Dame i gospodo narodni poslanici, neću komentarisati izlaganje prethodnog kolege zato što on svaku priliku koristi da, u ime neke svoje nepostojeće stranke, drži političke mitinge na razne teme. Potpuno je jasno da prethodni govornik u stvari uopšte nije pročitao u čemu se sastoji Predlog zakona, da se on u stvari ne tiče sudske funkcije u užem smislu te reči. Dakle, ne tiče se sudovanja. Tiče se odlaganja početka primene onog dela Zakona o uređenju sudova koji govori o tome da poslove pravosudne uprave od Ministarstva pravde treba da preuzme Visoki savet sudstva, što sa sudovanjem, dakle, rešavanjem u parničnim, krivičnim i drugim stvarima nema apsolutno nikakve veze.
Na stranu to, čovek je sam, predstavlja verovatno malu grupu ljudi, u Narodnoj skupštini predstavlja samog sebe i pokušava samog sebe da promoviše kao nekog novog političkog lidera i do jedne izvesne mere ja to razumem.
Hteo bih nešto da kažem vama, gospodine ministre, mislim da je mnogo ozbiljnije u odnosu na ovo što vam je prilično nevešto pokušao da kaže prethodni govornik. Dopustite da iznesem moje lično mišljenje. Ne tvrdim da je to mišljenje sa kojim će se složiti Ministarstvo pravde, da će to biti nešto sa čim će da se složi Visoki savet sudstva ili ovde kolege koji su pravnici, ali dopustite da kao narodni poslanik iznesem svoje lično mišljenje.
Jedno od osnovnih načela na kojima počiva ustavni i politički sistem Republike Srbije jeste načelo podele vlasti. Mi smo usvojili jedno načelo gipke, fleksibilne podele vlasti, ne one krute podele vlasti kakva postoji, na primer, u Ustavu SAD.
Naime, u članu 4. stav 3, ako se ne varam, kaže se da pravni sistem Republike Srbije počiva na podeli vlasti, a da se tri grane vlasti međusobno kontrolišu i da među njima postoji neka vrsta ravnoteže. Ne znam koliko je pametno i ne znam koliko je u skladu sa ovim ustavnim načelom o međusobnoj kontroli i ravnoteži tri grane vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske, da se poslovi pravosudne uprave… Ponavljam još jedanput, pravosudna uprava ne podrazumeva sudovanje, pravosudna uprava ne podrazumeva rešavanje sporova, pravosudna uprava ne podrazumeva donošenje presuda ni u parničnom postupku, ni u krivičnom postupku, ni donošenje odluka u izvršnom postupku, dakle pravosudna uprava podrazumeva poslove koje obavlja Ministarstvo pravde u odnosu na sudove u Republici Srbiji, a ti poslovi se sastoje u tome da se sudovima omoguće adekvatni administrativni, materijalni, finansijski i drugi kapaciteti da bi sudovi u Republici Srbiji mogli da vrše svoju osnovnu funkciju, a to je funkcija suđenja. Dakle, pravosudna uprava nikako ne podrazumeva suđenje i pravosudna uprava ne podrazumeva da Ministarstvo pravde uzima na sebe ulogu suda, bilo kog suda opšte ili posebne nadležnosti u Republici Srbiji, apsolutno ne.
Na kraju krajeva, pravosudna uprava nije nešto što postoji samo u Republici Srbiji. Dakle, u svakoj državi, to uče i studenti na pravnim fakultetima, postoji pet klasični resora. Jedan od tih klasičnih resora jeste i Ministarstvo pravde. U svakoj demokratskoj državi, u svakoj državi koji počiva na principu podele vlasti, Ministarstvo pravde vrši poslove koje mi u Srbiji nazivamo poslovima pravosudne uprave.
Kada je donošen Zakon o uređenju sudova, čini mi se da je postojala jedna pogrešna intencija da se Ministarstvo pravde apsolutno razvlasti kada je u pitanju pravosudni sistem u Republici Srbiji, da se Ministarstvo pravde potpuno razvlasti kada su u pitanju sudovi u Republici Srbiji, a navodno pozivajući se upravo na načelo podele vlasti, odnosno na princip da sud treba da bude nezavistan. Sudovi u Srbiji su nezavisni i sudska nezavisnost se uopšte ne dovodi u pitanje činjenicom da poslove pravosudne uprave, opet kažem, iznosim moje lično mišljenje, vrši Ministarstvo pravde.
Mislim da nije dobra ideja da sudska vlast u Srbiji funkcioniše potpuno autarhično, separatno, odvojena od zakonodavne i izvršne vlasti. Apsolutno, Ministarstvo pravde ne može da se meša u rešavanje konkretnih sudskih predmeta, niti je to vaša namera, niti vam Ustav, niti vam važeći zakoni to dozvoljavaju. Važeći zakon vam dozvoljava da vršenjem poslova pravosudne uprave, a to između ostalog znači i propisivanje sudskog poslovnika, stvorite uslove da sudovi rade nezavisno i da donose presude na zakonit i pravilan način.
U tom smislu, moj apel, budući da ćemo usvojiti ovaj predlog Vlade Republike Srbije, koji je u stvari inicijativa Visokog saveta sudstva i da ćemo prolongirati rok sa 1. juna 2016. na 1. januar 2017. godine. Mislim da imamo dovoljno vremena da otvorimo jednu široku javnu, ali stručnu, ne političku, stranačku debatu o tome da li je uopšte u skladu sa duhom našeg Ustava da mi razvlastimo Ministarstvo pravde kada je u pitanju vršenje poslova pravosudne uprave i da sve te poslove poverimo Visokom savetu sudstva.
Ovo kažem, ne zato što sumnjam da VSS ima, tj. da nema sposobnost da vrši poslove pravosudne uprave. U ovom trenutku, očigledno nema, možda će 1. januara 2017. godine imati, ali ovde se ne radi o sposobnosti, ili nesposobnosti. Ovde se radi o tome, da Ministarstvo pravde, bar ja tako tumačim član 4. Ustava, zadržavajući poslove pravosudne uprave u svojim rukama, zapravo održava u životu ustavni princip koji kaže da podela vlasti počiva na međusobnoj kontroli i ravnoteži tri grane vlasti, izvršne, zakonodavne i sudske. Naravno da treba braniti nezavisnost sudova, naravno da niko ne sme da se meša u postupanje sudije pojedinca ili sudskog veća u konkretnom sudskom predmetu, to nikome ne pada na pamet. To bi bilo deset koraka unazad, to se ni u jednoj demokratskoj državi ne dešava.
Ali, da sudska vlast funkcioniše potpuno nezavisno, potpuno odvojeno, da se pokidaju sve veze sa izvršnom vlašću, mislim da to nije dobro i mislim da je to na kraju krajeva suprotno ovom članu 4. Ustava. Dakle, Ustav treba tumačiti u celini.
Ustav kaže da je sudska vlast nezavisna, ali Ustav isto tako kaže u svojim početnim odredbama, dakle govorim o odredbama člana 4, da se tri grane vlasti međusobno kontrolišu i uspostavljaju ravnotežu. Pitanje je šta će biti sa ravnotežom između izvršne vlasti i sudske vlasti ako mi poslove pravosudne uprave oduzmemo, bez obzira da li 1. juna 2016. godine ili 1. januara 2017. godine Ministarstvu pravde i damo ga VSS, onda se postavlja pitanje – pa, čekajte, a šta će nam onda uopšte Ministarstvo pravde? Jer, jedan veliki deo posla Ministarstva pravde odnosi se upravo na poslove pravosudne uprave.
Vi sami znate, gospodine ministre koliko ste napora uložili da bi ste stvorili uslove, pre svega materijalno-finansijske uslove da sudovi u Republici Srbiji i sudovi opšte i sudove posebne nadležnosti funkcionišu na Ustavom i zakonom propisan način. Koliko ste samo zgrada okrečili, koliko ste samo stolarije promenili, koliko ste novih računara doneli u sudove širom Srbije. Ako se ti poslovi izuzmu iz vašeg resora i povere VSS, koji čini mi se po prirodi svog delovanja nije neko ko time treba da se bavi, opet kažem, ograđujem se govorim u svoje lično ime. Mislim da te poslove mnogo efikasnije može da radi Ministarstvo pravde, bojim se da će umesto da sudovima učinimo uslugu, da ćemo im učiniti neku vrstu medveđe usluge. Umesto da iskoračimo napred, da ćemo napraviti jedan ili dva koraka nazad.
U tom smislu, predlažem, budući da imamo dovoljno vremena do 1. januara 2017. godine, to je skoro još bezmalo godinu dana, da otvorimo jednu stručnu raspravu o tome da li uopšte poslove pravosudne uprave treba poveriti VSS ili te poslove, za šta ja plediram, treba zadržati u okviru Ministarstva pravde. Mislim, da je mnogo bolje rešenje da te poslove radi Ministarstvo pravde.
Na kraju krajeva vi ste i u praksi pokazali da te poslove umete da radite. Sudovi širom Srbije su zadovoljni radom Ministarstva pravde kada je u pitanju pravosudna uprava. Mislim da danas poslanici i vladajućih stranaka i poslanici stranaka bivšeg režima mogu da se slože oko jedne stvari, možemo mi biti zadovoljni ili nezadovoljni ovom ili onom sudskom odlukom, to je naše lično pravo, ali niko ne može da dovede u pitanje činjenicu da je Ministarstvo pravde uložilo ogromna sredstva, da se podigne materijalno-finansijski kapaciteti rada sudova u Republici Srbiji i da je u toj oblasti stanje u Srbiji danas mnogo bolje nego što je bilo pre četiri, pet ili više godina.
Dakle, praksa je pokazala da Ministarstvo pravde poslove pravosudne uprave itekako dobro ume da radi. Veliko je pitanje da li članovi VSS koji su dakle, sudije i koji treba da budu isključivo posvećeni onim što je suština sudske vlasti, a to je sudovanje, ne obezbeđivanje materijalno finansijskih uslova zarad sudova, nego sudovanje, rešavanje u konkretnim sudskim predmetima koliko su ti ljudi uopšte sposobni da taj posao rade na onolik kvalitetan način na koji to radi Ministarstvo pravde.
U tom smislu, naravno glasaćemo za ovaj Predlog zakona, izaći ćemo u susret inicijativi koja je došla iz VSS, ali ovo prosto govorim zato što mislim da imamo dovoljno vremena da otvorimo jednu stručnu debatu o tome da li je ovo rešenje o poveravanju poslova pravosudne uprave VSS uopšte cilishodno ili nije celishodno. Moje mišljenje kao pravnika je da nije celishodno i da je mnogo bolje da ovi poslovi i dalje ostanu u delokrugu rada Ministarstva pravde Republike Srbije.
