Hvala.
Završite rečenicu, nije problem.

Koliko je pokrenula i koliko je okončala do 31. decembra 2015. godine?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno je prethodna govornica mislila na vršenje javnih nabavki u AP Vojvodini kada je iznosila zamerke na primenu Zakona o javnim nabavkama ili na period od 2000. do 2012. godine u celoj Srbiji, ali dobro.
Krajem januara sam postavio pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu vezano za nezakonita zapošljavanja u gradskoj opštini Vračar, a povodom pisanja u dnevnom listu „Večernje novosti“, a sve u vezi da kontrolom koju je vršila budžetska inspekcija Ministarstva finansija.
Ministar mi je odgovorio pre nekoliko dana da su moje poslaničko pitanje prosledili upravnom inspektoratu na dalje postupanje, odnosno na dalju nadležnost, tj. preduzimanje mera, te da će nakon dobijanja odgovora od njih dostaviti celovit, odnosno jedinstven odgovor.
Ja koristim ovu priliku da proširim moje poslaničko pitanje upućeno njima, odnosno da proširim temu nezakonitih zapošljavanja u gradskoj opštini Vračar, tj. ustanova i preduzeća čiji je osnivač gradska opština Vračar, bar onih ustanova koje su još uvek u životu, koje još uvek nisu likvidirali.
Podsetiću da su Narodni univerzitet „Božidar Adžija“ uspeli da likvidiraju ustanovu od posebnog značaja kulture koja je postojala nekoliko decenija. Oni su je u toku ovog mandata likvidirali kao najbolji primer štetočinske vlasti DS u ovoj beogradskoj opštini.
Konkretno, moje pitanje se odnosi na Sportski centar „Vračar“ i na jednu, najblaže rečeno skandaloznu situaciju koja se dogodila.
Dakle, 12. februara ove godine otkaz je dobio dugogodišnji radnik tog preduzeća, Mladen Novakov, diplomirani ekonomista, sa preko 16 godina radnog staža u struci. Inače, odbornik skupštine opštine Vračar. I to dok je bio na bolovanju, da stvar bude gora.
U preduzeću, u sportskom centru pokušali su to da dosta nevešto prikažu kao optimalizacija ili racionalizacija broja radnih mesta ili tako nešto. Međutim, da stvari ne stoje baš tako, govori podatak da je pre nešto više od šest meseci od ovog trenutka, u stalni radni odnos Sportskog centra Vračar, primljen bivši direktor JP „Poslovni prostor Vračar“ koji je zbog nesavesnog rada, koji je zbog lošeg rada bio prinuđen da podnese ostavku na toj funkciji.
Onda, uhlebljenje u sektoru za marketing pronalazi, u javnom preduzeću, odnosno u ustanovi SC Vračar, i tu biva primljen na stalni radni odnos. Pogađajte čiji je istaknuti funkcioner? U pitanju je istaknuti funkcioner DS.
Sad ja postavljam pitanje – kako to tada nije bila racionalizacija, jel tada nije bio na snazi Zakon o zabrani zapošljavanja? Odakle dvostruki aršini? Kako je danas moguće da se smeni, odnosno da se da otkaz jednom radniku pod plaštom racionalizacije, a pre šest meseci nije bila racionalizacija?
Ja ću vam reći šta je suština. Suština je to što Mladen Novakov, koji je dobio otkaz, nije član DS, suština je da je odbornik Skupštine Vračar i suština je da je postavljao odbornička pitanja. Zamislite, drznuo se odbornik da obavlja svoj posao, drznuo se da postavi pitanje – kako je moguće da u 2014. godini dođe do 15 miliona dinara gubitka u tom preduzeću? Drznuo se da to pita i dobio otkaz. Drznuo se da obavlja svoj posao, da vrši svoju odborničku dužnost i da postavi pitanje – gde je novac, šta ste uradili sa novcem, i kako je došlo do gubitka od 15 miliona dinara? Nije dobio odgovor, ali je dobio otkaz. E, to je DS, e tako se ponaša DS na Vračaru.
Jedini greh Mladena Novakova je to što nije član DS i što je postavio pitanje - gde je novac, ali to demokrate na Vračaru ne zanima. Njih zanima samo kako će ponovo, po ko zna koji put, da zloupotrebe resurse gradske opštine Vračar, da zloupotrebe skupštinsku salu i da po ko zna koji put organizuju nekakve tribine. I večeras imaju neku tribinu i koriste sve resurse jedne gradske opštine u korist svoje stranačke organizacije. Zahvaljujem.

Hvala. Vreme.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima Predloga zakona o javnim preduzećima.
Današnjoj sednici su pozvani da prisustvuju ovlašćeni ispred predlagač, dr Rasim Ljajić, Žerko Sertić, dr Dušan Bojović i dr Zlatibor Lončar i njihovi saradnici.
Primili ste amandmane na Predlog zakona o javnim preduzećima, koje su podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandman su zajedno podneli poslanici Goran Ćirić, Dejan Nikolić, Dragan Šutanovac i Vesna Martinović.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Ovaj amandman koji smo podneli i predložili da se Zakon o javnim preduzećima zove zakonom o javnim preduzećima i obavljanjem delatnosti od javnog interesa.
Dakle, ovo je suštinski predlog, ne samo predlog promene imena, jer mislim da je vrlo važno da definišemo šta su ključni ciljevi za uređenje javnih preduzeća, a mi mislimo da su ključni ciljevi, pre svega, kvalitetnija usluga građanima Srbije i jeftinija usluga građanima Srbije.
Naš je predlog da jasno definišemo ciljeve i Vlade Republike Srbije, a to je da javna preduzeća budu organizovana tako da su razdvojene infrastruktura i operacije nad tom infrastrukturom, pa je naš stav upravo, i mislim da ovaj Predlog zakona o javnom interesu treba da jasno definiše stav o tome da treba sačuvati makar 51% vlasništva Republike Srbije nad infrastrukturom, nad javnim preduzećima, da bi država mogla da podstakne konkurenciju, a pre svega u podsticaju i privatno-javnog partnerstva i privatizacije nad operacijama. Primeri, Aerodrom Beograd, ne treba svakako privatizovati, jer se najavljuje privatizacija Aerodroma Beograd, jer je to infrastruktura nad kojom se razvijaju operacije i Srbija Ervejza i svih ostalih operatera, jer je cilj, trebalo bi da bude cilj svih nas, da podsticajem konkurencije otvorimo mogućnost za jeftiniju i kvalitetniju uslugu. To isto važi i za Elektromrežu Srbije. Šta bi značila privatizacija Elektromreže Srbije iznad 51% u odnosu na vlasništvo Republike Srbije, ukoliko imate kasnije monopol jednog operatera koji može da diktira cene? Videli smo i sami da na takav način država Srbija nema mehanizme u kojima će razviti utakmicu i podsticati utakmicu za podizanje kvaliteta usluge građanima, a naravno i snižavanja cena. Upravo imamo suprotne primere, povećanje cena struje. Mislim da je suština bila doneti, pre svega, zakon o javnom interesu, a onda urediti ove tehničke detalje koje nam nudite ovim zakonom. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Hvala, gospođo predsednice.
Jedna rečenica, svega. Pozivam da se amandman ne prihvati iz razloga što predlog ne prati sadržaj zakona. Sintagma - delatnosti od javnog interesa, čini mi se, ne pominje se u sadržaju ni jedan jedini put. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Mi smo i podneli amandmane da bi se definisao javni interes u ovom zakonu.
Ministre, dobro veče. Uz punu spremnost da radimo do zore, nije nam prvi put, tačnije ne sećam se da smo nekada počeli u sedam uveče, ali evo, nismo se bunili, došli i radićemo, predsednice, bez ikakvih problema, ali uz nadu da ćemo ostvariti izvesni dijalog i snagom argumenata ubediti vas da prihvatite naše amandmane, pošto to niste uradili.
Dakle, mi smo podneli amandman na naslov sa jednim ciljem. I ova grupa amandmana, koju sam ja lično potpisao, moj kolega Ćirić, ide u pravcu toga da ovaj zakon zapravo bolje definiše javni interes. Koji je javni interes kada govorimo o javnim preduzećima? Pa, mislim da smo unazad 20 godina malo zaboravili javni interes kada su javna preduzeća u pitanju i kada su delatnosti javnih preduzeća u pitanju. Oni su se bavili svim poslovima i političkim i socijalnim i humanitarnim i sportskim, samo najmanje onim poslovima zbog čega su osnovana ta javna preduzeća.
Zato smo podneli amandmane, da bolje definišemo javni interes. Koji je javni interes, recimo, Pošte Srbije? Koji je javni interes u obavljanju delatnosti, recimo, „Srbijašuma“? Koji je javni interes u obavljanju svih javnih preduzeća i zbog čega su oni osnovani? Ja bih rekao da daju što kvalitetniju, što bolju uslugu građanima po prihvatljivim cenama. Nije javni interes Pošte Srbije da vraća pare u budžet. Javni interes je da unapređuje svoje poslovanje i daje što bolju uslugu, što bržu poštu donosi do građana Srbije. To je javni interes. To je ono što smo mi želeli da definišemo. To, ministre, predlažemo da se uradi na dva načina. Prvi, jedini mogući u ovom trenutku, amandmanom da se promeni čak i naslov zakona, kasnije grupom amandmana da bolje definišemo ovaj zakon i po meni možda čak i kvalitetnije rešenje, da donesemo čak i novi zakon koji se tiče vršenja delatnosti od javnog interesa, da tu definišemo vrlo jasno koje su delatnosti od javnog značaja, koji su uslovi za sticanje licence za obavljanje delatnosti od javnog interesa, koje su obaveze privrednih društava u vršenju delatnosti od javnog interesa, koji su uslovi i okolnosti pod kojima se gubi prethodno stečeno pravo obavljanja javnog interesa. Na taj način bismo nedvosmisleno definisali javni interes zakonima Republike Srbije.
Ovako imamo nekoliko zakona koji se bave ovom temom. Imamo jedno prenormiranje i stvaramo konfuziju kada se u zakonu pozovete na neke odredbe od javnog interesa, ja ne znam tačno na koji se zakon pozivate. Imamo nekoliko zakona.
Mi, takođe, predlažemo da se ostale delatnosti koje su definisane ovim Zakonom o javnim preduzećima definišu bolje Zakonom o privrednim društvima, jer su javna preduzeća zapravo privredna društva. Na taj način otklanjamo bilo koju sumnju, odnosno sve one moguće zareze kada razgovaramo o zakonima, jer ovde ostavljamo mogućnost da kad neko želi da se pozove na neki zarez, to ima, jer sa nekoliko zakona definišemo javni interes.
Dakle, naš predlog je ili da to uradimo na način na koji smo mi predložili amandmanima, od početka, da promenimo naziv zakona ili da sada govorimo, da krenemo u izradu novog zakona koji će definisati delatnosti od javnog interesa.
Moramo da počnemo od toga koji je javni interes postojanja i osnivanja javnih preduzeća. Kasnije ćemo videti kroz mnoge naše amandmane i kroz mnoge članove da nisu svi u javnom interesu, a onda očekujem od vas i obrazloženje koji je to interes ako nije javni. Hvala.