Zahvaljujem predsedavajući.
Gospođo ministre sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno važna tema, izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Ja sam jedan od narodnih poslanika koji već 12 godina vodim lokalnu samoupravu i sa punim pravom i ja da progovorim o izmenama ovog zakona.
Na samom početku ću reći da poslanička grupa kojoj pripada Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ove izmene. Ono što je meni izuzetno važno jeste da i stranka kojoj pripadam, a i sam naravno podržavam politiku finansijske konsolidacije koju vodi Aleksandar Vučić i podržaćemo izmene zakona.
Ono što bih ja morao vas da upitam, uvažena gospođo ministre i da vam skrenem pažnju na par stvari koje su neke stranke koje su bile vladajuće, a kada su donosile izmene zakona, tada mi nismo bili u ovakvoj situaciji da govorimo, ali evo sada je prilika.
Na samom početku moram da vas zamolim, vi ste citirali koliko je smanjenje učešća lokalnih samouprava u porezu na zarade, pa ste rekli naravno da idemo sa 80 na 74% za opštine, a na 77% za gradove. Mene samo interesuje – zašto 74% za opštine, a 7'% za gradove, odnosno posebno za grad Beograd, ako imamo istovetne ingerencije za opštine i gradove? Ja vodim opštinu i prosto mi je neverovatno da sada neko ko ima ličnu kartu na Topolu iz svoje plate za porez na zarade izdvaja u budžet opštine Topola 74%, a kolege iz Kragujevca koji su do nas izdvajaju 77%. Koje su to ingerencije i da li se samo radi oko toga da su gradovi zaduženi i nažalost u ovoj celoj priči desiće se da dobre lokalne samouprave imaju posledice jer su vodile odgovornu politiku, vodile su politiku bez zapošljavanja strina, šurnjaja i ostalih stvari i sada smo došli da budemo i kažnjeni za to što smo vodili odgovornu politiku.
Na kraju ću i reći oko samih dugovanja, da li 100 opština u Srbiji duguju kao Beograd, Kragujevac i Niš zajedno, ali suština je u nečemu drugom. Da se vratimo na početak kako je kod nas od 2000. godine menjan Zakon o finansiranju lokalne samouprave, a najpre da građanima Republike Srbije kažem, a i narodnim poslanicima, da su se pre uvođenja PDV opštine finansirale tako što je od poreza na promet tačno 27%, koliko je ubirano na mesečnom nivou, ostajalo lokalnim samoupravama i one su na taj način tačno mogle da izračunaju koliko će se i kako finansirati.
Uvođenjem PDV mi imamo jednu dosta nejasnu situaciju. Profesor Lončar koji je bio ministar za lokalnu samoupravu 2006. godine predlaže zakon koji usvaja Narodna skupština, koji je definisao da 40% se izdvaja od poreza na zarade za rad lokalnih samouprava, i ono što je interesantno 1,7% BDP će se izdvajati kroz vid tzv. nenamenskih transfera i to je dosta precizno funkcionisalo sve do, moram da kažem, nesrećne 2009. godine, kada upravo Mlađan Dinkić i njegova tadašnja ekipa smanjuju za 15 milijardi, što je 0,6% BDP transfer lokalnim samoupravama i to u sred građevinske sezone kada su lokalne samouprave imale već gomilu stvari koje su trebale da rade i mi smo došli u situaciju, i tada sam bio predsednik opštine, da pravimo čak i paralelne organizacije, udruženja građana, da vodimo pravu bunu protiv tada Vlade Republike Srbije i sve to je dovelo do toga da se izmeni zakon 2011. godine. Sada, taj zakon je promenjen 2011. godine.
Tačno je da vraćeno da 80% poreza na zarade se daje lokalnim samoupravama, ali tačno je da transferna sredstva nisu uvećana u odnosu na zakon iz 2006. godine, već su ostala na nivou od 2009. godine, znači, sa tim trajnim umanjenjem, ali ono što je vrlo interesantno i što pogađa sve nas koji vodimo lokalne samouprave jeste da je u tom trenutku Mlađan Dinkić uveo nešto što se zvalo transfer solidarnosti. E, sada je to ono što je bilo totalno na političkom nivou, da u kojoj opštini je kadar Mlađana Dinkića i Demokratske stranke na vlasti, taj je mogao lepo da dobije iz republičkog budžeta znatno veća sredstva i nikada se jasno nije znalo po kojim kriterijumima, na primer, Loznica ima pet puta veća transferna sredstva od grada Čačka ili, ne znam, Rača Kragujevačka ima pet puta transferna sredstva veća nego što ima opština Topola, a jedni su pored drugih. Samo zato što ovamo mi smo bili u opoziciji, a oni su lepo bili na vlasti i ta sredstva delili kako su hteli.
Moram da kažem jedan neverovatan podatak, da transfer ka opštinama koje kao na primer Crna Trava, koja ima 1.300 stanovnika, opština Žitorađa, koja ima 17.000 stanovnika, i Preševo 40.000 stanovnika imaju potpuno identičan transfer.
Da li gospođo ministre, ono što je ključna stvar koju vi morate da izgurate do usvajanje budžeta za 2017. godinu jeste da se ova neravnomernost i ova nepravda isprave? I to je ključna stvar. Ne može nama neko ovde da drži predavanja u Skupštini ko je bio u stranci, koja je potpuno ovakve stvari donela. Pazite, vi imate takve neravnomernosti da su one prosto neverovatne. Ovde je i predsednik Vlade u ekspozeu, kada je birana Vlada, pominjao neke opštine kao što je Kosjerić. Tamo su ljudi zadužili tri ili četiri godišnja budžeta. Ko je za to bio odgovoran? Mi smo imali od 2009. godine do 2012. godine odgovornost, predsednik opština tada, zaprećeno je obustavljanje transfernih sredstava ko ne smanji broj zaposlenih. Čak su i ponuđene vrlo stimulativne otpremnine. Šta je urađeno? Ništa.
Vi imate interesantnu situaciju, možete da pogledate i da vidite gradove i opštine, ovde imam izveštaj sa sajta Uprave za trezor za 2014. godinu, gde se vidi ukupno učešće rashoda za zaposlene u organima lokalnih samouprava, gde ćete videti na primer za 2014. godinu opštinu, koju ja vodim, Topola 22%, Novi Pazar 50%, Smederevska Palanka 45%, ukupno učešće, znači od ukupnog budžeta jedne lokalne samouprave u 2014. godini se trošilo pola novca za plate Uprave indirektnih budžetskih korisnika. Zbog mi sada dolazimo u situaciju da sve lokalne samouprave koje su se odgovorno ponašale budu kažnjene i to je ta neravnomernost o kojoj ja govorim i koja mora da se ispravi.
Nije sporno ako je potrebno zbog aranžmana sa MMF i zbog svega drugog da se sa lokanog na nacionalni nivo prenese tih 4,8 milijardi dinara, ali je vrlo potrebno da se jasno odrede kriterijumi po kojima će se u 2017. godini transferna sredstva davati lokalnim samoupravama. Da se vratimo na model iz 2016. godine i taj zakon koji je prof. Lončar tada predložio, koji je jasno davao po teritorijalnoj raspodeljenosti, kolika je veličina jedne opštine, broj stanovnika, broj đaka, institucija i svega ostalog i onda smo i mi sami mogli da jasno izračunamo kolika će transferna sredstva biti u pojedinim opštinama. Ovako imamo situaciju da po političkoj liniji nekome mora da se daje, nekome se ne daje.
Nažalost, ova Vlada Republike Srbije ni u prošlom mandatu nije promenila, moram da kažem, nije promenila Zakon o transfernim sredstvima. Ono što je interesantno, kaže – svaki godišnji Zakon o budžetu u periodu 2012. do 2016. godine propisuje da se raspodela ne namenskih transfera po lokalnim samoupravama utvrđuje izuzetno po aktuelnom Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava.
Znači, to vam izgleda lepo, i po babu i po stričevima, i mi dok imamo ovakvu situaciju imaćemo totalno neravnomernu raspodelu u lokalnim samoupravama, a nama će pridike da drže oni koji su u pravo u ovome učestvovali i mi šta ćemo, mi ćemo ovde samo da gledamo i kada bude potrebno da glasamo. Da se to ne bi desilo, uvažena gospođo ministre, ovde mora na jasan način da se kaže – ljudi, dajte da se ova transferna sredstva na adekvatan način odrede i to treba da se uradi u Zakonu o budžetu za 2017. godinu.
Pomenuli ste u uvodnom izlaganju da se priprema nov zakon o taksama. Već vas sada upozoravam da stvarno ne mogu glasati za zakon ako će se, na primer, to moram da vam kažem, jer to već vidimo da se sprema, u opštini izjednačiti porez na imovinu sa firmarinama i odrediti jedan porez. Da li to znači da će se onda firmarine prebaciti sa pravnih lica na fizička lica? Onda ćemo imati u masi isto novca, ali ćemo samo firmarine prebaciti sa firmi da svi građani plaćaju. To nije ni pravično, to nije adekvatno i mi apsolutno to ne možemo podržati. Zbog toga je veoma važno da to razumete. Neki su ranije pričali da se uradi giljotina propisa. Kako ćete to zvati nije ni važno, suština je da investitori traže naravno prepoznatljivost na koji će način da budu uniformisani i da se opštinama ne daje mogućnost da divljaju ni sa taksama ni sa porezima, ni sa bilo čim, ali ne može se ni na leđa građana prebaciti nešto što je sada firmarina ili komunalna taksa za pravna lica.
Uvažena gospođo ministre, na samom kraju mog izlaganja vas još jednom molim da nam samo pojasnite ove procente koji se odnose na opštine i na gradove i ta razlika od 3%, kada se gleda nominalno novčani deo, nije mala. Naravno, da vas zamolim da istrajete u svemu ovome što je ova Vlada počela da radi, a to je da se uvede pre svega finansijski red u transfere i kriterijume za određivanje transfera ka lokalnim samoupravama, da se pogleda koliko koja lokalna samouprava ima zaposlenih i da se odredi, bez obzira koliko će trajati uredba, da li će ona biti produžena o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i na 2017. godinu, veoma je važno i veoma je bitno da se pojedinim lokalnim samoupravama dozvoli za neka urgentna mesta gde imamo prirodan odliv ljudi kao što su poljoprivredni inspektori, fitosanitarni inspektori, mnoga druga mesta koja u ovom trenutku nam nisu pokrivena, a nemamo mogućnost nikakvih prijema u opštinsku upravu, u javna preduzeća zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru i to bi trebalo na ozbiljan i adekvatan način da se omogući lokalnim samoupravama, koje su odgovorno vodile politiku u prethodnom periodu, da mogu ta mesta da popune.
Takođe vas molim, pominjali ste da ćete imati mogućnost sa republičkog nivoa da određene kapitalne investicije koje se sprovode u lokalnim samoupravama, to je nešto dobro i to je nešto što je pohvalno, da se pomogne svaka opština koja ima projekte da se poslovi završe i da poslovi neće trpeti ni sa ovim smanjenjem od 4,8 milijardi na ukupnom nivou sa lokala na republički nivo.
Zahvaljujem vam se i želim vam svaku sreću, pre svega u pripremi budžeta i u ovome što sam podvukao kao glavnu stvar, a to su transfer i transferna sredstva ka lokalnim samoupravama. Hvala još jednom.
