Poštovane dame i gospodo, građani me sada zovu, podržavaju argumentaciju povodom pitanja koje ja ovde postavljam i ja ću onda nastaviti ovakvim tempom kako smo i počeli.
Poštovani gospodine Sertiću, u članu 13. za koji smo mi predložili da se briše, piše – Javno preduzeće za svoje obaveze odgovora celokupnom svojom imovinom.
Kako mi da znamo kolika je ta imovina, ministre Sertiću, kada evo, na primeru EPS imamo slučaj da jedan narodni poslanik kaže vredi pet milijardi, da jedan ovlašćeni predstavnik EPS kaže tri i po milijarde pre tri meseca na jednom događaju na kojem se razgovaralo o energetici. Kada jedan ministar u ovoj Vladi kaže tri i po milijarde, a kada na osnovu analize Sektora za analize EPS procena vrednosti jeste 11 milijardi.
Gospodine Sertiću, jeste li saglasni, poštovana gospodo, da u svim ovim podacima ne može čovek da se snađe, šta je onda tačno. Kome mi da verujemo? Da li onda vrede analize u Sektoru za analize javnog preduzeća ili ne vrede? Da li onda vredi reč ministra koji proceni to onako u nekom hiru ili na osnovu analiza ili to ne vredi? Znači, šta vredi, ministre Sertiću?
Druga stvar, građani su me sada isto zvali, ima povodom istog ovog člana, ima pitanje, kaže – Pošto se tiče toga izmirivanja obaveza javnog preduzeća, ministre Sertiću, veliki broj građana pita kada će početi isplata zaostalih zarada radnicima društvenih preduzeća, a na osnovu sudskih presuda?
Ministre Sertiću, to je veoma važno pitanje. Zbog čega? Zbog onog jednog načela koje mora da bude pretpostavka reformi, pretpostavka tržišnog usmerenja, bilo kog čoveka, bilo koje vlade koja za sebe hoće da kaže da je tržišno usmerena, a to je princip vladavine prava.
Ne samo tog čoveka, nego ja mislim svakog čoveka koji sedi u Narodnoj skupštini, u našem svetilištu političkog života, ne samo demokratije, poštovana gospodo. Hvala.
