Zahvaljujem.
Razumeo sam vašu primedbu na Poslovnik.
Samo da vam kažem, kolega Aleksiću, da je gospodin Martinović dobio pravo na repliku na spominjanje predsednika stranke i na spominjanje Vlade koju je on vodio.
Tako da smatram da nisam prekršio Poslovnik o radu Narodne skupštine.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospođo ministre sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno važna tema, izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Ja sam jedan od narodnih poslanika koji već 12 godina vodim lokalnu samoupravu i sa punim pravom i ja da progovorim o izmenama ovog zakona.
Na samom početku ću reći da poslanička grupa kojoj pripada Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ove izmene. Ono što je meni izuzetno važno jeste da i stranka kojoj pripadam, a i sam naravno podržavam politiku finansijske konsolidacije koju vodi Aleksandar Vučić i podržaćemo izmene zakona.
Ono što bih ja morao vas da upitam, uvažena gospođo ministre i da vam skrenem pažnju na par stvari koje su neke stranke koje su bile vladajuće, a kada su donosile izmene zakona, tada mi nismo bili u ovakvoj situaciji da govorimo, ali evo sada je prilika.
Na samom početku moram da vas zamolim, vi ste citirali koliko je smanjenje učešća lokalnih samouprava u porezu na zarade, pa ste rekli naravno da idemo sa 80 na 74% za opštine, a na 77% za gradove. Mene samo interesuje – zašto 74% za opštine, a 7'% za gradove, odnosno posebno za grad Beograd, ako imamo istovetne ingerencije za opštine i gradove? Ja vodim opštinu i prosto mi je neverovatno da sada neko ko ima ličnu kartu na Topolu iz svoje plate za porez na zarade izdvaja u budžet opštine Topola 74%, a kolege iz Kragujevca koji su do nas izdvajaju 77%. Koje su to ingerencije i da li se samo radi oko toga da su gradovi zaduženi i nažalost u ovoj celoj priči desiće se da dobre lokalne samouprave imaju posledice jer su vodile odgovornu politiku, vodile su politiku bez zapošljavanja strina, šurnjaja i ostalih stvari i sada smo došli da budemo i kažnjeni za to što smo vodili odgovornu politiku.
Na kraju ću i reći oko samih dugovanja, da li 100 opština u Srbiji duguju kao Beograd, Kragujevac i Niš zajedno, ali suština je u nečemu drugom. Da se vratimo na početak kako je kod nas od 2000. godine menjan Zakon o finansiranju lokalne samouprave, a najpre da građanima Republike Srbije kažem, a i narodnim poslanicima, da su se pre uvođenja PDV opštine finansirale tako što je od poreza na promet tačno 27%, koliko je ubirano na mesečnom nivou, ostajalo lokalnim samoupravama i one su na taj način tačno mogle da izračunaju koliko će se i kako finansirati.
Uvođenjem PDV mi imamo jednu dosta nejasnu situaciju. Profesor Lončar koji je bio ministar za lokalnu samoupravu 2006. godine predlaže zakon koji usvaja Narodna skupština, koji je definisao da 40% se izdvaja od poreza na zarade za rad lokalnih samouprava, i ono što je interesantno 1,7% BDP će se izdvajati kroz vid tzv. nenamenskih transfera i to je dosta precizno funkcionisalo sve do, moram da kažem, nesrećne 2009. godine, kada upravo Mlađan Dinkić i njegova tadašnja ekipa smanjuju za 15 milijardi, što je 0,6% BDP transfer lokalnim samoupravama i to u sred građevinske sezone kada su lokalne samouprave imale već gomilu stvari koje su trebale da rade i mi smo došli u situaciju, i tada sam bio predsednik opštine, da pravimo čak i paralelne organizacije, udruženja građana, da vodimo pravu bunu protiv tada Vlade Republike Srbije i sve to je dovelo do toga da se izmeni zakon 2011. godine. Sada, taj zakon je promenjen 2011. godine.
Tačno je da vraćeno da 80% poreza na zarade se daje lokalnim samoupravama, ali tačno je da transferna sredstva nisu uvećana u odnosu na zakon iz 2006. godine, već su ostala na nivou od 2009. godine, znači, sa tim trajnim umanjenjem, ali ono što je vrlo interesantno i što pogađa sve nas koji vodimo lokalne samouprave jeste da je u tom trenutku Mlađan Dinkić uveo nešto što se zvalo transfer solidarnosti. E, sada je to ono što je bilo totalno na političkom nivou, da u kojoj opštini je kadar Mlađana Dinkića i Demokratske stranke na vlasti, taj je mogao lepo da dobije iz republičkog budžeta znatno veća sredstva i nikada se jasno nije znalo po kojim kriterijumima, na primer, Loznica ima pet puta veća transferna sredstva od grada Čačka ili, ne znam, Rača Kragujevačka ima pet puta transferna sredstva veća nego što ima opština Topola, a jedni su pored drugih. Samo zato što ovamo mi smo bili u opoziciji, a oni su lepo bili na vlasti i ta sredstva delili kako su hteli.
Moram da kažem jedan neverovatan podatak, da transfer ka opštinama koje kao na primer Crna Trava, koja ima 1.300 stanovnika, opština Žitorađa, koja ima 17.000 stanovnika, i Preševo 40.000 stanovnika imaju potpuno identičan transfer.
Da li gospođo ministre, ono što je ključna stvar koju vi morate da izgurate do usvajanje budžeta za 2017. godinu jeste da se ova neravnomernost i ova nepravda isprave? I to je ključna stvar. Ne može nama neko ovde da drži predavanja u Skupštini ko je bio u stranci, koja je potpuno ovakve stvari donela. Pazite, vi imate takve neravnomernosti da su one prosto neverovatne. Ovde je i predsednik Vlade u ekspozeu, kada je birana Vlada, pominjao neke opštine kao što je Kosjerić. Tamo su ljudi zadužili tri ili četiri godišnja budžeta. Ko je za to bio odgovoran? Mi smo imali od 2009. godine do 2012. godine odgovornost, predsednik opština tada, zaprećeno je obustavljanje transfernih sredstava ko ne smanji broj zaposlenih. Čak su i ponuđene vrlo stimulativne otpremnine. Šta je urađeno? Ništa.
Vi imate interesantnu situaciju, možete da pogledate i da vidite gradove i opštine, ovde imam izveštaj sa sajta Uprave za trezor za 2014. godinu, gde se vidi ukupno učešće rashoda za zaposlene u organima lokalnih samouprava, gde ćete videti na primer za 2014. godinu opštinu, koju ja vodim, Topola 22%, Novi Pazar 50%, Smederevska Palanka 45%, ukupno učešće, znači od ukupnog budžeta jedne lokalne samouprave u 2014. godini se trošilo pola novca za plate Uprave indirektnih budžetskih korisnika. Zbog mi sada dolazimo u situaciju da sve lokalne samouprave koje su se odgovorno ponašale budu kažnjene i to je ta neravnomernost o kojoj ja govorim i koja mora da se ispravi.
Nije sporno ako je potrebno zbog aranžmana sa MMF i zbog svega drugog da se sa lokanog na nacionalni nivo prenese tih 4,8 milijardi dinara, ali je vrlo potrebno da se jasno odrede kriterijumi po kojima će se u 2017. godini transferna sredstva davati lokalnim samoupravama. Da se vratimo na model iz 2016. godine i taj zakon koji je prof. Lončar tada predložio, koji je jasno davao po teritorijalnoj raspodeljenosti, kolika je veličina jedne opštine, broj stanovnika, broj đaka, institucija i svega ostalog i onda smo i mi sami mogli da jasno izračunamo kolika će transferna sredstva biti u pojedinim opštinama. Ovako imamo situaciju da po političkoj liniji nekome mora da se daje, nekome se ne daje.
Nažalost, ova Vlada Republike Srbije ni u prošlom mandatu nije promenila, moram da kažem, nije promenila Zakon o transfernim sredstvima. Ono što je interesantno, kaže – svaki godišnji Zakon o budžetu u periodu 2012. do 2016. godine propisuje da se raspodela ne namenskih transfera po lokalnim samoupravama utvrđuje izuzetno po aktuelnom Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava.
Znači, to vam izgleda lepo, i po babu i po stričevima, i mi dok imamo ovakvu situaciju imaćemo totalno neravnomernu raspodelu u lokalnim samoupravama, a nama će pridike da drže oni koji su u pravo u ovome učestvovali i mi šta ćemo, mi ćemo ovde samo da gledamo i kada bude potrebno da glasamo. Da se to ne bi desilo, uvažena gospođo ministre, ovde mora na jasan način da se kaže – ljudi, dajte da se ova transferna sredstva na adekvatan način odrede i to treba da se uradi u Zakonu o budžetu za 2017. godinu.
Pomenuli ste u uvodnom izlaganju da se priprema nov zakon o taksama. Već vas sada upozoravam da stvarno ne mogu glasati za zakon ako će se, na primer, to moram da vam kažem, jer to već vidimo da se sprema, u opštini izjednačiti porez na imovinu sa firmarinama i odrediti jedan porez. Da li to znači da će se onda firmarine prebaciti sa pravnih lica na fizička lica? Onda ćemo imati u masi isto novca, ali ćemo samo firmarine prebaciti sa firmi da svi građani plaćaju. To nije ni pravično, to nije adekvatno i mi apsolutno to ne možemo podržati. Zbog toga je veoma važno da to razumete. Neki su ranije pričali da se uradi giljotina propisa. Kako ćete to zvati nije ni važno, suština je da investitori traže naravno prepoznatljivost na koji će način da budu uniformisani i da se opštinama ne daje mogućnost da divljaju ni sa taksama ni sa porezima, ni sa bilo čim, ali ne može se ni na leđa građana prebaciti nešto što je sada firmarina ili komunalna taksa za pravna lica.
Uvažena gospođo ministre, na samom kraju mog izlaganja vas još jednom molim da nam samo pojasnite ove procente koji se odnose na opštine i na gradove i ta razlika od 3%, kada se gleda nominalno novčani deo, nije mala. Naravno, da vas zamolim da istrajete u svemu ovome što je ova Vlada počela da radi, a to je da se uvede pre svega finansijski red u transfere i kriterijume za određivanje transfera ka lokalnim samoupravama, da se pogleda koliko koja lokalna samouprava ima zaposlenih i da se odredi, bez obzira koliko će trajati uredba, da li će ona biti produžena o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i na 2017. godinu, veoma je važno i veoma je bitno da se pojedinim lokalnim samoupravama dozvoli za neka urgentna mesta gde imamo prirodan odliv ljudi kao što su poljoprivredni inspektori, fitosanitarni inspektori, mnoga druga mesta koja u ovom trenutku nam nisu pokrivena, a nemamo mogućnost nikakvih prijema u opštinsku upravu, u javna preduzeća zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru i to bi trebalo na ozbiljan i adekvatan način da se omogući lokalnim samoupravama, koje su odgovorno vodile politiku u prethodnom periodu, da mogu ta mesta da popune.
Takođe vas molim, pominjali ste da ćete imati mogućnost sa republičkog nivoa da određene kapitalne investicije koje se sprovode u lokalnim samoupravama, to je nešto dobro i to je nešto što je pohvalno, da se pomogne svaka opština koja ima projekte da se poslovi završe i da poslovi neće trpeti ni sa ovim smanjenjem od 4,8 milijardi na ukupnom nivou sa lokala na republički nivo.
Zahvaljujem vam se i želim vam svaku sreću, pre svega u pripremi budžeta i u ovome što sam podvukao kao glavnu stvar, a to su transfer i transferna sredstva ka lokalnim samoupravama. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Samo da napomenem da u 15.30 časova imamo posebnu sednicu i da ćemo sa radom po ovoj sednici nastaviti po završetku posebne sednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom današnje sednice.
Reč ima ministar Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala. Ostala sam dužna odgovor narodnom poslaniku koji je postavio pitanje i dao sugestiju pre pauze.
Dakle, zašto 74% za opštine, a 77% za gradove? Objašnjenje je dosta jednostavno, to je zbog različitog učešća poreza na zarade u ukupnom prihodu. Dakle, gradovi imaju veći prihod od poreza na zarade, a opštine imaju manji. Tako da, da bi ga usaglasili i ušli u onih 4%, mi smo išli 74% za gradove, a 77% za opštine. To je praktično uravnoteženje.
Rekla bih, takođe, što se tiče transfernih sredstava, bio je komentar oko predvidivosti transfernih sredstava. Mi pokušavamo zajedno sa Ministarstvom finansija da idemo nazad na onaj zakon iz 2006. godine, ili da dođemo do nekog najbližeg takvog rešenja gde bi predvidivost bila u stvari ključna, a ne darežljivost Republike prema lokalnim samoupravama. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarska, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje će podržati predložene izmene zakona.
Tu se radi o parcijalnim izmenama. Te izmene se tiču samo jednog problema od mnoštva postojećih. Ali, bez obzira na tu činjenicu, mi smatramo da je, s obzirom na to da je Vlada na samom početku svog mandata, ovaj potez opravdan i svakako ćemo podržati ove izmene i dopune, ali ću ja u daljem toku mog obraćanja govoriti o tome šta mi mislimo da bi još trebalo uraditi da bi ova tema bila uređena na što bolji način.
Ono što je trenutno najvažnije, ove izmene se rade zarad fiskalne konsolidacije i izgradnje zdravog sistema. Mi smatramo da je to ključno, da je to najbitnije i zbog toga podržavamo ove izmene zakona. Radi se o usklađivanju preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije i očuvanje makroekonomske stabilnosti je najvažniji cilj ovih izmena, kao i svođenje ukupnog fiskalnog deficita Republike Srbije na održiv nivo. Ovo je jedna od mera te finansijske konsolidacije.
Izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave su 2011. godine dovele do nesrazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Savez vojvođanskih Mađara je i 2011. godine bila parlamentarna stranka i tada smo bili deo vladajuće većine. Stožer te vladajuće većine je bila jedna druga stranka, ali bez obzira na to što smo bili u to vreme, tj. i u to vreme deo vladajuće većine, mi smo glasali protiv tih izmena zakona 2011. godine.
Moram da kažem nakon pet godina da se obistinilo, da se dokazalo da smo mi bili u pravu 2011. godine, kada smo glasali protiv tadašnjih izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Tada sam u svom obraćanju 2011. godine, a načelna rasprava je vođena 15. juna 2011. godine, rekao da je to jedan predizborni predlog zakona i da je suština tih izmena bila u tome da se aktuelna vlast dodvori jedinicama lokalne samouprave i da će vreme pokazati da će se zahvaljujući tim izmenama zakona stvoriti jedna ogromna i duboka rupa u budžetu Republike Srbije na centralnom nivou, što nije dobro ni za autonomne pokrajine, a nije dobro ni za jedinice lokalne samouprave.
Rekli smo tada da to rešenje dovodi u pitanje i realizaciju obaveze Republike Srbije prema AP Vojvodini, jer želim da vas podsetim da prema važećem budžetu, a tako je bilo i prethodnih godina, 18% od poreza na dohodak građana, a deo poreza na dohodak građana je naravno i porez na zarade, treba da bude prihod AP Vojvodine.
Rekli smo i to 2011. godine da će najveći dobitnik tih izmena zakona biti grad Beograd i mislim da se i to obistinilo u ovih prethodnih pet godina jer, da vas podsetim, udeo jedinica lokalne samouprave, svih jedinica od najmanje opštine zaključno sa glavnim gradom, gradom Beogradom, podignut je sa 40% na 80%. Time je stvorena ta velika rupa i taj veliki deficit u budžetu Republike Srbije i to je tako bilo svih ovih godina, od 2011. ili 2012. godine pa na ovamo.
Rekli smo i to 2011. godine da nije na jasan način regulisano da li će jedinice lokalne samouprave dobiti neke nove obaveze i da li su te obaveze u skladu, u srazmeri sa povećanjem prihoda na osnovu raspodele poreza na zarade, kao dela poreza na dohodak građana.
Rekli smo i to da, bez obzira što se mi zalažemo za decentralizaciju, nije možda najbolje da se na takav ad hok način poveća udeo jedinica lokalne samouprave od poreza na zarade. Mi smo rekli da je bolje da se nađe sveobuhvatno rešenje i da se vidi šta je ono što jedinice lokalne samouprave treba da finansiraju od sopstvenih izvornih prihoda, šta je ono što treba da finansiraju od ustupljenih prihoda, a šta je ono o čemu Republika Srbija ili centralni nivo može da pomogne u realizaciji lokalnih projekata.
Mi smo i tada govorili da Republika Srbija mora ili bi bilo dobro da pomogne u realizaciji određenih lokalnih pre svega i infrastrukturnih projekata jer ako smo svi mi građani Republike Srbije i ako svi mi plaćamo porez, onda bi bilo najprirodnije da se taj porez na neki način i vraća u opštine iz kojih mi dolazimo, odnosno čiji smo mi žitelji. To nije tako bilo regulisano ovim zakonom iz 2011. godine, nego sam ja i tada govorio tadašnjem ministru da je to uređeno na način da su lokalne samouprave dobile malo povećani džeparac i da im je bilo rečeno – evo, sad vi imate džeparac, pa iz tog džeparca finansirajte i plate i investicije i infrastrukturne projekte i sve ostalo.
Zbog tih naših stavova iz 2011. godine u toj skupštinskoj raspravi mi smo bili nazivani i centralistima, što je svakako smešno, ali smo mi glasali protiv tih izmena i, na žalost, obistinilo se da smo bili u pravu i zbog toga smatramo da su ove predložene izmene dobre jer se ipak u nekoj meri vraća stari sistem. Ali, što se tiče udela lokalnih samouprava, taj udeo u porezu na zarade je smanjen u minimalnoj meri pošto, da podsetim uvažene narodne poslanike, jedinice lokalne samouprave su od 2006. do 2011. godine dobijale svega 40%, onda je to povećano na 80%, čime je stvorena ta velika i duboka rupa na centralnom nivou u budžetu Republike Srbije i taj deficit je stvoren. Sada se tih 80% se smanjuje na 74, u slučaju opština, 77% u slučaju gradova i 66% u slučaju glavnog grada, grada Beograda.
Mi smatramo da će ovim izmenama lokalne samouprave biti više motivisane da rade na privlačenju investicija, s jedne strane, a sa druge strane, nadam se da će Republika Srbija moći da iz svog budžeta finansira u određenim opravdanim slučajevima lokalne infrastrukturne projekte, dobre projekte jedinica lokalne samouprave. Ne zbog toga da bi Republika radila nešto što je posao opština i gradova, nego zbog toga što postoje projekti koji su međuopštinskog karaktera, koji su od većeg značaja i, na kraju krajeva, zbog toga što sam i malo pre rekao – svi građani plaćaju porez i ti poreski dinari treba da se vraćaju u svoje sredine u nekoj meri i na neki način. Ali, rekao sam na početku da smatramo da se radi samo o parcijalnim izmenama i da bi ceo sistem trebalo posmatrati u širem kontekstu.
Mi se u SVM uvek zalažemo za sistemsko posmatranje problema i iznalaženje rešenja. Svakako je potreban novi zakon o finansiranju lokalne samouprave. Znam da se na tome radi. Znam da su uključeni i predstavnici jedinica lokalnih samouprava. Znam da je uključena i Stalna konferencija gradova i opština. Nadam se da ćemo verovatno u toku sledeće godine dobiti jedan kvalitetan zakon o finansiranju lokalne samouprave i da će na sistemski način biti uređena ova oblast.
Sa druge strane, znam da to prvenstveno nije u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali očekujemo konačno donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine jer ukoliko mi na sistemski način posmatramo finansiranje jedinica lokalne samouprave, onda treba raščistiti šta je prihod Republike i koje su nadležnosti Republike, koje su obaveze Republike, šta su prihodi, izvorni prihodi i ustupljeni prihodi AP Vojvodine i koje su nadležnosti AP Vojvodine i, naravno, treba da postoji srazmera između prihoda, sa jedne, i obaveza ili nadležnosti, sa druge strane. Pored toga treba da postoji i održiv način finansiranja jedinica lokalne samouprave i treba da bude jasno šta se očekuje od jedinica lokalne samouprave, a svoje nadležnosti iz kojih izvora mogu finansirati.
Pored ta dva zakona očekujemo zakon o naknadama. O tome je bilo reči još u prošlom mandatu. Nadam se da će u dogledno vreme i taj zakon biti predložen Narodnoj skupštini jer je i to deo sistema. Zaista pokušavamo da na sistemski način sagledavamo čitavu ovu oblast.
Malo pre sam govorio o procentima i o tome koliko će pripadati opštinama, gradovima, glavnom gradu, koliko je pripadalo do 2006, koliko je pripadalo od 2006. do 2011. godine, ali znamo da nije sve u procentima. Treba i ovaj problem sagledavati na malo širi način. Mislimo da je ključno pitanje odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera. Ukoliko želimo da mere fiskalne konsolidacije budu što uspešnije, onda ovaj faktor svakako moramo uzimati u obzir, a odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera je više nego negativan po budžet Republike Srbije i na razvoj naše ekonomije.
Od 45 opština u AP Vojvodini, pogledao sam te podatke, nisam gledao vezano za čitavu Republiku, ali su podaci, verujem, slični i za čitavu Republiku Srbiju. Znači, na području AP Vojvodine, od 45 opština, samo je u Novom Sadu i Subotici veći broj zaposlenih od broja penzionera. Mislim da je to ključan problem i ključno pitanje, ne samo zbog donošenja ovog zakona ili ovih izmena danas, nego generalno zbog ekonomskog razvoja i prosperiteta naše države, odnosno građana Republike Srbije.
Imam tu neke podatke po opštinama i naravno, ne želim o tome da govorim, ne bi da kvarim raspoloženje narodnih poslanika, ali svi mi zajedno znamo i u Vladi i u parlamentu koji je naš zadatak, šta je cilj. Vlada i sprovodi mere i fiskalne konsolidacije i ekonomske u monetarne, i fiskalne politike da se ti podaci poboljšaju, da se poveća zaposlenost, da se povećaju investicije i domaće i inostrane, da se jača svaki vid preduzetništva, a posebno poljoprivrede. Ukoliko će to tako biti, a mi zbog toga podržavamo ovu Vladu, zbog tih mera, zbog tih zajedničkih stremljenja i ciljeva, onda sam siguran da će i ovi pokazatelji u nekoj doglednoj budućnosti biti pozitivniji.
Svakako je dobro što je jedan od prioriteta u radu Vlade i poboljšanje zdravstva, obrazovanja, turizma, poljoprivrede i najkraći mogući formulisano modernizacija i stvaranje pristojne zemlje treba da bude naš zajednički cilj, a pošto je to cilj Vlade Republike Srbije mi podržavamo rad Vlade. Spomenuo sam nekoliko zakona koje bi trebalo izmeniti da bismo imali održiv sistem i da bi se ovi ekonomski pokazatelji poboljšali.
Želeo bih na kraju svog obraćanja da spomenem još jedan pravni akt u ovom slučaju se ne radi o zakonu nego o uredbi. To je Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvoja razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave. Ta Uredba važeća je doneta 2014. godine i mislimo da bi tu uredbu svakako trebalo izmeniti i da bi trebalo utvrditi jasne kriterijume za transfer sredstava nerazvijenim opštinama. Da bi trebalo podsticati ekonomsku aktivnost kako bi se izbegla situacija da se smanjenje prihoda od poreza na zarade koje će se desiti nakon usvajanja ovih izmena, da se to nadomesti povećanjem poreza na imovinu, sa jedne strane, ili nadmetanjem opština da steknu status grada, što moram reći otvoreno što se dešava u poslednje vreme.
Naravno nemam ništa protiv da određene opštine postanu gradovi, ali bi to trebalo raditi isto tako na sistematski način i samo ukoliko postoje objektivni uslovi za to. Znači, svakako bi zbog određivanja procenata sufinansiranja sredstava projekata bila važno napraviti viziju ove uredbe, odnosno izmeniti ovu uredbu.
Ali, da se vratim na početak i na ovu predloženu izmene zbog svega rečenog mi ćemo u danu za glasanju podržati ove izmene zakona, a nadamo se i dobroj saradnji sa ministarkom i generalno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vezi svih ovih nabrojanih aktivnosti i mnogo toga što nas čeka, što ne spada u ovu grupu nadležnosti, ali spada u nadležnost ministarstva, kao što je na primer izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi gosti i članovi Vlade Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, prateći medijski nastupe i najave ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođe Brnabić i najavljenu reformu državne uprave i naročito lokalne samouprave bila sam gotovo sigurna da će moje kolege iz LSV podržati ovaj najavljeni reformski kurs, naročito imajući u vidu da je ministarka u više navrata potencirala princip decentralizacije na kojim će počivati ova najavljena reforma.
Verovala sam da se i pohvale koje je ministarka izražavala prema svojoj prethodnici gospođi Kori Udovički, odnose takođe i na najavljenu decentralizaciju iz prethodnog mandata, imajući u vidu da je ministarstvo, odnosno prethodna ministarka ostavila za sobom jedan značajan kapital u vidu preporuka i zaključaka sa jedne dobre konferencije održane 4. marta ove godine u Palati Srbija, pod nazivom „Država po meri građana“ kakvu državu želimo u budućnosti, kada je samo ministarstvo istaklo da u Republici Srbiji i danas značajno dominira državno centristički pristup. Te su preporuke i zaključci sa ove konferencije bili da poštujući i samu Evropsku povelju o lokalnoj upravi, ali i elementarni princip supsiodioriteta i decentralizacije, a na tim principima treba da počiva i dalje reforma čitavog ovog resora. A onda se desilo ovo. Desilo se da je nama narodnim poslanicima upućen Predlog za izmenu i dopunu Zakona o finansiranju lokalne samouprave koje na moju veliku žalost i mojih kolega iz LSV, osnažio dalju centralizaciju i to u punom kapacitetu. Oduzimajući od lokalnih samouprava najsigurniji poreski prihod, a to je porez na zarade koji pri tom čini između 29 i 45% ukupnih poreskih prihoda svih lokalnih samouprava na teritoriji naše republike.
Da stvar bude grđa, pre nekoliko dana, a čuli smo i ministra Vujovića, braneći ovaj interventni zakon, odnosno izmene, zajedno sa ministarkom Brnabić, koji je izgovorio jednu za mene neverovatnu stvar, a to je da će ubuduće se voditi principom nagrađivanja dobrih đaka i kažnjavanja loših đaka.
Apsolutno neprimereno za bilo kog ministra i celu Vladu, s obzirom da niti su ministri didakte, niti su izvršni organi opštine i gradova, odnosno predsednici opština i gradonačelnici njihovi đaci da ih kažnjavaju, jer oni time neće kažnjavati samo gradonačelnike i predsednike opština, već sve građane koji žive na teritorijama tih gradova i opština. I oni koji su za te gradonačelnike i predsednike opština glasali i oni koji za njih nisu glasali, i za one koji uopšte nisu glasali i naročito one koji nisu ni stekli pravo glasa, najranjivija su grupa, mislim naravno na najmlađu populaciju. Jer, ovo oduzimanje, ne bih rekla da opštine i gradovi gube, već se njima oduzima, pa i u tom smislu bi bila precizna kada je vokabular u pitanju, nije gubitak nego „otimak“, ako to tako mogu da nazovem, mora negde da se oseti. Bilo da se oduzima jedan ili pet, ili 15% to će se reflektovati na izvorne nadležnosti koje treba da se finansiraju iz izvornih prihoda lokalne samouprave, a to je ono što je najbliže građanima. Dakle, reflektovaće se na zdravstvo, na primarnu zdravstvenu zaštitu, na obrazovanje, na socijalnu zaštitu, na bezbednost, na kulturu, na održavanje ulica, na održavanje putne i ulične infrastrukture, na održavanje pijaće zdrave vode i sve ono što potpada pod osnovne izvorne nadležnosti lokalnih samouprava.
Ne bih se složila, ono što je predlagač naveo na strani tri, u delu koji govori o analizi efekata zakona pod tačkom dva, pa je pitanje kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi, a odgovor je primena ovog zakona ne stvara dodatne troškove građanima i privredi. To nije tačno, samo ako hoćemo objektivno stanje i uvid u trenutnu situaciju, veliki broj opština i gradova naročito u Vojvodini odakle dolazim, prevenirajući posledice ove intervencije kroz izmenu zakona još prošle godine kada su mere najavljivane kao drastičnije, počeli da se enormno zadužuju. Zrenjanin se zadužio za gotovo 700 miliona dinara, moje Pančevo se zadužilo za gotovo 900 miliona dinara. To je jedna petina budžeta grada Pančeva.
Ti krediti su uzimani da bi se njima obezbedila sredstva upravo za izvorne nadležnosti, za održavanje i krečenje škola, ambulanti, popločavanja ulica, uređenje infrastrukture na teritoriji opština i gradova. Volela bih da sam taj podatak, recimo, čula od ministarke, i nadam se da ćemo u nekom predstojećem periodu doći do podatka kakvo je stanje sa zaduživanjem svih ostalih gradova i opština na teritoriji Republike Srbije u poslednjih godinu dana.
Ono što, takođe, držim da ne stoji kao argument jeste uporedni odnos onoga što ste nazvali povećanje poreskih izdvajanja za lokalni nivo, a koji se ogleda kroz povećanje fiskalnog deficita, prostije rečeno, rasipnici i trošadžije na lokalu su doveli do porasta, odnosno povećanja fiskalnog deficita.
Ja bih rekla da činjenice stoje malo drugačije i pozvaću se tu na bilten javnih finansija Ministarstva finansija, koje su vredni i pametni ljudi iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju saželi u jedno vrlo socioekonomsko istraživanje, koje, koliko znam, našlo je put i do Ministarstva, resornog, u kojem vidimo da je na nivou godišnje konsolidovanih javnih prihoda učešće lokalne samouprave u kontinuiranom padu od 2012. do 2015. godine, i to za gotovo 6%. Znači, mi imamo kontinuirani pad lokalnog učešća, a s druge strane, imamo kontinuirani rast fiskalnog deficita. Logično se nameće pitanje da li su zapravo te trošadžije lokalne trošadžije ili su to centralne trošadžije?
Ovo govorim zato što podaci Ministarstva finansija ukazuju da od 10 dinara koji se sakupe na centralnom nivou, devet ostane u 2015. godini na nacionalnom nivou, a samo jedan dinar svim jedinicama lokalne samouprave. U taj jedan dinar potpadaju preko 170 opština i gradova na teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP Vojvodinu. Dakle, jedan dinar svi zajedno, s obzirom da je AP Vojvodina u režimu Ministarstva finansija tretirana na nivou lokalne samouprave.
Jedan od argumenata koji ste takođe naveli za ovu intervenciju zakonsku glasi da je ovo moderna fiskalna praksa da porezi na zarade dominantno pripadaju centralnom nivou.
Kada govorimo o modernoj fiskalnoj praksi, u mojoj negde percepciji, a jeste odnos zemalja članica npr. EU, čijoj zajednici i mi težimo, s obzirom da su najave i očekivanja da se do kraja 2018. godine otvore sva pregovaračka poglavlja, do 2020. godine i zatvore, ali je slika i odnos zemalja EU prema svojim lokalima kompletno drugačija. Najbolji odnos imaju upravo skandinavske zemlje, na koje nas je premijer toliko puta pozivao da treba na njih da se ugledamo, i u tim skandinavskim zemljama je porez na zarade ekskluzivan prihod jedinica lokalne samouprave, a izdvajanja, odnosno odnos nacionalne i lokalne vlasti, odnosno učešća u javnim prihodima je 50:50, odnosno ravnopravan.
Druga grupa od velike većine zemalja članica izdvaja za lokal gotovo 30%. Jedine države koje izdvajaju manje od Republike Srbije su Kipar, Malta, Grčka i Irska. Kipar i Malta, možemo ih smatrati državama gradovima. O Grčkoj i njenoj ekonomskoj situaciji ne bih širila, svima je poznata situacija. Irska je za sve prilična nepoznanica, niko ne raspolaže temeljnim podacima kakav je sistem finansiranja lokalne samouprave u Irskoj. Ali, verujem da kada govorimo o modernoj fiskalnoj praksi, govorimo o EU, a s druge strane, podaci ukazuju na nešto potpuno suprotno, kao i ovo naličje argumenata oko rasipnika na lokalnom nivou, a zapravo, bojim se da je stvar obrnuta.
Ja ću u tom kontekstu iskoristiti samo jedan podatak, a to je da je dug samo jednog javnog preduzeća EPS-a, porastao duplo za vreme ove vlasti. Naime, od 2008. do 2012. godine bio je konstantno na nivou od 600 miliona evra, a trenutno se približava sumi od 1,2 milijarde evra i samo taj iznos povećanja duga EPS-a premašuje godišnji nivo ukupnih konsolidovanih javnih prihoda na lokalnom nivou.
Ono što mi u pratećem štivu predlagača zakona takođe nije bilo dovoljno jasno, jeste i sam proces, odnosno postupanje do ove faze kada se pred nama našao predlog zakona, s obzirom da na strani 4, a pod tačkom 5. govorite o zainteresovanim stranama koje su imale ili nisu imale priliku da se izjasne o zakonu.
Pominje se period od 3. do 23. decembra 2015. godine, kada je sprovedena javna rasprava, ali mislim da je tada bio u opticaju drugi predlog zakona, tako da ta javna rasprava se svakako ne odnosi na ovaj predlog zakona. Zatim se navodi da je radi izrade ovog zakona obrazovana radna grupa koju su pored zaposlenih iz Ministarstva finansija činili i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Stalne konferencije gradova i opština, Fiskalnog saveta, Univerziteta u Beogradu. Mi i dalje ne znamo šta je ova radna grupa radila, da li je išta radila, da li je umrla prirodnom smrću, s obzirom da već u sledećem pasusu počinjete sa međutim, s obzirom da je u međuvremenu ugovoren aranžman sa MMF-om ocenjeno je da treba da se pristupi izmeni ovog zakona.
Zanima me, a nisam to čula u uvodnom izlaganju predlagača, šta se desilo u međuvremenu od konstituisanja ove radne grupe do aranžmana sa MMF-om? I zanima me kako je moguće da se aranžman sa MMF-om sklapa tako što se računa na podršku narodnih poslanika? Nekako je elementarni red da se bar navede da će se predložiti narodnim poslanicima da se o ovome diskutuje, kao što sam, moram primetiti u više navrata, takođe, uočila manir uglavnom novih ministara, koji uglavnom u prvom licu jednine govore o onome što je posao narodnih poslanika. Usvojićemo zakon, rešićemo to pitanje, pa bar elementarno sad, vokabularno da se ispoštuje ovaj dom i naš posao narodnih poslanika, pa da se kaže – predložićemo narodnim poslanicima da podrže naše predloge zakona.
Naravno, pored svega, s obzirom da ja dolazim iz LSV, a pre ovog zakona ili pre bilo kog zakona, idući u susret novoj budžetskoj godini i novom programskom planiranju budžeta, očekivala sam da će se pred nama naći i zakon o finansiranju u nadležnosti AP Vojvodine, s obzirom da, kao što sam rekla, AP Vojvodina je u režimu Ministarstva finansija tretirana kao lokalna samouprava. To je još jedan od razloga zbog kojih LSV neće podržati ovaj zakon, odnosno izmene zakona. Volela bih da zaista sa posvećenom pažnjom predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pogledaju zaključke svojih prethodnika sa ovog značajnog skupa, koji je bio, moram priznati, retkost u odnosu na diskurs države kada govori o lokalnoj samoupravi i kada je ponuđen niz dobrih rešenja od uspostavljanja i fakultativnih nadležnosti pored osnovnih nadležnosti, a nisam primetila da se ovi zaključci nalaze na sajtu Ministarstva, kao što sam, recimo, primetila da je jedino upražnjeno radno mesto u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave više od godinu dana upravo mesto za lice koje treba da bude odgovorno za decentralizaciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Ana Brnabić. Izvolite.