Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Dubravka Filipovski, Velimir Stanojević i Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Koristiću svojih pet minuta.
Dakle, rekao sam u raspravi u načelu da u ime Pokreta za PREOKRET ću glasati u danu za glasanje za ovaj zakon i da je ovaj zakon solidan, nedovoljan, ali solidan u smislu da nemam primedbi na ova njegova četiri člana.
Na ovaj član 1. jesam podneo amandman i objasniću razlog zbog čega … Da, da, koristiću pet minuta.
Dakle, zbog čega smatram da je Vlada trebala da prihvati ovaj amandman, čak je Vlada u obrazloženju odbijanja amandmana prihvatila moje argumente, samo je vidljivo da nije razumela šta sam ja sa ovim amandmanom želeo da postignem. Kažem – ovaj zakon nije loš. I moram da kažem da Vlada otkad je u ostavci podnosi solidne zakone, što bi značilo da bi bolje bilo da je već kada je izabrana podnela ostavku i moguće da ne bi napravila tolike štete.
Recimo, za ovaj član može da se kaže da će on popraviti položaj osoba sa invaliditetom, da će oni moći da se potpišu na izvestan način, bez poteškoća, zato što će imati tehničku spravu koja će im to omogućiti i njihov hendikep će biti otklonjen.
Međutim, ono što je sporno i što sam pokušao da ispravim kroz ovaj amandman koji je podneo Pokret za preokret, jeste sledeće: u stavu 2. ovog člana se kaže: „Isprave koje predstavljaju formu ugovora ili nekog drugog pravnog posla ne mogu se potpisivati u skladu sa stavom 1.“ Dakle, stav 2. definiše izuzimanje iz opšteg pravila iz stava 1. Međutim, ako ga tumačite u skladu sa onim što se podrazumeva pod pravnim poslom, vi u suštini anulirate ovaj zakon. Zašto? Zato što je pravni posao i kupovina karte u autobusu, pa čak i ono što u obrazloženju kaže zakonopisac, odnosno Vlada, brakorazvodna parnica. To je isto pravni posao. Stavom 2. na implicitan način isključujete mogućnost da se upotrebi taj pečat. I vi kažete – sve što je pravni posao, ne može biti overeno ovim pečatom. Predlog Pokreta za preokret je bio da se doda reč: „teretnog“. Dakle, bilo bi da se pečat ne može upotrebiti u slučaju teretnog pravnog posla, koji bi stvarao pravnu obavezu za onoga ko je taj pečat koristio.
U obrazloženju se kaže sve ono što su i moje argumentacije. Međutim, amandman se ne prihvata. Dakle, nije u stavu, gospodo iz Ministarstva, nije u stavu 2. proširena mogućnost stava 1, već je ograničena mogućnost tog stava 1. I vi kažete – ne, u pravne poslove spada to, to i to i ne dozvoljavate da se ubaci reč: „teretna“ i praktično anulirate stav 1. i kažete da bi ovo što ja predlažem moglo da se reguliše eventualno nekim drugim zakonom. Niste u pravu.
Ja sam samo želeo da se ne desi da neka osoba sa invaliditetom želi da koristi pečat za overavanje nekog dokumenta i da mu kažu – ne može to, to je pravni posao. A sve je pravni posao. Sad sam vam objasnio šta je pravni posao, a i vi ste to objasnili u odbijanju mog amandmana. Dakle, brakorazvodna parnica, neki drugi postupak itd. je pravni posao, nije teretni pravni posao, ali je pravni posao. I vi praktično na taj način omogućavate faktički da ovaj zakon neće moći biti primenjen ukoliko ga neko bude tumačio ekstenzivno, ukoliko pravni posao bude tumačio u suštini onom šta on jeste. A teretan pravni posao se jasno zna šta je – to je onaj posao koji stvara obavezu, materijalnu ili neku drugu obavezu za učesnike u tom poslu.
Zbog svega ovoga, još jednom vas molim da prihvatite ovaj amandman, da uvažite ove činjenice koje preciziraju i ne omogućavaju ekstenzivno tumačenje ove pravne norme koja, na neki način, ugrožava samu svrhu ovog zakona. Vaše obrazloženje, molim vas, pročitajte ga pažljivo, ide u korist mog amandmana, samo ste vi moj amandman pogrešno protumačili. Dakle, da bi ovaj zakon više išao u korist osoba sa invaliditetom ili da se ne bi desilo da on ne bude primenjen, ja vas molim i predlažem da prihvatite ovaj amandman. Ja ću svakako glasati za ovaj zakon, međutim, bojim se da ćemo sutra imati problema sa primenom ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Zahvaljujem se predlagaču ali moram još jednom da ponovim razloge zašto odbijamo i ovaj amandman. Predlog koji je pred vama ne služi za to da se izmeni drugi zakon. Dakle, ovo o čemu govorimo je predmet regulisanja drugog zakona. Ono što smo mogli da uradimo mi smo uradili u okviru zakona koji je pred vama. Dakle, ispunjavamo odredbe konvencije koja je trebala još davno da se usvoji.
Ne možemo ovde da promenimo, može, Skupština sve može, ali ne vidimo političku opravdanost i ne vidimo pravnu opravdanost da se Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa izmeni ovim zakonom. To reguliše Ministarstvo pravde, ono će to uraditi, siguran sam u najskorije vreme, od nas imaju tu inicijativu. Tako da na ovaj način smo omogućili da postojeći pravni okvir bude sačuvan, ali da u isto vreme omogućimo ipak jednu posebnost za osobe sa invaliditetom i da rešimo problem koji je dugi niz godina pritiskao osobe sa invaliditetom i ovo je dobar način da se to reši. Ali, ne na taj način što ćemo mi sada preuzimati tuđa ovlašćenja i preuzimati tuđe ingerencije i mi ovde kroz jedan zakon početi da menjamo drugi zakon. Tu se ne stvara pravna sigurnost.
Ovo što je urađeno je dobro, što ste i sami priznali, hvala vam na tome. siguran sam da će vrlo brzo i Ministarstvo pravde prepoznati potrebu da se nastavi sa produbljivanjem ovog instituta o kome ste i vi govorili, a o kome govori naš zakon.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, po amandmanu.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, hajde redom. Prvo, ne stoji činjenica da je Vlada, kao što smo malopre čuli od ministra, prihvatila ovaj amandman, kao što je to predlagač amandmana rekao. Ja se zahvaljujem ministru koji je malopre dao jedno da kažem, sadržajno obrazloženje zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman.
Po mom mišljenju ovaj amandman ne treba prihvatiti ni iz suštinskih, ali ni iz formalnih razloga. Suštinski razlozi su sadržani u obrazloženju, odnosno u mišljenju koje nam je Vlada dostavila. Ako je predlagač amandmana pročitao mišljenje mogao je da zaključi zbog čega treba odbiti odnosno, zbog čega je neprihvatljiv njegov amandman. Da ne bih čitao sada obrazloženje, malopre je ministar to lepo obrazložio, a i obrazloženje je dugačko.
Međutim, kada je reč o formalnim razlozima, nemam ništa protiv da se predlagač amandmana oslovljava ili potpisuje kako god želi, pa i kao lider nevladine organizacije, u privatnoj prepisci. Kada se privatno sa nekim dopisuje može da se oslovljava, može da se potpisuje kako god želi. Može da se potpiše i kao Napoleon, kao Bog sunca, kao kralj i ne znam ni ja kako.
Ali, kakve to veze ima sa Narodnom skupštinom? Dakle, u zvaničnim skupštinskim aktima to nije dozvoljeno. Zamislite sada kada bi svaki poslanik napustio svoju poslaničku grupu, pa osnovao nevladinu organizaciju i krenuo da podnosi amandmane i da se potpisuje kao lider te nevladine organizacije. To je nemoguće, to je nedopustivo.
Već jako dugo vremena gospodine predsedavajući ukazujemo i gospodin Rističević i ja na ovu situaciju. Mislim da je krajnje vreme da prekinemo sa tom praksom.
Još jedna rečenica, s obzirom da je izgovorena sintagma da je Vlada u ostavci ili tako nešto. Vlada nije u ostavci, ali postoje poslanici koji su u odlasku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

 Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, Sokrat beše, gospodine Martinoviću, rekao – ko zna da ne zna, taj već nešto zna. Predlagač amandmana još nije shvatio velikog Sokrata, ali mislim da u ovoj Narodnoj skupštini narednih decenija neće ni shvatiti. Teško će se takva politička gromada povratiti u ovaj parlament posle narednih izbora.
Naime, ja smatram da je ovaj amandman neuredan. Gospodine Martinoviću, ja sam vama već govorio da na vašem odboru povedete računa o tome. Evo vidite, Republika Srbija, Narodna skupština, poslanik prof. dr ime i prezime, pa povlaka Pokret za preokret. Mi nemamo poslanike. Naša funkcija se zove, kako? Narodni poslanik. Pokrajinski parlament ima osobe čije je zvanje poslanik. Znači, ili je pokrajinski poslanik zalutao u ovaj parlament, ili jednostavno takva funkcija ovde ne postoji. Ako ne postoji funkcija poslanika, onda ne postoji ni amandman poslanika, jer amandmane mogu da predlažu narodni poslanici, i to piše u Poslovniku.
Za razliku od predlagača amandmana, ja nisam predavač na Pravnom fakultetu ili već profesor prava na fakultetu u Novom Sadu. Ja ne znam šta ti studenti nauče, ali ja ništa nisam naučio, naučio sam sve suprotno od onoga što pravo govori. Pravo govori, takođe, da je zabranjeno plagiranje, posebno političkih stranaka. Političke stranke imaju svoje obaveze. Zamislite sutra da neki poslanik, recimo, predloži sa taštom, svastikom ili sa sobom formira udruženje - Paja Patak, Miki, Šilja, Politikin zabavnik, pa da dođe ovde i da podnese amandmane kao Paja Patak.
Vama je smešno, ali ne postoji u Zakonu o NGO, nevladinim organizacijama, tzv. udruženjima građana, za koje je potrebno tri člana, ne postoji odrednica da je zabranjeno da se u nazivu stranaka, u nazivu stranaka je zabranjeno da budu imena stranaka kako sam već naveo - Paja Patak, Miki, Šilja, Politikin zabavnik, ali za udruženja građana takva odredba ne važi.
Dakle, sutra može da nam se pojavi stvarno Paja Patak, Miki, Šilja, a možda se već i pojavio, vidim ima čudnih predlagača amandmana, može da se pojavi ovde i da nam predlaže amandmane. Zamislite sada da mi to moramo da razmatramo. To je jedno.
Drugo, političke stranke imaju svoje obaveze, ne samo prema biračima, već prema Agenciji za borbu protiv korupcije, da podnose izveštaje itd, što udruženja ne moraju. Postoji više obaveza. Recimo, postoji obaveza političke stranke da ne sme da se finansira iz inostranstva, a udruženja to mogu. Političke stranke ne mogu van izbornih termina da se reklamiraju. Udruženja mogu. Zato vam govorim da je ovo nevešt pokušaj plagiranja političke stranke.
Mi kao narodni poslanici, predstavnici partija i izbornih lista nemamo ništa protiv da narodni poslanik bilo koji predloži amandman i da se potpiše svojim imenom i prezimenom. Čak nemamo ništa protiv da posle izbora osnuju političke stranke i da se ponašaju kao šefovi i predstavnici političkih stranaka. Ovako je za mene to i iz ovog pravnog, a objašnjavam profesoru koji predaje pravo, iz pravnih razloga je ovo neprihvatljivo.
Drugo, po pitanju overe, ja se slažem sa mišljenjem Vlade. Mislim da nije samo teretni posao u pitanju, već da su i drugi poslovi, ali to je teško objasniti pravniku. Sto pravnika, sto mišljenja, a ovo je 101. Njemu je najteže objasniti, jer da može da mu se objasni, nama bi bilo daleko lakše ovde. Dakle, verujem da je Vlada u pravu kada je ovo predložila.
I na kraju da završim. Gospodo studenti, vi koji učite pravo, treba takođe od Sokrata da naučite da je bolje malo primenljivog znanja, nego puno neprimenljivog. Zbog tog neprimenljivog znanja, ja tražim da se ovaj amandman odbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Gospodine Veselinoviću, ono što sam uspeo da razumem u izlaganju, pomenut je profesor Pravnog fakulteta, što vi niste. Nije vaše ime i prezime pomenuto, tako da ja nemam osnov za repliku.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, uvaženi ministre Vulin, poštovana gošćo iz Ministarstva, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici, gospodine Bečiću, povređen je član 104. Poslovnika kojim se definiše pravo jednog narodnog poslanika na repliku.
Očigledno je, gospodine Bečiću, da su gospoda Marković i Rističević komentarisali amandman koji je na ovaj predlog zakona podneo naš kolega i vaš kolega, gospodin Janko Veselinović. Ni za jednu osobu ovde nema dileme da su oni uputili niz primedbi i kritika, čak i uvreda na račun predlagača amandmana, gospodina Janka Veselinovića. Najmanje što je vi trebalo da uradite, gospodine Bečiću, je da sada gospodinu Janku Veselinoviću date pravo na jednu repliku u trajanju od dva minuta. Ja mislim da bi to bilo potpuno dosledno pridržavanje sadržine Poslovnika naše Narodne skupštine. Hvala.