Dakle, čini mi se da se moj uvaženi kolega iz DS slabo bavi stranačkim radom, pa ga njegove kolege nisu obavestile da nisam predsednik Skupštine opštine. To je informaciju koju možete da dobijete na vrlo jednostavan način.      
Neću se obazirati na ovo rikanje, mukanje, neko očigledno samo tim jezikom i ume da govori. Nikakvim drugim. Ono što je suština jeste da mi ovim predlogom zakona pokušavamo da ne samo rešimo pitanje smanjivanja republičkog deficita, odnosno deficita republičkog budžeta. Ovaj zakon ima stimulativni karakter u odnosu na lokalne samouprave da ne budu svedene na jedinice koje se bave isključivo isplaćivanjem plata svojim zaposlenima, nego da postanu u pravom smislu te reči dobar servis svojih građanima i dobar servis malim i srednjim preduzećima, da budu na usluzi svim investitorima koji hoće da ulažu u Srbiji, kako domaćim tako i stranim.
Što se tiče insinuacija da su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić posetili Inđiju, mislim da ne postoji u Srbiji zabranjeni grad u koji premijer i predsednik Republike ne smeju da dođu zato što to nije po volji ovog ili onog poslanika iz DS. Svaka opština i svaki grad u Srbiji su srpske opštine i srpski gradovi i predsednik Vlade i predsednik Republike mogu da dođu u svaku opštinu i u svaki grad u Srbiji. Kamo lepe sreće da dolaze onim povodom kojim su došli Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, a to je otvaranje nove fabrike i otvaranje novih radnih mesta.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, ja sam strpljivo čekao ova dva dana i prosto je dirljivo da se oko uštede od 4,8 milijardi dižu oni kojih se to apsolutno ne tiče. Iz prostog razloga zato što se radi o uštedama, odnosno ustupljenom prihodu od strane Republike lokalnim samoupravama i taj ustupljeni prihod koji se smanjuje se svakako njih ne dotiče. Oni ne vladaju nigde, osim na Maldivima. Mi Maldive ne finansiramo.
Takođe, moram da kažem da je danas značajan dan. Mi ga u Inđiji dvostruko obeležavamo. Obeležavamo ga kao „dan svete nogice“, kada je pripadnik stranke bivšeg režima, dugogodišnji predsednik opštine mahao nogicom ukradenom sa fotelje, pa molim obezbeđenje za svaki slučaj, pošto je on tu, da povede računa o foteljama, skupim slikama, tepisima. Kao pasivni učesnik „5. oktobra“ ja sam to doživeo, ali u Inđiji obeležavam, a i Inđija „5. oktobar“ dvostruko.
Tada sam 2007. godine smenio te demokratske gromade zato što sam kao predsednik Skupštine poštujući zakon vratio radikalima njihove mandate. Smenjen sam 5. oktobra 2007. godine u Upravi vodovoda bez kvoruma, bez predsednika, sekretara, zamenika iz prostog razloga što se trebalo zadužiti.
Mi razgovaramo o 4,8 milijardi uštede. Ona je realna. Ne vladaju više pripadnici stranke bivšeg režima lokalnim samoupravama. Možda negde. Ta ušteda
je garantovana. To je manji trošak. Oni su toliko pojeli i popili tamo za dva meseca, dok su oni vladali lokalnim samoupravama.
Šta je smisao uštede? Lokalna samouprava se stara o komunalnim poslovima. Ljudi se ujedinili u lokalnu samoupravu što ne mogu sami da se staraju o svojim komunalnim potrebama i za to izdvajaju određeni novac, da bi se o javnim poslovnima starali oni koji na izborima izaberu da se izgrade ulice, da se izgradi vodovod, da imaju vodu, da imaju odnošenje smeća, da groblje bude uređeno itd. To su komunalni poslovi.
Gospodo iz stranke bivšeg režima, prikupljanje taksi i poreza je kao prikupljanje meda iz košnice. Morate ostaviti nešto i pčelama da prežive da bi sledeći put moglo nešto da se ubere. Kada smo već kod pčela, u pčelinom društvu ima 60.000 radilica, a 2.000 trutova, 30 na jednog. Tako treba da funkcioniše i društvo, kao pčelice.
Kod vas je obrnuto bilo. Na jednu radilicu je bilo 30 trutova i sada kad ste zadužili što ste sve mogli da zadužite, vi se javljate kao veliki branioci lokalnih samouprava kojima više ne upravljate. Ovde je bilo reči o uspešnima i sposobnima. Juče je predstavnik stranke bivšeg režima, ja sam očekivao vojvođanskog vlastelina i gospodina bisenimija da mi to objasne, proglašen sposobnim i uspešnim. On se danas poziva na matematiku. Otišao je.
Hajde da vidimo šta kaže matematika. Dug opštine Inđija 1.665.027.000. Spor sa „Monterom“ za Univerzijadu iz 2009. godine za halu koja još nije završena, a Univerzijada trebala da bude gotova 2009. godine, spor sa „Monterom“, to je neka firma koja je pripadala najverovatnije mojoj maloj strankici ili je pripadala stranci bivšeg režima, 440 miliona. Sve ukupno, ima još dugova, dve milijarde i 100 miliona, jedna mala opština toliko duguje. Da li je predstavnik stranke bivšeg režima to dovoljno objasnio ili nije, verujem da je te dugove smanjivao.
Kako su sve trošili? Mi prebacimo iz RFZO pare za lekove, a oni umesto lekova idu u krkenzluke. Tri hiljade ručkova, Dom zdravlja „Mika Pavlović“, Inđija. Umesto lekova, pljeskavice, bečke šnicle, itd. Evo ugovora, 3.000 u lepinjama, gde 200 grama pljeskavice košta 850 dinara i ručak za 3.000 osoba, ja nisam video na skupu u Inđiji nikad 3.000 osoba, ali ajde, 3.722.040 dinara. Jedan ručak za 3.000 osoba.
Idemo dalje. Opština Inđija sklapa ugovor od onih para koje su uplatili,u siromašni i otpušteni, slabo plaćeni, pravi ugovor o idejnom projektu za izgradnju zatvorenog bazena. Nema ni idejnog projekta ni bazena. Ali je to negde pred izbore neko čašćen, 20.4.2012. godine sa 3.516.000. Ali bazena nema u Bloku jedan kao što piše, ali ga ima kod ovih koji su od javnih poslova napravili privatne biznise, pa predstavnik bivšeg režima, evo ja se neću pozivati na imunitet, ima stan u Inđiji, imao je još jedan stan koji je prodao, ima pent haus, to ću već objasniti, ako gospodin Atlagić ne pogubi ovu dokumentaciju, ima stan u Beču, sve od 1.000 evra. Pre toga je radio kao konobar u „Ekstrimu“, nije radio nikakav realan posao da bi to imao, a ujak, ili teča, stan u Beču i bazen za teču. A ujak u selu Putinci, ili teča, ima zatvoreni bazen, a gospodine Martinoviću, vi ste proveravali, on je primalac socijalne pomoći. I kako je teča ili ujak, kao primalac socijalne pomoći stekao bazen koga u Inđiji nema i čiji je idejni projekat plaćen, to ostaje da vidimo i da vide organi koji bi trebali time da se bave.
Idemo dalje, kad on govori o matematici, da vidimo biblioteku. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, 1.000 kvadrata grubo završenih radova za biblioteku u Inđiji, 1.000 kvadrata, evo ugovori sa aneksima. To su prihodi lokalne samouprave odleteli u to, ukupno 376.190.540 dinara - tri miliona evra za 1.000 kvadrata grubo završenih na zemljištu na kojem investitor nije platio komunalno opremanje u objektu, postoje zapisnici jer sam slao građevinsku inspekciju pre moje smene, gde piše da investitor „Trejunik“ iz Beograda, iza parcele kako ste naveli, ne poseduje dokumentaciju za započetu izgradnju. U toj zgradi je kupljeno 1.000 kvadrata za biblioteku, za tri miliona evra ili tri hiljade evra po kvadratnom metru.
Za to je mogao kupiti još jedan stan u Beču, ali gle čuda, baš u toj zgradi na vrhu ima pent haus u kome on živi, koji je naravno registrovan na neku firmu da se ne bi prijavljivao, od 250 metara kvadratnih.
To je matematika koja govori o Inđiji, a svi se sećate „Energozelene“. S obzirom da je ovde rečeno kako je puno učinjeno za Inđiju, ja sam pravio fabriku cigareta, doveo osam miliona evra infrastrukture, doveo zajedno sa gospodinom iz privrede u Inđiju fabriku grejača iz Nemačke koja i sad radi i zato sam sad valjda nagrađen smenom 5. oktobra 2007. godine. Dug bio nula, sada je dug opštine Inđije 2 milijarde 100 miliona. To je matematika ovih uspešnih i sposobnih koji su uspešno i sposobno pljačkali ove građane.
Oni su se prema lokalnim samoupravama ponašali kao prema tuđoj kobili. Tuđa kobila nema dozvoljenu nosivost. Tovarili su koliko su mogli dok jadna kobila nije gotovo lipsala.
Sada kada je došlo vreme da živimo od zarađenog, on i dalje raspravlja o podeli, ne raspravlja o stvaranju. Oni su navikli da beru i žanju, nisu navikli da proizvode, da sade, da seju. Oni su samo za raspodelu bez ikakvog stvaranja i oni su sad kukali na vlast, bez obzira što ih se to ne tiče, ova ušteda, koja će možda zahvaljujući toj uštedi povećati subvenciju u poljoprivredi i ako su godinama i matematički i u praksi i fizički, godinama, u Vojvodini su 16 godina gulili kožu narodu svake godine, čerupajući ga surovo, one otpuštene, slabo plaćene, koje su opljačkali pa sad kukaju nad njihovom sudbinom.
Poštovani građani, vi koji očekujete i nemojte da očekujete da oni koji su vas opljačkali juče, da vas mogu odvesti u neko bolje sutra. Hvala.

Još Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo na kraju ove rasprave, neki od mojih kolega su se ipak malo više bavili politikom, malo manje suštinom zakona. Niko, većina u stvari, poslanika bivšeg režima nije ni spomenula način funkcionisanja Trezora Republike Srbije i da Trezor Republike Srbije radi kao konsolidovan račun i da likvidnost lokalnih samouprava ulazi u opštu likvidnost države. Tako da od 8. marta ove godine svi budžetski korisnici, direktni ili indirektni, moraju da posluju isključivo preko Trezora Republike Srbije, po Zakonu o budžetskom sistemu koji je izmenjen decembra meseca prošle godine, a postoji poseban razlog zašto je tako.
Recimo, pojedine lokalne samouprave, a mnogo je bilo priče ovde o zaduženjima, gde su gradonačelnici bili iz bivšeg režima, znali su da deponuju sredstva svoje lokalne samouprave kod poslovnih banaka. Neko će da kaže – njihovo legitimno pravo. Jeste.
Ali onda su od tih istih poslovnih banaka uzimali kredite za svoje lokalne samouprave po mnogo većoj kamati nego što je dobijao on od banke za svoja sopstvena sredstva, recimo grad Požarevac, tačno 468 miliona dinara, deponuje kod banke po kamati od 2,5% a onda podiže kredit za taj isti iznos, sa kamatom 5,5% plus devizna klauzula.
Tako su siromašene naše lokalne samouprave i tako se to radilo za vreme bivšeg režima. Danas svi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, pa čak i političke stranke moraju da posluju preko trezora Republike Srbije, čak i verske zajednice, ukoliko primaju donacije ili se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Niko od kolega poslanika nije hteo da prihvati jednu činjenicu, da postoje izvorni prihodi lokalnih samouprava i da je to regulisano članom, čini mi se, 6. Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i da postoje povereni prihodi koji se regulišu članom 35, koji je predmet ovih izmena. To su prihodi Republike Srbije, budžeta Republike Srbije, koji je Republika Srbije, iz nekih razloga neke većine 2011. godine, da bi finansirala kampanju za lokalne, predsedničke i parlamentarne izbore, odrekla se u svoju korist i prebacila na lokalne samouprave. Znači, to je republički prihod. Okolnosti za jedno takvo finansiranje su prestale i republika smatra da jedan deo sredstava, koji je tada poveren lokalnim samoupravama, se vrati u nadležnost republike.
Ako za četiri godine lokalne samouprave nisu rešile pitanje svoje prezaduženosti, nisu počele da rešavaju lokalnu infrastrukturu, a to su uglavnom rukovodstva koja su izabrana 2012. godine, gde je najviše učestvovao bivši režim, nisu uradili ništa, pitanje da li će i u narednim godinama, pa, ne razumem toliku brigu odjednom za lokalne samouprave, jer vidimo kako su se brinuli o njima u nekom ranije periodu.
Iznenadio sam se da mnoge moje kolege poslanici ne znaju nadležnosti javnih preduzeća, da ne znaju Zakon o javnim preduzećima, da ne znaju da javna preduzeća rade neka javna ovlašćenja, to stoji, ali da su po Zakonu o javnim preduzećima dužna da deo dobiti uplate svom osnivaču, znači u ovom slučaju lokalnim samoupravama.
Sad postavljam jedno pitanje, evo, nije javno preduzeće, nego jedna ustanova. Kako to da Apotekarska ustanova Požarevac iskaže dobit recimo od 80 miliona, a da neka druga apotekarska ustanova gde je bio bivši režim iskaže gubitak? Ili, šta ćemo sa javnim preduzećima? Kako to da neka javna preduzeća iskazuju dobit, a neka iskazuju gubitak? Ljudi, nije u pitanju zakon, u pitanju su rukovodioci. Te rukovodioce biraju lokalne samouprave, te jedinice lokalnih samouprava su izabrane nekom voljom građana. Sada vi hoćete da štitite tu volju građana sa drugog nivoa vlasti? Pa, nemojte molim vas. Što se toliko sekirate za drugi nivo vlasti? Što niste o njemu vodili računa dok ste vi bili na vlasti? Tada je bilo vreme. Kad javna preduzeća, kada ste dolazili na vlast, nisu imala takve dugove, kad opštine nisu imale takve dugove, kad odlazite sa vlasti pitate ko će da vraća vaše dugove, kako će da se vraćaju vaši dugovi. Pa, neko drugo poštenije i iskrenije, vrednije rukovodstvo će da ga vraća, na žalost.
Pričanje o tome da se oduzimaju čak i sendviči, o tome da neko dete neće da ima prevoz, o tome da je zbog nedostatka gromobrana neko stradao. Da postavim jedno pitanje vama. Republički putevi i put prve kategorije, autoput, u čijoj su nadležnosti, republike ili lokalne samouprave? A takve ste puteve ostavili koji se finansiraju, njihovo održavanje iz republičkog budžeta, da ljudi na njima stradaju, zato što niste napravili autoput na Koridoru 10 i na Koridoru 11, nego ste premošćavali njive. Kako se vi to onda brinete za građane?
Da li je moguće da svaki nesrećan slučaj koji se desi vi hoćete da prikažete da je za to kriv premijer ili Vlada Republike Srbije, a dešavali su se i mnogo viši i mnogo su bili drastičniji za vreme vaše vlasti, samo o tome novine nisu smele ni da pišu.
Šta se još finansira iz republičkog budžeta? Jedan kolega je ovde čitao koliko imaju lokalne samouprave ukupno zaposlenih u svojoj upravi, koliko ima republika. Pa, što nije rekao da svi zaposleni u prosveti primaju platu iz republičkog budžeta, kad je pročitao taj ogroman broj, što nije rekao i da svi policajci primaju platu iz tog republičkog budžeta i da svi zdravstveni radnici primaju platu iz tog republičkog budžeta i da svi vojnici primaju platu iz tog republičkog budžeta? Nego je bilo bitno da se nađe neka zamerka i da se nešto kaže. Prosveta, zdravstvena zaštita, policija i vojska ne žive u ostatku Srbije? Toga nema? Kao da deo ovog novca neće biti usmeren i na njih.
Pričate o brigama za penzionere, neko je čak i rekao da su protivustavno smanjene penzije. Rekao sam im da su penzioneri najveći deo krize podneli, zahvalni smo im na tome, a na prethodnim izborima su pokazali da ova Vlada ima podršku od njih zato što ove mere štednje oni doživljavaju kao investiciju, investiciju za budućnost svoje dece, investiciju za budućnost države, jer su je odgovorno pravili i gradili, dok ste vi bili na vlasti vi ste je razgrađivali. Zašto onda toliko spominjete te nesrećne ljude?
Samo na još jedno pitanje nikako da odgovorite. Kada uzimate za primer druge evropske zemlje, nađite mi razvijene evropske zemlje koje svoj penzioni fond finansiraju iz svojih budžeta? Nema, finansiraju ih iz doprinosa koje njihovi zaposleni urade. Kada se pojavio manjak u fondu? Kada ste neracionalno politički počeli da povećavate penzije, kada ste završili jednu privatizaciju, pa su zaposleni ostali bez ne samo radnih mesta, nego kada je država ostala bez fabrika. Sada odjednom tolika briga za četiri milijardi ili pet. To je mnogo novca, potpuno se slažem, ali vama je dok ste bili na vlasti bilo mnogo malo. Zato više niste na vlasti i zato ćemo da podržimo ovaj zakon.

Zahvaljujem.
Još jednom samo da vam kažem, kada se pozovem na član 96. jednom se poziva i moraju svi da se jave, inače nema moljenja da se neko javi. Ja ne pravim greške i nemojte da me kritikujete, kada se neko ne javi da viče – a ja, a ja. Ne znam šta vam to znači. Znači, član 96. pročitan pre 45 minuta, svi moraju da se jave koji žele da koriste član 96, inače ako nema nikog na listi zaključuje se rasprava.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Veliko hvala, gospođo predsedavajuća.
Želeo bih u ovih završnih nekoliko minuta da uradim jednu rekapitulaciju onoga što su naše ključne primedbe na ove izmene zakona. Pre svega, gospođo ministarka, ne znam zašto vi ne volite nas iz „Dveri“, jer jedino našim narodnim poslanicima niste odgovarali na naše argumentovane kritike. Iz toga mogu da zaključim ili da su kritike bile toliko tačne i ispravne da niste imali šta da kažete ili da nas iz nekog razloga ne volite.
Da bih vam dokazao koliko smo konstruktivni, evo da čujete zapravo jednu analizu koja će vam nadam se pomoći u daljem radu. Dva su ključna argumenta zašto ovaj vaš zakon ne pije vodu. Prvi je što je vaš glavni izgovor da time želite da uvedete u red one koji na lokalu loše rade. Zapravo, vi time kažnjavate one koji na lokalu dobro rade i uzimate i njima bespotrebno pare. Drugi argument s tim u vezi je naravno taj da vi ovim zakonom praktično pljačkate lokalne budžete, a to radite po nalogu MMF, dakle niste samostalni u donošenju odluka.
Nisu to jedine negativne posledice. Ukoliko ne dođe do otpuštanja partijskih kadrova, dodatno će se povećati učešće rashoda zaposlenih u ukupnih rashodima, što će ugroziti funkcionisanje javnih komunalnih preduzeća, neće biti razvojnog procesa u dužem periodu, a zbog ne održavanja komunalne infrastrukture dodatno će se zapostaviti svi sistemi poput vodovodne i kanalizacione mreže, sistemu za odbranu od poplava, prečišćavanje voda. Biće ukinute ili smanjene subvencije na lokalu, pre svega poljoprivrednicima. Postoji opasnost da se nedostatak budžetskih prihoda nadomesti povećanjem poreza na imovinu uvođenjem raznih parafiskalnih nameta i taksi koje će morati da plate građani i privreda. Domovi zdravlja i apotekarske ustanove biće uskraćene za izmirivanje obaveza, a građani uskraćeni za mogućnost kvalitetne zdravstvene zaštite. Nastaviće se i produžiti kašnjenje u izmirivanju obaveza prema zaposlenima. Povećaće se rizik u oblasti vanrednih situacija i bezbednosti građana. Povećaće se obim obaveza lokalnih samouprava na preuzete neisplaćene obaveze, uključujući i sudske troškove. Sve gore navedeno će se pre ili kasnije preneti na republički budžet.
Naravno, imamo za vas i konkretne predloge šta treba drugačije uraditi. Neophodno je zakonsko rešenje gore pomenutih problema javnih finansija jedinica lokalne samouprave kako kroz ovaj, tako i kroz druge zakone. Zakon o finansiranju lokalne samouprave mora da obuhvati jasne kriterijume i procese funkcionisanja finansija, mehanizme za čvrsta budžetska ograničenja, princip odgovornosti i krivične sankcije za odgovorne, pored ostalog i u vezi veštačkog naduvavanja prihoda u budžetu. Potrebno je utvrditi jasne kriterijume za kratkoročno zaduživanje do godinu dana lokalnih samouprava kod poslovnih banaka uz čvrsta ograničenja. Potrebno je smanjiti i ograničiti udeo troškova za zarade zaposlenih u ukupnim rashodima. Potrebno je definisati i povećati obavezan obim javnih investicija u komunalnu infrastrukturu. Potrebno je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje raditi na odobravanju subvencija za zadruge i ostale oblike poslovne infrastrukture koji će biti održivi. Potrebno je da Ministarstvo finansija i Ministarstvo za državu upravu i lokalnu samoupravu utvrde sveobuhvatne podatke o obimu i dinamici neizmirenih obaveza na lokalnom nivou, kao i da pripreme odgovarajući reprogram.
Dakle, ozbiljna država analizira probleme i donosi zaključke da iste reši. Ministarstvo finansija je uočilo pojedine probleme, ali ne radi na njihovom rešenju. Tako je forma udovoljena, zadovoljiće se nalozi MMF-a, što je očito vama najvažnije, zakon će se primenjivati, ali suštinski problemi se neće rešavati, već produbljivati, a niko neće biti odgovoran za posledice i tako u krug.
Dakle, da li ste vi ovim zakonskim rešenjem rešili bilo šta od problema u funkcionisanju lokalnih samouprava? Da li ste rešili problem korupcije? Da li ste rešili nenamensko trošenje sredstava? Da li ste rešili partijsko zapošljavanje po privremenim i povremenim poslovima? Da li ste popisali nepopisane poreske obveznike koji ne plaćaju porez na imovinu? Da li ste zaposlili tamo gde nedostaje stručnih radnika? Da li ste povećali plate onih koji su najbolji službenici, na kojima počiva rad lokalne samouprave?
Inače, kad smo već kod onih platnih razreda, mislim da prve plate, gospođo predsedavajuća, treba upravo da budu povećane službenicima u stručnoj službi ove ovde Narodne skupštine koji imaju zaista smešne, jadne i tužne plate za posao koji obavljaju da bi ova Narodna skupština mogla da funkcioniše. Oni se nikad ne vide u ovom plenumu, ali mi bez njih ne bismo mogli da održimo ni jednu jedinu sednicu.
Konačno, vi ste ovim opljačkali budžete gradova i opština Srbije za pet milijardi dinara, a onda ćete te naše pare da date, za Srebrenicu pet miliona evra, da vraćate dugove MMF-u, da dajete bogatim stranim kompanijama koje ovde dolaze da bi iznele profit u inostranstvo, da ne plaćaju porez na ostvarenu dobit u Srbiji, da iznose lažnim knjigovodstvenim fakturama svoj profit ovde ostvaren u inostranstvo itd, itd. Lokalni vlastodršci će posegnuti za povećanjem poreza na imovinu i dodatno nasrnuti na budžet osiromašenih građana. Dakle, to će biti posledice ovog vašeg zakona.
Da ste bili pošteni, vi biste u ovaj zakon uneli sledeću odredbu, a ne vidim zašto to niste uradili. Da, uzećemo vam, primera radi, ovih pet milijardi dinara, jer mislimo da ih nenamenski trošite na lokalu, ali ćemo istih tih pet milijardi dinara u istoj visini u kojoj smo vam uzeli da vam vratimo određenim namenskim sredstvima, a vi konkurišite sa kvalitetnim projektima za to. Onda se niko ne bi bunio. Ali ne, vi hoćete da uzmete naše pare, a onda da raspolažete kako vi hoćete i da dajete kome god hoćete. E, to ne može. To je problem ovog zakona. Kakva uravnoteživanja i druge stvari? Pa, uravnotežite malo tajkune u državi. Uravnotežite malo strane firme. Uravnotežite strane banke koje imaju najveće kamatne stope na Balkanu.

Hvala, potrošili ste vreme.
Reč ima ministar Ana Brnabić.

Hvala puno.
Samo još jednu rečenicu za kraj. Neki od narodnih poslanika su u svojim izlaganjima rekli da ih čudi što ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu brani ovaj zakon i obrazlaže ga pred parlamentom, zato što bi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebao da štiti interese lokalnih samouprava. Pretpostavljam da to onda znači ili je značilo da je u nekom drugom periodu ministar finansija trebao da napada interese lokalnih samouprava. Hoću da vas uverim, kao i građane Republike Srbije, da ja kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu apsolutno štitim interese lokalnih samouprava, ali isto tako i da ministar finansija Vlade Republike Srbije i štiti i zastupa interese lokalnih samouprava i da ova Vlada u celini štiti i zastupa interese svih naših lokalnih samouprava, bez rezerve i bez razlike. Hvala vam.

Zahvaljujem svima koji su učestvovali danas u raspravi i zaključujem jedinstveni pretres o ovoj tački dnevnog reda.
Sutra nastavljamo po amandmanima u ovo vreme.
Dakle, u 18,00 časova, ministre, nastavljamo po amandmanima sutra, 24 sata nam treba, a vama se zahvaljujem na vašem radu sa nama.
Sada nastavljamo po 2. tački dnevnog reda.
Pet minuta pauze samo da ministar može da izađe sa svojim saradnicima i da dođu ovlašćeni za sledeću tačku.
(Posle pauze)