Hvala.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, nova mera fiskalne konsolidacije sa ciljem smanjenja ukupnog fiskalnog deficita i navodnog očuvanja makroekonomske stabilnosti za kojima poseže ova vlast je upravo ono o čemu sada raspravljamo, preraspodela sredstava od poreza na zarade, i to na štetu lokalnih samouprava, a u korist centralnog nivoa vlasti. Ovo je nakon smanjenja penzija i zarada zaposlenih u javnom sektoru još jedan udar vlasti na svoj narod i ta mera smanjenja penzija i plata pravdana je time da se ostvaruju uštede u budžetu i smanjenje deficita. Rezultati je da građani žive sve lošije.
Ono što SRS izuzetno zamera jeste obrazloženje da je ovo posledica dogovora sa MMF-om jer činjenica je da sve ono što traži ovaj fond je isključivo na štetu srpskog naroda. Te velike stručnjake bi trebalo poslati da žive barem nekoliko meseci u nekom od gradova ili opština u Jablaničkom, Pčinjskom, Topličkom i Pirotskom okrugu, po njihovom izboru. Možda pojedine lokalne samouprave u Srbiji neće osetiti negativne posledice donošenja ovog zakona, možda, ali ne i sigurno, ali sve opštine i gradovi u okruzima koje sam pomenuo će osetiti i te kako. Jedan od razloga što je nezaposlenost izuzetno velika je, recimo, što Jablanički okrug odavno već ne može, nažalost, da se pohvali nekom novom značajnom investicijom, novom fabrikom u kojoj bi se zaposlio neki broj ljudi.
Podsetiću da je nedavno bila aktuelna priča oko toga da li će jedna fabrika biti otvorena u Leskovcu ili Kruševcu. Epilog priče je da će ipak biti u Kruševcu, a Leskovac je ipak ovog puta zaobiđen. Poneki proizvodni pogon je otvoren u Nišavskom i u Pčinjskom okrugu, što je svakako značajno za stanovnike tih mesta u kojima su otvoreni, ali je evidentno zaobilaženje Leskovca, kao jednog velikog grada. To gde će doći neki investitori, gde će se ostvariti nova radna mesta u Srbiji već je dugi niz godina političko pitanje, isključivo političko, jer država daje tzv. stranim investitorima podsticajna sredstva iz budžeta.
U tome prepoznajemo veliki razlog što će donošenje ovog zakona pogoditi i žitelje Leskovca jer povećanje broja zaposlenih u nekoj lokalnoj samoupravi može u jednom delu da kompenzuje smanjenje iznosa sredstava prenetih po osnovu poreza na zaradu. Međutim, tu gde se mogu očekivati nova radna mesta koja bi povećala iznos ovog prihoda, tu nema kompenzacije, ima samo štete, a neke štete nikad neće moći da se saniraju zbog toga što je većina stanovništva na ivici izdržljivosti i ogromna nezaposlenost. Sve su izraženije emigracije, i to mladih ljudi koji ne teže odlasku u inostranstvo, onda teže bar odlasku ka Beogradu, a činjenica je da ne može čitava Srbija da živi u Beogradu. O tome je predlagač ovog zakona trebalo da razmišlja pre nego što posluša savet MMF-a i nanese štetu lokalnim samoupravama na nivou čitave Srbije.
Predlagač ovog zakona je dao procenu da će jedinicama lokalne samouprave biti uskraćeno oko 4,8 milijardi dinara u 2017. godini, opštinama ukupno u iznosu od 1,5 milijardi dinara manje, gradovima 1,3 milijarde dinara manje. Mi u SRS smo uradili proračun koliko će sredstava manje u 2017. godini, kada počne primena zakona po ovom osnovu, biti uskraćeno gradu Leskovcu i računica je pokazala da se radi o iznosu od 42,6 miliona dinara, manje nego što je bilo u 2016. godini. Ali, to je pod uslovom da ne dođe do smanjenja broja zaposlenih u toku 2017. godine.
Inače, kada je reč o ključnoj stvari koju predlagač ovog zakona navodi za donošenje zakona, smanjenje ukupnog fiskalnog deficita i očuvanje makroekonomske stabilnosti, vrlo je važno da predočimo predlagaču da je istina takva da vlast u Srbiji ove ciljeve samo koristi u marketinške svrhe i predstavlja sebe kao nekog ko vodi računa o uštedi u budžetu, a istina je da je javni dug već dostigao 26,6 milijardi evra, ako ga proračunamo, to već dolazi u dinarima i u bilione. To nam nedvosmisleno govori da vlast štedi na onome što bi otišlo stanovništvu za možda malo bolje poboljšanje standarda života, ali da se na nekim drugim stvarima ni malo ne štedi.
Logično pitanje koje se nameće, a što je predlagač propustio da napiše u obrazloženju za donošenje ovog zakona, jeste - u koje svrhe će centralni nivo vlasti upotrebiti ušteđena sredstva jer je očigledno da ovo što je napisano, da se želi smanjenje ukupnog fiskalnog deficita, nije ubedljivo? O tome ćemo biti u prilici da govorimo više kada se bude usvajao zakon o budžetu za 2017. godinu.
Predlagač može da bude siguran da će poslanička grupa SRS detaljno analizirati kako će sredstva biti raspoređena i na čemu će se štedeti, a na čemu neće, koliki će biti planirani deficit, ali ćemo isto tako pratiti izvršenje budžeta i kakvi će biti efekti jednog poteza. Pratićemo da li se sredstva koja se ovim zakonom uzimaju od lokalne samouprave u korist centralnog nivoa vlasti preusmeravaju ka povećanju subvencija poljoprivredi, gde su i te kako potrebna, ili će možda završiti kao subvencije nekim javnim preduzećima koja prave gubitke, da li se usmeravaju ka poboljšanju uslova u prosveti, u zdravstvu ili će otići na ime dotacija nekim nevladinim organizacijama, a poznato nam je kakvih sve među njima ima i kolika je opravdanost njihovih programskih aktivnosti na osnovu kojih im se opredeljuju sredstva iz budžeta.
Čuli smo od predlagača juče da će Vlada u 2017. godini učestvovati u finansiranju investicionih projekata kod onih lokalnih samouprava koje zbog smanjenja priliva novca na osnovu donošenja ovog zakona neće biti u prilici da ih finansiraju i tu će se otvoriti pitanja slična onima koja se otvaraju kada se planira otvaranje neke nove fabrike, u kojoj lokalnoj samoupravi će biti finansirani investicioni projekti, a u kojoj neće. Značajna investicija koja je veoma bitna za interes građana Predejana na Koridoru 10 da se izgradi petlja koja bi imala veoma veliki značaj za razvoj Leskovca, Crne Trave, čime bi se i ubrzao razvoj turizma na Vlasotinskom jezeru. Mislim da će ministarka imati uvida u ovu činjenicu.
Još jedna značajna stvar koju treba istaći, a koja je prilično dobro oslikana odnosom centralnog nivoa vlasti prema lokalnim samoupravama, jeste jedan zakon koji je usvojen prošle godine, a to je Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kojim je određen taj maksimalni broj i u tome su opet lokalne samouprave izvukle deblji kraj. To je sve precizno definisano, a nasuprot tome je centralnom nivou vlasti ostavljeno dosta prostora da zadrži zaposlene i u slučajevima kada ima više zaposlenih, kada se nadležnosti preklapaju, kao što je slučaj sa pojedinim ministarstvima i nekim agencijama.
Kada se vratimo na zakon koji je danas na dnevnom redu, treba još istaći da se smanjuje iznos prihoda od poreza na zarade koji je u mnogim budžetima jedinica lokalnih samouprava pojedinačno najviši iznos prihoda i koji je u nekim budžetima više od iznosa nenamenskih transfera od Republike. Kada sve činjenice uzmemo u obzir, s punim pravom može se konstatovati da usvajanje ovog zakona koji se danas nalazi pred nama ne ide u prilog fiskalnoj decentralizaciji, da se centralni nivo vlasti nekorektno odnosi prema lokalnoj samoupravi i da će posledice biti značajne. O posledicama je već bilo reči i predlagač bi zaista trebalo da dobro razmisli da li će nastaviti da insistira na usvajanju ovog zakona. Hvala.