Zahvaljujem se, gospođo Martinović.
Reč ima ministar. Izvolite, gospodine Selakoviću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam i da se ne javim s obzirom da smo u raspravi u načelu prilično pretresli pitanje koje je predmet ovog amandmana. Samo želim da napomenem da su u radnoj grupi koja je pripremala nacrt koji je sada pred vama kao predlog, članovi bili i predsednik Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, gospodin Zoran Pašalić i predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, gospodin Marinović i predsednik Prekršajnog suda u Novom Sadu, gospodin Kozarski. I da su upravo ova rešenja, koja se nalaze pred vama, rešenja koja su predlagali, a koja su pravno tehnički uobličena naknadno i opet dobila njihovu podršku, dakle predsednika najvećih prekršajnih sudova u Srbiji. Te s toga, ne stoji nikakav razlog da su sudije te koje sada tvrde da ovo rešenje nije dobro, a da je Vlada to nametnula.
Ne, mi smo uspostavili princip, zaista, što se to moderno kaže, i u inkluzivnosti, odnosno uključenosti svih relevantnih subjekata prilikom izrade ovog nacrta zakona i slušali na prvom mestu reč struke.
Priznaćete da dve godine prakse u primeni ovog zakona je bilo sasvim dovoljno da se vidi koji su to kameni spoticanja da bi ovom prilikom bili korigovani. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, uz svo poštovanje ovoga što ste rekli, predsednici sudova ne učestvuju svakodnevno u prekršajnim postupcima kao sudije, kao što to rade kolege sa kojima sam ja razgovarala i koje se samo bave vođenjem prekršajnih postupaka.
Pokušala sam da vas ubedim i pokušaću ponovo. Dakle, vi ste rekli da sud prilikom odlučivanja o sporazumu vodi računa o interesima oštećenog i to je u redu, ali je nelogično da isti taj oštećeni o čijim interesima i pravima sud vodi računa prilikom odlučivanja o sporazumu, nema pravo da bude informisan time što će mu se dostaviti odluka prekršajnog suda o tome na koji način i kako je prekršajni sud brinuo o njegovim pravima.
To zaista nema nikakvo ni pravničko ni finansijsko ni ljudsko niti bilo kakvo drugo obrazloženje. Mi sada možemo da se pozivamo na koga god želimo, ali to nije logično, pogotovo napominjem zbog toga što najveći broj prekršajnih postupaka nema oštećene, a tamo gde ih ima su vrlo osetljive oblasti kao što su rad, kao što su zdravstveno i socijalno osiguranje, javna bezbednost, uprava i tome slično.
Dakle, u malobrojnim postupcima gde postoji oštećeni, mislim da je protivno Ustavu isključivati njihovo pravo na dostavljanje odluke suda o sporazumu i time im uskraćivati mogućnost da u nekim drugim postupcima, na primer parničnom postupku ostvaruju dalje neka svoja prava i pravne interese. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika ministar. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Ceneći svakoga i, naravno, spremnost uvažene prethodnice da učestvuje u raspravama i predlaže neka dobra rešenja, ja ipak kao resorni ministar više imam poverenja u glas sudija koji mi prenose predsednici sudova, nego, uz puno poštovanje, koleginice i kolege narodni poslanici, zato što su upravo predsednici sudova oni koji odgovaraju za blagovremeni zakonit rad suda na čije čelo su izabrani, a uostalom, izabrani su upravo od strane ovog uzvišenog doma, odnosno glasovima narodnih poslanika.
Mislim da sam ostatak teme prilično apsolvirao u raspravi u načelu, kada sam i skrenuo pažnju da je reč o prekršajnom postupku. Ako je reč o oštećenom koji smatra da sporazum o priznanju prekršaja nije zaključen u njegovu korist ili da je on tu prilično oštećen, on ostvaruje pravo i na vanredni pravni lek i na parnicu. U toj parnici sporazum o priznanju prekršaja je neoboriva dokazna isprava. Prema tome, ne vidim šta bi tu bilo sporno.
Samo još jednom skrećem pažnju da nije reč o krivičnom postupku, da je reč o prekršajnom postupku, da se broj prekršajnih postupaka u Srbiji meri stotinama hiljada, nekada i milionima. U svakom slučaju, tvrdim da je rešenje koje su nam predložili predsednici i sudije prekršajnih sudova, koje se pred vama danas nalazi kao deo Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, adekvatnije.

Zahvaljujem.
Reč po amandmanu ponovo želi narodna poslanica Vesna Martinović.

Zahvaljujem.
Nema potrebe da omalovažavate moju želju kao nekoga ko vrlo često kroz posao kojim se bavi učestvuje u prekršajnim postupcima ne kao sudija, ali vrlo često da kao punomoćnik oštećenih. Zbog toga što su neke od kolega sudija učestvovale u izradi ovog zakona, odnosno izmeni zakona, nema potrebe da omalovažavate bilo koga, a naročito ne nekoga ko u tom istom postupku učestvuje, ali možda sa druge strane, kao branilac okrivljenog ili punomoćnik oštećenog.
Ali, sada ste upravo izrekli jednu protivrečnost, jer ste rekli da ovaj sporazum, odnosno presuda kojom se sporazum usvaja, predstavlja u parničnom postupku neoborivu dokaznu ispravu. Ja vas pitam – kako će oštećeni u parničnom postupku da tu istu ispravu koristi ako mu nije dostavljena?
Ne razumem tu tvrdoglavu potrebu da se oštećeni izostavlja iz prekršajnog postupka koji se zaključuje sporazumno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Vesna Martinović, Jovan Marković i Dragan Šutanovac.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.

Zahvaljujem.
Kao logična posledica predloga Vlade da se oštećeni svede na nivo svedoka i kao logična posledica toga da mu se presuda, odnosno odluka suda o sporazumu ne dostavlja, je i posledica da se oštećenom i njegovom punomoćniku ukida pravo žalbe, koje po važećem zakonu postoji, vi ste rekli da pošto sud brine o interesima oštećenog prilikom odlučivanja o tome da li će sporazum usvojiti ili ne, da je to sasvim dovoljno.
Ja vam kažem da sudovi, pa ni prekršajni, nijedan sud, nisu bezgrešni, jer kada bi sudovi bili bezgrešni, pravo na žalbu ne bi trebalo ni da postoji, ali to pravo postoji i predstavlja jednu pravnu tekovinu, civilizacijsku tekovinu, a i ustavnu obavezu i poštovanje prava na žalbu, pa i oštećenog, nije samo ustavna obaveza, nego jedan rezultat koji je proistekao… Ministre, da li me slušate?
(Nikola Selaković, s mesta: Naravno.)
Dobro.
Dakle, pravo na žalbu, koje je ovim vašim predlogom ukinuto, je u suprotnosti sa članom 36. Ustava, koji garantuje jednaku zaštitu i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo svakome o čijem se pravu, obavezi ili, i sada idemo na deo koji je za oštećenog važan, na zakonom zasnovanom interesu odlučuje.
Presudom kojom se usvaja sporazum odlučuje se o interesima oštećenog. On ima pravo na dostavljanja presude i treba da ima pravo i na žalbu. Hvala.