Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.10.2016.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Gospodine predsedavajući, gospođo ministarska, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje će podržati predložene izmene zakona.
Tu se radi o parcijalnim izmenama. Te izmene se tiču samo jednog problema od mnoštva postojećih. Ali, bez obzira na tu činjenicu, mi smatramo da je, s obzirom na to da je Vlada na samom početku svog mandata, ovaj potez opravdan i svakako ćemo podržati ove izmene i dopune, ali ću ja u daljem toku mog obraćanja govoriti o tome šta mi mislimo da bi još trebalo uraditi da bi ova tema bila uređena na što bolji način.
Ono što je trenutno najvažnije, ove izmene se rade zarad fiskalne konsolidacije i izgradnje zdravog sistema. Mi smatramo da je to ključno, da je to najbitnije i zbog toga podržavamo ove izmene zakona. Radi se o usklađivanju preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije i očuvanje makroekonomske stabilnosti je najvažniji cilj ovih izmena, kao i svođenje ukupnog fiskalnog deficita Republike Srbije na održiv nivo. Ovo je jedna od mera te finansijske konsolidacije.
Izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave su 2011. godine dovele do nesrazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Savez vojvođanskih Mađara je i 2011. godine bila parlamentarna stranka i tada smo bili deo vladajuće većine. Stožer te vladajuće većine je bila jedna druga stranka, ali bez obzira na to što smo bili u to vreme, tj. i u to vreme deo vladajuće većine, mi smo glasali protiv tih izmena zakona 2011. godine.
Moram da kažem nakon pet godina da se obistinilo, da se dokazalo da smo mi bili u pravu 2011. godine, kada smo glasali protiv tadašnjih izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Tada sam u svom obraćanju 2011. godine, a načelna rasprava je vođena 15. juna 2011. godine, rekao da je to jedan predizborni predlog zakona i da je suština tih izmena bila u tome da se aktuelna vlast dodvori jedinicama lokalne samouprave i da će vreme pokazati da će se zahvaljujući tim izmenama zakona stvoriti jedna ogromna i duboka rupa u budžetu Republike Srbije na centralnom nivou, što nije dobro ni za autonomne pokrajine, a nije dobro ni za jedinice lokalne samouprave.
Rekli smo tada da to rešenje dovodi u pitanje i realizaciju obaveze Republike Srbije prema AP Vojvodini, jer želim da vas podsetim da prema važećem budžetu, a tako je bilo i prethodnih godina, 18% od poreza na dohodak građana, a deo poreza na dohodak građana je naravno i porez na zarade, treba da bude prihod AP Vojvodine.
Rekli smo i to 2011. godine da će najveći dobitnik tih izmena zakona biti grad Beograd i mislim da se i to obistinilo u ovih prethodnih pet godina jer, da vas podsetim, udeo jedinica lokalne samouprave, svih jedinica od najmanje opštine zaključno sa glavnim gradom, gradom Beogradom, podignut je sa 40% na 80%. Time je stvorena ta velika rupa i taj veliki deficit u budžetu Republike Srbije i to je tako bilo svih ovih godina, od 2011. ili 2012. godine pa na ovamo.
Rekli smo i to 2011. godine da nije na jasan način regulisano da li će jedinice lokalne samouprave dobiti neke nove obaveze i da li su te obaveze u skladu, u srazmeri sa povećanjem prihoda na osnovu raspodele poreza na zarade, kao dela poreza na dohodak građana.
Rekli smo i to da, bez obzira što se mi zalažemo za decentralizaciju, nije možda najbolje da se na takav ad hok način poveća udeo jedinica lokalne samouprave od poreza na zarade. Mi smo rekli da je bolje da se nađe sveobuhvatno rešenje i da se vidi šta je ono što jedinice lokalne samouprave treba da finansiraju od sopstvenih izvornih prihoda, šta je ono što treba da finansiraju od ustupljenih prihoda, a šta je ono o čemu Republika Srbija ili centralni nivo može da pomogne u realizaciji lokalnih projekata.
Mi smo i tada govorili da Republika Srbija mora ili bi bilo dobro da pomogne u realizaciji određenih lokalnih pre svega i infrastrukturnih projekata jer ako smo svi mi građani Republike Srbije i ako svi mi plaćamo porez, onda bi bilo najprirodnije da se taj porez na neki način i vraća u opštine iz kojih mi dolazimo, odnosno čiji smo mi žitelji. To nije tako bilo regulisano ovim zakonom iz 2011. godine, nego sam ja i tada govorio tadašnjem ministru da je to uređeno na način da su lokalne samouprave dobile malo povećani džeparac i da im je bilo rečeno – evo, sad vi imate džeparac, pa iz tog džeparca finansirajte i plate i investicije i infrastrukturne projekte i sve ostalo.
Zbog tih naših stavova iz 2011. godine u toj skupštinskoj raspravi mi smo bili nazivani i centralistima, što je svakako smešno, ali smo mi glasali protiv tih izmena i, na žalost, obistinilo se da smo bili u pravu i zbog toga smatramo da su ove predložene izmene dobre jer se ipak u nekoj meri vraća stari sistem. Ali, što se tiče udela lokalnih samouprava, taj udeo u porezu na zarade je smanjen u minimalnoj meri pošto, da podsetim uvažene narodne poslanike, jedinice lokalne samouprave su od 2006. do 2011. godine dobijale svega 40%, onda je to povećano na 80%, čime je stvorena ta velika i duboka rupa na centralnom nivou u budžetu Republike Srbije i taj deficit je stvoren. Sada se tih 80% se smanjuje na 74, u slučaju opština, 77% u slučaju gradova i 66% u slučaju glavnog grada, grada Beograda.
Mi smatramo da će ovim izmenama lokalne samouprave biti više motivisane da rade na privlačenju investicija, s jedne strane, a sa druge strane, nadam se da će Republika Srbija moći da iz svog budžeta finansira u određenim opravdanim slučajevima lokalne infrastrukturne projekte, dobre projekte jedinica lokalne samouprave. Ne zbog toga da bi Republika radila nešto što je posao opština i gradova, nego zbog toga što postoje projekti koji su međuopštinskog karaktera, koji su od većeg značaja i, na kraju krajeva, zbog toga što sam i malo pre rekao – svi građani plaćaju porez i ti poreski dinari treba da se vraćaju u svoje sredine u nekoj meri i na neki način. Ali, rekao sam na početku da smatramo da se radi samo o parcijalnim izmenama i da bi ceo sistem trebalo posmatrati u širem kontekstu.
Mi se u SVM uvek zalažemo za sistemsko posmatranje problema i iznalaženje rešenja. Svakako je potreban novi zakon o finansiranju lokalne samouprave. Znam da se na tome radi. Znam da su uključeni i predstavnici jedinica lokalnih samouprava. Znam da je uključena i Stalna konferencija gradova i opština. Nadam se da ćemo verovatno u toku sledeće godine dobiti jedan kvalitetan zakon o finansiranju lokalne samouprave i da će na sistemski način biti uređena ova oblast.
Sa druge strane, znam da to prvenstveno nije u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali očekujemo konačno donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine jer ukoliko mi na sistemski način posmatramo finansiranje jedinica lokalne samouprave, onda treba raščistiti šta je prihod Republike i koje su nadležnosti Republike, koje su obaveze Republike, šta su prihodi, izvorni prihodi i ustupljeni prihodi AP Vojvodine i koje su nadležnosti AP Vojvodine i, naravno, treba da postoji srazmera između prihoda, sa jedne, i obaveza ili nadležnosti, sa druge strane. Pored toga treba da postoji i održiv način finansiranja jedinica lokalne samouprave i treba da bude jasno šta se očekuje od jedinica lokalne samouprave, a svoje nadležnosti iz kojih izvora mogu finansirati.
Pored ta dva zakona očekujemo zakon o naknadama. O tome je bilo reči još u prošlom mandatu. Nadam se da će u dogledno vreme i taj zakon biti predložen Narodnoj skupštini jer je i to deo sistema. Zaista pokušavamo da na sistemski način sagledavamo čitavu ovu oblast.
Malo pre sam govorio o procentima i o tome koliko će pripadati opštinama, gradovima, glavnom gradu, koliko je pripadalo do 2006, koliko je pripadalo od 2006. do 2011. godine, ali znamo da nije sve u procentima. Treba i ovaj problem sagledavati na malo širi način. Mislimo da je ključno pitanje odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera. Ukoliko želimo da mere fiskalne konsolidacije budu što uspešnije, onda ovaj faktor svakako moramo uzimati u obzir, a odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera je više nego negativan po budžet Republike Srbije i na razvoj naše ekonomije.
Od 45 opština u AP Vojvodini, pogledao sam te podatke, nisam gledao vezano za čitavu Republiku, ali su podaci, verujem, slični i za čitavu Republiku Srbiju. Znači, na području AP Vojvodine, od 45 opština, samo je u Novom Sadu i Subotici veći broj zaposlenih od broja penzionera. Mislim da je to ključan problem i ključno pitanje, ne samo zbog donošenja ovog zakona ili ovih izmena danas, nego generalno zbog ekonomskog razvoja i prosperiteta naše države, odnosno građana Republike Srbije.
Imam tu neke podatke po opštinama i naravno, ne želim o tome da govorim, ne bi da kvarim raspoloženje narodnih poslanika, ali svi mi zajedno znamo i u Vladi i u parlamentu koji je naš zadatak, šta je cilj. Vlada i sprovodi mere i fiskalne konsolidacije i ekonomske u monetarne, i fiskalne politike da se ti podaci poboljšaju, da se poveća zaposlenost, da se povećaju investicije i domaće i inostrane, da se jača svaki vid preduzetništva, a posebno poljoprivrede. Ukoliko će to tako biti, a mi zbog toga podržavamo ovu Vladu, zbog tih mera, zbog tih zajedničkih stremljenja i ciljeva, onda sam siguran da će i ovi pokazatelji u nekoj doglednoj budućnosti biti pozitivniji.
Svakako je dobro što je jedan od prioriteta u radu Vlade i poboljšanje zdravstva, obrazovanja, turizma, poljoprivrede i najkraći mogući formulisano modernizacija i stvaranje pristojne zemlje treba da bude naš zajednički cilj, a pošto je to cilj Vlade Republike Srbije mi podržavamo rad Vlade. Spomenuo sam nekoliko zakona koje bi trebalo izmeniti da bismo imali održiv sistem i da bi se ovi ekonomski pokazatelji poboljšali.
Želeo bih na kraju svog obraćanja da spomenem još jedan pravni akt u ovom slučaju se ne radi o zakonu nego o uredbi. To je Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvoja razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave. Ta Uredba važeća je doneta 2014. godine i mislimo da bi tu uredbu svakako trebalo izmeniti i da bi trebalo utvrditi jasne kriterijume za transfer sredstava nerazvijenim opštinama. Da bi trebalo podsticati ekonomsku aktivnost kako bi se izbegla situacija da se smanjenje prihoda od poreza na zarade koje će se desiti nakon usvajanja ovih izmena, da se to nadomesti povećanjem poreza na imovinu, sa jedne strane, ili nadmetanjem opština da steknu status grada, što moram reći otvoreno što se dešava u poslednje vreme.
Naravno nemam ništa protiv da određene opštine postanu gradovi, ali bi to trebalo raditi isto tako na sistematski način i samo ukoliko postoje objektivni uslovi za to. Znači, svakako bi zbog određivanja procenata sufinansiranja sredstava projekata bila važno napraviti viziju ove uredbe, odnosno izmeniti ovu uredbu.
Ali, da se vratim na početak i na ovu predloženu izmene zbog svega rečenog mi ćemo u danu za glasanju podržati ove izmene zakona, a nadamo se i dobroj saradnji sa ministarkom i generalno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vezi svih ovih nabrojanih aktivnosti i mnogo toga što nas čeka, što ne spada u ovu grupu nadležnosti, ali spada u nadležnost ministarstva, kao što je na primer izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Marinika Tepić

Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine, Zelena stranka
Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi gosti i članovi Vlade Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, prateći medijski nastupe i najave ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođe Brnabić i najavljenu reformu državne uprave i naročito lokalne samouprave bila sam gotovo sigurna da će moje kolege iz LSV podržati ovaj najavljeni reformski kurs, naročito imajući u vidu da je ministarka u više navrata potencirala princip decentralizacije na kojim će počivati ova najavljena reforma.
Verovala sam da se i pohvale koje je ministarka izražavala prema svojoj prethodnici gospođi Kori Udovički, odnose takođe i na najavljenu decentralizaciju iz prethodnog mandata, imajući u vidu da je ministarstvo, odnosno prethodna ministarka ostavila za sobom jedan značajan kapital u vidu preporuka i zaključaka sa jedne dobre konferencije održane 4. marta ove godine u Palati Srbija, pod nazivom „Država po meri građana“ kakvu državu želimo u budućnosti, kada je samo ministarstvo istaklo da u Republici Srbiji i danas značajno dominira državno centristički pristup. Te su preporuke i zaključci sa ove konferencije bili da poštujući i samu Evropsku povelju o lokalnoj upravi, ali i elementarni princip supsiodioriteta i decentralizacije, a na tim principima treba da počiva i dalje reforma čitavog ovog resora. A onda se desilo ovo. Desilo se da je nama narodnim poslanicima upućen Predlog za izmenu i dopunu Zakona o finansiranju lokalne samouprave koje na moju veliku žalost i mojih kolega iz LSV, osnažio dalju centralizaciju i to u punom kapacitetu. Oduzimajući od lokalnih samouprava najsigurniji poreski prihod, a to je porez na zarade koji pri tom čini između 29 i 45% ukupnih poreskih prihoda svih lokalnih samouprava na teritoriji naše republike.
Da stvar bude grđa, pre nekoliko dana, a čuli smo i ministra Vujovića, braneći ovaj interventni zakon, odnosno izmene, zajedno sa ministarkom Brnabić, koji je izgovorio jednu za mene neverovatnu stvar, a to je da će ubuduće se voditi principom nagrađivanja dobrih đaka i kažnjavanja loših đaka.
Apsolutno neprimereno za bilo kog ministra i celu Vladu, s obzirom da niti su ministri didakte, niti su izvršni organi opštine i gradova, odnosno predsednici opština i gradonačelnici njihovi đaci da ih kažnjavaju, jer oni time neće kažnjavati samo gradonačelnike i predsednike opština, već sve građane koji žive na teritorijama tih gradova i opština. I oni koji su za te gradonačelnike i predsednike opština glasali i oni koji za njih nisu glasali, i za one koji uopšte nisu glasali i naročito one koji nisu ni stekli pravo glasa, najranjivija su grupa, mislim naravno na najmlađu populaciju. Jer, ovo oduzimanje, ne bih rekla da opštine i gradovi gube, već se njima oduzima, pa i u tom smislu bi bila precizna kada je vokabular u pitanju, nije gubitak nego „otimak“, ako to tako mogu da nazovem, mora negde da se oseti. Bilo da se oduzima jedan ili pet, ili 15% to će se reflektovati na izvorne nadležnosti koje treba da se finansiraju iz izvornih prihoda lokalne samouprave, a to je ono što je najbliže građanima. Dakle, reflektovaće se na zdravstvo, na primarnu zdravstvenu zaštitu, na obrazovanje, na socijalnu zaštitu, na bezbednost, na kulturu, na održavanje ulica, na održavanje putne i ulične infrastrukture, na održavanje pijaće zdrave vode i sve ono što potpada pod osnovne izvorne nadležnosti lokalnih samouprava.
Ne bih se složila, ono što je predlagač naveo na strani tri, u delu koji govori o analizi efekata zakona pod tačkom dva, pa je pitanje kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi, a odgovor je primena ovog zakona ne stvara dodatne troškove građanima i privredi. To nije tačno, samo ako hoćemo objektivno stanje i uvid u trenutnu situaciju, veliki broj opština i gradova naročito u Vojvodini odakle dolazim, prevenirajući posledice ove intervencije kroz izmenu zakona još prošle godine kada su mere najavljivane kao drastičnije, počeli da se enormno zadužuju. Zrenjanin se zadužio za gotovo 700 miliona dinara, moje Pančevo se zadužilo za gotovo 900 miliona dinara. To je jedna petina budžeta grada Pančeva.
Ti krediti su uzimani da bi se njima obezbedila sredstva upravo za izvorne nadležnosti, za održavanje i krečenje škola, ambulanti, popločavanja ulica, uređenje infrastrukture na teritoriji opština i gradova. Volela bih da sam taj podatak, recimo, čula od ministarke, i nadam se da ćemo u nekom predstojećem periodu doći do podatka kakvo je stanje sa zaduživanjem svih ostalih gradova i opština na teritoriji Republike Srbije u poslednjih godinu dana.
Ono što, takođe, držim da ne stoji kao argument jeste uporedni odnos onoga što ste nazvali povećanje poreskih izdvajanja za lokalni nivo, a koji se ogleda kroz povećanje fiskalnog deficita, prostije rečeno, rasipnici i trošadžije na lokalu su doveli do porasta, odnosno povećanja fiskalnog deficita.
Ja bih rekla da činjenice stoje malo drugačije i pozvaću se tu na bilten javnih finansija Ministarstva finansija, koje su vredni i pametni ljudi iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju saželi u jedno vrlo socioekonomsko istraživanje, koje, koliko znam, našlo je put i do Ministarstva, resornog, u kojem vidimo da je na nivou godišnje konsolidovanih javnih prihoda učešće lokalne samouprave u kontinuiranom padu od 2012. do 2015. godine, i to za gotovo 6%. Znači, mi imamo kontinuirani pad lokalnog učešća, a s druge strane, imamo kontinuirani rast fiskalnog deficita. Logično se nameće pitanje da li su zapravo te trošadžije lokalne trošadžije ili su to centralne trošadžije?
Ovo govorim zato što podaci Ministarstva finansija ukazuju da od 10 dinara koji se sakupe na centralnom nivou, devet ostane u 2015. godini na nacionalnom nivou, a samo jedan dinar svim jedinicama lokalne samouprave. U taj jedan dinar potpadaju preko 170 opština i gradova na teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP Vojvodinu. Dakle, jedan dinar svi zajedno, s obzirom da je AP Vojvodina u režimu Ministarstva finansija tretirana na nivou lokalne samouprave.
Jedan od argumenata koji ste takođe naveli za ovu intervenciju zakonsku glasi da je ovo moderna fiskalna praksa da porezi na zarade dominantno pripadaju centralnom nivou.
Kada govorimo o modernoj fiskalnoj praksi, u mojoj negde percepciji, a jeste odnos zemalja članica npr. EU, čijoj zajednici i mi težimo, s obzirom da su najave i očekivanja da se do kraja 2018. godine otvore sva pregovaračka poglavlja, do 2020. godine i zatvore, ali je slika i odnos zemalja EU prema svojim lokalima kompletno drugačija. Najbolji odnos imaju upravo skandinavske zemlje, na koje nas je premijer toliko puta pozivao da treba na njih da se ugledamo, i u tim skandinavskim zemljama je porez na zarade ekskluzivan prihod jedinica lokalne samouprave, a izdvajanja, odnosno odnos nacionalne i lokalne vlasti, odnosno učešća u javnim prihodima je 50:50, odnosno ravnopravan.
Druga grupa od velike većine zemalja članica izdvaja za lokal gotovo 30%. Jedine države koje izdvajaju manje od Republike Srbije su Kipar, Malta, Grčka i Irska. Kipar i Malta, možemo ih smatrati državama gradovima. O Grčkoj i njenoj ekonomskoj situaciji ne bih širila, svima je poznata situacija. Irska je za sve prilična nepoznanica, niko ne raspolaže temeljnim podacima kakav je sistem finansiranja lokalne samouprave u Irskoj. Ali, verujem da kada govorimo o modernoj fiskalnoj praksi, govorimo o EU, a s druge strane, podaci ukazuju na nešto potpuno suprotno, kao i ovo naličje argumenata oko rasipnika na lokalnom nivou, a zapravo, bojim se da je stvar obrnuta.
Ja ću u tom kontekstu iskoristiti samo jedan podatak, a to je da je dug samo jednog javnog preduzeća EPS-a, porastao duplo za vreme ove vlasti. Naime, od 2008. do 2012. godine bio je konstantno na nivou od 600 miliona evra, a trenutno se približava sumi od 1,2 milijarde evra i samo taj iznos povećanja duga EPS-a premašuje godišnji nivo ukupnih konsolidovanih javnih prihoda na lokalnom nivou.
Ono što mi u pratećem štivu predlagača zakona takođe nije bilo dovoljno jasno, jeste i sam proces, odnosno postupanje do ove faze kada se pred nama našao predlog zakona, s obzirom da na strani 4, a pod tačkom 5. govorite o zainteresovanim stranama koje su imale ili nisu imale priliku da se izjasne o zakonu.
Pominje se period od 3. do 23. decembra 2015. godine, kada je sprovedena javna rasprava, ali mislim da je tada bio u opticaju drugi predlog zakona, tako da ta javna rasprava se svakako ne odnosi na ovaj predlog zakona. Zatim se navodi da je radi izrade ovog zakona obrazovana radna grupa koju su pored zaposlenih iz Ministarstva finansija činili i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Stalne konferencije gradova i opština, Fiskalnog saveta, Univerziteta u Beogradu. Mi i dalje ne znamo šta je ova radna grupa radila, da li je išta radila, da li je umrla prirodnom smrću, s obzirom da već u sledećem pasusu počinjete sa međutim, s obzirom da je u međuvremenu ugovoren aranžman sa MMF-om ocenjeno je da treba da se pristupi izmeni ovog zakona.
Zanima me, a nisam to čula u uvodnom izlaganju predlagača, šta se desilo u međuvremenu od konstituisanja ove radne grupe do aranžmana sa MMF-om? I zanima me kako je moguće da se aranžman sa MMF-om sklapa tako što se računa na podršku narodnih poslanika? Nekako je elementarni red da se bar navede da će se predložiti narodnim poslanicima da se o ovome diskutuje, kao što sam, moram primetiti u više navrata, takođe, uočila manir uglavnom novih ministara, koji uglavnom u prvom licu jednine govore o onome što je posao narodnih poslanika. Usvojićemo zakon, rešićemo to pitanje, pa bar elementarno sad, vokabularno da se ispoštuje ovaj dom i naš posao narodnih poslanika, pa da se kaže – predložićemo narodnim poslanicima da podrže naše predloge zakona.
Naravno, pored svega, s obzirom da ja dolazim iz LSV, a pre ovog zakona ili pre bilo kog zakona, idući u susret novoj budžetskoj godini i novom programskom planiranju budžeta, očekivala sam da će se pred nama naći i zakon o finansiranju u nadležnosti AP Vojvodine, s obzirom da, kao što sam rekla, AP Vojvodina je u režimu Ministarstva finansija tretirana kao lokalna samouprava. To je još jedan od razloga zbog kojih LSV neće podržati ovaj zakon, odnosno izmene zakona. Volela bih da zaista sa posvećenom pažnjom predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pogledaju zaključke svojih prethodnika sa ovog značajnog skupa, koji je bio, moram priznati, retkost u odnosu na diskurs države kada govori o lokalnoj samoupravi i kada je ponuđen niz dobrih rešenja od uspostavljanja i fakultativnih nadležnosti pored osnovnih nadležnosti, a nisam primetila da se ovi zaključci nalaze na sajtu Ministarstva, kao što sam, recimo, primetila da je jedino upražnjeno radno mesto u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave više od godinu dana upravo mesto za lice koje treba da bude odgovorno za decentralizaciju. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Ana Brnabić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Prvo, što se tiče nagrađivanja loših đaka ili dobrih đaka, htela bih da kažem, ako razgovaramo sada ovde… Dakle, što se tiče nagrađivanja loših đaka i tj. kažnjavanja loših đaka i nagrađivanja dobrih đaka, mislim da možemo da razgovaramo verbalno da li je to lepo rečeno ili nije lepo rečeno i da li lokalne samouprave treba da se zovu đacima ili ne. Slažem se, verovatno da ne treba, ali mislim da treba gledati suštinu i mislim da oko suštine ne možemo da se sporimo, tako da bih opet više volela da pričamo oko suštine, nego o tome kako je to verbalno neko izrekao. Verujem da ministar finansija verovatno zna više brojeve, nego što zna društvene metode i društveni smer, tako da…
Okej, ne bih se izvinjavala u ime ministra finansija, ali mislim da svakako ne možemo da se sporimo oko suštine, a suština je da mi imamo dve grupe lokalnih samouprava. Imamo jednu grupu lokalnih samouprava koje su krenule u svoju profesionalizaciju i racionalizaciju, čak pre nego što je državna uprava krenula u tu profesionalizaciju i racionalizaciju i pre nego što im je državna uprava, odnosno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dalo Odluku o maksimalnom broju zaposlenih, koju oni apsolutno poštuju i ima puno lokalnih samouprava koje su ispod te odluke o maksimalnom broju zaposlenih.
Isto tako, imamo drugu grupu lokalnih samouprava koje se apsolutno nisu obazirale na tu Odluku o maksimalnom broju zaposlenih i koje se ne obaziru na to da li preko 50% njihovih ukupnih rashoda ide na plate ili ide na kapitalne investicije. Tako da, u tom smislu, mislim da je svrha bila, ja iza te svrhe stojim i apsolutno ću se truditi sa Ministarstvom finansija i sa ministrom Vujovićem da idemo tako da, recimo, i ono što sam pre pomenula, sledeći put idemo u odredbe o tome kako treba da se smanjuju brojevi službenika u lokalnim samoupravama ne idemo linearnim principom zato što nije fer.
To je ono o čemu se pričalo, jer smo mi prošle godine, ja sam rekla, mislim da je to bila greška koju ova Vlada, čini mi se, nema problem da prizna i da ispravi sada. Vi ste linearnim principom kaznili lokalne samouprave koje su bile lokalni šampioni u racionalizaciji i koje su poslovale dobro. Ministar Vujović je prihvatio i rekao da ćemo ove godine probati da radimo nekako drugačije. Mislim da je fer i prema tim dobrim lokalnim samoupravama. Da li da ih podelimo u dobre đake, da li da ih nazivamo đacima ili ne? Ne smemo da ih nazivamo đacima. Okej je da razdvojimo da postoje odlične lokalne samouprave i postoje lokalne samouprave koje se potpuno nedomaćinski i neprofesionalno ponašaju prema svom poslu i građanima koji su ih izabrali.
U tom smislu, reći ću vam primer Svrljiga za koji kažemo da je dosta siromašna lokalna samouprava, spada u kategoriju devastiranih lokalnih samouprava, koja nema viška zaposlenih, čak suprotno ima 22 manje od propisanog Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih. Ima naplatu prihoda preko 95%. Recimo, njima smo prošle godine rekli da 3% moraju da smanje. Znači, o tome pričamo, o tim dobrim lokalnim samoupravama koje su pri tom devastirane i kojima treba da pomognemo. Mislim da se oko toga slažemo.
Što se tiče decentralizacije, apsolutno mislim da ne možemo da kažemo da je neko stvarno toliko, srcem i dušom, za decentralizaciju kao ja i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Bilo je i pod ministarkom Kori Udovički i dan danas je. Ja vas u to uveravam. Upravo ovaj princip, kako je promenjen ovaj Nacrt zakona, iz decembra 2015. godine, u stvari govorim u prilog tome da jesmo ozbiljno i duboko za decentralizaciju.
Jedna od stvari, opet da se vratim na javnu raspravu, pošto je to sve zajedno, kada je bila javna rasprava, bila je jako široka javna rasprava i ovo je Predlog zakona o kome se dosta polemisalo i u medijima, od strane samih lokalnih samouprava. U decembru 2015. godine je predstavništvo Stalne konferencije gradova i opština tražilo povlačenje Predloga zakona iz procedure usvajanja, i upravo se to desilo. Dakle, lokalne samouprave su se čule, čule su se i usvojile su se njihove primedbe i išlo se da ne idemo na osam milijardi, nego na 4,8 milijardi. Da li je puno? Sigurno je puno, ali da li je 2011. godine bilo puno? Jeste, bilo je sumanuto puno. Idemo na neki princip koji će možda tražiti održivije poslovanje, ali ćemo biti u lokalnim samoupravama da im pomognemo i praksom njihovih kolega u lokalnim samoupravama koje su to uradile.
Dakle, novi nacrt, odnosno predlog koji je pred vama je rezultat te široke javne rasprave i kritika na račun prvobitnog Predloga nacrta. Jedna od najvećih kritika je bilo zašto se toliko smanjuje porez na zarade, da ide 50-50. Znači, više nego što je bio 2006. godine, kada je bio 40%. Zašto se ide 50-50? Lokalne samouprave više neće biti motivisane da podstiču lokalni ekonomski razvoj, da se bore za svoja preduzeća, pre svega za svoje preduzetnike i mala i srednja preduzeća. To se usvojilo i rekli smo okej, neće biti 80, biće 74% za opštine, odnosno 77 za gradove, ali samo zato što gradovi imaju više prihoda od poreza na zarade, pa je to u stvari jednako.
Ovaj novi predlog je predstavljen javno u prvoj nedelji mandata nove Vlade. Ja sam lično imala sastanak sa predstavnicima 105 lokalnih samouprava u Palati Srbije gde smo predstavili ovo. Tu je bila i Stalna konferencija gradova i opština i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED koji su organizovali taj skup i na kome smo dobili, ne jednoglasnu podršku za ovaj Predlog nacrta, nismo dobili jednoglasnu podršku, ali smo dobili veliku podršku od lokalnih samouprava za ovaj Predlog nacrta, koje su izrazile jednu otvorenost zato što je Vlada prihvatila komentare. Čini mi se da je ovo Predlog zakona u kome je prihvaćen najveći broj komentara od svih zakona u svim javnim raspravama. On je fundamentalno promenjen.
Što se tiče dalje decentralizacije i zaključaka sa Konferencije u martu, apsolutno stojimo dalje iza tih zaključaka. Ovo je moralo da se uradi zbog fiskalne konsolidacije i, na kraju krajeva, zbog aranžmana sa MMF-om. Nismo poslušali MMF sa osam milijardi, nego smo smanjili na 4,8. Dakle, napravljen je ozbiljan napor od strane Vlade da se izađe u susret lokalnim samoupravama i da budu do neke mere zadovoljne lokalne samouprave zato što je najveći deo poreza na zarade ostao upravo u lokalnim samoupravama i, sa druge strane, da zadovoljimo MMF koji je, složićete se, svima nama jako važan za ovu državu. Razumem stav stranaka koje su protiv MMF-a, ali mislim da je ovo ozbiljan posao za sve nas zajedno.
Mi radimo sa Stalnom konferencijom gradova i opština na strategiji decentralizacije. Mislim da je Stalna konferencija gradova i opština organizacija koja se godinama već bavi i promoviše decentralizacije. Ja sam se sa Stalnom konferencijom gradova i opština, od kada sam postala ministar, sada će biti dva meseca, našla pet puta. Bila sam na radionici Stalne konferencije gradova i opština, bez prisustva medija, da čujem i konsultujem se sa njima šta treba da se uradi da bi podstakli decentralizaciju. Dakle, potpuno smo za to i, još jednom kažem, ovo što je promenjen zakon je način da dokažemo da jesmo. Videćemo u budućem periodu, tako da ostajem otvorena i za kritike ako to nije istina.
Imamo velikih problema. Kako nemamo velikih problema? Imate lokalne samouprave koje imaju ogromne diskrepance, a lokalne samouprave u Srbiji treba da pružaju isti broj, isti kvalitet usluga svojim građanima, od Crne Trave koja ima 1.608 stanovnika do Beograda. O tome razgovaramo sa Stalnom konferencijom gradova i opština da vidimo kako da napravimo sistem koji je održiv, koji je finansijski održiv.
Kada pričamo o lokalnim samoupravama i još jedan dokaz da je ova Vlada ozbiljno i duboko predana decentralizaciji, „Stalne konferencije gradova i opština“, ja sam zapisala sa tog skupa jednu rečenicu koja je meni stvarno puno značila i biće mi ideja vodilja, a to je da lokalne samouprave ne traže veću darežljivost Republike, nego traže veću predvidivost i zato je zakon 2006. godine bio dobar. Zato što je čak i kada je davao 40% poreza na zarade, transferi su bili takvi da je svaka lokalna samouprava za sebe mogla predvidivo i transparentno da izračuna kakvi će im biti transferi. Tada je bilo najmanje kritika na taj zakon.
Dakle, mi pričamo ovde, debatujemo oko 2,3% kumulativnog efekta na budžete lokalnih samouprava, a ono što oni traže je predvidivost i to je ono na čemu ćemo raditi u budućnosti.
Predvidivost, isto tako najviše utiče i od poštovanja budžetskog kalendara, što je izuzetno važno, a što se poštuje u poslednje dve godine, što se nije poštovalo ranije. Dakle, lokalne samouprave su živele u potpunoj neizvesnosti. Dakle, predvidivost i poštovanje budžetskog kalendara je nešto što sada radimo i što je važno lokalnim samoupravama, što je „Stalna konferencija gradova i opština“ istakla da je važno. Nisam ja izmislila to. Time bih, u stvari, završila.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Kaže mi predsedavajući da nemate pravo na repliku i poštujem njegovu ocenu.
Sledeći govornik, Čedomir Jovanović. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija - SDA Sandžaka
Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici, pošao bih od nečeg što ste rekli na samom kraju svog prethodnog obraćanja, da je Vlada duboko predana decentralizaciji. Vi ste nova ministarka i mislim da prvi put učestvujete u ovakvoj raspravi.
Ja se sećam poslednje rasprave o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Vođena je 2011. godine. Liberalno-demokratska partija je uložila svoj maksimum, kako se taj zakon ne bi usvojio. Vi danas računate na podršku vaše vladajuće koalicije koju čine većinom stranke koje su glasale za te izmene 2011. godine. To vam kažem ne zbog toga što ne mislim da Vlada treba da bude predana ideji decentralizacije. Ja sumnjam da postoji taj nivo svesti u vladajućoj koaliciji. Vi ste dva meseca ministar i tu nema puno prostora za neku raspravu između mene, kao poslanika opozicione stranke, i vas kao ministarke.
Reći ću vam šta je ono što je problem ovog zakona. To je ono o čemu se najmanje govori. To je bio problem i zakona iz 2011. godine. Tada su nam navodno bila puna usta ideja o decentralizaciji, a zapravo se radilo o koalicionoj trgovini po kojoj je neko 2008. godine dobio pravo da kupi svoje biračko telo, tako što će uticati na politiku koja će se voditi u oblasti penzija, a neko na kraju mandata dobije pravo da kupi svoje potencijalno biračko telo na predstojećim izborima, tako što će izmeniti Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Kakve su posledice? Preko 300 miliona evra godišnje mi smo gubili zbog tog zakona. Pet godina milijardu i 500 miliona evra.
Ovo nije tako jednostavna izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, ovo treba da bude poslednja opomena. Nadam se da će ljudi biti svesni toga koliko su zapravo važne odluke koje se ovde donose. Milijardu i 500 miliona evra je rupa koja je napravljena 2011. godine zato što se jedan dobar zakon promenio da bi mi danas, ne zato što smo predani ideji decentralizacije, nego zato što ne možemo finansijski da konsolidujemo zemlju bez podrške MMF-a, menjali Zakon o finansiranju lokalne samouprave. To je suština. Ovaj zakon neće doneti neki novi koncept prava i obaveza lokalnoj samoupravi, neće učiniti angažovanijom lokalnu samoupravu, neće stvoriti pretpostavke da se loši đaci, kako god da ih nazovemo, nemam ništa protiv toga, da oni odu u drugi plan, a da se pojave neki koji su konkurentniji, sposobniji, korisniji za zajednicu, naprotiv.
Kakvi su efekti petogodišnje primene ovog zakona, rast – zarada 42%, pad kapitalnih investicija 30%, rast troškova roba i usluga, to su kabineti, automobili, reprezentacije za 50%. Gde je osnovni problem gospođo ministarko u vašem zakonu? Menjaju se dva člana. Sami ste rekli da je onaj iz 2006. bio bolji, zato što je bio predvidiv. Zašto nemamo tu vrstu predvidivosti i u ovom izmenjenom zakonu? Zašto se nije Vlada posvetila pitanju kriterijuma koji će presudno uticati na transfer budžetskih sredstava ka lokalnim samoupravama? Ranije su oni bili poznati, površina opštine, broj stanovnika, broj đaka, da ne ulazim sada u te detalje.
Zbog suštinske uloge tog zakona, 2011. godine oni su morali biti pomereni u stranu kako bi onaj ko raspolaže novcem diskreciono mogao da uradi ono zbog čega se taj zakon donosi. Ja ću čuvati vašu koaliciju, vi meni omogućite da mogu da preživim predstojeće izbore. Ko će platiti milijardu i 500 miliona evra za pet godina, ne znam.
Sada nema tih kriterijuma. Zadržali smo taj princip da će nečije diskreciono pravo u odlučivanju ko je dobar đak a ko je loš đak presudno uticati na sudbinu lokalne samouprave kroz transfer sredstava koja opštinama i gradovima pripadaju. Može i to da bude princip, da neko izađe i kaže – teško je vreme. I tada smo govorili 2011. godine da kriza i centralizacija ne idu zajedno, da sve zemlje koje su bile pogođene finansijskom krizom 2008. godine prvo su počele da štede kroz decentralizaciju. To je bio slučaj i u Francuskoj, u Grčkoj, u Italiji, u svim zemljama koje su imale širok sistem decentralizacije, prvo se tu seklo.
U redu, onda neko treba da se pojavi i da kaže – ja sam ministar finansija, od mene i od moje procene će zavisiti nivo sredstava koji će dobiti dobar Svrljig ili loš, da ne pominjem sada neku drugu opštinu zato što je sada takvo vreme. Onda mi kao poslanici treba da odlučimo da li ćemo ukazati to poverenje ili ne. Ovako mi se čini da je Vlada u svojim formalnim namerama zapravo neiskrena.
Sami govorite o tome da nisu bog zna kakve uštede, da se ne dolazi do njih kroz izmene ovog zakona. Svaki evro je značajan, ali postoje segmenti našeg života koji takođe traže neke rezove i promene i čini mi se da je Vlada krenula linijom manjeg otpora. To je ono što je loše. Drugo veoma važno, vaše inicijative su kontradiktorne, sa jedne strane Vlada želi da finansijski relaksira privredu, govori se da se razmatra politika smanjenja poreskih opterećenja, pa se onda razgovara o eventualnom podizanju neoporezivog dela zarada. Vodi se jedan dijalog sa privredom, sa druge strane drugi dijalog se vodi sa lokalnom samoupravom.
Porez zarade nije najstabilniji finansijski osnov za razvoj lokalne samouprave, a fundamentalni preduslov moderno organizovane države jeste efikasna lokalna samouprava. Znači, mi zadržavamo taj koncept koji ne može da nas dovede do cilja koji pred sebe postavljamo.
Na kraju jedno logično pitanje, gde će ljudi osetiti efekte tog zakona? Kako će se to videti u našem svakodnevnom životu? Ne govorimo o meni, Novom Beogradu ili nama ovde, ali svi se bavimo politikom i u prirodi našeg posla je da putujemo. Svi vrlo dobro znamo kakva nam je zemlja, čekajte ako neko ostaje bez tih 4,8 milijardi, da li će se taj minus osetiti na platama, da li će se osetiti na troškovima usluga i kupovini robe koja prati rad lokalne samouprave ili će se osetiti na kapitalnim ulaganjima, odnosno investicijama? Gde je garancija da to neće dodatno pritisak vršiti na onu veoma važnu ulogu lokalne samouprave, koju nije odgovorila ne zato što ne želi, nego zato što nema sredstava, to su te kapitalne investicije? Kako ćemo sve to kontrolisati? To nije lako uraditi u svojoj firmi, a ne u državi koja je ovakva, ali tu državu želimo da menjamo.
Koleginica iz Lige vam je pomenula Zakon o finansiranju AP Vojvodine. Deset budžeta smo usvojili, uz obaranje ruke na temi Zakona o finansiranju lokalne samouprave, i isto tako, deset budžeta, obarajući ruku, na temi finansiranja AP Vojvodine. Dok se ne uspostave ti elementarni preduslovi, nećemo moći da ostvarimo te ciljeve, koje nam nije nametnuo MMF, nego, nama je očigledno lakše da to kaže MMF umesto nas samih.
Napravljena je velika greška 2011. godine. O tome sada treba da se govori. Ne sa željom da se u nekoga upire prstom, nemam nameru da sada vodim ratove sa Dinkićem ili sa tom strankom koja više ne postoji, ali, tada nije bilo svesti u političkom životu zemlje o značaju lokalne samouprave. Ja mislim da je nema ni danas.
Taj večiti dualizam – šta je jače, republika ili lokal, takođe je veoma prisutan. Republička Vlada pregovara sa MMF-om, a račun za to ispostavlja lokalnoj samoupravi. Iz pozicije lokalne samouprave je vrlo jasno kakav je međusoban odnos snaga i to je ono što se mora menjati. Ako treba neko da se žrtvuje, a ljudi se već žrtvuju, ako treba da se steže kaiš, onda hajde o tome otvoreno da se razgovara.
Nema kriterijuma za transfer sredstava zato što ne možemo da predvidimo sve ono što nam stoji na putu. Ministar preuzima odgovornost, pa ako nešto bude pogrešno, ministar će snositi političke konsekvence za tako nešto, a oni koji iza njega stanu, takođe.
Za ono što se desilo 2011. godine niko nije u političkom smislu odgovarao, niko. Većina vladajuće koalicije čine stranke koje su tada glasale za taj zakon i to je ono što je loše. Samo ću reći zašto je to greška. Ovaj zakon na neki način morate da oročite. Ovo ne može da čeka, efikasan zakon o finansiranju lokalne samouprave ne može da čeka nekih novih pet godina. Teorijske šanse nema za tako nešto.
Ako je ovo jedna ad hok inicijativa da se nešto bajpasuje, ako je to neki krizni menadžment, hajde tako nešto da se kaže i da vidimo kada će se usvojiti zakon koji će stvoriti preduslove za efikasnu lokalnu samoupravu, gradove i opštine koje će moći da odgovore onim obavezama koje imaju prema ljudima.
Iz tih razloga ne možemo da glasamo za zakon. Da ne bih bio licemeran, radije bih podržao inicijativu koja je bila u startu, a to je osam milijardi, zbog toga što i ovako i onako to je veliki pritisak na lokal, ali makar bi relaksiralo stanje na drugoj poziciji više nego što je to slučaj u ovom trenutku. Najgora su polovična rešenja. Moj utisak je da sa jedne strane lokal koji je pod velikim pritiskom, da se išlo na uvažavanje njegove argumentacije, a sa druge strane postoji ta rupa koja ništa ne može tek tako da zakrpi. Da je tu napravljen kompromis, nisam siguran da je taj kompromis ispravan.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Ministre, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Prvo, teško da mogu šta puno da vam zamerim u izlaganju. U većini stvari se slažem sa vama, najiskrenije. Da li je rešenje prilično, rekla sam juče na Odboru, ne znam da li je okej i sa te simantičke strane, da ponovim, ad hok? Najiskrenije – jeste, zato što smo imali drugo jedno rešenje koje je bilo potpuno neprihvatljivo. Kažete da je možda bilo bolje ono prvo sa osam milijardi. Možda je bilo bolje. Ne znam u ovom trenutku. Ugrozili bi potpuno održivost nekih lokalnih samouprava. Mogli bi da sednemo odmah da pišemo neki novi zakon o teritorijalnoj organizaciji Srbije. Nisam za to u ovom trenutku.
Izašli smo, bili smo pritisnuti vremenom, istina je, zbog MMF i mislim da to svi znaju. Mislim da se o tome pričalo i u medijima. Mislim da sam i ja to rekla. Izašli smo u susret koliko je moglo i lokalnim samoupravama i njihovim komentarima i opet insistirali na tome da imaju motivaciju za lokalni ekonomski razvoj, da imaju motivaciju da podrže svoja mala i srednja preduzeća. Ne pričam namerno o investitorima, zato što – koja je verovatnoća da će u neku od najmanjih lokalnih samouprava upravo baš doći veliki strani investitor? To nije nešto na šta treba da idemo u svim lokalnim samoupravama.
Upravo pričam da oni treba da podrže svoje preduzetnike i svoja mala i srednja preduzeća, zato što svako novootvoreno radno mesto ide direktno u njihov budžet. Okej, ne više od 80%, ali 74% ili 77%, tako da je to bio smisao toga.
Što se tiče toga da je svaki evro važan, apsolutno je svaki evro važan i zato se i išlo na to da siromašne opštine najmanje izgube. Imamo Bojnik sa 0,9%, Crna Trava sa 0,5% razlike u budžetu, Malo Crniće 0,9%, Trgovište 0,9%, Žabari 0,9%. Vodilo se računa da nađemo neki mehanizam da ti ljudi nastave da rade dok ne vidimo da li je, kako bih rekla, teška je situacija u lokalnim samoupravama, apsolutno je teška i Ministarstvo pre mene, ruku na srce, se više bavilo, zato što je u tom trenutku bio gorući problem, racionalizacijom državne uprave. Taj posao je urađen dobro. Dalje ćemo se baviti lokalnom samoupravom zato što je državna uprava prilično racionalizovana. Postignuti su ti brojevi ili smo svakako na pravom putu. Ići ćemo sada u obuku ili profesionalizaciju državne službe što više možemo.
Što se tiče lokalne samouprave, imali smo sve te godine o kojima i vi govorite, slažem se sa vama, ali smo imali politiku gde ste prenosili sredstva bez da ste prenosili nadležnosti ili ste prenosili nadležnosti bez da ste prenosili sredstva i ta dva nikada nisu išla zajedno, a moraju da idu zajedno. Zato treba da sednemo i kao ministarstvo se dosta oslanja na Stalnu konferenciju gradova i opština i, naravno, na kolege iz Vlade, Ministarstvo finansija, i da pogledamo šta treba uraditi.
Decentralizovani su i primarna zdravstvena zaštita i primarno obrazovanje. Da li su neke opštine mogle to da ponesu? Neke jesu, neke nisu. Imamo problem duga apotekarskih ustanova koje, isto tako, moramo da rešavamo. Dakle, nije se išlo sistematski u lokalnu samoupravu, reformu lokalne samouprave i zato sam rekla da je ovo jedno prelazno rešenje, da idemo i zbog Zakona o taksama i zbog Zakona o naknadama, koji će svakako ponovo praviti neka pomeranja u budžetima lokalnih samouprava i zbog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim samoupravama, gde ćemo videti da uvedemo principe saradnje među lokalnim samoupravama, da one mogu da dele neke resurse zato što nije svakoj lokalnoj samoupravi potreban sportski inspektor, tako da mogu da dele resurse. Da vidimo, isto tako, koja je uloga okruga, koja je uloga mesnih zajednica i sa tim zakonom i strategijom decentralizacije da probamo jednom da zaokružimo i taj okvir, pa da onda nastavimo dalje.
Pored ovoga se ne bih složila da opštine nemaju sredstva za investiciona ulaganja i trudim se nekako tokom ove rasprave da vam dajem primere kako to može, ali ne primere iz EU, ne primere iz nekih drugih zemalja, već primere iz Srbije i naših lokalnih samouprava. Nova Varoš, za poslednje tri godine jednu trećinu budžeta je izdvajala za kapitalne rashode. U 2015. godini opština je izdvojila 39,6% za investicije. Može, ali samo treba da učimo jedni od drugih i da učimo od tih dobrih lokalnih samouprava.
Što se tiče kompenzacionih mera, to je jedna stvar, da li će to uticati, kako se to neće odraziti na troškove građana i privrede… Postoji jedna stvar o kojoj isto tako nismo pričali ovde, a koja jeste svakako kompenzaciona mera, a to je da je minimalna zarada povećana sa 121 na 130 dinara i da je postignut dogovor u okviru Socijalno-ekonomskog saveta. Dakle, sa 121 na 130 dinara će svakako biti kompenzaciona mera, zato što je to porez na zarade, jel tako, od neke veće zarade, a u tim, nažalost, najlošijim, najslabijim, ne najslabijim, one su često jake, ali najsiromašnijim lokalnim samoupravama će to biti i te kako važno.
Imamo primer šta se dešava kada imate centralizovane javne nabavke, primer Beograda. To je prva lokalna samouprava u Srbiji koja je organizovala centralizovanu službu javnih nabavki i za protekle dve godine ostvarena je ukupna ušteda od 1,2 milijarde dinara samo za centralizovane javne nabavke. Do 2013. godine skoro 40% javnih nabavki u gradu Beogradu je rađeno i završavano kroz pregovarački postupak. Trenutno je 3% kroz pregovarački postupak.
Hajde da vidimo sa drugim lokalnim samoupravama - da li možemo da imamo centralizovane javne nabavke i da imamo uštede? Rekla sam – porez na imovinu. Nažalost, porez na imovinu kada je prebačen sa republičkog na lokalni nivo, za šta i dan danas mislim da je bila jako dobra odluka, prebačen je zato što je Republika u stvari shvatila da nema dovoljno kapaciteta da sa lokala ažurira baze podataka i da skuplja to. Lokalne samouprave to nisu htele da rade za Republiku zato što to nije njihov sopstveni prihod, tako da je odlučeno da se to prebaci na lokalne samouprave i da stopostotno tog prihoda ide lokalnim samoupravama.
Nije puno opština koje su ažurirale baze podataka i koje su time svoj budžet povećale zato što su imale ažurirane baze podataka i povećale obuhvat naplate poreza na imovinu. Imam primer projekta opštinski i ekonomski razvoj u istočnoj Srbiji, koji je sproveden uz pomoć GIZ-a nemačkog, za devet lokalnih samouprava Golubac, Boljevac, Soko Banja, Majdanpek, Veliko Gradište, Kladovo, Knjaževac, Negotin i Zaječar, gde su oni uz podršku GIZ-a angažovali popisivače sa evidencije nacionalne službe za zapošljavanje radi prikupljanja podataka sa terena. Imamo recimo primer opštine Majdanpek koja je kroz ovaj projekat prikupila više od 1.400 poreskih prijava, od toga skoro 20% za nepokretnosti koje uopšte nisu bile evidentirane i 20 do 30% prijava se odnosi na nepokretnosti sa novoevidentiranim površinama ili ažuriranim podacima o poreskim obveznikom.
Ukupno u ovih devet lokalnih samouprava povećanje ukupnog broja nepokretnosti je bilo 26%. Ako pričamo o tome da će ovo da se kompenzuje tako što će se povećati neka lokalna taksa ili neka lokalna naknada ili što će se povećati porez na imovinu za građane, kažem vam da će to neke lokalne samouprave da urade zato što su to radili kada se ništa nije menjalo, ali ono što mi treba da promenimo i što treba sad da radimo je da promovišemo malo više te pozitivne primere i da se fokusiramo da ovi koji nemaju tako profesionalni menadžment lokalnih samouprava, vidimo da ovakve primere i oni primene. Duboko verujem da tu postoji prostora da se mi svi zajedno utegnemo i da imamo bolje rezultate. Hvala vam.