Zahvaljujem.

Reč ima dr Blagoje Bradić, replika dva minuta. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, evo doživeo sam jedno predavanje u skraćenom obliku uvaženog kolege, edukaciju što se tiče Novog Sada, Vojvodine, fondova i sva ova priča je suprotna onome što smo mi do sada pričali.

Kada govorimo o fondovima, ja kažem da vi idete na centralizaciju svega. Tako ste centralizovali fond zdravstva. Tako ste iz fonda zdravstva prebacili u fond penzioni 300 miliona evra na godišnjem nivou, da bi smanjili budžetski deficit, jer ste te pare davali iz budžeta, tj. davalo se, ne vi, svi mi, iz budžeta za isplatu penzija, jer nema dovoljno upošljenih ljudi u Srbiji koji plaćaju doprinose.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Hajde malo o amandmanu.)

Ja repliciram vama, uvaženi kolega. I vrlo je edukativno i dobro je što…

Molim vas, gospodine Bradiću, uračunaću ovo vreme.

Gospodine Martinoviću, vi ste izazvali repliku, gospodin Bradić je dobio pravo na repliku.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Da, ali nisam pričao o fondu PIO.)

Gospodine Martinoviću, vrlo dobro znate da u replici nema ograničenja, da to koristite svi, ja tu ne mogu da sprečim gospodina Bradića da priča van teme.

Izvolite, nastavite gospodine Bradiću.

Vrlo edukativno sam dobio informacije o Vojvodini, autonomnoj pokrajini, i fondu iz autonomne pokrajine. To je isto, to je pandan RFZO.

No, da se vratim na temu. Suština je da pare koje se ubiru sa pozicije – zagađivač plaća, korisnik plaća, idu u budžet Republike Srbije. To je vaša politika, ja mislim da je to loše. A videćemo ko je u pravu kada bude završni račun, kada se vidi koliko je para ušlo u budžet, a koliko je investirano u zaštitu životne sredine. I tu nema mnogo nauke, i nema neka filozofija. Ja kažem da je to loše. Vi hoćete sve da kontroliše politika, ja kažem – u redu je. Vi imate većinu, vi donosite zakone, nije problem, ali mislim da to tako nije dobro. A građani, kao što vi kažete, izaći će na izbore pa će da kažu da li neko krade ili ne krade, da li recimo nekome je DRI rekla da je 1.6 milijardi nenamenski potrošio, da li je neko oštetio budžet za 120 miliona kod javnog prevoza. Sve će da kažu građani.

Zahvaljujem gospodine Bradiću.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, replika. Izvolite gospođo Čomić.

Zahvaljujem.

Ja lepo i čovečanski kažem, ko stanuje u kući od stakla, ne bi trebalo da se gađa kamenjem. Ko sebi u nastupima u Skupštini dozvoljava stav da smatra oštre reči, uvrede i omalovažavanja doprinose argumentaciji, greši. No, svako bira sebi kako će sebe da predstavi drugima, a čovek je stil. To je stara istina.

U replici, odnosno u izlaganju narodnog poslanika izneseno je, osim niza neistina i onoga što narodni poslanik zove informacijama, reči koje pokušavaju da budu kamenje. Da bi vam demonstrirala da to ne radi, ja ću se uzdržati od takve vrste rečenica, a ima ih, koje bi se odnosile na mnoge ljude iz današnje vlasti, iz nekadašnje opozicije, na mnoge ljude u ovoj sali, na njihove reči, na njihova dela. Ali, to se ne radi.

Ako smatramo da je kultura dijaloga u ovoj sali takva da ono što je izgovorio narodni poslanik čije reči repliciram, predstavlja učtivu, pristojnu Srbiju, onda mi imamo mnogo veći problem nego što nam se čini. Jer, to sa učtivom i pristojnom Srbijom nema nikakve veze.

Želja da sam sebe prikažeš boljim tako što ćeš klevetati i lagati o nekome koga smatraš političkim protivnikom, jeste jedna od tehnologija u izbornim utakmicama i kampanjama …

Vreme.

… ali nije nešto što trebamo tolerisati u Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Čomić.

Reč ima, po amandmanu, narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nikada nisam rekao da su Bojan Pajtić, Oliver Dulić, Momčilo Milović, neučtivi i nepristojni ljudi. Vrlo su pristojni i vrlo su učtivi. Samo sam rekao da su ti učtivi i pristojni ljudi plaćali izradu internet prezentacije Ministarstva za zaštitu životne sredine 25.000 evra.

Pristojni čovek koga ste izmestili iz Fonda za kapitalna ulaganja za generalnog konzula u Trstu, gospodin Momčilo Milović, je od Igora Rebe, takođe jednog finog i učtivog gospodina iz Novog Sada, dobio stan zato što je firma Igora Rebe bila jedna od firmi koja je manje više izvodila sve radove za Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine…