U Vojvodini ne žive novinari „Financial times“, nego građani Srbije. A kako građani Srbije žive u Vojvodini najbolje pokazuje činjenica da ste na prošlim parlamentarnim izborima osvojili 5,86% podrške građana Republike Srbije i da je to manje nego čak i na republičkom nivou, da čak u 19 opština i gradova niste prešli cenzus. Znate, to ne određuju neki novinari, koje beskrajno poštujemo, ali oni ne žive u Vojvodini, ne žive pod vlašću Bojana Pajtića.
Ja sam osam godina narodni poslanik i verovao sam da nikada neću doživeti da mi u Narodnoj skupštini neko kaže – kako se usuđujem? Pa, ovo valjda i jeste mesto gde ćemo razgovarati, gde ćemo razmenjivati mišljenja, a ne pretnje. Ja nisam plašljiv i beskrajno poštujem koleginicu koja je to rekla, verovatno omaškom. Mislim da to nije u njenoj prirodi, da nekome preti – kako se usuđujem. Pa, usudiću se. Možete da me tužite, možete da radite sve, šta god hoćete, možete da pretite, ali ja ću i dalje iznositi ono što jeste.
Verovatno da će nagrada, ali ne od novinara, doći od nadležnih državnih organa. Doći će i nagrada i za preduzeće „Dendi“ iz Novog Sada, koje je dobilo subvenciju od 415.000 evra, koju nikada nije vratilo, niti je zaposlilo 20 radnika, a nije otvorilo ni efikasan pogon novih tehnologija. Preduzeće je u stečaju i nema nijednog zaposlenog, ali nije to bio dovoljan podatak za režim Bojana Pajtića da novac svih građana Republike Srbije u iznosu od skoro 416.000 evra časti to preduzeće. Verovatno da će nadležni državni organi dati nagradu i za aferu „Merkator“ Vršac. „Distributivni centar-Merkator“ Vršac dobio je subvenciju od 141.000 evra, koju nije vratio, nije zaposlio 20 radnika i nije otvorio pogon sa novom tehnologijom. Preduzeće je u stečaju i ponovo nema nijednog zaposlenog.
Verovatno da ćete nagradu, odnosno režim Bojana Pajtića će dobiti nagradu i za aferu, odnosno za preduzeće „Eko tejp“ iz Novog Sada, koje je dobilo subvenciju koju nikada nije vratilo, niti je zaposlilo 20 radnika, a nema ni pogona novih tehnologija. Nad preduzećem je sproveden stečajni postupak i izbrisano je iz privrednog registra. Preduzeće je osnovano 2006. godine, u istoj godini kada mu je dodeljena subvencija, uprkos tome što nije imalo reference koje bi ga preporučile za ozbiljnog partnera.
Možemo da govorimo i o „Keramika unika“ preduzeću iz Kikinde, pokrajina je dva puta dala po 325 hiljada evra, odnosno ukupno 650 hiljada evra. Preduzeće je prvo pare dobilo iz Fonda za subvencionisanje pogona novih tehnologija, a zatim iz Fonda za razvoj koji je poslova 2002. do 2012. godine, zatim je ugašen da bi njegove poslove nastavio Razvojni fond, kako bi se zataškale pronevere u prethodno ugašenom, u stvari preinemovanom fonudu.
Osim toga što je dva puta dobilo pare u preduzeću „Keramika unika“ održane su i dve ceremonije otvaranja nepostojećeg pogona. Vrpcu je prvo 2008. godine tadašnja potpredsednica Izvršnog veća Vojvodine, Ivana Dulić Marković, a sledeće godine nepostojeći pogon otvorio je i predsednik Vlade Vojvodine, Bojan Pajtić. Godinu dana kasnije 2010. godine sa sve tim nepostojećim pogonima koji su plaćeni novcem građana Vojvodine u ukupnom iznosu od 650 hiljada evra preduzeće je palo u stečaj zbog milionskih dugova. Da li se i zbog ovoga daju nagrade? Ne. Zbog ovoga se daju nagrade samo nadležnih pravosudnih organa.
Inače, kako radi Republička vlada najbolje pokazuje primer napredovanja Srbije na „Duing biznis“ listi, za godinu dana 32 mesta. E, to je ono što je nesporno i to je ono što je jedna dobra karakteristika cele Vlade i predsednika Vlade, gospodina Vučića.
