi kao da smo presudili jednom čoveku. Pročitao sam obrazloženje, na primer Ministarstva, zašto ne može da se prihvati naš amandman.
U obrazloženju piše – amandman se ne prihvata zbog toga što lice protiv kojeg se vodi krivični postupak uoči zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu, ne može biti primljeno u radni odnos zato što postoji mogućnost da u postupku bude osuđeno na izdržavanje kazne zatvora.
Nama se činilo da takva odredba predstavlja narušavanje nekih prava, a naročito pretpostavke nevinosti za neka lica koja su suočena sa nekom vrstom gonjenja. Naravno, razmišljao sam, pa da li, pošto ipak ako postoji osnovana sumnja da neko može da završi tamo, kako da zasnuje. Ali, kao što ste se vi pozivali tokom rasprave ovde kada smo govorili o nasilnicima u stanu, u kući, da postoje neke pravne pretpostavke koje ne smemo da povređujemo bez obzira na našu empatiju prema onome drugome. Na zabrinutost oko toga kako će da se ponaša, pa i ovde ministre Stefanoviću, moramo da vodimo računa o nekim principima, o nekim pretpostavkama koje se tiču velikog načela vladavine prava. To najpre moramo ovde da vrednujemo. Hvala.

Dala sam vam vreme duže, neverovatno. Moja greška.

Hvala predsednice.

Ovo su uslovi propisan naravno za poštovanje u čitavoj državnoj upravi, dakle u svim ministarstvima, ali da budemo potpuno plastični. Imate lice koje je mogući izvršilac krivičnog dela i vi ga dovodite u Ministarstvo koje se bavi gonjenjem tih krivičnih dela. Vi njega već dovodite u položaj da može da utiče možda i na ishod istrage po sopstvenom slučaju, da uzmemo teoretski. Znači, zapošljavate u organ koji se time bavi što je potpuno nemoguće. Znači, neprimereno je. Država mora kroz neku vrstu bezbednosne provere da izvrši nekakvu proveru i da kaže – neka se završi postupak i ako je sve u redu konkurišite za radno mesto. Dakle, dok postoji takva vrsta sumnje prosto je neprimereno da neko bude primljen u rad MUP-a.

Na član 138. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

  Radi se o već citiranom članu 138. i tački 1) kojom se propisuje zapošljavanje, odnosno primanje u radni odnos i to tako da ako se protiv lica vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. Mi menjamo u nekoliko tu tačku tako da se ne prima lice protiv koga vodi krivični postupak.
Razlozi su sledeći. Mi smo bili protiv odredbe u ovom zakonu koji kaže da radni odnos prestaje ako se protiv lica vodi krivični postupak. U toj odredbi niste, koliko god mi bili protiv te odredbe, u toj odredbi niste definisali vrstu krivičnog postupka da bi licu koje je već zaposleno, ima radni odnos, prestao radni odnos. Sada da bi lice zasnovalo radni odnos ono može to ali ne ako se radi o krivičnim delima koja se gone po krivičnoj dužnosti.
Tako da morate se odlučiti. Dakle, naš amandman je u duhu onoga što vi hoćete od ovog zakona. Ja neću da se neko otpušta zato što se protiv njega vodi krivični postupak, jer verujem da treba da poštujemo Ustav i da je svako nevin dok se krivica ne dokaže. Ali, vi insistirate na tome, vaše je pravo potpuno legitimno, onda ćete imati jedan razlog da otpustite lice, a drugi razlog da lice ne zasnuje radni odnos.
Nisam sigurna da amandman ne može i bolje da se definiše, samo mi je bila ideja da stavimo ljude u potpuno ravnopravan položaj. Ako će licu zaposlenom u MUP prestati radni odnos zbog krivičnog postupka za dela koja se gone po službenoj dužnosti onda to ide i ovde, ako ne, onda krivični postupak kakav god. Hvala vam.

Mi smo ovde u članu 172. stavili u stavu 3. – kada se utvrdi, dakle radi se o posebnim slučajevima prestanka radnog odnosa, kada se utvrdi da je pravosnažnom presudom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci, za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti danom donošenja rešenja itd.
Dakle, radi se o krivičnim delima koja se gone po službenoj dužnosti. Slažem se sa vama što se tiče prestanka, slažem se sa vama da metodološki treba da bude isto. Ako se stavi, i to vas molim, samo da proverim još jednom, znači, ako se stavi da se neko ne može primiti zbog sumnje da je izvršio krivično delo, da se goni po službenoj dužnosti za takvo krivično delo, onda je logično da mu zbog takvog dela može prestati radni odnos i obrnuto, znači, sasvim je isto.

Na član 138. amandman su zajedno podneli poslanici Vladimir Orlić, Dušica Stojković, Aleksandar Marković i Nenad Nikolić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 138. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Boris Tadić – SDS – ZZS – ZS.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.