Hvala.
Trudiću se da budem jako kratka, da ne bih uzimala previše vremena narodnim poslanicima, a mislim da sam već dosta i oduzela.
Prvo, kada govorimo o zakonu iz 2011. godine, a vi kažete da je to bio jedan motivacioni zakon. Mislim, da je namera možda bila da je motivacioni, da ne kažemo da je namera bila politička, da ne idemo tamo daleko, ali da kažemo da je namera bila motivaciona. Možda je namera bila motivaciona, ali on nije imao efekte, to nisu bili efekti, a kao što je i gospodin Jovanović rekao na početku izlaganja, su bili da su rashodi bili povećani za 42%, rashodi za robe i usluge povećani za 50%, a da su kapitalni rashodi smanjeni za 29%. Dakle, to je bio rezultat tog zakona. Sećam se te 2011. godine, i ja sam se isto nadala da će od 40% na 80% udela u porezu za zarade biti motivacioni faktor, da se oni takmiče u kapitalnim ulaganjima.
Kada kažete za često menjanje zakona, da, rekla sam da ovo nije kraj. Opomena da to nije dobro je ispravna i hvala vam za to, konstruktivno je i apsolutno se slažem sa vama, to sam samo htela da vam naglasim da se slažem potpuno i da ćemo se truditi pošto je neophodno da sredimo ovu zonu delovanja, ne znam kako bih rekla, ovaj sektor ceo, da ćemo se truditi da to radimo, da ne menjamo stvari, da ne idemo u ozbiljne najave, javne rasprave, gledanje kakvog će to imati efekta, uticaja na poslovanje lokalnih samouprava i poslovanje privrede. Evo, koliko mogu ja kao ministar da obećam, obećavam i hvala vam što ste to istakli, stvarno je to konstruktivna primedba.
Kada kažete da se trudimo da izigramo MMF, to mislim da nije konstruktivno zato što mislim ako se neko trudi da ne izigra MMF, međunarodne institucije i očekivanja građana Srbije, čini mi se da je to ova Vlada. To jeste naporan put i naporno je uskladiti i zahteve MMF koji su nažalost neophodni i rekao je narodni poslanik iz Trstenika da je MMF tu kao sredstvo kada vam treba pomoć, kako je rekao, poseban slučaj. Istina je, u to vreme, u tom trenutku ekonomija Srbije jeste bila takav slučaj, a da nas više nije, bio je neophodan MMF i sada to treba da izguramo do 2018. godine. Treba balansirati ono što traži MMF, lokalne zahteve, potrebe građana Srbije i kao što se pokazuje na ovom predlogu nacrta zakona da ova Vlada to dosta dobro radi, a jako je težak zadatak.
Što se tiče pravdanja da li pripadam nekoj političkoj stranci ili ne, nisam se pravdala, mislim da je bilo u nekom kontekstu. Svakako, to što sedim u ovoj Vladi dovoljno govori o tome ko ga podržavam.
Na kraju, samo bih rekla da se nečega opštine moraju odreći da grade lokalnu infrastrukturu. Opet se ne bih složila, ali dobro, možda nisam razumela, u svakom slučaju, postavljam pitanje gde su tu javno-privatna partnerstva. Mi imamo Zakon o javno privatnom partnerstvu koji nije loš. Nekoliko godina mi ne koristimo finansije privatnih partnera za izgradnju lokalne infrastrukture, kanalizacione mreže, sistema grejanja, puteva. To je do sada uspešno odrađeno, recimo, jedan primer, Stara Pazova koja je unapredila lokalnu putnu infrastrukturu, mislim, preko javno-privatnog partnerstva i sada traži partnera za kanalizacionu infrastrukturu. U svakom slučaju hvala vam na generalno konstruktivnom stavu.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Dame i gospod, drugarice i drugovi, poslanička grupa PS-NSS-USS glasaće za predložene izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Pre svega gospođo ministre, želim da vam se zahvalim na jednoj apsolutnoj iskrenosti ovde, a to je činjenica koju ste jasno saopštili da je ova mera koju ste predložili zajedno sa Ministarstvom finansija, mera koja je iznuđena.
Drugi razlog za čestitanje jeste to što niste poslušali MMF u onom obimu koji ste pomenuli sa očekivanjem da se kroz ovakvu meru postigne ušteda od osam milijardi na ovoj poziciji, već sa daleko manjom, jer građanima Srbije, a i meni lično je mnogo važniji stav republičke Vlade.
Mi smo ovde glasali za ovu Vladu, jer od nje očekujemo apsolutnu stabilnost u Republici Srbiji. Očekujemo da u narednom periodu postignete ono što je jako težak zadatak, a to je izvesnost i predvidivost koje podrazumevaju stabilnost. Neće vam biti lako.
Očigledno je da sve teme koje su pokrenute kroz ranije diskusije upravo govore o tome. Najmanji problem, najmanja briga su upravo i najednostavnije rešenje ovo koje je danas pred nama, a ono sve što nas čeka u budućnosti pokazuje koliko je kompleksan problem, kompleksan način na koji se mora rešiti pitanje napokon jasnog razgraničenja funkcija republičke vlasti i funkcija lokalne samouprave kad su u pitanju građani Republike Srbije, odnosno šta je to što Republika Srbija kao servis građana mora da obezbedi, a što je to što lokalna samouprava mora da obezbedi.
Dobro je što ste i u ovaj potez skrenuli sa linearnim umanjenjem, jer solidarnost u Srbiji ne može na drugi način da se ostvari niti bilo gde u svetu. Može se iz ovog i onog ugla iz pojedinih opština to posmatrati na razne načine, da li je negde pojedini menadžment lokalne samouprave u prethodnom periodu bio uspešniji ili manje uspešan, ali iz ugla građanina koji ne treba da trpi posledice uspešnosti ili neuspešnosti menadžmenta lokalne samouprave mislim da je ovo jedina moguća metodologija koja je u ovom trenutku mogla da se primeni.
Da niste ovim ušli grlom u jagode pokazuju i podaci koje ste ovde saopštili. Ja sam apsolutno siguran da uz minimalne napore svaka od opština, možda izuzev Bora, kojeg ste pomenuli kao jedan od možda najvećih gubitnika u finansijama u ovom delu, uz minimalne napore, malo veću pažnju i štednju unutar svojih resursa koje već imaju mogu da postignu, a da to građani ne osete ni u najmanjoj mogućoj meri.
Znate, stalna je težnja zagovornika decentralizacije da decentralizacija dostigne nivo toga da svaka lokalna samouprava postane jedna mala država. Bojim se da, hajte, ja ću prihvatiti da je bila motivaciona namera 2011. godine sa donošenjem ovakvih izmena i dopuna zakona ka lokalnim samoupravama, da možda i pomislim čak da je to bila namera, ali put do pakla je popločan dobrim namerama. Znate, dozvoliti lokalnim samoupravama da se zadužuju kreditno, a bez ikakve odgovornosti za to što su kao izabrani predstavnici na nivou lokalne samouprave ostavili iza sebe građanima za koje su bili zaduženi da se staraju i da im omoguće pristojniji i bolji život u Srbiji je jednostavno nešto što se mora u budućem periodu promeniti.
Ne možemo mi da dozvolimo situaciju da neko vlada jednom opštinom koja je imala jako veliki budžet i da posle ovih izbora, jer je kažnjen u lokalu, nije više u menadžmentu te opštine, ta opština ima blokirane gotovo sve račune, da je višestruko zadužen budžet za nekoliko godina unapred, da nema vode za piće, da su u opštini pogašeni telefoni, itd, itd, bez ikakve odgovornosti.
Ne može se dozvoliti da centralna vlast i Republika dozvoli takvo ponašanje, jer na kraju taj gubitak koji je napravljen, to zaduženje koje je napravljeno neće platiti niko drugi nego građani Republike Srbije, da li solidarno, pa sigurno da ga moraju platiti solidarno jer ni žitelji tog grada, te opštine nisu krivi zato što neko nije vodio računa kako posluje.
Jako je važno i teško će biti uskladiti šta su ingerencije i obaveze Republike, a šta su ingerencije i obaveze lokalne samouprave. Znate, mi imamo i pozitivnih primera za koje je diskutabilno da li su pozitivni. Imamo lokalnih samouprava koje, zato što građanima na njihovoj teritoriji smeta nešto što je Republika trebala da davno, davno uradi i ispuni kroz svoje investicije, preuzimaju tu obavezu na sebe na uštrb nekih drugih mogućnosti i pogodnosti koje su mogli da pružaju građanima.
Iz tog razloga vas, ne samo vas, i Vladu Republike Srbije očekuje jako ozbiljan i odgovoran zadatak, jer su u pitanju sistemski propisi, sistemski zakoni koje sve treba uklopiti, ukomponovati da bi to moglo da funkcioniše na odgovarajući način. Ja jesam za decentralizaciju, ali za decentralizaciju koja građanima Srbije neće uskratiti određena prava.
Posledice nazovi decentralizacije, koja se dešavala kroz ovakve finansijske efekte koji su usledili tokom ovih pet godina, u nekim opštinama je katastrofalna. Mora se naći mehanizam i ne može se dozvoliti lokalnoj samoupravi, ma koliko ko tvrdio da je to ograničavanje lokalne samouprave i sputavanje lokalne samouprave u nekom njenom razvoju, da se nekontrolisano zadužuje i time iza sebe, bez ikakve odgovornosti, nekoj novoj vlasti, koja god to bila, ostavi nešto s čime ne može da izađe na kraj bez da Republika interveniše i sa ogromnim finansijskim sredstvima to sanira. Na kraju, to opet linearno plate svi građani Srbije na ovaj ili na onaj način.
Odgovornost za sve ono što se čini i što se radi mora se jasno uspostaviti u ovoj državi. Između ostalog, dobro je neka to krene i od lokalne samouprave. Ja očekujem u narednom periodu da ćete vi imati dovoljno prilike i vremena da pripremite odgovarajući koncept sistemskih promena u svim zakonima da bi se do ovoga došlo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Mira Petrović. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa svojim kabinetom i drage kolege i koleginice, ispred poslaničke grupe PUPS htela bih da kažem da ćemo mi podržati Predlog izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Kao što smo podržali i teške mere fiskalne konsolidacije, koje su bile neophodne u prethodnom periodu, a znamo da su to najviše podneli penzioneri, ali te mere su donele svoje rezultate. Tako da, duboko verujemo da ove izmene zakona koje su pred nama vode ka još boljoj finansijskoj konsolidaciji, ka neophodnim merama. Da li je bilo potrebno poslušati MMF i imati i tih osam milijardi uštede, to je sad pitanje. U svakom slučaju, brojke su pred nama, 4,8 milijardi je velika svota, upotpuniće centralni budžet sasvim sigurno, ali je i činjenica da 2011. godine, kada su izvršene izmene zakona, svi znamo i zašto su izvršene. Tad navodna fiskalna decentralizacija je prethodila izborima koji su bili posle toga. To sad naravno niko neće da kaže, ali to jeste tako.
Činjenica je da je to moglo da se tada potkrepi eventualnim investicijama, ali do njih nije došlo. Plate su se povećale. Znači, svi znamo šta se u tom prethodnom periodu dešavalo. Neophodno je da se konačno zaista uvede red u finansije. Ovo je jedan od puteva da to uradimo.
Ono što u svemu ovome ohrabruje, ja se neću vraćati na brojke, mi svi ovde imamo pred sobom materijal, vi ste vrlo iscrpno danas o tome govorili, kao i moje prethodne kolege, ali ono što je važno, to je zaista energija koju vi ovde imate i koju svi zajedno osećamo. Ja vam zaista iskreno u ime poslaničke grupe PUPS želim da uspete u svemu ovome što ste sada zacrtali, a mi ćemo se truditi da budemo podrška koliko možemo. Toliko od PUPS-a.

Zahvaljujem.
Da li se javlja još neko od ovlašćenih predstavnika?
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, ja mislim da mi imamo ovde…

Zaboravila sam samo da vas obavestim da nismo u direktnom prenosu. Obavestio nas je RTS da ćemo ići u odloženi prenos.

…mi imamo ovde jedno razumevanje. Ja u prepodnevnom delu sednice i u samo dva meseca pre toga, ovde je bio kandidat za premijera i tada premijer, čuli smo da nam je stanje na tekućem računu najbolje u istoriji ove zemlje, da smo rešili sve fiskalne probleme. Čuli smo jutros od pojedinih predstavnika vladajuće partije da građani Srbije žive dramatično bolje, žive odlično, a onda na moje opšte iznenađenje, prvi zakon koji dolazi posle sedam meseci u ovaj parlament jeste zakon kojim se uskraćuje deo sredstava jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije.
Vi i ja jako dobro znamo da ovo nije izvorni prihod jedinica lokalne samouprave i da je potpuno atipično da ovakav prihod u ovakvom obimu pripadne jedinicama lokalne samouprave. Taj prihod u razvijenim evropski i SAD lokalnim samoupravama nije tako raspoređen. Moram da kažem da sam ja učestvovao u ovoj intervenciji tada 2011. godine, za razliku od današnje intervencije predstavnika lokalnih samouprava koji imaju svoje predstavnike u parlamentu, kada nam je ministar Dinkić uskratio tadašnjih 40 milijardi. Morali smo nekako da reagujemo i da spasimo lokalne samouprave, pa je jedan od tih predloga bio da se ova količina novca usmeri ka jedinicama lokalne samouprave.
Razlog o kome danas debatujemo i gde većina sagovornika u ovoj sali debatuje sa vama i ono o čemu vi debatujete sa nama jeste netransparentna podela najvažnijeg i najizdašnijeg prihoda za lokalne samouprave, a to je tekućeg transfera nenamenskog, koji dolazi svake godine posle usvajanja republičkog budžeta. To je ono što je iščašeno 2011. godine, ali ja vas pitam zašto četiri godine nije promenjeno u ovom parlamentu uz vladajuću partiju koja ima apsolutnu većinu protekle četiri godine? Zašto danas dolazimo ponovo da pričamo o greškama u 2011. godini kada smo danas u 2016. godini i spremamo se za budžet? Čuli smo od predstavnika onih stranaka koje podržavaju Vladu da je to neodrživa stvar. Ja vas pitam kada će se to promeniti?
Šta je moj problem sa ovim zakonom? Problem je ono što ste vi sami shvatili, a to da je on brz, da nije celishodan, da je polovičan i da ne rešava probleme. Mislim da je Čedomir Jovanović ovde izgovorio da moramo da oročimo vreme kada ćemo doneti novi zakon. Ja sam siguran da vi to možete da napravite, ali morate to uraditi što pre, da ne bi došli opet ovde da kritikujemo sami sebe, odnosno da predstavnici lokalnih samouprava, koji su dominantno danas ispred jedne političke partije, opet kritikuju vlast koja je donosila neke zakone 2011. godine.
Druga stvar, delim opštine na dobre i loše. Vi ste ovde samo dva meseca. Uloga i zadatak Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu jeste i da kažnjava one pojedince iz Sekretarijata pokrajinskog, koji ne rade u skladu sa zakonom. Nije moguće da se bilo ko zaduži u Srbiji bez saglasnosti Ministarstva za finansije, ukoliko to prelazi visinu ¼ budžeta koji je bio ostvaren u prošloj godini. Ako je to neko uradio taj mora da odgovara.
Isto tako danas imamo situaciju da u najvećem broju lokalnih samouprava, gde je došlo do promene vlasti pre šest meseci, imamo povećanje broja zaposlenih. Koliko ja znam, nije promenjen zakon i nije promenjena Uredba o povećanju broja zaposlenih u organima državne uprave i javnim preduzećima. Ako ne možemo da primimo u Kliničkom centru anesteziologa, nemamo operacije nekoliko meseci, onda dozvolite, ne možemo da primamo ni političke lepače plakata koji su došli iz pobedničke partije da bi danas bili neki službenici u lokalnoj administraciji. I vaš je zadatak da to sprečite.
Šta smo mi u ovom procesu te 2011. godine do danas doživeli? Doživeli smo devastaciju javnih finansija u lokalnoj samoupravi. Jeste, 4,8 milijardi ne znači ništa Republici, to je nekih 40 miliona evra. Ja pretpostavljam da se na desetine strana u budžetu može naći uštede pametnije, uskratiti taj novac, nego uskratiti jedinicama lokalne samouprave.
S druge strane te pare su ogromne za jedinice lokalne samouprave. Jeste da su to mali procenti, ali to su prilike koje ću vam posle pročitati, ukupna socijalna davanja na godišnjem nivou ka građanima tih jedinca lokalne samouprave. To kažem samo za one lokalne samouprave, što je opet vaš problem koji morate da rešite, a to je u najvećem broju lokalnih samouprava nemate veb stranice i nemate transparente podatke o budžetima, što je u 21 veku, dozvolićete, jedna ozbiljna ne transparentna stvar, pre svega, za građane koji treba da kontrolišu kako se troše sredstva.
Od tog Dinkićevog zakona, gde smo kao lokalne samouprave zakinuti za 40 milijardi sredstava, mi smo pokušali da iskompenzujemo sa ovim davanjem koje je imalo za cilj da motiviše lokalne samouprave da što više ulažu u infrastrukturu, da se bore za investitore, da imamo, ne samo SIEPA, ministra ekonomije, pokrajinskog sekretara, predsednika Pokrajinske Vlade i premijera, nego da imamo gomilu ljudi koji se bore za investitore, pre svega da reše problem nezaposlenosti, a samim tim i da poboljšaju finansijsko stanje svojih lokalnih samouprava.
Krajem 2012. godine, država je kroz akciju ukidanja parafiskalnih prihoda još za šest milijardi na razne načine uskratila jedinicama lokalne samouprave. Čitam vam podatke Stalne konferencije gradova i opština.
Maja 2013. godine porez na zaradu je umanjen sa 12 na 10%, što automatski utiče na smanjenje prihoda koji su po tom osnovu bili negde oko 20 milijardi. U isto vreme 2013. godine je ovaj čuveni porez na prihod nepokretnosti, koji je marginalna stvar u odnosu na ovaj deo posla, oduzet, odnosno taj deo prihoda je oduzet jedinicama lokalne samouprave.
Zbog greške Ministarstva 2014. godine koju je sam ministar priznao na Stalnoj konferenciji gradova i opština na kojoj, mislim, ste i vi bili, da je zaboravio da transferiše 3,7 milijardi. Ja se nadam da je to bio razlog za smenu tadašnjeg ministra Krstića. Naravno da nije, ali se nadam. Čovek je priznao da je zaboravio da transferiše sredstva ka jedinicama lokalne samouprave. Onda kreće pakao, onda kreće čuveni novi Zakon o gradnji gde smo prvo integrisali naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, a kasnije smo novim Zakonom o gradnji izbacili neverovatnu stvar, a to je plaćanje komunalnih taksi za komunalno opremanje jedinica lokalne samouprave, te one koje su izgradile infrastrukturu ostale su bez ozbiljnih prihoda.
Nakon toga dolazi čuveni zakon, gde smo danas čuli nekoliko puta da se stavi van snage, a to je zakon o novoj legalizaciji, gde ste prosto devastirali sve one građane koji su pošteno i u skladu sa zakonom vadili građevinske dozvole, plaćali komunalne takse. Njih ste kaznili, a sve one koji su kršili decenijama zakon unazad ste amnestirali i omogućili za nekoliko desetina evra da legalizuju svoje objekte. Pri tome im niste objasnili da im nikada nećete napraviti infrastrukturu, jer tih para nema. To je hronološka situacija od 2011. godine do danas.
Ovo danas nije preterano veliki problem, ali je problem kada sve to stavite na gomilu i saberete to preko 50 milijardi dinara koje su oduzete jedinicama lokalne samouprave.
Da li jedinice lokalne samouprave dobro raspolažu tim novcem? Najveći broj ne, a to nije problem ovaj. To je nažalost vaš problem. Morate da ih kontrolišete. Ja kada sam radio svoj posao, prvi, drugi razdeo nije smeo da pređe 10%, i to je bio politički cilj, investicija 50%. Možda je to bilo drugo vreme, možda su to bili drugi ljudi, ali takav je bio politički cilj. Danas imate na stotine hiljada novozaposlenih u poslednjih šest meseci, a to će se odraziti na budžet kada budete videli sledeće godine u jedinicama lokalne samouprave AP Vojvodina.
Kako to izgleda prema jedinicama lokalne samouprave koje imaju transparentan budžet, pa smo mogli da izvučemo u proteklih nekoliko dana. Beograd će biti uskraćen sa gotovo dve milijarde koji je i najizdašnija jedinica lokalne samouprave, to ste napomenuli vi, ostaće bez tih sredstava. Kraljevo 41 milion, Niš 157, Novi Sad 265, Subotica 71 milion, Sremska Mitrovica 34, Kragujevac 165, Inđija 50, Stara Pazova 54, Bačka Palanka 46, Vrnjačka Banja 14. To su jedinica lokalne samouprave, kažem još jednom, gde postoje podaci. Paraćin za gotovo 29 miliona.
Ono što jeste problem, a o tome ste nekoliko puta govorili i mislim da tu postoji ona doza nerazumevanja koju moramo da ispravimo, kompenzacione mere od strane bilo kog organa vlasti su institucionalna korupcija. Ne smemo da imamo situaciju da kažemo ako je neko započeo projekat mi ćemo u budućnosti pomoći da ga završite. Pa, ja se nadam da svaka jedinica lokalne samouprave nema ne jedan projekat, nego ima desetine započetih projekata koje je koncipirala kroz jedan jedini mogući način ako su to kapitalne investicije kroz kapitalni budžet koji nije za godinu dana nego za pet.
Ako nema onda imamo problem, to znači da su proteklih nekoliko godina u Srbiji apsolutno ništa kapitalno ne radi, ali nikako ne možemo dozvoliti da jedno ministarstvo, jedan ministar, jedan predsednik Vlade, predsednik Vlade Vojvodine, predsednik Vlade Srbije ima diskreciono pravo da odluči kome će da da sredstva. Oko toga smo se ovde svi zajedno složili, jer to nije valjalo po zakonu iz 2011. godine. Jel tako? Zašto sada dalje želimo da nastavimo taj princip? Ko će da meri, koji su to projekti započeti, koji su kvalifikovani, a koje nisu kvalifikovani?
Sa druge strane, umanjenje nekog Leskovca ili Kragujevca je 200 i nešto miliona, a onda smo na diskreciono pravo ministra finansija, verovatno na politički nagovor prebacili tom istom Kragujevcu istu količinu novca kao pomoć tom Kragujevcu, prebacili smo milijardu, prebacili smo Novom Sadu. Hoćete da mi objasnite Novi Sad, opština koja ne može, grad koji ne može sam sebe da finansira, ako to ne mogu Crna Trava, ako to ne mogu neke nerazvijene opštine Plandište, Žitište itd. Novi Sad to sigurno može.
Fiskalni savet je dao svoje mišljenje, pažljivo sam ga pročitao. Pročitaću za one koji to nisu radili, ovaj drugi pasus koji je suština ove naše debate. Kaže – u zaključku Fiskalnog saveta negativno ocenjujemo što predložene zakonske izmene ne rešavaju izražene horizontalne neravnoteže između pojedinačnih lokalnih samouprava o ličnom neobjektivnom, nepredvidivom i netransparentnom sistemu republičkih transfera ka lokalnim budžetima.
Ovaj problem ostaje prioritet fiskalne politike na lokalu koji je potrebno neodložno rešiti u narednom periodu. To je suština ovog svega ili nam je dobro, imamo dovoljno para, nemojte da uzimamo od lokalnih samouprava ili baš nije tako sve sjajno, i ne živimo dobro, ali da se dogovorimo uzeli smo ovo, ali hajde da donesemo što pre zakon i da uđemo posle novog budžeta na transparentan i jasan način na koji način ćemo da delimo ta sredstva.
Nekoliko stvari još, pročitao sam pažljivo vašu izjavu, mislim da je to bilo u avgustu pred NALED-om, gde vi, iz „Stalne konferencije“ o toj javnoj raspravi, da kažete jednu stvar oko koje možemo da se složimo, da možda baš i nije tačno, da ako smanjimo ono što je motivaciona stvar za prihod jedinici lokalne samouprave, da ćemo time poboljšati aktivnost lokalne samouprave u privlačenju investicije i novog zapošljavanja. To nije tačno. Ova mera to nije, kao što definitivno, a to ste nam ciframa rekli nije bila ni kada je postala 2011. godine.
Očigledno, mi ovde imamo jedan ozbiljniji problem, a taj problem nije u finansiranju i ova bitka o decentralizaciji traje od 2000. godine, zajedno smo se borili u toj borbi, mnogi od vas ovde i uspeli smo da uradimo krupne korake, ali nismo završili taj proces. Ovaj proces je zaglavljen u političkom smislu.
On je u političkom smislu zaglavljen, onog trenutka kada smo odustali od koncepta direktnog izbora gradonačelnika, kada ne znamo ko je odgovoran. Kada imamo ljude u ovom slučaju jednog čoveka koji je gradonačelnik u svim gradovima u Srbiji mi imamo situaciju da naravno da nemamo kompetentne, odgovorne i kvalitetne ljude na lokalnom nivou. Nama su problem ljudi. Da sam ja, na kraju, Aleksandar Vučić, verovatno bih i ja smanjio transfer pojedinim jedinicama lokalne samouprave, Gradu Beogradu, poznajući te ljude koji u njegovo ime vrše vlast. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.