Zahvaljujem.
Dame i gospodo, ja sam strpljivo čekao ova dva dana i prosto je dirljivo da se oko uštede od 4,8 milijardi dižu oni kojih se to apsolutno ne tiče. Iz prostog razloga zato što se radi o uštedama, odnosno ustupljenom prihodu od strane Republike lokalnim samoupravama i taj ustupljeni prihod koji se smanjuje se svakako njih ne dotiče. Oni ne vladaju nigde, osim na Maldivima. Mi Maldive ne finansiramo.
Takođe, moram da kažem da je danas značajan dan. Mi ga u Inđiji dvostruko obeležavamo. Obeležavamo ga kao „dan svete nogice“, kada je pripadnik stranke bivšeg režima, dugogodišnji predsednik opštine mahao nogicom ukradenom sa fotelje, pa molim obezbeđenje za svaki slučaj, pošto je on tu, da povede računa o foteljama, skupim slikama, tepisima. Kao pasivni učesnik „5. oktobra“ ja sam to doživeo, ali u Inđiji obeležavam, a i Inđija „5. oktobar“ dvostruko.
Tada sam 2007. godine smenio te demokratske gromade zato što sam kao predsednik Skupštine poštujući zakon vratio radikalima njihove mandate. Smenjen sam 5. oktobra 2007. godine u Upravi vodovoda bez kvoruma, bez predsednika, sekretara, zamenika iz prostog razloga što se trebalo zadužiti.
Mi razgovaramo o 4,8 milijardi uštede. Ona je realna. Ne vladaju više pripadnici stranke bivšeg režima lokalnim samoupravama. Možda negde. Ta ušteda
je garantovana. To je manji trošak. Oni su toliko pojeli i popili tamo za dva meseca, dok su oni vladali lokalnim samoupravama.
Šta je smisao uštede? Lokalna samouprava se stara o komunalnim poslovima. Ljudi se ujedinili u lokalnu samoupravu što ne mogu sami da se staraju o svojim komunalnim potrebama i za to izdvajaju određeni novac, da bi se o javnim poslovnima starali oni koji na izborima izaberu da se izgrade ulice, da se izgradi vodovod, da imaju vodu, da imaju odnošenje smeća, da groblje bude uređeno itd. To su komunalni poslovi.
Gospodo iz stranke bivšeg režima, prikupljanje taksi i poreza je kao prikupljanje meda iz košnice. Morate ostaviti nešto i pčelama da prežive da bi sledeći put moglo nešto da se ubere. Kada smo već kod pčela, u pčelinom društvu ima 60.000 radilica, a 2.000 trutova, 30 na jednog. Tako treba da funkcioniše i društvo, kao pčelice.
Kod vas je obrnuto bilo. Na jednu radilicu je bilo 30 trutova i sada kad ste zadužili što ste sve mogli da zadužite, vi se javljate kao veliki branioci lokalnih samouprava kojima više ne upravljate. Ovde je bilo reči o uspešnima i sposobnima. Juče je predstavnik stranke bivšeg režima, ja sam očekivao vojvođanskog vlastelina i gospodina bisenimija da mi to objasne, proglašen sposobnim i uspešnim. On se danas poziva na matematiku. Otišao je.
Hajde da vidimo šta kaže matematika. Dug opštine Inđija 1.665.027.000. Spor sa „Monterom“ za Univerzijadu iz 2009. godine za halu koja još nije završena, a Univerzijada trebala da bude gotova 2009. godine, spor sa „Monterom“, to je neka firma koja je pripadala najverovatnije mojoj maloj strankici ili je pripadala stranci bivšeg režima, 440 miliona. Sve ukupno, ima još dugova, dve milijarde i 100 miliona, jedna mala opština toliko duguje. Da li je predstavnik stranke bivšeg režima to dovoljno objasnio ili nije, verujem da je te dugove smanjivao.
Kako su sve trošili? Mi prebacimo iz RFZO pare za lekove, a oni umesto lekova idu u krkenzluke. Tri hiljade ručkova, Dom zdravlja „Mika Pavlović“, Inđija. Umesto lekova, pljeskavice, bečke šnicle, itd. Evo ugovora, 3.000 u lepinjama, gde 200 grama pljeskavice košta 850 dinara i ručak za 3.000 osoba, ja nisam video na skupu u Inđiji nikad 3.000 osoba, ali ajde, 3.722.040 dinara. Jedan ručak za 3.000 osoba.
Idemo dalje. Opština Inđija sklapa ugovor od onih para koje su uplatili,u siromašni i otpušteni, slabo plaćeni, pravi ugovor o idejnom projektu za izgradnju zatvorenog bazena. Nema ni idejnog projekta ni bazena. Ali je to negde pred izbore neko čašćen, 20.4.2012. godine sa 3.516.000. Ali bazena nema u Bloku jedan kao što piše, ali ga ima kod ovih koji su od javnih poslova napravili privatne biznise, pa predstavnik bivšeg režima, evo ja se neću pozivati na imunitet, ima stan u Inđiji, imao je još jedan stan koji je prodao, ima pent haus, to ću već objasniti, ako gospodin Atlagić ne pogubi ovu dokumentaciju, ima stan u Beču, sve od 1.000 evra. Pre toga je radio kao konobar u „Ekstrimu“, nije radio nikakav realan posao da bi to imao, a ujak, ili teča, stan u Beču i bazen za teču. A ujak u selu Putinci, ili teča, ima zatvoreni bazen, a gospodine Martinoviću, vi ste proveravali, on je primalac socijalne pomoći. I kako je teča ili ujak, kao primalac socijalne pomoći stekao bazen koga u Inđiji nema i čiji je idejni projekat plaćen, to ostaje da vidimo i da vide organi koji bi trebali time da se bave.
Idemo dalje, kad on govori o matematici, da vidimo biblioteku. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, 1.000 kvadrata grubo završenih radova za biblioteku u Inđiji, 1.000 kvadrata, evo ugovori sa aneksima. To su prihodi lokalne samouprave odleteli u to, ukupno 376.190.540 dinara - tri miliona evra za 1.000 kvadrata grubo završenih na zemljištu na kojem investitor nije platio komunalno opremanje u objektu, postoje zapisnici jer sam slao građevinsku inspekciju pre moje smene, gde piše da investitor „Trejunik“ iz Beograda, iza parcele kako ste naveli, ne poseduje dokumentaciju za započetu izgradnju. U toj zgradi je kupljeno 1.000 kvadrata za biblioteku, za tri miliona evra ili tri hiljade evra po kvadratnom metru.
Za to je mogao kupiti još jedan stan u Beču, ali gle čuda, baš u toj zgradi na vrhu ima pent haus u kome on živi, koji je naravno registrovan na neku firmu da se ne bi prijavljivao, od 250 metara kvadratnih.
To je matematika koja govori o Inđiji, a svi se sećate „Energozelene“. S obzirom da je ovde rečeno kako je puno učinjeno za Inđiju, ja sam pravio fabriku cigareta, doveo osam miliona evra infrastrukture, doveo zajedno sa gospodinom iz privrede u Inđiju fabriku grejača iz Nemačke koja i sad radi i zato sam sad valjda nagrađen smenom 5. oktobra 2007. godine. Dug bio nula, sada je dug opštine Inđije 2 milijarde 100 miliona. To je matematika ovih uspešnih i sposobnih koji su uspešno i sposobno pljačkali ove građane.
Oni su se prema lokalnim samoupravama ponašali kao prema tuđoj kobili. Tuđa kobila nema dozvoljenu nosivost. Tovarili su koliko su mogli dok jadna kobila nije gotovo lipsala.
Sada kada je došlo vreme da živimo od zarađenog, on i dalje raspravlja o podeli, ne raspravlja o stvaranju. Oni su navikli da beru i žanju, nisu navikli da proizvode, da sade, da seju. Oni su samo za raspodelu bez ikakvog stvaranja i oni su sad kukali na vlast, bez obzira što ih se to ne tiče, ova ušteda, koja će možda zahvaljujući toj uštedi povećati subvenciju u poljoprivredi i ako su godinama i matematički i u praksi i fizički, godinama, u Vojvodini su 16 godina gulili kožu narodu svake godine, čerupajući ga surovo, one otpuštene, slabo plaćene, koje su opljačkali pa sad kukaju nad njihovom sudbinom.
Poštovani građani, vi koji očekujete i nemojte da očekujete da oni koji su vas opljačkali juče, da vas mogu odvesti u neko bolje sutra. Hvala.