Poštovane dame i gospodo, želim da podržim svoju koleginicu Aleksandru Jerkov u argumentaciji svoga stava za amandman „briše se“, za koji nam je gospodin Sertić javio da je nesvrsishodan, a evo na jednom primeru ja hoću da pokažem kako je ovaj amandman u postojećim okolnostima celishodan, gospodine Sertiću.
Evo, na primer, član 12. o kome se sada govori kaže ovako – javno preduzeće može ulagati kapital u već osnovana društva kapitala uz prethodnu saglasnost osnivača.
Evo da se zadržimo na jednom primeru koji smo malopre pomenuli, na ovom EPS-u. Na primer, knjigovodstvena vrednost EPS na osnovu analiza, sektora za analize je 16 milijardi. Kada se ta vrednost umanji za amortizaciju, gospodine Sertiću, ta vrednost ide na 11 milijardi. Sve u vezi sadržine člana 12.
Ja onda, evo, pitam vas – zašto u ovoj naprednjačkoj eri imamo stalni govor da je vrednost EPS tri i po milijarde? Kada na osnovu analiza sektora za analizu dolazimo do 11 milijardi, što je cifra do koje se dođe sa umanjenjem na osnovu amortizacije. Zašto se toliko smanjuje, na primer, vrednost ovog preduzeća?
Evo, ja bih voleo na primer kada bismo čuli odgovor na ovo pitanje, pa da onda imamo, da kažemo, jednu raspravu koja je argumentovana. Tri i po milijarde, to je primer. Tri i po milijarde, koliko sam se ja obavestio, evo gospodin Martinović da čuje, pošto vidim da se zainteresovao za raspravu, vredi samo tent.
Gospodine Sertiću, zar nije celishodno podneti ovakav amandman u okolnostima u kojima smo kada imamo ovakvu, ja mislim, veoma lošu Vladu? Zar nije celishodno povući ovaj zakonodavni projekat kada o njemu raspravljamo u ovakvim okolnostima, što kaže gospodin Atlagić, bezveznim okolnostima. Hvala.
