Poštovane dame i gospodo, i ovaj član, kao i svi članovi od člana 16. pa do ovoga, tiče se nadzornog odbora. Ja ovde sada hoću da malo proširim svoju argumentaciju, pre svega odgovarajući i na argumente za neprihvatanje ovog našeg amandmana i od strane drugih narodnih poslanika.
Na primer, u članu 22. sada piše šta sve radi nadzorni odbor. Meni je sugerisano ovde da bi najbolji način bio da se malo uputim u to kako funkcioniše nadzorni odbor, kako se smenjuju ljudi, kako nakon isteka šest meseci oni ne mogu dalje da rade, tako što bih mogao da uđem u neki nadzorni odbor da steknem malo prakse, pa će mi onda to biti poznato.
Poštovana gospodo, ja nikada nisam bio član nijednog upravnog odbora, nijednog nadzornog odbora, nisam imao to iskustvo, nisam imao tu praksu. Poštovana gospodo, ja sam inače veliki protivnik tog gomilanja nekih funkcija, zauzimanja velikog broja pozicija u ovom nadzornom odboru javnog preduzeća. U onom upravnom odboru nikada nisam bio. Uvek sam se trudio da radim jednu stvar, a evo i sada. Ne radim više na Fakultetu političkih nauka kao docent, zato što sam se posvetio svom poslu narodnog poslanika u Narodnoj skupštini.
(Zoran Babić, s mesta: Ovoliko o amandmanu.)
Evo, gospodin Babić stalno ima primedbe – hajde da se govori o amandmanu.

Pa, sa pravom, gospodine Pavićeviću, jer ne govorite o amandmanu. Ali, gospodin Babić je zaboravio ono što sam rekao, da ste vi nepopravljivi.

Pa, je li bilo meni rečeno – stekni praksu u nadzornim odborima, upravnim odborima? Ja moram da se borim protiv partokratije, poštovana gospodo. Jesmo li svi definisali ovde da je partokratija jedan od najvećih problema? Sada kada ja kažem koju reč protiv partokratije, gospodin Babić kaže – sprečite ga da govori. Znači, gospodin Babić je zagovornik učvršćivanja partokratije u Srbiji. To je zaključak koji sam ja sada izveo, evo, na osnovu ove intervencije gospodina Babića. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Čini mi se da smo svi u istoj sali i da se svi međusobno čujemo. Ja sam čuo malopre gospodina Pavićevića kako se nudi da uđe u neki nadzorni odbor, u neki upravni odbor. Rekao je – evo, želim da uđem u upravni odbor da bi učio kako se i šta se tamo radi. Pa, ko je za partokratiju, onaj ko se nudi ili ja koji sam podneo ostavku zato što je SNS donela odluku o zabrani gomilanja funkcija? Jedan čovek, jedan funkcija. To je to. Mi smo to pokazali u primeni, u praksi, za razliku od predlagača amandmana, koji se na ovaj način vama, gospodine Sertiću, ponudio da ga postavite u neki upravni odbor, u neki nadzorni odbor. To je uradio u drugoj, trećoj rečenici.
Zarad istine, pogledajte stenogram, pogledajte šta je izrečeno i ko je onda za partokratiju, ko je onda za partizaciju upravnih i nadzornih odbora, onaj ko se nudi za mesto u tom odboru.
A, ono za šta sam intervenisao, intervenisao i sada i ubuduće ću intervenisati kada se ne govori o predloženim amandmanima, nego o kuvaru, o ne znam ti kakvim željama, pozdravima i čestitkama, kao što je to radio malopre gospodin Pavićević i uvek ću intervenisati.

U pravu ste gospodine Babiću, isteklo vreme.
Dajem pauzu, pošto imamo puno prijavljenih da malo ljudi se… Pauza.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomić i Zoran Babić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Po Poslovniku, gospodin Đurišić. Izvolite.

Znači, prekršili ste član 101. Poslovnika koji govori da predsednik Skupštine može da prekine Skupštinu radi održavanja nove sednice Skupštine, uz obavezu da obrazloži prekid i da je predsednik Narodne skupštine, kaže dalje, obaveštava narodne poslanike o nastavku sednice.
Znači, vi ste uveli ovde praksu da u nekom trenutku kada vi imate utisak da ne možete da održite red na sednici kažete da određujete pauzu, bez da obavestite narodne poslanike do kada ta pauza traje. Da li ona traje do nekog vremena ili neko vreme, minuti, sati u pitanju kako god. Vi morate kada kažete da određujete pauzu da kažete koliko će ta pauza da traje, a ne da izgovorite određujem pauzu i da nastavite posle deset sekundi rad sednice.
Molim vas, da sa tom praksom prestanete, jer ona ne postoji u Poslovniku Skupštine, ne daje vam Poslovnik to pravo, daje vam pravo da prekinete, ali morate da kažete koliko će trajati ta pauza, jer mi na ovaj način ne možemo da radimo. To nije rešenje za vašu nesposobnost da vodite sednice Narodne skupštine.
Znači, pročitajte Poslovnik i vidite da morate da nam kažete koliko pauza traje, jer jedino takve pauze imaju smisla i mogu da se određuju u skladu sa Poslovnikom.

Gospodine Đurišiću, vi ste dugo poslanik i ovo nisam očekivao od vas.
Ja ću pročitati član 112, radi javnosti – da ako predsednik Narodne skupštine i predsedavajući redovnim merama ne može da drži red, mogu opomenama, a ja to ne želim, red na sednici odrediće pauzu, dok se ne uspostavi red.
Moja procena da li je to posle deset sekundi, posle 30 sekundi, posle pet minuta, posle tri sata. Ja sam smatrao posle 30 sekundi da sam uspostavio red i nastavio sednicu.
Ako niste dobro razumeli ja mogu još jednom da pročitam gospodine Đurišiću – ako predsedavajući Narodne skupštine redovnim merama ne može da uspostavi red na sednici, odrediće pauzu dok se ne uspostavi red.
Ja sam smatrao i za gospodina Živkovića, pošto je sada došao, naspavao se, oran je, ja mogu još jednom da pročitam – ako predsedavajući Narodne skupštine redovnim merama ne može da uspostavi red na sednici, odrediće pauzu, dok se ne uspostavi red. To ću činiti toliko puta, koliko smatram da je dovoljno.
Da li ste zadovoljni gospodine Đurišiću?
(Marko Đurišić, s mesta: Ja nisam govorio o tome članu, tako da ne znam o čemu govorite.)
Vi se pozivate na neki drugi član, a ja se kao predsedavajući pozivam na član koji mi daje pravo da činim ono što ste mi vi osporili predsedavajućem Narodne skupštine. Zahvaljujem.
Da li želite da govorite po amandmanu na član 22. koji je podneo narodni poslanik Aleksandra Tomić i Zoran Babić, koji je prihvaćen od strane Vlade? Nažalost, ne možete nemate vreme.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandra Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, član 22. govori o obavezama i pravima nadzornog odbora, pa kaže da on donosi dugoročne i srednjeročni plan poslovne strategije, pa donosi godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja, usvaja izveštaje o stepenu realizacije godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja, usvaja tromesečni izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih, realizovanih aktivnosti, usvaja finansijski izveštaj, nadzire rad direktora, donosi statut, odlučuje o statusnim promenama, osnivanju drugih pravnih subjekata i ulaganju kapitala i tako dalje, u stavu 1.
Stav 2. kaže da odluke iz stava 1. tačka 1), 2), 7) i 9) i 11) ovog člana nadzorni odbor donosi uz saglasnost Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u zavisnosti na kom nivou tj. ko je osnivač javnog preduzeća.
I, sledeću stav kaže – odluku iz stava 1. tačka 8), a ponoviću tačku 8) – odlučuje o statusnim promenama osnivanju drugih pravnih subjekata i ulaganju kapitala ovog člana nadzorni odbor donosi uz prethodnu saglasnost Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Mi dodajemo novi stav, predlažemo novi stav koji kaže – Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave dostavljaju saglasnost u roku od 15 dana od dana kada je dostavljen zahtev nadzornog odbora. U slučaju da saglasnost nije dostavljena u tom roku smatra se da nije ni data.
Ovo smo predložili s obzirom na značaj odluke za čije donošenje se zahteva saglasnost osnivača i mi smatramo da je potrebno da se utvrdi rok u kome se saglasnost dostavlja, odnosno da ne dostavljanje saglasnosti u predviđenom roku znači njeno uskraćivanje. Vi ste to nama odbili sa obrazloženjem da se ne prihvati imajući u vidu da nije precizno definisano. Pa, bih vas molio za obrazloženje.