Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, predstavnici Ministarstva, naravno, ovaj amandman ne treba podržati, ali sve ono što smo danas čuli od opozicije je tuga, najblaže rečeno. Tužno, jadno, strašno. Kakav amandman, takva i opozicija. Nikakav amandman, nikakva opozicija, nažalost. To nije dobro za demokratiju jedne zemlje. Važno je imati dobru opoziciju, važno je imati konstruktivnu opoziciju, ali ne i imati nekoga ko praktično ne radi ništa, osim što troši vreme građana Srbije.
Govoriše danas ta gospoda o penzionerima, govoriše o mladima. Puna usta brige za penzionere i za mlade. Pa, da li znate koliko ste mladih ljudi svojom nakaradnom, nakaznom politikom oterali iz ove zemlje od 2000. godine do 2012. godine?
Različite su procene, od medija naklonjenih vama do onih malo blažih. Ide raspon od 500.000 do milion. Dakle, 500.000 do milion mladih ljudi je otišlo iz ove zemlje. Neke su procene da van Srbije živi 7.000 doktora nauka. Jedan školovan mladi čovek košta Srbiju 300.000 evra. Znači, 300.000 evra košta da odškolujete jednu mladu perspektivnu osobu. Tih 300.000 evra po osobi vi ste bacili i dali nekoj drugoj zemlji da koristi taj potencijal koji je potencijal Srbije. Toliko ste vi brinuli o mladim ljudima. Toliko o vašoj brizi o budućnosti Srbije. Brinu ta gospoda i za bebe. Imam ćerku od tri godine i ne mogu da zamislim da moja Sara nema uveče vodu.
Koliko dece u jednoj od opština nema vodu svako veče? Svako veče nemaju vodu deca. Možda taj gospodin se kupa u pivu, verovatno, pa navikao, šta će čovek, ali deca se u pivu ne kupaju. Deci treba voda, gospodine.
Šta da radimo, vi ste na to navikli. Briga o deci. Heterlend. Ponavljaćemo vam Heterlend dok god sedite u ovoj Skupštini. Dok god imate jedan jedini glas mi ćemo da ponavljamo taj Heterlend, 1,5 milion oteto od dece ometene u razvoju. Sram vas bilo! Sram vas bilo! Pa, sram vas bilo, gospodine!
(Radoslav Milojičić, s mesta: Što niste uhapsili?)
Nemojte da dobacujte. To rade samo primitivni i prosti ljudi. Šta da radimo? Ja ne mogu da vas vaspitam. Onaj koji je želeo nije uspeo. To nije moj problem.

Gospodine Filipoviću, molim vas, vratite se na temu.

Naravno, mladi traže normalan život, traže posao, traže budućnost. Svake nedelje, svakog dana otvaraju se radna mesta u Srbiji. O tome su moji prethodnici govorili. Premijer Republike Srbije Aleksandar Vučić radi vrlo konkretan i ozbiljan posao za ovu zemlju. Mi kao narodni poslanici treba da pomognemo u tom poslu, u poslu otvaranja fabrika, u poslu gde postoji normalan zakonit sistem u ovoj zemlji, gde građani treba da žive bolje.
Lako je, pa vi se napijete. Vi koji se smejete, vama je lako. Ko zna koliko je flaša piva otišlo večeras. Šta da radimo?
Kažete nema pašteta za decu. Pa te patkice, paštete i pivo zadržite za sebe. To zadržite za sebe.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Gospodine Arsiću, molim vas da mi se ne obraća.)

Gospodine Filipoviću, ja vas molim da se vratite na amandman.

Pa, i to je o amandmanu, naravno, pošto je amandman nikakav, šta da radimo, i opozicija, ne možemo drugačije. Jer i njima je pašteta bila tema, pa moram da se osvrnem na to.

Pa dobro jedna rečenica, ali to je malo više.

Kada su u pitanju penzije i razumevanje penzionera, pa penzioneri su pokazali na izborima pre nekoliko meseci koga podržavaju. Ne podržavaju one koji su državu doveli do ambisa, do bankrota. Da ste toliko valjali, vi nasmejani, pa i vi biste pobedili na tim izborima. Nikako da pobedite, ali nećete više nikada ni pobediti. Šta da radimo? Neće ti penzioneri da glasaju za vas. Neće ljudi da glasaju za to da dođu u situaciju da u 21. veku nemaju penziju. Vi ste ih dotle doveli.

Gospodine Filipoviću, ja vas molim da se vratite na amandman. Znači, briše se.

Naravno, ja ću protiv tog amandmana svakako biti. Za kraj da vam kažem, više nikada u ovoj zemlji oni koji otimaju od dece, koji su doveli do bankrota zemlju, kojima je malo onih trista i koliko, kolega Markoviću, flaša piva, koji su ostavili građane bez vode, 350, 1.050, koji građane ostavljaju bez vode, koji deci obećavaju samo patkice i paštete, kojima se ne sviđa „Beograd na vodi“, koji bi da ponovo zaduže Beograd za 20%, koji bi da dižu dug Srbije, više takvi nikada neće biti na vlasti. Ja sam ponosan zbog toga. Hvala vam.