Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da mi pričamo o jednoj stvari, vi o drugoj ili smo mi sa neke druge planete ili govorimo nekim nerazumljivim jezikom. Vaša diskusija, od strane pripadnika bivšeg režima, svodi se na sledeće. Oni vole svoje opštine, a mi ih ne volimo. Oni vole svoje penzionere, a ja ne volim svog oca i majku koji su takođe penzioneri. Oni vole Srbiju, mi je ne volimo.
Jako je lako pripisati zakone nekome. Sada to neko radi iz političkih razloga, a neko iz neznanja. Nije ovo Dinkićev zakon, nije, 40% uvećanja poreza na zarade donela je Vlada Mirka Cvetkovića, dok je Mirko Cvetković bio premijer i ministar finansija. Tako da, nemojte da krivite čoveka koji nije tu i koji nema objektivnu odgovornost za ovo. Imam ja njemu mnogo što-šta da zamerim, Dinkiću, ali ovo ne mogu. Lako je proveriti, zakon je donet, čini mi se, juna meseca 2011. godine. Donet je zato da bi DS finansirala republičke, lokalne i predsedničke izbore. Ne postoji drugi razlog.
Sada smo ovde čitali spisak koliko je šta oduzimano opštinama, koliko je davano, koliko je koja opština izgubila. Dolazim iz jedne bogatije lokalne samouprave, ali znam da je lokalna samouprava izdvajala 24,25 miliona dinara za profesionalan fudbalski klub u kome, zamislite, niko nije igrao iz Požarevca. To je bilo za vreme bivšeg režima. Ili su, recimo, dve milijarde dinara držali po bankama da bi prihodovali kamate dva ili tri posto, ali gde je ona razlika do referentne kamatne stope, to niko ne zna da mi objasni. Ili su plaćali skupe projekte za rešavanje pitanja vodosnabdevanja, pa je bivši gradonačelnik 2011. godine izašao pred lokalne medije i rekao – Požarevac sledećih 25 godina ima rešeno pitanje vodosnabdevanja, pod uslovom da budu poplave, na to su potrošena ogromna sredstva. Imali smo vanrednu situaciju prošle godine u ovo vreme zato što su slušali privatan institut koji je, neko je spomenuo Požarevac i vodosnabdevanje, privatan institut. I Zrenjanin i Požarevac imaju isti problem, na isti način je rešavan, ogromna sredstva su potrošili i vodu za piće nemaju.
E sada, to što jedna opština nema vodu za piće, a nalazi se jedan od brendova Srbije, to je „Palanački kiseljak“ koji je proizvodio čuvenu mineralnu vodu „Karađorđe“, to sada morate da pitate rukovodstvo te opštine, i ono staro i ono novo, neću da ulazim u te detalje. Ako se već tadašnji, bivši režim odrekao ogromnih sredstava u korist lokalnih samouprava, ja postavljam jedno pitanje – zašto lokalne samouprave tada nisu ukinule svoje parafiskalne naknade koje su bile tada na snazi? Pa, morali su da finansiraju fudbalske klubove. Nemam ništa protiv da lokalna samouprava pomaže sportu, ali onaj amaterski, masovni sport, izgradnjom terena, malih stadiona, sportskih hala, fiskulturnih sala po školama.
Neko je zaboravio osnovnu delatnost lokalne samouprave. Neko će da kaže – osnovna delatnost lokalne samouprave jeste da obezbedi komunalnu infrastrukturu, da je to servis građana itd. Sve to je tačno, ali najvažniji posao jedne lokalne samouprave jeste da stvori uslove za ekonomski razvoj svoje jedinice lokalne samouprave. To su predsednici opština iz bivšeg režima zaboravili. To nisu radili i zato im je stalo do parafiskalnih nameta. Jer, znate šta, ko će da otvori preduzeće u bilo kojoj opštini u kojoj će da plaća naknadu za isticanje firme 100, 150 ili 200 hiljada dinara, a te firmarine objektivno ne postoje.
Kada neko postavlja pitanje - čiji je to novac, ja postavljam pitanje – a ko mora da zaradi taj novac? Jel predsednik opštine? Jel zaposleni u lokalnoj samoupravi? Ne, novac mora da zaradi realni sektor. Realni sektor, jer ovde je jedan poslanik kolega izašao i rekao kako je bio rast, kako ovo, kako ono. Samo je zaboravio da kaže da je stopa nezaposlenosti sa 14%, za vreme režima Borisa Tadića, skočila na 27%. To je rast BDP, zamislite molim vas. Samo ne znam po kojim to ekonomskim pravilima.
Spominjane su ovde apotekarske ustanove. A kako to da apotekarska ustanova Požarevac ima 80 miliona dobiti, nema uopšte obavezu, ima zalihu oko milijardu dinara, a druge lokalne samouprave i apotekarske ustanove imaju gubitke? Da li je zato kriv zakon? Nije, krivi su ono koji su vodili te ustanove. Kriv je i onaj moj Jorgovanović što je napravio dobit od 100 miliona da bi vas naučio kako se vodi apotekarska ustanova. Možemo i kurs da organizujemo, nema problema.
Pričate o domovima zdravlja. Pa, tamo rade neki lekari, neke medicinske sestre. Odakle oni primaju platu? Što ne kažete to? Iz lokalnog budžeta? Ma ne, primaju iz republičkog. Primaju iz republičkog. Hoćemo da pričamo o prosvetnim radnicima? I to pripada lokalnim samoupravama. Osnivači školskih ustanova su lokalne samouprave, pa imate tri iz reda roditelja, tri iz reda koje predstavlja školski odbor, koje predstavljaju lokalnu samoupravu i tri iz reda zaposlenih. Odakle primaju platu? Opet iz republičkog budžeta. O čemu pričate vi? Koje su to nadležnosti koje su dobile lokalne samouprave 2009, 2010, 2011. godine pa do danas, da bi imale ovo opterećenje po zakonu koje im pripada? Kažite mi, recite mi.
Lokalna poreska uprava. Pa, imate Zakon o finansiranju lokalne samouprave. U tom zakonu su definisani prihodi koji pripadaju opštinama. Hoćete da čitamo? Nema problema, možemo i da čitamo. U članu 6. kaže se – jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, pa lokalne administrativne takse, pa lokalne komunalne takse, pa boravišna taksa, naknada za korišćenje javnih dobara u skladu sa zakonom, koncesiona naknada, druge naknade u skladu sa zakonom, prihodi od novčanih kazni, prihodi o davanju u zakup poslovnog prostora, prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava. Pa čekajte, da li ti predsednici opština koji su vodili iz bivšeg režima su očekivali da im neko drugi zarađuje novac?
Da pogledamo šta se to menja u članu 35, odnosno šta se ne menja, to je mnogo zanimljivije, pa da vidim te krokodilske suze koje lijete nad predsednicima opština koji će sada odgovornije da se ponašaju, a zato i ne traže tih 2%. Član 35. – jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji, to su republički porezi, pa kaže: poljoprivrede i šumarstva, samostalne delatnosti. Sad se vraćamo na firmarinu. Pa, drali ste bre, ko god je otvorio STR najobičniji po 150.000 mesečno. Pričam istinu. Znam kako ste se ponašali. Nikad mnogi od vas nisu radili u realnom sektoru i u privredi, pa ne znaju kako izgleda zaraditi dinar, koliko je on veliki, a koliko ga je lako potrošiti, pogotovo kad ga vi ne zaradite.
Dalje, na prihode od nepokretnosti, davanje u zakup pokretnih stvari, osiguranja lica. I sad 80 menja se na 76. Sada neko kaže 4% budžeta se umanjuje. Ma, nije ni 1%. Nije ni 1% kad sastavite ceo budžet.
Da pogledamo drugi deo istog zakona, koji nećete da čitate da biste mogli da se bavite politikanstvom, a ne politikom. Kaže ovako član 37. Zakona – godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera, koji predstavlja obračunsku kategoriju za raspodelu sredstava jedinica lokalne samouprave, iznosi 1,7% ostvarenog BDP. Pa, ovaj iznosi ove godine, za 2015. godinu biće dve milijarde veći. Gde je tu umanjenje? Gde će to najsiromašnije opštine i najugroženije da zavise od budžeta Republike Srbije i volje premijera? Imaće više sredstava zbog rada i rezultata Vlade, a ne taksi i nameta koji su bili osmišljavani samo da se koliko-toliko neka predizborna obećanja koja ste davali 2008. godine ispune, bez obzira što ste gubili privredu i realni sektor.
Cela fiskalna konsolidacija i razlozi zašto postoji da svedemo na samo dva. Ogroman deficit sa kamatama koje ste ugovarali i koje su veće nego koje je mogao da ugovori najobičniji radnik u EU za svoj običan potrošački kredit. Po 7% ste zaduživali državu na godišnjem nivou. Danas plaćamo vaše kredite 170 milijardi dinara. Da vam prevedem to u BDP - 5%. Toliko plaćamo samo kamate koje ste nam ostavili. Drugi razlog zašto postoje mere fiskalne konsolidacije jeste baš taj što je nestalo 700.000 …

Potrošili ste vreme ovlašćenog.

Vreme poslaničke grupe trošim.

Ne, ovlašćenog ste potrošili, a sada prelazite na grupu.

Valjda imam pravo da odlučim? Pričaću i sa vremenom poslaničke grupe, nema problema.
Što se toliko uzbuđujete? Ne razumem zašto ste toliko uzbuđeni. Jednostavno se dovodi pod znak pitanja jedna druga oblast, a to je da li svaka opština ima pravo da se razvija na teritoriji Republike Srbije, pa ste svoje diskusije sveli na to da će oni gradonačelnici ili predsednici opština koji su po volji premijera da dobijaju sredstva, a ovi drugi neće. Kao da može premijer da bira kuda će da prođe Koridor 10 ili 11, kuda će da prođe pruga između Niša i Beograda, i Beograda i Subotice i Budimpešte. Pa ne može. Zato se Srbija sada ravnomernije razvija nego kada ste vi bili na vlasti, jer ste celu Srbiju stavljali samo u jedan grad i onda se neko naljuti i kaže – zašto svi dolaze u Beograd? Pa nema posla u unutrašnjosti. E, takvu ste Srbiju pravili.
Ne znam gde to Vlada Republike Srbije nije pomogla otkad je premijer Aleksandar Vučić i kada su bile poplave nije se gledalo koja je lokalna samouprava u pitanju i ko je kod nje na vlasti, nego se gledalo da se pomogne ljudima, na prvom mestu. I to ste zaboravili. I onda pričate o nekoj decentralizaciji i centralizaciji. Predsednici opština i gradonačelnici za svoj rad odgovaraju svojim biračima i sugrađanima i vreme je da počnu da vode svoje opštine. Ja verujem da će ovi novi, koji su sada prvi put, da to urade kako treba, zato što republički budžet, iz koga isplaćujemo i penzije i plate u prosveti i plate u vojsci i plate u policiji i kamate koje ste nam ostavili, isplaćuje taj republički budžet.
Ako je sve to tako bilo super dok ste bili na vlasti, zašto su se i vaše opštine zaduživale? Zašto je jedan gradonačelnik deponovao milijardu dinara u jednu banku, onda je iz te banke sa kamatom od 1 ili 2% podigao kredit za tu istu lokalnu samoupravu? To je, kaže, namenski kredit. Pa odredi namenu ovih milijardu, umesto da ti stoje u banci, sa 6% i deviznom klauzulom.
Znači, povećavani su prihodi lokalnih samouprava baš zahvaljujući republičkom parlamentu, ali nije bilo volje kod rukovodstva bivšeg režima da stvori uslove za ono što je najvažnije, a to je ekonomski razvoj svoje lokalne samouprave. Zato postoje lokalne samouprave, pa kad to omogućite, biće vam svejedno da li dobijate 76 ili 80% iz fonda zarada, zato što ćete da uvećavate broj zaposlenih u svojoj opštini. Ili očekujete da premijer ide od opštine do opštine i zapošljava ljude? Hajde da urade nešto i lokalne samouprave same. Hajde neka nešto urade same. Hajde, ove su, čini mi se, hrabre.

Poslaniče, molim vas da se vratimo na amandmane. Otišli smo predaleko. Molim vas.

Evo završavam. Lokalne samouprave koje je vodio bivši režim, osim kredita i oslanjanja na državu nisu ništa drugo znale.

Hvala vam.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Moram povreda Poslovnika.
Koliko netolerancije.

Predsedniče Skupštine, čini mi se da je povređen član 107. Kolega Arsić je prekomernom silom argumenata totalno uništio opoziciju. Ne mogu da kažem neku težu reč, ali meni ih je zbilja žao. I nemojte da kažete da vas niko ne štiti ovde jer ovo je skoro genocid što je on uradio. Nemoj, Arsiću, više tako, kad te molim.

Poslaniče, ja sam pokušala da ga sprečim. Opomenula sam ga dva puta. Ako hoćete da glasamo o mojoj grešci, ali ja stvarno ne bih da budem gruba.
(Ljubiša Stojmirović, s mesta: Ne.)
Arsiću, inače, htela bih da vas pozovem da me zamenite za kratko vreme. Izvolite. Samo da saslušamo repliku.