Uvažena ministarko, uvaženi članovi ministarkinog tima, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, amandman koji je podneo narodni poslanik Saša Radulović u ime Poslaničke grupe „Dosta je bilo“ predviđa tri suštinske izmene u odnosu na originalni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je podnesen Skupštini na usvajanje. Mi smatramo da tri stvari moraju nužno biti izmenjene, jer ako se to ne uradi, desiće se određene posledice na normalno funkcionisanje lokalne samouprave i da ćemo jednostavno imati jednu neto štetu u državi.
Prva stvar, kada je reč o jednoj od tri stavke koje smo planirali ovim amandmanom da predložimo da se promene, vezana je za rentiranje odnosno iznajmljivanje nekretnina. Smatramo da je fundamentalno pogrešno taj posao preneti sa opštinskog nivoa na republički nivo i da je samo posmatranje nekretnine u vlasništvu privatnih lica kao kapitala jedan prilično diskutabilan koncept. Jer, kapital se obično vezuje za privatne firme, državne firme ili firme u mešovitom vlasništvu. Kao pojam se ne vezuje za fizička lica.
Mislimo da takođe postoji jedan veliki problem koji smo pominjali u raspravi u načelu, a to je pitanje motivacije lokalnih samouprava da u uslovima kada im se, na osnovu rešenja koja su predviđena ovim zakonom, ukidaju određena sredstva, kada je način da dođu do kompenzatornih davanja donekle usložnjen, da se jednostavno tim rešenjima postavlja pitanje motivacije jedinica lokalne samouprave da taj posao rade valjano.
Jedna od najvećih oblasti sive ekonomije u Srbiji upravo jesu iznajmljivanje stanova, kuća i imamo velike probleme da te ugovore fiskalno obuhvatimo, odnosno da oni koji su rentijeri stambenog prostora plaćaju poreze na to, koji su zakonom propisani.
Ovde se postavlja pitanje da li bi lokalne samouprave bile više motivisane da ta sredstva prikupljaju za sebe, nego u ovom slučaju, kada to bude preseljeno na nivo Republike?
Imali smo vrlo sličan porez, porez na nekretnine, i imali smo velike probleme sa time kako su lokalne samouprave to tretirale. I trebalo je mnogo napora uložiti da se u nekim jedinicama lokalne samouprave taj proces poboljša. Negde smo uspeli kao država, baš uspeli u nekim opštinama, ali negde su rezultati vrlo tanki. Uvek je bila logika toga da imate lokalne samouprave i da lokalni čelnik lokalne samouprave razmišlja da li je bolje da pusti da stvari stoje kako jesu i da se nada kompezatornim davanjima Republike ili da prione na jedan posao koji je vrlo nepopularan, a reč je o njegovim parama, odnosno parama koje su lokalne samouprave mogle da prikupe za sebe. U ovom slučaju vidimo da bi se mogao pojaviti jedan suštinski problem, a to je pitanje motivacije lokalnih samouprava.
To je pitanje o kome trebamo ozbiljno razmisliti i to je jedno pitanje gde sam ja duboko ubeđen, ako posmatramo konsolidovanu državu Srbiju, sa svim nivoima vlasti, da će neto efekat prenosa sa jednog nivoa vlasti na drugi biti određeni stepen poreske evazije. A u vreme u kome mi danas živimo, u vreme u kojem imamo priličnih poteškoća, da se ne lažemo, nismo mi rešili mnoge od naših ekonomskih problema, imamo sreće zbog toga što u ovom momentu živimo u vreme niskih kamata, niskih cena naftnih derivata i jednog uspona uopšte u konjukturi u celom regionu, mislim da moramo voditi računa o svakom evru i ja to duboko podržavam. Dakle, mislim da to treba opštinama ostaviti u nadležnost, da prikupljaju poreze od iznajmljivanja nekretnina.
Takođe, u amandmanu predviđamo da se odustane od rešenja prema kome se smanjuje procenat koji opštine zadržavaju za sebe na osnovu poreza na zarade. Mi mislimo da to nema valjano opravdanje i da se na republičkom nivou uštede mogu ostvariti na drugi način. Mislimo da postoje mnogo izdašnije tačke u državnom budžetu gde se može štedeti i da bi bilo dobro na tim tačkama da se štedelo. Mnogo je takvih tačaka kod nas. Na primer, ako bi se malo pažljivije razmišljalo o tome gde se daju subvencije, ubeđen sam da bi mogli da uštedimo značajne količine novca. Postojale su i neke druge alternative. Recimo, jedan mnogo prilježniji rad na reformi javnih preduzeća, gde gotovo na mesečnom nivou u nekim preduzećima imamo bacanje novca koje se meri u milijardama dinara. Na primer, Bor - svakog meseca skoro milijardu i 250 miliona. Dakle, mislimo da i na drugim mestima, ako već nedostaje načina, ili da se povećaju prihodi ili da se smanje rashodi, da je bilo boljih mesta za to.
Duboko smo ubeđeni, a ja znam iz svog ličnog iskustva, barem sam imao prilike da prisustvujem razgovorima sa MMF-om 2013. godine i znam jednu stvar, a to je da oni nikada ne kažu – e, morate baš to i to da uradite. Ne, oni kažu – mi dolazimo kao zastupnici kreditora Srbije, vi ste zemlja koja se zaduživala, a zaduživale su se i sadašnja vlast i prethodna još više, i vlast iz 90-ih, i Broz se zaduživao, i kralj, znači, to je proces, uvek smo se zaduživali kao država, i najveći je problem što iz tog zaduživanja nismo imali dobre efekte, oni dođu u Srbiju i kažu – ajde, okej, kako ćete da rešite probleme, kako da mi ne ostanemo bez naših novaca? Kako ćete vi to uraditi? Dajte nam vaš najbolji predlog, iako mi kažemo – možemo na različite načine to da uradimo. Dakle, potpuno sam ubeđen da MMF nije rekao – prebacite sa opštine na Republiku toliko i toliko i ne može drugačije. Potpuno sam ubeđen u to. Naravno, mi možemo imati različita ubeđenja i to nije sporno.
Dakle, jednostavno mislimo da je postojalo boljeg načina, da i racionalizacija u javnom sektoru, gde imamo paradoksalnu situaciju u svakoj od opština, gde će vam prosečni gradonačelnik ili prosečan načelnik opštine reći kakav vam je problem sa zaposlenošću, svaki će vam reći, koji iole razume funkcionisanje svoje opštine - imam 50 ljudi viška i 50 ljudi manjka. Da li je postojao prostor da se jednom lepom reformom lokalne samouprave ta sredstva nađu i da se to uradi na bolji način? I tu ću se pozvati isto na jedan stav kolega koji su pre mene govorili.
Ovo je parcijalna stvar i duboko se, zaista se duboko nadamo, pošto znam da razumete funkcionisanje lokalne samouprave i da vidite da je ovo jedan potez koji nije sistemski, a da mi imamo sistemski problem, koji nam se ponavlja iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, i da je to prilično strašna stvar za nas sve koji živimo u Srbiji i želimo da imamo normalnu podelu vlasti, vertikalnu, lepu podelu vlasti između Republike i opština, između pokrajine, mesnih zajednica, šta god može da bude nivo vlasti u Srbiji i da trebamo tražiti sistematsko rešenje i da jedanput izađemo sa jednim rešenjem koje je jedna lepa mera i koje može da funkcioniše u jednom dužem vremenskom roku i oko čega ćemo se moći zaista svi saglasiti.
Ovde smo čuli tako neke tonove koji su, kako da kažem, to su emotivni tonovi. Mi se razlikujemo i pozicija i opozicija oko mnogo stvari, imamo različite poglede na svet. Meni je žao kad kažu neki za svoje kolege, koliko god da ih mogu kritikovati zbog toga što su radili loše ili pohvaliti ih zbog toga što su radili dobro ili što rade sad loše, ili rade dobro, niko nije potpuno loš ni potpuno dobar u tome. Na kraju građani presude.
Nemamo mi ovde neprijatelje, nemamo mi ljude sa kojima se nikada nećemo saglasiti. Mi imamo samo neistomišljenike i ne slažemo se oko nekih stvari, ali ono što sam duboko ubeđen i što bi bila najbolja stvar koju bi mi sebi kao jedno društvo mogli priuštiti, ovde postoje odbori gde postoji saglasnost oko nekih strateških ciljeva Srbije, i tu su nijanse u pitanju. Ja mislim da bi se svako, ali svako u ovoj sali mogao saglasiti da moramo imati zdravu, vertikalnu podelu vlasti i da bi s time morali što pre da izađemo, a da ne budemo u zemlji gde imamo mnogo parcijalnih rešenja.
Meni je drago da ste vi ovo sve saslušali vrlo pažljivo, jer znam da imate i šta da odgovorite. Žao mi je na kraju što ste se umorili, pa ste rekli da niste čuli ništa posebno pametno. Malo se ovde ušlo u neke političke borbe koje su povremeno otišle u pravcu koji je loš jer gubimo vreme, dragoceno, umesto da razmenjujemo argumente i da tražimo jedno dobro sistemsko rešenje. Dakle, ono što mogu reći sigurno je da nama treba sistemsko rešenje i da ovakve parcijalne mere ne vode nikuda.
Ono što je izvesno kada opštinama uskratite sredstva, neke će možda reagovati dobro i zaista postoje opštine koje su primeri dobre prakse, gde su sa malo zaposlenih postizali dobre rezultate, ali većina opština nije ni posebno dobra ni posebno loša, i one će se ponašati kako se ponašaju uvek. Veliko je pitanje da li ćemo mi moći u nekom razumnom roku, pre nego što dođemo do jednog sistemskog rešenja, da dođemo do nekih ponašanja koja neće značiti da se opet dođe kod privrednika i traži novac, da se opet neće tražiti parafiskali, da se opet neće vratiti točak unazad, da na jednom mestu dobija Republika, a na drugom mestu da gube opštine.
Ja ne mislim da tu postoji sukob i ne bi ga trebalo biti, ali ono što mislim i što ćemo uvek reći, najidealnije sistemsko rešenje je gde imamo što manje diskrecionih ovlašćenja, gde imamo što više izvornih prihoda na oba mesta i što više jasnih pravila igre i da bi trebali ići u tom pravcu i da trebamo reći – okej, sa naše tačke gledišta mi možemo da se razlikujemo u mnogim stvarima i to je sasvim prirodno. I sasvim je prirodno da neko brani rešenje koje daje više novca Republici. To je jedan sasvim drugi pogled na to kako treba da funkcionišu odnosi centra i opština. I to je potpuno legitimno braniti. Mi možemo tvrditi da to neće biti dobro zato što imamo iskustva iz devedesetih, iz dvehiljaditih. Imamo iskustva kada smo imali i centralizacije i različita rešenja i mi možemo tvrditi, naravno.
Potpuno je legitimno tvrditi i suprotnu stvar, vreme će da pokaže, ali ono što bi bilo jako dobro je da iz našeg bogatog iskustva neuspešne decentralizacije u Srbiji probamo da naučimo svaku lekciju koju smo do sada imali i da iz tih lekcija možda malo bolje predviđamo šta mogu biti posledice. Mi smo skeptični, zaista smo skeptični, ali voleli bi da nismo u pravu. Mi bi zaista voleli da ovaj predlog bude zaista neto dobar i za opštine i za Republiku, izuzetno bi voleli. Mi ne želimo da bilo koja Vlada Srbije ne uspe i da našu pamet gradimo na tome što je neko bio neuspešan. To je užasan princip u životu, a pogotovo u vođenju politike i pogotovo u tome ako pretendujete da vodite jednu državu.
Dakle, naša iskustva iz prošlosti nam govore da će to biti samo jedno odlivanje od opštine i prebacivanje na Republiku, a da je ono što nama treba u ovom momentu zaista jedan sistemski pogled, jedna sistemska stvar. Ono čega se mi uvek plašimo, jedna od principijelnih stvari, mislimo da je koncentracija moći u bilo čijim rukama loša stvar, koncentracija diskrecione moći je takođe loša stvar, a dosta je moći kada imate kompenzacione transfere. Trebamo ih izbegavati koliko god možemo, jer je previše iskušenja koja imamo kada radimo reforme. Previše je ljudi koji se osećaju oštećenim ili koji misle da mogu da dobiju nešto iz ovakvog ili onakvog dešavanja koje se može desiti kada se urade neke reforme.
Sve u svemu, mi ovim amandmanom u suštini pozivamo da se ne usvoje rešenja i to je očigledno. Tri smo stvari izmenili. Mislimo da bi bilo mnogo bolje da se odustane od ovakvog zakona. Imamo naše argumente zašto to tako tvrdimo, i da se ide na jedno sistemsko rešenje, kojim bi se neke stvari u Srbiji mogle dovesti na pravo mesto, da ne tražimo previše argumenata kojima bismo jako striktno tvrdili da ono što druga strana tvrdi je najbolja moguća ili najgora moguća stvar i da je tu pravo rešenje i pravi put kojim treba da idemo.
Ja ću još jedanput reći, ja želim da mi u tome uspemo. Ako bude bilo takvih predloga koji su vezani za jedan zdrav odnos, jedan dugoročno održiv odnos, jedan odnos koji bi bio izgrađen na najboljim praksama najuspešnijih zemalja, sa naše strane opozicije ćete imati partnere da vas podrži u tom procesu i to nije sporno, ali u ovom momentu mi zaista, poučeni iskustvima, recimo, mnogo priča smo čuli danas u kojima su, ne znam sada, vladajuća stranka govori kako su bili najgori ovi pre nje. Isto tako smo osam godina slušali kako su oni devedesetih bili najgori na svetu. U međuvremenu smo slušali kako je jedna sada stranka koja se vratila u parlament bila najgora. To su govorili oni o kojima sadašnja većina govori da su najgori.
Iz tih grešaka smo mogli mnogo da naučimo i te greške nas opominju. Iz tih grešaka mi vučemo jednu dozu skepse da ovo neće biti najbolja stvar na svetu. Zato ćemo glasati protiv. Zato smo i ovim amandmanima pokušali to isto da kažemo. Naš je poziv da idemo sistemskim putem i tu ćemo vrlo rado biti vrlo konstruktivan partner i neće nam padati na pamet da donosimo amandmane koji se tiču toga da se u stvari tekst zakona odbaci na jedan implicitan način. Hvala vam na pažnji i želim vam svako dobro.
