Koliko sam vas razumeo, kolega Đurišiću, vi tvrdite da predlozi …
(Marko Đurišić, s mesta: Za objedinjavanje ne mogu da se stave na dnevni red.)
Vi ste čitali odredbu Poslovnika koja se odnosi na akta, a ne na …
(Marko Đurišić, s mesta: Objedinjavanje rasprave.)
Predlozi koji nisu predati u skladu sa procedurom ne razmatraju se i o njima se Skupština ne izjašnjava.
(Marko Đurišić, s mesta: Ovaj nije u skladu sa procedurom.)
Ali da pitamo Narodnu skupštinu da li ona misli da je u skladu sa procedurom? Ja ću ipak da pitam Narodnu skupštinu, parlament, pa sve kolege poslanici neka kažu da li je u skladu sa procedurom ili nije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 130, protiv – šest, uzdržan – jedan, nije glasalo – 30, od ukupno prisutnih 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 136, protiv – osam, nije glasalo – 25, od ukupno prisutnih 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini, u celini.
Molim Službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave;
2. Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca;
3. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
4. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
5. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
6. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
7. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
8. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje;
9. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;
10. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;
11. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije i
12. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Kolega, izvolite, povreda Poslovnika. Zatražite reč.
Izvolite, kolega Obradoviću.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, došlo je, naime, do jedne specifične povrede Poslovnika o radu Narodne skupštine, odnosno člana 107. koji kaže da govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. O čemu se zapravo radi? Predsedavajući pre vas gospođa Maja Gojković, pa i vi upotrebili ste jedan neobičan metod za disciplinovanje vladajuće većine, kada ona treba da glasa za, a kada ne treba uopšte da učestvuje u glasanju, koristeći zvonce koje inače koristite za potrebe utišavanja ako se, recimo, dešava neka buka u sali. Smatram da ste na taj način ponizili sopstvene poslanike i na neki način dostojanstvo Skupštine jer oni sigurno sami znaju da razluče za šta će glasati, za šta neće glasati jer je to unapred i dogovoreno na sednici poslaničke grupe, što je potpuno normalna stvar.
Jednostavno, bilo je veoma primetno da kada se čitaju predlozi opozicije o kojima uopšte ne treba glasati zvonce se ne oglašava, a zvonce se oglašava jedino u trenutku kada oni disciplinovano treba da podignu ruke za neki predlog. Prosto mislim da zvonce ne treba da koristite u te svrhe disciplinovanja narodnih poslanika vladajuće većine, da su oni ljudi apsolutno samostalni, sa svojim integritetom i identitetom, sigurno će znati na koji način treba da glasaju. Mislim da je zaista ružno da i predsedavajući na taj način disciplinuje i skreće im pažnju da li da glasaju ovako ili onako. Uostalom, tu je gospodin Martinović, predsednik poslaničke grupe, drugi predsednici poslaničke grupe, oni će sugerisati kako treba da se glasa i, u krajnjem, nema razloga da se na taj način ruga narodnim poslanicima i ruši dostojanstvo Narodne skupštine. Prosto, moj apel. Mislim da je to jedna korektna stvar i da na taj način štitim dostojanstvo svakog narodnog poslanika vladajuće većine.

Gospodine Obradoviću, smatram da nema kršenja odredbi člana 107. Poslovnika o radu. To je čista slučajnost, uveravam vas. Galama je takva od strane kolega poslanika da ja vas jedva čujem šta govorite, tako da povremeno koristimo to zvono da bi kolege poslanike skoncentrisali na ono što radimo.
Radimo dalje.
Primili ste ostavke narodnih poslanika Ivice Dačića, Aleksandra Antića, prof. dr Slavice Đukić Dejanović, Milana Krkobabića, Gorana Kneževića, Živka Vrcelja, Gordane Predić i Andreja Mladenovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stavovi 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i stavovi 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani narodnim poslanicima: Ivici Dačiću, Aleksandru Antiću, prof. dr Slavici Đukić Dejanović, Milanu Krkobabiću, Goranu Kneževiću, Živku Vrcelju, Gordani Predeć i Andreju Mladenoviću danom podnošenja ostavke. Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: dr Dušan Vujović, minsitar finansija, Ana Brnabić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ana Ilić, šef kabineta ministra državne uprave i lokalne samouprave, Saša Mogić, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave i Jelena Kovačević, posebni savetnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANjU LOKALNE SAMOUPRAVE
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Da li predstavnici predlagača mr Dušan Vujović, ministar finansija, Ana Brnabić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, žele reč?
Izvolite, reč ima ministar Ana Brnabić.

Hvala puno. Poštovani narodni poslanici, kao novi ministar moram da vam kažem da mi je stvarno izuzetno zadovoljstvo i velika čast da govorim pred vama i u ovom domu, kao najvećem predstavničkom telu građana Srbije. Trudiću se u narednih deset do petnaest minuta da obrazložim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Jedan od razloga zašto je ovaj zakon donesen je, kao što vi verovatno svi znate, 2006. godine usvojen je Zakon o finansiranju lokalne samouprave, kojim su u to vreme relativno dobro utvrđena pravila i kriterijumi za finansiranje jedinica lokalne samouprave. On je stupio na snagu 2007. godine. U tom trenutku je porez na zarade utvrđen da ide u 40% jedinica lokalne samouprave, da ostatak ide centralnom nivou i utvrđena je prilično jasna formula za transfere koji idu iz Republike ka lokalnim samoupravama.
Nažalost, mislim 2011. godine su donesene tada izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim je drastično povećan prihod od poreza na zarade koji ide lokalnim samoupravama i to je tada povećano sa 40% koliko je bilo do tada, do 80% koliko važi do danas.
Rezultat ovog zakona je bilo povećanje deficita od 1,1% BDP na godišnjem nivou, odnosno nekih blizu 40 milijardi dinara. Jedna od stvari kojom se tada smatralo tim zakonom da će moći da se uradi je da se povećava ovoliki udeo u porezu na zarade zato da bi opštine više investirale u svoje razvojne projekte, u svoje investicione projekte, u kapitalne projekte, ali praksa je pokazala da se to nažalost u velikoj meri, iako su neke lokalne samouprave to iskoristile u velikoj meri nije dovoljno desilo.
Ono o čemu danas razgovaramo je način da pokušamo da promenimo te negativne efekte, da teret fiskalne konsolidacije kroz koji prolazi država Srbija se podeli između lokala, između Republike i da se donekle makar ispravi ta vertikalna fiskalna neravnoteža između lokalnih samouprava i centralnog nivoa vlasti. Ovo je na kraju krajeva bilo dogovorena i sa MMF koji je tražio od Vlade Republike Srbije da se za dodatne mere fiskalne konsolidacije preraspodeli sa lokala na republički nivo osam milijardi dinara.
Ono što je važno napomenuti je da je Vlada Republike Srbije, još u svom tehničkom mandatu, tako da sam ja negde nasledila ovo rešenje za koje mislim da je mnogo bolje od onog radikalnog rešenja koje je bilo u opticaju u decembru 2015. godine i za koje stalna Konferencija gradova i opština, odnosno njeno predsedništvo je tražilo da se povuče iz procedure za usvajanje zato što bi imali prilično devastiran efekat na budžete lokalnih samouprava. Tehnička Vlada, prvenstveno kabinet premijera i Ministarstvo finansija je saslušalo te kritike lokalnih samouprava, bojazan da će u tom trenutku neke lokalne samouprave biti potpuno neodržive za finansiranje i odlučeno je da se umesto osam milijardi dinara od lokalnih samouprava ovim izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava preraspodeli 4,8 milijardi, a da 3,2 milijarde koje su preostale od zahteva MMF ponese ponovo teret republičkog budžeta.
Kada se razmišljalo o tome kako da se ovo uradi, vođeni nekim osnovnim parametrima, a to je pre svega da najsiromašnije opštine budu najmanje pogođene i da na one najmanje gube u budžetima, da se razlika u budžetu u odnosu na budžet koji je bio, odnosno koji je trebao da bude za 2017. godinu ne prelazi nigde 4%, a da to ide uglavnom ispod 3%, i ovo je, drago mi je da kažem postignuto za sve lokalne samouprave osim nažalost za Bor gde je razlika u budžetu, ukoliko se ovaj predlog usvoji 4,4%. Bilo je jako važno, i to je bila jedna od osnovnih zamerki prethodnog Nacrta zakona je da se i dalje stimuliše decentralizacija, a posebno lokalni i ekonomski razvoj, jer prethodni nacrt je bio takav da se udeo u porezu na zarade deli 50:50 između centralnog nivoa i lokalnog nivoa.
Želeli smo da porez na zarade i dalje ostane većinski prihod lokalne samouprave da bi lokalne samouprave u stvari imale motivaciju da podrže pre svega svoje preduzetnike, onda svoja mala i srednja preduzeća, a konačno i da pomognu državi Srbiji u privlačenju investitora, jer što više zaposlenih u sektoru srednjih i malih preduzeća, što više zaposlenih u kompanijama koje dolaze u Srbiju, što više novih kompanija i novih preduzetnika, to će i budžeti lokalnih samouprava biti veće, tako da je to bio važan mehanizam da ostavimo porez na zarade kao većinski prihod lokalnih samouprava.
Na kraju bilo je jako važno da Beograd ponese najveći teret kao lokalna samouprava koja na kraju krajeva ima najviše mogućnosti za razvoj u kojoj su smešteni sve institucije, a i u koje dolaze uglavnom većina investitora.
Na osnovu ovih parametara ono što predlažemo je da se opštinama od poreza na zarade, da opštinama pripadne 74% umesto dosadašnjih 80%, da gradovima umesto dosadašnjih 80% pripadne 77% i da Gradu Beogradu koji je svakako imao 70% učešća u porezu na zarade da se to smanji na 66%. Ovim predlogom Grad Beograd snosi 40% ukupnog tereta, dakle, Grad Beograd otprilike učestvuje sa neke dve milijarde dinara u ovoj preraspodeli od ukupno 4,8 milijardi.
U proseku, kumulativnom, za opštine bi ovom preraspodelom budžeti bili smanjeni za 2,65% i za gradove 1,68%, za Beograd 2,32%. Imamo samo 12 opština kojima je razlika u budžetu preko 3% i dva grada kojima je razlika u budžetu preko 2%, a to su Beograd i Kragujevac. Naravno, porez na zarade u ukupnoj masi ostaje isti, tako da u tom smislu ne postoje razlike.
Kako bi dalje stimulisali investicione projekte važno je napomenuti, mi smo to napomenuli i predstavnicima svih lokalnih samouprava zato što smo već u prvoj nedelji rada Vlade imali sastanak sa predstavnicima 105 lokalnih samouprava u Srbiji. Važno je da Vlada ostaje otvorena za tzv. kompenzacione mere, a to je da ukoliko lokalne samouprave ukoliko su planirale investicione razvojne projekte tokom 2017. godine i pogođene su i ne mogu da ove projekte da realizuju zbog ovog umanjenja u sredstvima onda će Vlada biti svakako otvorena da učestvuje u finansiranju investicionih projekata, ali nikako u tekućim rashodima i tekućoj potrošnji.
Tako da smatramo da smo, kao što sam rekla i kao što je Fiskalni saveta dao u svom obrazloženju ovog zakona, u svom mišljenju na ovaj zakon, na predlog zakona, da će, kao što sam rekla, ovo ispraviti vertikalnu fiskalnu neravnotežu u velikoj meri i da će doprineti dodatnoj fiskalnoj konsolidaciji, očuvanju makroekonomskoj stabilnosti koja je svakako, mislim da moramo svi priznati, već postignuta u velikoj meri. J
Htela bih na kraju da naglasim da ovo neće biti kraj reforme finansiranja lokalne samouprave koja je jako kompleksna i koja u velikoj potrebi reforme zato što smo od 2006. godine imali prilično, rekla bih neracionalne pristupe finansiranju lokalne samouprave gde smo ili prenosili dodatne nadležnosti lokalnim samoupravama bez da smo prenosili sredstva ili smo prenosili sredstva bez da smo poveravali dodatne poslove. Tako da jedno od tih stvari nije pratila neophodno drugu što je bila prilična greška i što nas je dovelo u ovu situaciju.
Dakle, u ovom trenutku Ministarstvo finansija radi na dva jako važna zakona. Jedan je Zakon o taksama, drugi je Zakon o naknadama kojim bi trebalo da se reši pitanje parafiskalnih nameta i kojim bi trebali da uvedemo red i stabilnije poslovanje u Srbiji što će biti posebno važno za mala i srednja preduzeća, preduzetnike koji nažalost u nekim lokalnim samoupravama ne mogu da računaju od godine do godine koliko će biti porezi, takse i naknade, zato što postoje lokalne samouprave, opet kažem, ne sve, ali postoje nažalost koje ukoliko im fali novca u budžetu onda pribegnu podizanju taksi, naknada za osam, devet, deset, a nekad i više puta iz godine u godinu. Tako da bi ova dva zakona trebalo po prvi put da unesu red u parafiskale u Republici Srbiji.
Sa druge strane, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, radi na izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima ćemo probati da uvedemo veću saradnju između lokalnih samouprava, nekakve drugačije nadležnosti mesnih zajednica, tako da napravimo i samo funkcionisanje lokalnih samouprava malo efikasnijim, da probamo da uvedemo, rekla sam, među-opštinsku saradnju. Ne treba svakoj opštini, na primer, u ovom trenutku sportski inspektor, pa postoje resursi koje oni mogu da dele.
Sa druge strane, mi sa Stalnom konferencijom gradova i opština radimo na strategiji decentralizacije, koja sada treba da pogleda još jednom u sve poverene poslove lokalnih samouprava, da vidi da li su sve nadležnosti lokalnih samouprava koje su spuštene sa centralnog na lokalni nivo, da li se u ovom trenutku dobro sprovode, da li neke od njih treba da se recentralizuju, neke druge da se decentralizuju, i na kraju, krajeva koliko košta obavljanje tih poverenih poslova, što do sada isto nije urađeno, jer ako vi date, ja kao Ana da dam Saši neki posao i kažem - uradite vi to za mene, onda će Saša meni da kaže - obavljanje tog posla košta pet dinara, pa ja kažem - okej, ako ti hoćeš da uradiš to za mene, onda evo ti pet dinara, pa radi to. Nije takva analiza sprovedena. Dakle, moramo da vidimo koliko koštaju ti poslovi koje lokalne samouprave obavljaju za centralni nivo i u odnosu na to da vidimo kakvo će biti finansiranje lokalnih samouprava.
Na kraju krajeva, to su ti koraci koji slede. Imamo tri zakona i jednu strategiju u kojoj bi Ministarstvo finansija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u bliskoj saradnji trebalo u stvari da zaokruže okvir finansiranja lokalne samouprave, tako da on postane održiviji, stabilniji i transparentniji. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupe žele reč?
Više vas se prijavilo u istom trenutku.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, predsedavajući, uvažene kolege poslanici, nisam srećan zbog toga što na Prvoj redovnoj sednici ovog saziva parlamenta kao prvu tačku dnevnog reda imamo izmenu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i oduzimanje para gradovima i opštinama.
Takođe, očekivao sam ministra Dušana Vujovića ovde, za koga smatram da je trebalo da, kao neko kompetentniji, odgovara na naša pitanja, s obzirom na činjenicu da je ministarka Ana Brnabić tu sada u novom sazivu po prvi put i da je njoj, eto, pripao taj zadatak da brani ovaj zakon danas.
Dakle, da pogledamo prvo u kakvoj zemlji mi danas živimo. Mi živimo danas u zemlji sa najnižim platama u regionu, u zemlji čiji građani plaćaju najskuplje gorivo u regionu, živimo u Srbiji koja ima najstarije stanovništvu u regionu. Srbija spada u pet najstarijih zemlja Evrope. Živimo u Srbiji iz koje godišnje preko 30 hiljada stanovnika odlazi.
Istovremeno, hvalimo se suficitom u budžetu. Vrlo često koristimo to, odnosno premijer Vučić koristi u svojim nastupima na teatralnim pres-konferencijama. Poslednja je bila 1. septembra, gde smo čuli o tome kako je suficit u budžetu 31,8 milijardi dinara i da je to mnogo više nego što je bila procena MMF-a.
Ja ću vam samo reći da kada u nerazvijenim zemljama imate suficit u centralnoj kasi, to obično u praksi znači da imate deficit u džepovima stanovništva i budžetima privrede.
Hvalimo se tim našim neverovatnim reformama i rezultatima da bi nas po leđima tapšala Svetska banka, MMF i druge međunarodne finansijske institucije, ali ćutimo od koga smo taj novac uzeli. Nikako da čujemo otkud taj suficit i toliki napredak u budžetu Republike Srbije. Uzeli smo ga od penzionera kojima smo smanjili penzije, koji danas jedva sastavljaju kraj sa krajem i koji nemaju ni za lekove. Uzeli smo od profesora i lekara kojima ste smanjili plate. Uzeće se i od PDV-a za robu namenjenu bebama i mnoge druge stvari. Ali, pokazalo se da to nije dovoljno, da nam fali još pohvala od velikih međunarodnih finansijskih institucija. Zato su danas na dnevnom redu budžeti lokalnih samouprava, da se uzmu pare i od opština i gradova.
Verovatno smatrate da su budžeti Prokuplja, Niša, Sombora, Novog Sada, Kragujevca, Beograda preveliki i da im treba oduzeti 4,8 milijardi dinara i te pare preliti u centralnu kasu. Obrazloženje predlagača zakona koje smo dobili je u stvari citiranje analize Fiskalnog saveta, koja je po meni prilično neiskrena, a sad ću vam reći i zbog čega.
Dakle, kao obrazloženje navodi se povećanje deficita, to smo sada čuli od ministarke, od 2011. godine za 1,1% na godišnjem nivou, kao i da takva raspodela poreza po oceni Fiskalnog saveta nije utemeljena u modernoj fiskalnoj praksi kojom se preporučuje da porezi dominantno pripadaju centralnom nivou vlasti, kao i da opštine i gradovi nisu ta sredstva upotrebili u prethodnom periodu za razvojne projekte, već su se ponašali bahato, trošili za plate, zarade i neke druge stvari.
Pošto su nam svima puna usta evropskih vrednosti, hajde da vidimo šta su to i evropski standardi kada je preraspodela javnih prihoda u pitanju. Najpre, Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koju je Srbija ratifikovala 2007. godine obavezuje države koje su je prihvatile da primene pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti. Da li je to tako u Srbiji?
U pojedinim razvijenim državama EU skoro polovina ukupnih budžetskih prihoda pripada lokalnom nivou, a u Srbiji su prošle godine sve opštine i gradovi, uključujući i AP Vojvodinu dobili svega 11,68% ukupnih prihoda, odnosno devet puta manje od centralnog nivoa vlasti. Onda čujemo kako je zbog zakona 2011. godine Republika bila darežljiva prema opštinama. Međutim, podaci pokazuju nešto sasvim drugo. Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, zato mi je trebao ministar Vujović koga ovde nema, godišnji konsolidovani javni prihodi na lokalnom nivou vlasti u Srbiji od 2012. godine do dana današnjeg iz godine u godinu su sve niži, pa ću vam reći da 2012. godine je lokalnim samoupravama godišnje pripadalo 17,7% ukupnih javnih prihoda, 2013. godine 14,2%, 2014. godine 12,28%, a 2015. godine smo postigli rekord sa svega 11,68% sredstava.
U isto to vreme centralni nivo vlasti je od 2012. godine inkasirao 82,8%, 85,8% 2013. godine, 87% 2014. godine i 88,3% 2015. godine. To govori da cela Srbija radi samo da bismo punili republičku kasu, da građani treba da štede, da privreda treba da štedi da bismo mi sve pare slili tu, da bi premijer imao o čemu da govori na pres-konferencijama, pominjući neverovatne reforme sa kojima svakog dana žive građani Republike Srbije.
U svim zemljama EU, kao što sam i rekao, pripada u proseku jedna trećina ukupnih javnih prihoda jedinicama lokalne samouprave, a ostatak ide u centralnu kasu. Kada govorimo danas o porezu na zarade, on je zapravo samo jedan izvor finansiranja lokalnih samouprava, i ako ga posmatramo parcijalno, onda možemo reći da možda treba napraviti preraspodelu. Sve bi to možda i bilo tako da situacija u praksi nije drugačija. Ja razumem da i za MMF i za ministra finansija ovaj Predlog zakona danas predstavlja brojke i slova.
Oni su uzeli papire, sagledali, rekli prebacićemo iz jednog ćupa u drugi ćup, imaćemo na nivou Republike više param, imaćemo fiskalnu stabilnost, opštinama ćemo nešto uzeti, neće to biti preveliki problem.
Naravno, ja kao neko ko je bio predsednik opštine mogu sa punim pravom da kažem onima koji to nikada nisu bili, pa i ministru Vujoviću, odakle zapravo uzima sredstva? Da bi znao od čega uzima sredstva, on ne uzima ni od jednog predsednika opštine. On treba da siđe u realan život, da siđe među narod, da siđe među građane, da čuje šta su njihove potrebe i šta će se smanjiti time što se na ovakav način godinama unazad smanjuju sredstva za finansiranje lokalnih samouprava. U tom slučaju biste videli da će se smanjiti sredstva za izdvajanje i za poljoprivredu, i za lokalnu infrastrukturu, i za nabavku materijala za škole, pomoć nezaposlenim porodiljama, predškolskim ustanovama i svega ostalog što je u nadležnosti za finansiranje lokalnih samouprava.
Sada, to možda ne bi bio preveliki problem da opštine vrlo često nemaju potrebu, odnosno da ne moraju da finansiraju iz svojih lokalnih budžeta nešto što nije u njihovoj direktnoj nadležnosti, pa zbog nefunkcionisanja sistema institucija, zbog toga što neke republičke institucije ne obavljaju svoje poslove, ne finansiraju određene stvari, vrlo često su opštine primorane da to rade iz sopstvenih budžeta.
Navešću vam nekoliko primera, kao što je kupovina protivgradnih raketa. To nije u nadležnosti lokalnih samouprava. Dobili smo smernicu i mišljenje Ministarstva finansija da možemo kupovati, jer nema para u republičkoj kasi za to. Isto tako, godinama unazad se finansiraju zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama zato što Fond ne odobrava zaposlenje novih radnika. Isto tako smo pre godinu i po dana dobili novo poskupljenje struje kroz uvođenje mrežarine za javnu rasvetu od 50%. Isto tako smo dobili nalog od premijera, pre godinu dana, da 7.000 jednokratno damo svim radnicima u predškolskim ustanovama, odnosno vaspitačicama, jer je to naša obaveza, ali je premijer dogovorio sa sindikatima i rekao – naložiću opštinama da to prebace. Isto tako je pre nekoliko godina ograničen iznos komunalne takse zbog pospešivanja privrednog ambijenta u gradovima i opštinama, što nije loše, i ja sam tada bio za to, iako sam bio predsednik opštine, ali kada vi ovako kontinuirano godinama svakim novim zakonom oštećujete lokalne samouprave dovešćete u problem građane koji tu žive.
Ja sada znam da će neko reći da su predsednici opština nekakvi neodgovorni lokalni šerifi, da troše pare na zapošljavanje, na plate, i to se moglo čuti mnogo puta u prethodnom periodu, ali nemojte na osnovu izuzetaka praviti pravilo. Dakle, ukoliko neki predstavnik lokalne samouprave, kao što je, recimo, predsednik opštine Kuršumlija kupio sebi prvo auto, iz SNS, predsednik opštine Kosjerić je za nekoliko puta u vrednosti godišnjeg budžeta zadužio svoju opštinu, kada neki predsednici opština krijući se iza partijske knjižice vladajućih stranaka potpisuju razne finansijske ugovore sa svojim rođacima, to ne sme biti pravilo, niti biti praksa.
Ja danas hoću da govorim o onim predsednicima opština koji su odgovorno obavljali i obavljaju svoj posao, koji su perspektivni i koji su prosperitetni, oni koji znaju šta znači lokalna infrastruktura, oni koji znaju šta su kapitalni projekti, oni koji znaju da razgovaraju sa investitorima, oni koji znaju da isplaniraju budžet po meri svojih građana, da nad svojim budžetom ostvare sve one potrebe koje građani od njih očekuju. Oni su kažnjeni i oni se kažnjavaju ovakvom politikom koja traje unazad nekoliko godina kontinuiranim smanjenjem sredstava za razvoj lokalnih samouprava, a što se tiče SNS i njenih predsednika opština, svakako će i oni imati vremena da se razračunaju sa mangupima iz svojih redova.
Dok se umanjuju sredstva lokalnim samoupravama, sa druge strane niko ne otvara temu ko će platiti promašaje nestručnih ministara u prethodnom periodu. Mi smo promenili 36 ministara od 2014. godine. Mnogi od njih su najavljivani kao čarobnjaci koji će napraviti privredni bum u Srbiji, a onda su napravili ogromne troškove i ogromne probleme u svojim resorima. Niko ne pominje zašto se ne postižu rezultati u reformi javnih preduzeća, zašto i dalje imamo situaciju da se nenormalno troši novac kroz davanja javnim preduzećima poput „Srbijagasa“, poput „Železnica“, poput EPS ili na kraju RTB „Bora“, a svi znamo koliki milioni i milijarde odlaze u ta preduzeća. Niko nije hteo da se uhvati u koštac da radi taj težak posao, iako se godinama unazad od 2014. godine, od strane premijera Vučića, najavljuju velike i sveobuhvatne reforme koje će pre svega krenuti od javnih preduzeća. Lakše je svima bilo da se taj teret koliko, toliko prenese na lokalne samouprave, a indirektno će se preneti i na same građane Republike Srbije i građane koji žive u ovim lokalnim samoupravama.
Mnoge opštine i gradovi će verovatno tražiti način kako da nadomeste ovo smanjenje finansijskih sredstava, i to pre svega kroz povećanje njihovih izvornih prihoda, kao što je možda porez na imovinu ili neki drugi primeri. To će se opet preliti na džepove građana Republike Srbije.
Mene zabrinjava i činjenica da na ovako važnu temu većina predsednika opština u Srbiji i gradonačelnici ćute. Siguran sam u to da njima nije previše dobro, ali znam da se sa druge strane oni plaše da ne dobiju ukor od svojih partijskih centrala i svesno prihvataju da budu neko ko će podržati smanjenje davanja opštinama. Napominjem, ne samo po ovom zakonu, već govorim o ukupnim prihodima koje lokalne samouprave dobijaju i tendenciju pada od 2012. godine do danas.
Pitam se – dokle tako? Oni sada razmišljaju na koga će preliti taj gubitak, verovatno ne želeći da se suprotstave ili protivureče ministru finansija i premijeru, jer očekuju da tokom godine možda dobiju iz budžetske rezerve sredstva za tekuću likvidnost i onda imamo situaciju, kao što je to bilo prethodnih godina, da gradovi poput Leskovca, Niša, Kragujevca, Novog Sada dobijaju stotine miliona dinara, potpuno netransparentno, na osnovu ličnog ubeđenja ministra finansija ili premijera, na osnovu njihovih obrazloženja i oni sada ćute računajući da će biti podobni i dobiti mimo zakona sredstva. Da li je normalno da mi smanjujemo zakonom sredstva lokalnim samoupravama, a sa druge strane ne ukidamo i ostavljamo to ovlašćenje da se u određenim situacijama opštinama i gradovima iz republičke kase, podobnima naravno, prebacuju određena sredstva?
To samo govori o tome da mi danas u Srbiji imamo jedan veliki problem, a to je pre svega nedostatak demokratije, nepostojanje institucija i na kraju i parlamentarizma. O ovome što ja danas govorim šapuće se u parlamentu, i to nije nikakva tajna. O tome govore predsednici opština i poslanici iz vladajućih struktura, ali sve dotle dok se ne uspostavi zaista suštinska, istinska demokratija, to znači da građani neposredno na izborima, uz promenu izbornog zakonodavstva, biraju svoje predstavnike. U opštinama u kojima nikada nisu bili će odlučivati ministri, zakone će te izglasavati vi, gospodo, kolege narodni poslanici kojima je daleko važnije šta kaže MMF i vaš predsednik stranke, nego vaš komšija ili vaš sugrađanin.
Zbog svega ovoga što sam naveo kao argumente, poslanička grupa SDS i NPS će glasati protiv ovog zakona. Hvala.

Reč ima ministar Ana Brnabić.

Hvala puno.
Prvo, imam par stvari da prokomentarišem. Razumem da je ovo politička debata. Volela bih da nekako ipak budemo malo više objektivniji. Mi se znamo. Ja stvarno mislim da ste vi profesionalno odgovoran čovek, pa iz tog razloga bih stvarno volela da smanjimo politiku i da više pričamo o stvarima kakve jesu.
Što se tiče kompetentnosti i toga da na žalost ministar Vujović nije ovde, da, nije ovde, imao je druge obaveze. Ja nisam manje kompetentna time što sam novi ministar. Ne postaje čovek kompetentan time što je ministar, pa što ste duže ministar to ste kompetentniji.
Drugo, stvarno od vas ne bih očekivala, svakako i od vaše poslaničke grupe, da pričamo ovako o MMF. Ja bih mislila da vi stvarno razumete značaj MMF za Srbiju. Ja razumem, recimo, poslaničku grupu SRS, da je recimo protiv MMF i ja to potpuno razumem i razumem njihove argumente, ali vas ne mogu da razumem. Ja sam mislila da delite ubeđenje da je MMF dobra stvar za Srbiju zato što svako to tapšanje po leđima, kako bi vi rekli, MMF znači da ova Srbija ima jeftinije pare, jeftinije kredite i da je stabilnija i da više investitora dolazi u nju. Ja bih tako mislila, ali u redu.
Što se tiče smanjenja budžeta svakako se oni u nekim opštinama smanjuju, u nekim opštinama se ne smanjuju. To pretpostavljam da znate da zavisi isto tako i od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Evo, ja imam primer recimo Sombora da budžet grada je oko 20 miliona evra i koji se u odnosu na pre pet godina povećao za oko 15%, isto tako imam primer Majdanpeka gde se budžet grada takođe povećao zato što su povećali za 20% porez od imovine, ne time što su digli osnovicu i podigli porez na imovinu građanima, nego zato što su ažurirali svoju bazi podataka i povećali obuhvat tog poreza.
Što se tiče promena i smanjenja budžeta, smanjenja plata i penzija i svega toga, opet mislim da te dve teme nekako teme idu zajedno i ono što bih ja volela da kažem je da jedna stvar koju sam ja videla u poslednje dve godine je da Vlada otklanja greške koje su pravljene, a tako otklanja i greške koje one same prave, pa zbog toga ne vidim da je problem da se promenilo 36 ministara. Što? Da neće da ostanu ako ne rade dobro? Ali, u ovom pogledu, imamo smanjenje penzija koje potpuno neracionalno povećano 2008. godine, je li tako? Nije bilo racionalno povećanje penzija 2008. godine, pa je neko morao da ih smanji da bi bio odgovoran.
Godine 2011. isto tako dosta je neracionalno povećan udeo poreza na zarade sa 40% na 80%. Tada se verovalo, nadalo se ja mislim, nije se verovalo zato što nije to bazirano bilo na nikakvim analizama, nadalo se da će to ide u investicioni razvojni projekte kao što sam rekla. Nažalost, rashodi za zarade na lokalu u periodu između 2008-2014. godine su nominalno povećani za 42%, a rashodi za robe i usluge su povećane za 50%, dok su istovremeno kapitalni rashodi, znači investicioni projekti nominalno smanjeni za 29%. Istina je da je to bilo vreme svetske ekonomske krize pa je taj trend bio silazni i na republičkom nivou, ali u osetnoj manjoj meri nego što je slučaj bio kod lokalnih samouprava.
Ima lokalnih samouprava, ja se slažem potpuno koje su fantastične, nažalost ne govorimo dovoljno o njima, ne govorimo o lokalnim samoupravama koje nisu dobre i ima stvari koje u prethodnom periodu nisu dobro urađene, koje ćemo mi gledati ove godine, za 2017. godinu da otklonimo kao što je bilo linearno smanjenje, umesto od opštine do opštine gde smo, jesmo kaznili dobre lokalne samouprave, ali je bilo tako i menjaćemo i to. Tako da ako je neki problem, promenićemo.
Normalno je da u državi postoji veća plata u privatnom sektoru, nego u društvenom sektoru. Godinama, godinama, ja mislim da su svi pričali o tome da bi trebalo da se racionalizuje državna uprava, da bi trebalo da se racionalizuje i lokalna samouprava i javna preduzeća zato što privreda više ne može da izdrži da finansira javni sektor. I to se sada i desilo. Mislim da su sada u nominalnim vrednostima, pravim vrednostima da su plate u privatnom sektoru veće nego plate u državnom sektoru.
Ja sam rekla da teret fiskalne konsolidacije je okej da ga ponesemo svi jednako, zato što je ovo ozbiljan posao i slažem se, ja mislim da se slažemo svi da je ozbiljan posao. Ne mogu da verujem da možemo da se ne slažemo oko toga da nije ozbiljno urađen. Ali, dobro, možda možemo. Meni je teško da čujem argumente kako nije ozbiljno urađen.
Dakle, državna administracija se jako racionalizovala. Vi sada imate i to zahvaljujući svim naporima u poslednje dve godine, vi imate prosek Srbije državnih službenika od 6,7% na 100 stanovnika gde imate u EU 8% državnih službenika na 100 stanovnika. Ono što dalje, na čemu ćemo insistirati je obuka i preraspodela, jer i dalje negde ima manjka, negde ima viškova, ali obuka je ono na čemu ćemo insistirati i državna uprava nije istina da je samo uzimala novac iz penzija i uzimala sada novac iz lokalnih budžeta, a ništa sama nije radila, mislim da je državna uprava krenula prvo od sebe.
Što se tiče raspodele po partijskoj liniji, ja nisam član stranke nijedne, ali ovo je mislim dokaz da nije bilo raspodele po partijskoj liniji, ovde se vodilo nekim drugim principima. Rekla sam da ne prelazi 4% godišnje tako da bi lokalne samouprave mogle da nastave da pružaju kvalitetne usluge građanima u privredi.
Što se tiče samih lokalnih samouprava, ja sam rekla, mi smo imali sastanke sa svim lokalnim samoupravama, obišla sam već dosta lokalnih samouprava, to će biti moj prvi prioritet, da budem što više u lokalnim samoupravama, jer ne priznajem strategije i akcione planove dok ne vidim šta se dešava na lokalu. Ali, pre svega su predstavnici organizacija lokalne samouprave tj. „Stalna konferencija gradova i opština“ i njihovo predsedništvo pozdravilo ovakav nacrt zakona. Tako da nema potrebe da raspravljamo oko toga šta to lokalnim samoupravama znači, kada su same rekle. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče naših komšija i prijateljima o kojima je govorio prethodni govornik, oni su svoje rekli u aprilu ove godine, kada su svoje poverenje ukazali upravo SNS i omogućili nam da nastavimo da vodimo državu naredne četiri godine.
Ja se inače nikad ne bih hvalio svojim neznanjem. Dakle, brojke su neumoljive. U periodu januar-septembar 2016. godine ostvaren je suficit budžeta od 27,2 milijarde dinara i ovaj rezultat je za 120,6 milijardi bolji od planiranog. Naime, planirani deficit u periodu januar-septembar iznosio je 93,4 milijarde dinara.
Nije tačno ono što je rekao prethodni govornik da je država navodno nekome nešto uzela pa zato ima više pare u republičkom budžetu. Statistika je sledeća. Ključni doprinos u ostvarenju znatno boljeg rezultata u odnosu na plan dali su prihodi koji su u periodu januar-septembar 2016. godine premašili plan za 81,5 milijardi dinara i tu pre svega možemo da zahvalimo rastu poreskih prihoda od 51 milijarde dinar, zatim 39.1 milijarda dinara su manji rashodi u državi nego što je to bilo planirano i 30,7 milijardi dinara su bolji neporeski prihodi. Tako da smo mi uspeli da za prvih devet meseci ove godine ostvarimo istorijski ekonomski rezultat, tj. da imamo 120,6 milijardi dinara u budžetu više nego što smo planirali.
U vreme kada je stranka kojoj pripada gospodin Aleksić, vodila ovu državu, mi smo bili država koja je bila u ekonomskom minusu, to vi gospodine Arsiću veoma dobro znate. Dakle, BDP je bio u minusu. Mi smo sada u plusu, iz meseca u mesec se taj plus povećava, iz godine u godinu se povećava, ako pogledate industriju, trgovinu, poljoprivredu, sve privredne grane, apsolutno sve je u plusu, sve raste, sve napreduju.