Samo da vas podsetim da je danas petak, 19. februar, i da je na dnevnom redu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i da je na dnevnom redu amandmanska rasprava i da se trenutno raspravlja o amandmanu kolege Pavićevića i moje malenkosti na član 1. kojim se menja član 3. u novoj tački 33a, pod tačka 3. Mi predlažemo da se umesto „javne politike“ iskoristi izraz „praktične politike“.
Prošlo je skoro pola sata rasprave o našem amandmanu, niko relevantan nije rekao nijedan argument za ili protiv našeg amandmana. Dobili smo odgovor Vlade da je nešto svrsishodno ili da nije svrsishodno, da je isto ili da nije isto, a u međuvremenu smo čuli razna mišljenja raznih ljudi koji ne pokazuju sklonost razumevanja teme kojom se mi danas bavimo. Neki su pokazali da znaju da gledaju na sat, mada ne baš precizno, jedan je rekao da je u trećem minutu se nešto desilo, drugi je rekao u petom, što nije neka bitna razlika istorijski i civilizacijski, ali ipak govori o tome da i znanje gledanja na sat nije neka od jačih osobina i atributa ljudi koji su se javljali za reč.
Zato bih voleo da nam ministarka kaže svoju argumentaciju zašto je odbijen ovaj predlog, zašto je to toliko zlo, to što mi predlažemo amandmane, zašto je zlo da neko predloži 1.981 amandman, ako se ne varam, u nešto više od dve godine, da je skoro 200 prihvaćeno, pa da iz toga izvlači neke analogije? Da li su one tačne ili nisu, to će, naravno, da pokaže vreme, živimo ne samo za trenutak koji se sada dešava, nego živimo i za nešto što je budućnost, pa ćemo videti ko je bio u pravu, da li je Srbiji bilo bolje za ove dve i po godine da je prihvaćeno 585 amandmana dvojice poslanika Nove stranke ili je bilo bolje da nije prihvaćen nijedan i delimični odgovor će dati izbori koji su ispred nas, a jedan pravi odgovor na to će dati budućnost, koja je isto ispred nas.
Generalno, mislim da je pitanje diskusije o koalicijama, koju nisam ja započeo, koju nije započeo ni kolega Pavićević, nego su se tu uključili neki ljudi, kojima očigledno nije bliska oblast o kojoj se ovde govori, da je to jedno „pase“ pitanje. Koliko se ja sećam, u poslednjih nekoliko godina ili izbornih ciklusa sve stranke su u koalicijama ili skoro sve, pa čak i one koje o sebi govore da su najjače, najveće i to je pitanje zašto onda skupljaju pored sebe taj, kako bih rekao, te neke druge stranke, da ne koristim neka druga tumačenja? Mislim da su to pitanja koja nisu pitanja za Skupštinu na današnjoj raspravi. Naravno da to jesu pitanja par ekselans politička, zašto je to tako, zašto se neko krije iza koalicija, zašto neko želi koalicije, da li da se ojača, da li da utiša svoje političke protivnike, da li da stvara neki imidž sabornosti, ali to su sve stvari na koje ćemo, kao što sam rekao, dobiti uskoro odgovor.
Tema zaštita životne sredine je jako važna za svaku državu i to nije samo pitanje direktiva EU. Bilo bi jako dobro da ova vlast sluša direktive EU, ne selektivno, nego potpuno, ali to se ne dešava i to je isto jedna činjenica koja ne može da se sakrije, bez obzira na vanredne konferencije za štampu, kontrolu medija ili bilo šta slično. Evropska unija kao budućnost ove države i zaštita životne sredine kao budućnost života na planeti koja se zove Zemlja su važne teme i one ne treba da budu profanisane raspravama o tome kako neko tumači nešto što ne razume.
Želja i pozdravi, ne znam da li to još postoji po ovim privatizovanim radio stanicama, ali koliko se sećam, pre 20-ak godina su postojale te emisije „Pozdravi i želje slušalaca“, pa onda ako neko ima neku želju da uputi kolegi Pavićeviću ili meni neka nađe te neke radio stanice. Verovatno je uživao u kulturnim sadržajima koje su one emitovale nekada i ako postoje danas, pa neka nam to uputi tako, a za parlamentarnu proceduru je apsolutno normalno da predlagač zakona odgovara na amandmane poslanika, a ne da na to svoja mišljenja daju ljudi koji nemaju pojma sa temom.