Poštovana predsednice, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, osnovni razlog za izmene ovog zakona je usklađivanje preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije.
Zakon o finansiranju lokalne samouprave iz 2006. godine koji je 2007. godine stupio na snagu propisao je da lokalnim samoupravama pripada 40% poreza na zarade.
Zakon iz 2006. godine se po oceni Fiskalnog saveta mogao smatrati relativno darežljivim u pogledu obezbeđivanja sredstava na lokalnom nivou, jer je ukupan nivo propisanih sredstava za lokalne samouprave bio nešto viši nego što je to bilo neophodno.
Nama konkretno u Novom Pazaru je zaista mnogo pomogao državni sekretar u ministarstvu gospodin Ivan Bošnjak vezano za primenu ovog zakona.
Izmene ovog zakona iz 2011. godine, odnosno sprovođenje modele fiskalne decentralizacije, kako je tada Fiskalni savet, ukazivao imali su za posledicu povećanja deficita od 1,1% BDP, što je na godišnjem nivou predstavljalo manjak u državnoj kasi od blizu 40 milijardi dinara. Ovakav rezultat je bio posledica predloga po kome 80% prihoda poreza na zarade pripada lokalnim samoupravama, predloga koji nije temeljan u modernoj fiskalnoj praksi kojom se preporučuje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti.
Navedene izmene zakona iz 2011. godine dovele su do one srazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Predložena rešenja ovom zakonu imaju za rezultat vraćanje sredstava od poreza na zarade u iznosu od oko 4,8 milijardi dinara iz lokalnih u republički budžet, čime će se u najvećoj meri omogućiti ispravljanje vertikalne fiskalne neravnoteže između centralnog i lokalnog nivoa vlasti, što je i dogovoreno aktuelnim aranžmanom sa MMF. Preraspodela će se vršiti na sledeći način i to tako što će opštinama pripadati 74% umesto dosadašnjih 80%, a gradovima 77% umesto dosadašnjih 80%.
Korekcija procenta preraspodele sredstava od poreza na zarade je kao što sam i na početku rekao mera fiskalne konsolidacije, a u cilju smanjivanja ukupnog fiskalnog deficita i očuvanje makroekonomske stabilnosti.
Takođe ovim izmenama vrši se usaglašavanje sa propisima iz oblasti oporezivanja u smislu opredeljivanja pripadnosti prihoda od nepokretnosti Republici Srbiji. Predlogom izmena se predviđa ukidanje jedinici lokalne samouprave prava na porez ostvarena na njenoj teritoriji, konkretno na porez na dohodak građana i to na prihod od nepokretnosti.
Naime, kada je reč o prihodima fizičkih lica, prihodima od davanja u zakup nepokretnosti oni su predmet regulisanja zakona kojim se uređuje oporezivanje prihoda fizičkih lica kao prihod od kapitala i kao takvi pripadaju Republici Srbiji.
Mišljenja sam da će ove izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave imati pozitivne posledice i u smanjivanju sive ekonomije obzirom da će sada lokalna samouprava raditi i na suzbijanju tzv. rada na crno i da će na taj način pokušati da amortizuje manjak sredstava koji će ovim zakona izmena imati u budžetu.
Predloženim izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave gradovi i opštine se aktivno uključuju proces finansijske konsolidacije koji sprovodi Vlada Republike Srbije, a iz kojeg ona ne smeju biti izuzete i stoga će poslanici SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog i tako dati punu podršku merama koje Vlada sprovodi. Hvala.

Hvala
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.
Nije tu.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Naravno da je ovaj zakon neophodno doneti pre svega zato što je ugovoren aranžman sa MMF i sada moram da napomenem nešto što je ovde čitav dan od strane opozicije bilo apostrofirano.

Naravno da ova Vlada kao odgovorna poštuje dogovore i aktivnosti koje proizilaze iz već potpisanih ugovora sa MMF, ali ova Vlada kao odgovorna donosi i zbog zemlje Srbije i svih njenih građana da bi ova zemlja napokon uspostavila zdrave temelje, a zdravi temelji ove zemlje mogu biti samo zdravi ekonomski temelji kako bi buduće generacije živele bolje.

Takođe moram da napomenem da je taj MMF imao i potpisani aranžman 2008. godine sa tadašnjom Vladom, ali je posle 27 dana glavom bez obzira pobegao iz zemlje Srbije najverovatnije zato što se nije poštovala nijedna dogovorena aktivnost i nijedna dogovorena obaveza.

Moram da napomenem da smo juče čitav dan slušali priče o tome da ovaj zakon nije efikasan, da će lokalne samouprave ovim zakonom biti oštećene, da se sve vreme u stvari pokušavalo da se stavi jedan kontrast i jedna suprotnost između republičkog i lokalnog nivoa vlasti.

Ono što moram da napomenem da ovaj zakon u stvari potencira na odgovornosti i to pre svega finansijskoj odgovornosti kako republičkog tako i lokalnog nivoa vlasti. Svi moraju da štede kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou. Moram da naglasim da je ova Vlada za dve godine postigla impresivne rezultate pre svega na planu smanjenja budžetskog deficita, ali i na planu povećanja BDP. Republika Srbija zahvaljujući odgovornoj Vladi ima najveći rast BDP od svih zemalja u regionu. Jedino veći bruto društveni rast ima Rumunija, ima Poljska. One su naravno članice EU.

Ono što takođe moram da naglasim, a to je svakako jedan od koraka i jedna od posledica donošenja ovog zakona, to je očuvanje makroekonomske stabilnost zemlje. Zašto je to važno? Zato što očuvanje makroekonomske stabilnosti zemlje je stub i uslov privrednog razvoja svake zemlje, pa i privrednog razvoja Republike Srbije.

Ono što takođe želim da naglasim, ovde se čitav dan polemisalo juče od strane opozicije kao da se radi o ne znam kojim prihodima i ne znam kojim brojem izmenjenih članova Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Moram da napomenem radi građana Republike Srbije da se ovde radi o izmeni samo jednog člana zakona i to člana 35. Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i to ne svih stavki, već samo stava 1. tačke 1. podtačke 3.6 i stava 2. Znači, to je sve što se menja ovim zakonom.

Ono što takođe moram da pohvalim, a što je vrlo važno za implementaciju jednog zakona, to je što je na jedan transparentan i krajnje odgovoran način Vlada RS radila na donošenju ovog zakona. Vrlo je važno što su kao partneri bili i Stalna konferencija gradova i opština jer zadatak Vlade svakako jeste da ne sasluša nego da čuje i ugradi u zakon ono što se svakako tiče i odgovara i gradovima i lokalnoj samoupravi jer i gradovi i lokalne samouprave i RS rade na jedinstvenom zadatku, a to je dobrobit svih njenih građana.

Pohvalila bih i to što je u izradi ovog zakona učestvovao i Fiskalni savet pored nadležnih ministarstava, ali i univerzitet što je takođe značajno sa akademskog aspekta.

Gospođo ministarko, želim vam puno uspeha u vašem radu. Vi imate puno energije i tom svojom energijom nadam se da ćete doprineti što boljem funkcionisanju Vlade naravno sve u korist naših građana. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, poštovana ministarka Brnabić, veoma mi je pre svega drago što ste našli za shodno, odmah da kažem, da odgovarate poslanicima na pitanja i što ste uzeli učešća u ovoj debati.
Na samom početku postavljam pitanje vama kao ministarki šta je za Vladu Republike Srbije lokalna samouprava, ako uzmemo za poslednjih četiri godine 53 milijarde dinara? Mi smo ostavili neke administracije, neke partijske funkcionere sa platama koji nemaju dinara jednog da urade nešto, da investiraju negde, da pomognu ljudima u svakodnevnom životu koji žive na njihovim opštinama, da im reše neke probleme, već isključivo postoje da bi sedeli u svojim kancelarijama i na kraju primali platu. Nije ni čudo što onda kažu da samo funkcioneri u ovoj Srbiji, ovakvoj kakva je, žive bolje, dok građani žive sve lošije i lošije.
S druge strane, kome vi uzimate novac, 4,8 milijarde ovog puta, a ukupno 53? Uzimate onim ljudima koji žive na tim opštinama, ne uzimate predsedniku opštine ni Smederevska Palanka, ni Inđija, ni Čajetina, ni gradonačelniku Šapca, uzimate ljudima koji tu žive. Iz tog razloga mislim da možda je preterano i u žaru borbe političke su izgovorene neke reči koje ne stoje, ne otima se deci, ali, u svakom slučaju, vi onemogućavate na primeru Čajetine da nekoj iz Šljivovice, neka Jovana i Jelena koji su drugi i osmi razred Osnovne škole „Milosavljević“ putuju tim školskim autobusom od sela Šljivovice do svoje škole. Tu smo ugrozili funkcionisanje sistema. Tu cenu plaćaju građani Republike Srbije.
Kada su drugi primeri u pitanju i naši najstariji sugrađani, imate često problem u velikim gradovima, elem, ja dolazim iz Beograda, često penzioneri kojima su smanjene penzije, koji nemaju možda ili su u situaciji da nema ko o njima da brine, neke opštine u Beogradu ili grad su obezbeđivali gerento domaćice. Dakle, tim ljudima je trebao neko da zameni sijalice u stanu, da ne bi živeli u mraku. Danas smo to ugrozili ovim uzimanjem novca.
Kada su pitanju mladi bračni parovi, šta to znači u životu? Dvadeset pet, 30, 35 godina, ne samo da se često dešava da ne rade oba roditelja, nego se dešava upravo mnogo češće da su oba nezaposlena i da dug vremenski period prođe dok ne dobiju posao, a dobiju dete. To je za njih najveća sreća. Onda imamo situaciju kada neke oštine koje su se dobro organizovale ili planirale svoje neke prihode su obezbeđivale bebi pakete za onih prvih nekoliko meseci, dok se stabilizuju finansijski, to je 10, 15 hiljada dinara, ko je koliko mogao i ko je koliko imao. To smo takođe ugrozili ovim uzimanjem od 4,8 milijardi od strane Vlade Republike Srbije.
Završavam, rekli ste da svi moraju da štede, sa tim se potpuno slažem, ali kako da štede građani sa neustavno smanjenim penzijama, kako policija, vojska i lekari da štede sa smanjenim platama, a da sa druge strane imamo u budžetu 75 milijardi dinara koje se opredeljuju po zaključku Vlade netransparentno za nečiju privatnu televiziju, da se neko zaposli po ugovoru o delu i onda se samo partijski funkcioneri ili vojnici zapošljavaju u Srbiji i imaju neke koristi od ovog budžeta. To tako izgleda iz očiju građana i iz tog razloga vas molim da na ovih nekoliko pitanja odgovorite. Inače mi je drago što ste zaista uzeli i više nego učešće u današnjoj debati. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Ana Brnabić.

Hvala vam.
Ne bih se složila sa vama da to tako izgleda iz očiju građana, zato što iz očiju izgleda ovako kako izgleda Vlada i kako izgledaju lokalne samouprave, čini mi se da tako izgleda iz očiju građana i da građani razumeju sve mere fiskalne konsolidacije i, koliko god im teško pale, da ih cene, tako meni deluje.
Vratila bih se na to da nemaju novac da investiraju, mislim da postoje lokalne samouprave, pomenula sam juče Novu Varoš koja izdvaja 36% budžeta samo u investicije, dakle imaju novac da investiraju, ukoliko se budžeti na pravi način organizuju i na pravi način troše. Imate lokalne samouprave, recimo u lokalnim samoupravama u Srbiji imate raspon na rashode za plate između 9,5%, učešće rashoda za zaposlene u ukupnim rashodima lokalnih samouprava 9,5% do 52,3%. Dakle, imate lokalne samouprave koje troše 9% na plate i koje troše 53% na plate u tom rasponu. Od toga isto tako zavisi koliko će oni imati novca za investiranje. Dakle, ima puno toga od lokalnih samouprava.
Mislim da, kada kažete – ovim predlogom zakona smo ugrozili funkcionisanje sistema, mislim da je upravo suprotno. Mislim da nismo ugrozili funkcionisanje sistema, mislim da je onim prethodnim zakonom, predlogom u decembru 2015. godine, mislim da bi to ozbiljno ugrozilo funkcionisanje sistema i mislim da je Vlada pokazala da je spremna da čuje i da usvoji to u jednoj širokoj javnoj raspravi i da napravi dobar balansa između toga šta je potrebno uraditi za zemlju kao takvu i toga šta je potrebno lokalnim samoupravama, a da ne ugroze kvalitet usluga koje pružaju građanima i privredi.
Na kraju krajeva, kada pričam o školskim autobusima, socijalnim davanjima, itd, apsolutno sam za to i stvarno se nadam da ste danas u ovoj debati videli koliko mi je ozbiljno stalo da građani imaju sve, makar one neophodne uslove za život.
Imate primer i lokalnih samouprava u kojima je izdvajanje za nevladine organizacije, a pritom potpuno poštujem civilni sektor i bila sam u svojoj karijeri volonterski uključena u razne nevladine organizacije, dakle poštujem ih, ali imate lokalne samouprave u kojima je izdvajanje za sektor nevladinih organizacija ukupno veći nego budžet za izdvajanje za zdravstvo, socijalu i kulturu i to isto treba da se promeni. Mi ne možemo da utičemo na te lokalne samouprave zato što su one decentralizovane, ali bi trebalo da apelujemo i da znamo svi zajedno i hvala vam konstruktivan, stvarno kolegijalan pristup.
Mislim da treba da postoji među svima nama, nezavisno od stranki, nestranki, kao parlament, kao građana Republike Srbije, neko minimalno razumevanje oko čega nema spora, a mislim da nema spora oko toga da li neko 2016. godine treba da ima vodu ili ne, znači samo oko toga.

Zahvaljujem.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)
Mislim da nemate osnova za repliku, dobili ste odgovor na konstatacije i pitanja koje ste postavili, tako da nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koje se sastoje u izmeni dva člana ovog zakona i koje su kratkoj formi, međutim vrlo značajne u suštini, jer se menja procenat izdvajanja dela prihoda od poreza na zarade za lokalne samouprave.
Predlaže se da opštine ubuduće dobijaju 74% umesto 80% prihoda od poreza na zarade, gradovi 77% umesto 80% i Grad Beograd 66% umesto dosadašnjih 70%. Ovim će se obezbediti dodatnih 4,8 milijardi dinara za republički budžet, a što je svakako neophodno za očuvanje makroekonomske stabilnosti budžeta Republike Srbije.
Zašto mi danas uopšte moramo da smanjimo ovaj deo prihoda lokalne samouprave? Nažalost, zato što je prethodna vlast 2011. godine, bez ikakve analize, donela jednu krajnju političku odluku, kojom je tada izmenjen ovaj zakon i kojom je procenat prihoda od poreza na zarade povećan sa tadašnjih 40%, koliko je bilo 2007. godine, na 80%, uz obrazloženje da će ovako povećanje stimulisati lokalne samouprave da otvaraju nova radna mesta.
Međutim, desilo se upravo suprotno, investicija je bilo malo i danas nam je svima jasno da su neki predstavnici lokalnih samouprava pre 2012. godine vrlo loše vodili te lokalne samouprave i da smo zatekli enormne dugove i razne afere. Pa tako, recimo, u Novom Sadu, iz koga ja dolazim, poznata je afera gde je prethodna vlast samo na investiciji izgradnje Bulevara Evrope nezakonito potrošila preko četiri miliona evra, i to tako što je privatnoj firmi prebačeno 600 miliona dinara avansa, a od toga opravdano samo 138 miliona, nakon čega je sa računa te firme nestalo 462 miliona dinara, zbog čega su i neki funkcioneri tada te stranke vladajuće bili i uhapšeni. Toliko o tome ko uzima novac građanima.
Potpuno suprotan primer ovome, odgovornog ponašanja prema parama građana, je vlast u Novom Sadu na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem, koja je samo na jednom tenderu za most na Bulevaru Evrope uštedela preko 200 miliona dinara, jer je obustavljena nabavka koju je htela da sprovede ta prethodna vlast, gde je cena bila uvećana za upravo tih preko 200 miliona dinara.
Takođe, gradska vlast na čelu sa Milošem Vučevićem je završila Bulevar Evrope uz uštede kanalizacije i prečistače u prigradskim mestima vredne stotine miliona dinara, a da grad Novi Sad od 2012. godine nije zadužila niti jedan dinar, što je svakako stvar za primer i pokazuje kako to radi jedan ozbiljan gradonačelnik.
Nažalost, novac koji su lokalne samouprave dobile povećanjem iz 2011. godine većinom je potrošen za tekuću potrošnju. Čak 42% ovog novca je potrošeno na zarade, 50% na robe i usluge, a izdvajanja za kapitalne rashode su smanjena za 29%, što pokazuje koliko je ovo zaista bila jedna loša odluka.
Ono što se takođe desilo, jeste da je priliv u republički budžet bio smanjen, da je usled toga nastao budžetski deficit od 1,1% BDP, odnosno čak 40 milijardi dinara, što nas je nažalost dovelo u situaciju da je, recimo, 2011. godine minus u budžetu bio čak 13,5 milijardi dinara. Ministar gospođa Brnabić je juče predložila način na koji lokalne samouprave mogu da nadomeste deo novca i to pre svega kroz jaču borbu protiv sive ekonomije, što je svakako naša obaveza, kroz ažuriranje baze podataka o imovini, jer lokalne samouprave koje su ovo uradile pokazale su da su imale i do 25% veće prihode od poreza na imovinu. Naravno, kada budemo izvršili povećanje, kada bude stupilo na snagu povećanje minimalne zarade i poreska osnovica će biti veća, pa će i od toga prihodi lokalnih samouprava biti veći.
Takođe, mislim da postoji još jedan način, a to je kroz vladinu kancelariju za investicije gde lokalne samouprave mogu dobiti sredstva za investicione projekte, naravno uz dostavljenu odgovarajuću dokumentaciju, i na taj način nadomestiti deo tih sredstava koje će izgubiti. Svakako pozivam Vladu da gleda da to budu zaista one lokalne samouprave koje će najviše i izgubiti ovim zakonom.
Cilj donošenja ovakvog zakona je svakako da ispravi neravnomernosti koje su nastale zakonima iz 2007. i 2011. godine i moramo ga posmatrati kao deo mera fiskalne konsolidacije i oporavka budžeta koji je bio potpuno devastiran lošom politikom pre 2012. godine. Takođe, smatram da lokalne samouprave moraju zajedno sa Vladom Republike Srbije snositi teret reformi, koje su već pokazale rezultate, jer za razliku od perioda pre 2012. godine budžet Republike Srbije je danas u plusu od preko 30 milijardi dinara, što pokazuje da Vlada Aleksandra Vučića odlično vodi javne finansije i ima jasnu viziju budućnosti Srbije. Zato treba da podržimo ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Jasmina Nikolić nije prisutna.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.