Gospodine Rističeviću, to nije na dnevnom redu i ne mogu vam to dopustiti.

Jeste. Među njima je bilo Jevreja. Prošlo je 10.082 kroz zatvore. Koliko je bilo Jevreja, ja ne znam, ali da ne bi izuzimali samo jevrejsku imovinu, hajde da vratimo svim poljoprivrednicima, koji su bili predmet konfiskacije zbog obaveznog otkupa, vratimo imovinu. Ne možemo vratiti novčanu, mehanizaciju itd, ali hajde da vratimo zemljište, objekte, salaše, zgrade itd.
Da ne bih dužio, mislim da su poljoprivrednici, bez obzira da li su bili Jevreji ili ne, prošli vrlo loše. 10.082 čoveka, na teritoriji Vojvodine 8.821, strpati u zatvor, da prođu kroz zatvore, a samo zato što nisu imali dovoljno namirnica da isporuče obavezan otkup. Znate li koliko je u Sloveniji bilo konfiskacija zbog toga? Dve.
Zato, dame i gospodo, predstavnici građana srpskog naroda, predstavnici građana Republike Srbije, hajde da vratimo imovinu poginulih Jevreja, hajde da vratimo imovinu Srba i onih poginulih i onih koji imaju naslednike i onih koji nemaju, hajde od tih para da dignemo spomenik seljaku, mučenicima, da dignemo spomenike onima koji su ostali u Hrvatskoj bez spomenika, Jadovno, Gradiška, Jasenovac itd, da i to što je rezultat nekog drugog zločina, gde nema pravnih naslednika i sledbenika, da iskoristimo tu imovinu da evociramo, ne samo uspomene Jevreja na pogrom, nego hajde da imamo taj deo imovine koji ćemo vratiti specijalno za negovanje tih tradicija, da se to zlo ne ponovi. Mi kao žrtve, predstavnici žrtava, moramo na podjednak način na vrednujemo sve žrtve. Nema manje-više vrednih žrtvi. Za mene je žrtva žrtva, a zločin je zločin i tako se ponašam.
Po pitanju restitucije, ja podržavam i vraćanje imovine, ja to podržavam, ali među nama ima i onih koji su u tako nepravedno oduzetu imovinu ulazili, sadili vinograde. Tamo na parcelama na Fruškoj Gori je oduzeta nasiljem porodici Jakšić. Ne da je prethodne vlasti nisu vratile, nego su ušle u tu parcelu privatizovali sebi i još od države uzeli 525.000 evra da tu sebi zasade vinograd. Na otetoj, prokletoj imovini su sadili vinograde da bi povukli ogromne podsticaje i subvencije. Zašto to ne reći. Kada je već problem kapa, takvima kapu možeš kupiti, ali ono ispod kape teško. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Omeroviću, imamo dve povrede Poslovnika. Pre toga moram da kažem jednu rečenicu, ako mogu. Uvaženi poslanici, zamolio bih, imamo sada gospodina Omerovića i gospodina Jovanovića i još toliko ću biti tolerantan i da zatvorimo taj neki krug sa ovom širom temom na ovom članu koji jeste takav da dozvoljava da se ide u širinu. Mislim da je ovo previše. Posle toga ne mogu više dopustiti da se ne govori direktno o amandmanu. Ako bude pokušaja i dalje, imam dve alternative, ili da koristim Poslovnik i kaznene odredbe ili da dam jednu dužu pauzu, pa da svi shvatite da ova rasprava ne može na ovakav način da se vodi.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, povreda Poslovnika.

Poštovane dame i gospodo, ja mislim da je upravo prekršen član 107. Poslovnika Narodne skupštine koji se tiče dostojanstva narodnih poslanika i Narodne skupštine i predlažem da vi procenite da li sam ja u pravu, gospodine Bečiću. Evo, ja ću da argumentujem.
Sve do govora malopre, mi smo u našoj Narodnoj skupštini imali veoma dobru raspravu o različitim sistemima ideja, verovanja, vrednosti i mišljenja. Narodni poslanici iz svih parlamentarnih stranaka učestvovali su na primereni način u toj raspravi. Ovde je konstatovano da su i fašizam i nacizam političke ideologije, da su to takođe neki sistemi ideja, verovanja, vrednosti i mišljenja i šta je bila posebna vrednost te rasprave do malopre, gospodine Bečiću, upravo to što smo obezbedili ovde jednu saglasnost. Dakle, svi smo ustali i rekli da smo antifašistički usmereni, da ćemo da negujemo sve ono što su naše antifašističke tradicije, poštovana gospodo. Ovde smo obezbedili jednu saglasnost oko toga da svemu onome što govore zagovornici elemenata nacističke ideologije nećemo dati pravo priznanja u javnoj sferi. Mislim da je to velika stvar, poštovana gospodo. Ovde smo obezbedili saglasnost da dajemo podršku gospodinu Pupovcu za njegovo delanje u hrvatskom Saboru za one reči koje je izrekao i onda smo imali, gospodine Bečiću, situaciju da se rečima, poput, „šljokator“, koja se i ne nalazi u rečniku srpskog jezika, definiše karakter rasprave o najvažnijem pitanju koje je danas na dnevnom redu.
Smatrao sam primerenim da na ovaj način reagujem povodom delanja i govora jednog narodnog poslanika koji se malopre javio. Hvala, dame i gospodo narodni poslanici.

Zahvaljujem.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković, povreda Poslovnika.

Povreda Poslovnika, čl. 27. i 107.
Gospodine predsedavajući, ja se inače jako retko javljam da bih reklamirao povredu Poslovnika, ali, zarad istine i dostojanstva ove Skupštine, smatram da ste trebali da prekinete izlaganje gospodina Živkovića kada je iznosio neistine, čak bih rekao laži, u jednom ovakvom domu, rečima da je za njega isti kvisling fašista Nedić i Draža Mihajlović. Podsetiću samo da je Draža Mihajlović rehabilitovan od strane naše države, a da ono što je možda još važnije, da u papirima UN, gde su popisani svi pripadnici nacističkog i kvislinškog pokreta, ne postoji jugoslovenska vojska u otadžbini i ne postoji Draža Mihajlović. To je, nažalost, izmišljotina nekih ljudi koji i dan-danas se bore, ne za partizane, nego za „partizanštinu“ i način na koji se tada otimala imovina, a što smo mogli da vidimo i kod gospodina Živkovića kako se ponašao prema državnoj imovini kada je bio na visokoj funkciji u Republici Srbiji.
Još jednom bih iskoristio priliku da pozovem sve poslanike da se vratimo na temu, da govorimo stvarno o onome o čemu danas ovaj parlament treba da zaseda i da ostavimo razlike među nama. Jer, kako je nekad rekao kralj Petar – Pomozi Bože da se Srbi slože, da ne ostavimo to kao nešto što je, nažalost, bila iluzija, već nešto čemu bi svi trebali da budemo skloni. Hvala.

Gospodine Gojkoviću, predsedavajući po Poslovniku mogu mnogo toga, jer su ipak taj Poslovnik usvojili neki bivši režim koji je želeo da ima takve mogućnosti i takva prava. Ali, da ulazim u osećanja nekoga prema nekome, verujte da to ne mogu, niti na to imam prava po Poslovniku.
Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje? (Ne)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović, replika. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući, konačno. Zamolio bih vas, da se ne bih dva-tri puta javljao, jer, mnogo je trajala ova razmena i polemički tonovi između mojih uvaženih kolega, pa se možda i zaboravilo da je prva moja replika bila – gospodine Pavićeviću, ja bih vas zamolio da ne prilazite predsedavajućem dok vodi sednicu – na izlaganje Janka Veselinovića, a potom je i uvaženi kolega Martinović mene nekoliko puta spomenuo, imenom i prezimenom, a, naravno, koristiću i vreme ovlašćenog predstavnika da pričam upravo o članu…

Ne možete na takav način, gospodine Omeroviću, morate da iskoristite repliku, a onda posle gospodina Jovanovića možete da se javite ponovo.

Dakle, gospodin Janko Veselinović je, ne znam čime izazvan, Socijaldemokratsku partiju Srbije i njenog predsednika Rasima Ljajića stavio u nekakav kontekst koji, navodno, nema nikakve veze sa antifašizmom. Naprosto, samostalni poslanik Veselinović je bio zlonameran. Socijaldemokratska partija Srbije i njen lider Rasim Ljajić i svi mi sa ponosom baštinimo antifašističke tekovine i tradicije jedinog oslobodilačkog pokreta, partizanskog pokreta, na čelu sa Josipom Brozom Titom. Prema tome, to je njegovo pravo koje je pokušao da na krivotvoreni način predstavi. To je jedna stvar.
Gospodin Martinović je u nekoliko navrata, elaborirajući u tih 25 minuta svoju istorijsku tezu o izjednačavanju Nedića i Josipa Broza Tita, pokušao da stavi u istu ravan te dve osobe. To je naprosto nespojivo i meni je žao što gospodin Martinović, uprkos trudu i tituli koju je dobio od kolege Marijana Rističevića da je za istoričara, on to ima pravo da radi, ali ne na ovakav način.
Ovim bih zamolio da se ne vređamo i da pričamo o istorijskim činjenicama i da se vratimo na član 3. – pojam Holokausta, o čemu i želim da govorim u preostalih 12 i po minuta kao ovlašćeni predstavnik.