Mene je gospodin Pavićević pomenuo dva puta. Ja ne vidim razlog zašto mu smeta naša orijentacija ka razvoju, ka stvaranju dobrog ambijenta, efikasnog javnog sektora, ali i reformi koje sprovodimo po 15, 20 sati dnevno. Gde treba da idemo? Na planinarenje, na izlete? Ne, upravo ćemo da radimo suprotno. Radićemo i vikendom, radićemo i sutra, radićemo i nedelju, kao što smo to praktikovali prethodne dve godine.
Što se tiče javnih preduzeća, odnosa države prema javnim preduzećima i uređenju plata, gospodin Pavićević je poslednji čovek od koga sam očekivao da će da pomene i podrži oktroisanje zarada, uređenja zarada u javnim preduzećima i da će da podrži jedan vid tzv. planske privrede. Umesto da podstičemo ta javna preduzeća da, kroz korporatizaciju i korporativno upravljanje, budu profitabilna, da uvedemo profesionalni menadžment i bolju kontrolu, da budu bolja, produktivnija, efikasnija, on predlaže da država iz nekog centra, iz nekog ministarstva određuje plate u tim preduzećima. Te plate treba da se određuju kroz rezultate tih preduzeća, kroz njihov poslovni uspeh i kroz rad i rezultat njihovog menadžmenta, koji će, kada budemo implementirali Zakon o javnim preduzećima, biti profesionalan. Biće uvedena, naravno, kontrola nadzornog odbora koja će kontrolisati njihov rad, meriti njihov rad prema rezultatima i samo tržište i njihov uspeh treba da odredi njihov nivo zarada. Ja mislim da se svi u ovoj sali slažemo da to treba da prepustimo poslovnim rezultatima i uspehu, a ne uređenje iz nekog centra.