Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Branislav Blažić, po amandmanu.

Izvolite, gosodine Blažiću.

Sad očigledno vi ovde jedno govorite, a drugo radite. Ako govorite o efikasnosti, pa imali ste četiri godine Fond, kada ste vladali, što niste bili efikasni, što niste kontrolisali ove koji su pokrali milione evra. Za četiri godine postojanja Fonda niste uradili ništa.

Ja ovde imam kompletan izveštaj rada Fonda, kompletno gde su pare išle. Ništa za četiri godine, sem što su milijarde bačene, kapitalno u životnoj sredini nije urađeno, ama baš ništa. Čistili ste divlje deponije koje su se svake godine ponavljale i vi ste samo imali izbor da jedni isti izvođači očiste deponiju, oni naprave novu i tako smo se vrteli u krug.

Sada nam kažete kontrolišite, pa trebali ste da kontrolišete. Biće efikasnije, pa što nije bilo efikasnije četiri godine vaše vlasti, sem što su potrošene milijarde. Ništa, evo ja ću vam dati ovde informacije, daću vam sve. Pokažite ijedan projekat koji je urađen od tih para iz Fonda, da je nešto vredelo u ovoj zemlji. Jedan pokažite, a milijarde su otišle.

Subotica, deponija o kojoj čak i Evropska komisija daje izjavu kako je… Koštaće ovu zemlju, u stvari preko IPA fonda, 25 miliona evra i radiće se 12 godina. Ta deponija ne bi smela da bude skuplja od osam miliona evra. Ja vam to sada ovde odgovorno tvrdim, 25 miliona će koštati Subotica. Napravljeno je Javno preduzeće „Deponija Subotica“ pre deset godina. Tamo ima nekoliko zaposlenih koji ništa ne rade, ne znam zašto postoje. To sve ide od para za ekologiju.

Prema tome, od 100 miliona evra od IPA fonda, 25 miliona će plaćati Subotica za 12 godina. Mogli smo napraviti bar, da ne preteram, 14 regionalnih deponija sa tim parama. To je bio način funkcionisanja. To je bila neodgovornost. To je bilo ono rasipanje, ma ima troši se, baca se. Ne može, došlo je vreme za naplatu. Nama su stigli dugovi koje moramo da vraćamo. To je taj problem. Prema tome, kada je efikasnije, zašto to u praksi nije pokazano da je efikasnije, nego ništa, ništa nije urađeno.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.

Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Vesna Martinović, Jovan Marković, Dragan Šutanovac, Jovana Jovanović, Aida Ćorović i prof. dr Dušan Milisavljević.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Izvolite, gospođo Čomić.

Zahvaljujem.

Amandman sa ovom sadržinom podnet je sa dvostrukom namerom, dobrom i u prvoj i drugoj polovini. Prva je da bude jasno koliko nam je neophodno horizontalno i vertikalno zakonodavstvo i saradnja, a drugi zato što mislim da je na ivici primene Poslovnika, ali ipak sa ove dobre strane da govorimo o tome koliko će procenata od budućeg budžetskog fonda biti za pokrajinu, odnosno za lokalnu samoupravu. U ovom slučaju samo za AP Vojvodinu i za lokalne samouprave, te smo predložili u prvom stavu da se budžetski fond finansira iz prihoda ostvarenih sa teritorije AP u visini od 30% od naknade za zagađivanje životne sredine, koji su naplaćeni na teritoriji AP i iz drugih izvora, a jedinice lokalne samouprave po osnovama članova koji nisu predmet izmena i dopuna ovog zakona. U drugom stavu objašnjavamo za šta, na čega će se trošiti sredstva budžetskog fonda.

Obrazloženje koje je Vlada dali glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što je za prihvatanje tog predloga neophodno izvršiti detaljnu analizu dosadašnjih efekata na budžetski sistem Republike Srbije, kao i analizu očekivanih efekata sa aspekta fiskalnih odnosa i proporcija u sferi fiskalne politike Republike Srbije i AP. Ova rečenica ne može da se napiše, pošto AP nema fiskalnu politiku. Fiskalnu politiku vodi Vlada, monetarnu Narodna banka. Nema fiskalne politike Vojvodine.

Ima nas koji o tome imamo udvojeno mišljenje možda bi valjalo, možda ne bi, možda bi trebalo dijaloga o tome, ali, nema fiskalne politike AP i Republike Srbije. Kaže, takođe, da je potrebno sagledati i analizirati organizaciju sistema zaštite životne sredine, administrativne kapacitete Republike Srbije, AP, kao i sve efekte po stab8ilnosti sistema finansiranja zaštite životne sredine.

Šta je nestabilno u sistemu da unapred zna Vojvodina, lokalne samouprave, koliki procenat ukupnog fonda mogu? Nadležnost pokrajinama i lokalnim samoupravama da isto osnivaju budžetske fondove ne znači ništa bez sredstava finansiranja to je ono što ja kažem, hajde da dovedemo zajedno ovde ministra finansija, pa da kad god, ali da nam jasno pojasni plan o tome – a, kad će to da bude? I naravno dajete opravdanu dilemu koju sam ja iznela o tome sa koje strane granice primenjivosti Poslovnika jeste uopšte ovakav amandman.

Zašto mislim da je važno da o tome otvorimo – dijalog? Zato što tu analizu o kojoj govorite, te analize nema bez toga da imate dogovor između predstavnika lokalnih samouprava, Vojvodine i ministarstva, ali, ne dogovor – idemo mi sad kod ministra da otmemo pare, a ministar kaže – ne dam pare, i niko ne uradi ništa. To nije dogovor. To je, kako da vam kažem, matrica za koju smo navikli da se ponašamo da je neko drugi kriv i da su naše pare kod nekog drugog i da je naša šnicla u nekom drugom tanjiru, pa, samo treba sve to da otmemo i sve će biti super. To nije dijalog.

I moj amandman, odnosno, mi poslanici smo upravo zbog toga, bar da ostane izrečeno negde, jer ja mislim da ima ušiju za to kako može da se menja taj dijalog, kako se u stvari pravi analiza efekata. Da to ne može čak ovde, nego da mora u Ministarstvu između aktera koji će po ovom zakonu imati prava da osnivaju budžetske fondove, ali bez sredstava.

U kakvu štetu nas sve može odvući taj nedostatak volje za dijalogom znanja, veština dijalogom o temi? Ja ću da vam dam procenu za koju se iskreno nadam da neće biti ostvarena, jer se ovde govorilo o IPA sredstvima za koje mogu biti konkurisani, govorilo se o tome za šta se već konkurisalo IPA sredstvima. Mi imamo rok do 31. marta. Inače, 150 miliona evra ide natrag EU. Nema projekata za to. Godišnje IPA II. IPA II se razlikuje od IPA I da ukoliko država kojoj je na nekoj stepenici pristupanja u odgovarajuće fiskalne godine nema projekat ili nema odgovarajući, ta sredstva ili idu natrag poreskim obveznicima iz EU ili zemlji u regionu koja je pripremljena.

Kažem da se jako nadam da moja procena će biti pogrešna. Ja znam da ne možete ni vi ni bilo ko drugi da mi ovog trenutka kaže – imamo pripremljene projekte i 31. mart 2017. godine ne predstavlja nikakvu opasnost da Srbija stane ostane bez 150 miliona evra gde ima novca za životnu sredinu. Ali, ja gledam koja je godina pred nama. Znači, kako ćemo godini pred nama da radimo analize efekata ili sve ono što ste mi obrazložili. U godini pred nama, ako bude najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora, mi ćemo prvi ozbiljan rad na ovome dočekati eventualno u avgustu, to su realne stvari, kako ide po proceduri za izbore.

U oktobru, znači, pre nego što ćemo dobiti draft izveštaj o pripremljenosti neće stajati mnogo šta, a 31. mart je sledeće godine rok da oni imaju pred sobom informacije o tome da je Srbija taj novac bar u najavi nekim projektom prijavila da je sposobna. Zašto bih volela da ga rešim? Zato što znam da Srbija ima administrativne kapacitete koji to mogu da urade. ako iko ima, ima.

I ako ova moja procena za koju se nadam da nije tačna, pomogne da bez obzira što nas čeka ova godina takva kakva je od strane ljudi iz vašeg Ministarstva pokrenete da to bude posao koji teče nezavisno od toga kada će biti izbori i šta će se posle desiti, to bi bila ispunjena svrha ovog amandmana koji nije prihvaćen.

Razumem zašto nije prihvaćen, ali vas sadržaj ovog amandmana čeka i posle izbora. Ne može biti analize, raspodele fiskalnih prihoda bez horizontalnog zakonodavstva, i to je razlog zašto sam potpisala sa kolegama ovaj amandman. Ne smatram ni da ste odgovorni ni da ste jedini prozvani za moje procene o tome šta će biti sa 150 miliona evra do 31. marta uopšte se ne odnosi na vas, ali se nadam kao što nam je rečeno da je ovaj zeleni fond klica, a u ovom ministarstvu, ako igde onda ovde ima klice za pravi dijalog o pravim temama i za posao koji sve nas čeka, jer mislim da ima i kadrova i ljudi i volje i znanja.

Da li će ili ne biti budžetskog fonda u Vojvodini ili u lokalnim samoupravama, ja ne znam da vam unapred kažem. Ali, ja živim u gradu gde to postoji pre nego što se setila EU. Dakle, gde ima volje treba nam zajedničkog dijaloga pogotovo sa lokalnim samoupravama, jer se tu odvija lavovski deo primene onoga što će biti trošenje sredstava iz zelenog fonda. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar.

Izvolite, gospođo ministar.

Zahvaljujem narodnoj poslanici. Kada se radi o investiranju projekta u zaštiti životne sredine, vi znate da se značajan deo sredstava za ova finansiranja ubira po osnovu onog čuvenog zagađivača pluća.

Sva sredstva koja se na ovaj način uberu raspoređuju se u odnosu 60% centralni nivo i 40% nivo lokala. Vi ste u pravu da se u ovoj raspodeli ne pominje centralizovano i pokrajina, odnosno da ne postoji deo koji se izdvaja za pokrajinu, ali postoji onaj deo koji se odnosi na lokalne samouprave koje su na teritoriji pokrajine.

Ovo nije bio predmet izmena i dopuna ovog zakona. Prosto ovo je već uspostavljen sistem finansiranja. O tome svakako treba razmišljati u narednom periodu koji nam predstoji pred ono definitivno donošenje zakona u potpunoj usaglašenosti sa zakonom EU u ovoj oblasti, a to će biti kraj 2017. godine, odnosno 2018. godine.

Mi zaista kao ministarstvo ne gledamo podelu teritorijalnu, regionalnu, mi gledamo nacionalni nivo, nacionalni interes i svejedno nam je da ćemo problem rešiti u Subotici, kao što sada rešavamo kroz ovu regionalnu deponiju, u Vrbasu ili u Nišu. Mi prosto pravimo tu listu prioritetnih projekata. S tim u vezi, vaša bojazan da li ćemo iskoristiti sredstva iz fondova EU koja su oročena u nekom vremenskom periodu, odmah da vam kažem, nemojte da imate dilemu, sredstva će sasvim sigurno biti iskorišćena. Imamo projekte koji su u potpunosti spremni, sveži su mi utisci od pre desetak dana iz Kraljeva, kada smo predali kompletnu tehničku dokumentaciju lokalnoj samoupravi, zato ih i pominjem, a imamo niz takvih projekata. Oni su na listi prioritetnih i o njihovoj realizaciji brine ne samo ministarstvo, nego i Kancelarija za evropske integracije i druga ministarstva u sastavu Vlade Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.

Reč ima narodna poslanica Nada Lazić.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo iz ministarstva, naš amandman se odnosi na član 100. koji je potpuno nov u odnosu na prethodni, a govori se upravo o fondu pokrajine i lokalne samouprave.

Naime, intervencija našeg amandmana je bila na stav 3. u kome se kaže da se sredstva budžetskog fonda koriste za finansiranje, zaštite i unapređenje životne sredine na osnovu utvrđenog programa korišćenja sredstva budžetskog fonda koji donosi nadležni organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa akcionim i sanacionim planovima iz člana 68. ovog zakona po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva o nameni korišćenja sredstava. Naša intervencija se upravo odnosila na ostatak rečenice, u kome se kaže – po pribavljenoj saglasnosti ministarstva.

Mi smo u našem amandmanu praktično izbacili tu saglasnost kada je u pitanju AP Vojvodina zbog toga što AP Vojvodina nema procenat, kao što smo čuli iz prethodnog amandmana, sredstava iz naknada po principu zagađivač plaća i korisnik plaća, iako formalno ima fond zato što je taj odnos 60:40 između centralne vlasti i lokalnih samouprava i to je po nama nepotrebno da pokrajina nešto za šta nema uopšte sredstva po tom osnovu dobija saglasnost i time gubi praktično nekakvu svoju autonomnost i svoje obaveze koje ispunjava.

Vi ste taj amandman odbacili i rekli ste da se odbacuje prema formulaciji datoj u amandmanu da AP ne bi bila u obavezi da program korišćenja budžetskog fonda donosi u skladu sa članom 68, a kaže – intencija odredbe sadržane u Predlogu zakona je da se programi korišćenja sredstava budžetskog fonda donose na osnovu programa zaštite životne sredine, odnosno akcionih i sanacionih planova koje AP i jedinice lokalne samouprave donose na svojoj teritoriji.

Znači, AP ne dobija nikakav procenat, ali mora da ipak pribavlja, kao što sam to pre jedno možda mesec dana rekla, kao maloletno dete da traži saglasnost za nešto što joj niko ne daje, nikakav ni džeparac. Ima formalno račun koji nema čime da puni, nego iz onih sredstava sa kojima inače raspolaže po drugim osnovama eventualno realizuje nekakve programe i planove koji su stvarno vrlo siromašni zato što nema izvorne prihode za te namene.

Zbog toga smo smatrali da nije potrebno i nije fer da pokrajina dobija saglasnost na svoje programe i sadržaje. Postoje drugi načini kontrole, ali ne da se kao prema maloletnom detetu odnosi u ovom smislu. Hvala lepo.

Reč ima ministar. Izvolite gospođo ministar.

Zahvaljujem.

Uvažena narodna poslanice, ovaj amandman nismo prihvatili pre svega iz razloga što je pravno nemoguće ga prihvatiti. Ovaj amandman nije u skladu sa zakonima koji su usvajani u prethodnom periodu, odnosno u prethodnim godinama.

Podsetiću vas da je 2004. godine usvojen Zakon o zaštiti životne sredine, a 2009. godine usvojene su izmene i dopune ovog zakona.

Dakle, u članu 68. jasno se definišu, odnosno preciziraju pitanja koja vi sada želite da promenite. Članom 68. i članom 100. To u ovom momentu nije moguće, ali ja ću iskoristiti još jednom priliku da naglasim da zaista ne pravimo razliku između pojedinih lokalnih samouprava, pojedinih gradova. Želimo da probleme životne sredine u Republici Srbiji rešavamo sistematično, na jedan organizovan način, po listi prioriteta. Zna se gde su veći prioriteti i gde je urgentnije neki problem rešiti.

Hoću da kažem da postoji i ovaj deo koji sam već malopre pomenula, koji pripada lokalnim samoupravama po osnovu taksi – zagađivač plaća, ali oni uz ova sredstva imaju i sopstvene prihode jer ove lokalne samouprave propisuju i sopstvene takse od subjekata, odnosno od svih onih na teritoriji njihovoj koji prave određenu vrstu zagađenja. Tako da one imaju dva izvora prihoda koje koriste za rešavanje problema na svojim teritorijama.

Prosto hoću da kažem još jednom zbog građana Srbije i građana Vojvodine da ne pravimo razliku. Probleme rešavamo sistematski i prema listama prioriteta.