Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko ima novinarsko iskustvo duže od 20 godina i iskustvo skupštinskog izveštača, primećujem da danas diskutujemo o članovima REM-a u okviru posebne tačke dnevnog reda. To je u nekom proteklom periodu bio više slučaj nego pravilo. To je dobro. To vidim kao ozbiljnost sa kojom bi ovaj parlament, ovaj saziv parlamenta, u okviru svoje kontrolne funkcije morao ubuduće da pristupa, da se stara o primeni i sprovođenju Zakona o elektronskim medijima i da se stara o radu Regulatornog tela za elektronske medije.

Neću sada govoriti o važnosti donošenja seta medijskih zakona pre dve godine, kao uslovu za napredak evrointegracija i društva u celini. Kao narodni poslanici, svi smo dužni da posvetimo dužnu pažnju njihovoj primeni i sprovođenju. Posao narodnog poslanika uostalom, pored zakonodavne uloge, podrazumeva i izbornu, predstavničku i kontrolnu funkciju.

Kada je reč o medijima, regulatornom telu, radiodifuziji, morali bismo da sagledamo širu sliku i u svetlu onoga što smo čuli od prethodnih diskutanata. Realnost je da smo u decenijskom lutanju i zakašnjenju usklađivanja medijskih zakona sa evropskim zakonodavstvom i istinskim potrebama javnosti u Srbiji. Podsetiću da je reforma medijske sfere u Srbiji od 2000. godine tekla sporo i uz niz problema koji su pratili donošenje zakona i njihovu primenu. Vlasti su odbijale da se u potpunosti odreknu formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima. Da se ne lažemo, na delu je bila nespremnost da se medijska scena uskladi i uradi sa evropskim standardima, a u interesu javnosti. Zakonodavne i izvršne vlasti bile su neefikasne. Odugovlačenje uspostavljanja nezavisnih regulatornih tela u oblasti radiodifuzije i telekomunikacija bio je, pored ostalog, i odraz nedostatka političke volje da se ta oblast ozbiljno uredi.

Zakon o radiodifuziji donet je 2002. godine. Tim zakonom uvedeno je nezavisno regulatorno telo u oblasti radiodifuzije. Do 2009. godine taj zakon je menjan četiri puta. Republička radiodifuzna agencija faktički je počela sa radom tek od 2005. godine, nakon druge izmene zakona. Nedostatak odgovarajuće regulacije omogućio je političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine počela je da radi stručna služba za analizu i nadzor u okviru RRA. Koliko smo kasnili u procesu evrointegracija u oblasti medija govori i podatak da je tek u junu 2010. godine usvojen Zakon o elektronskim komunikacijama, u skladu sa regulativom Evropske unije iz 2002. godine. Tek 2011. godine dobili smo medijsku strategiju, koja je važila do ove godine.

Rad na novoj zakonskoj regulativi često je bio netransparentan i kontroverzan u najmanju ruku, kao uostalom i rad Republičke radiodifuzne agencije. Kasnilo se i sa procesom digitalizacije, čije je izvršenje odloženo na tri godine, od 2012. na 2015. godinu. Da ne pominjem i sramni Zakon o informisanju iz 2009. godine, donet po meri i volji jednog ministra, zarad obračuna sa pojedinim medijima.

Pre dve godine, u mandatu prošle Vlade, završen je proces digitalizacije i konačno su doneti medijski zakoni usklađeni sa zakonodavstvom Evropske unije u okviru kojih je i Zakon o elektronskim medijima, koji bliže i preciznije određuje rad Saveta regulatornog tela za elektronske medije. To su činjenice, poštovane kolege, nepromenljiva kategorija.

Dakle, konačno smo ispunili obavezu. Ono što je još važnija činjenica od usklađivanja zakonodavstva sa standardima Evropske unije jeste naša opredeljenost da unapređujemo Srbiju pre svega. Sigurna sam da ćemo i u budućnosti menjati propise jer menja se i svet oko nas, ako ništa, ono bar u smislu tehnološkog razvoja i pojave novih audio-vizuelnih usluga i medija. U ovom trenutku mi smo kao država obavezni da postojeće zakone primenjujemo u najboljem interesu javnosti. U tom smislu, uređenje medijskog prostora u Srbiji je važno, kako za dalje jačanje pluralizma i demokratije u Srbiji, tako i za uspešnost samih evrointegracija. Ključnu ulogu u uređenju audio-vizuelne sfere u Srbiji ima svakako Regulatorno telo za elektronske medije.

Mi danas imamo listu od šest imena, kandidate tri ovlašćena predlagača, od kojih ćemo izabrati tri člana Saveta REM-a. Oni su dostavili iscrpne biografije i ja ih neću sada analizirati. Vidimo da oni formalno ispunjavaju uslove da budu izabrani za članove Saveta REM-a. Kao i do sada, prilikom izbora o tome ko će biti izabran odlučiće većina, demokratski. Ali, koga god Narodna skupština danas izabere za člana REM-a, treba da zna da će od danas rad i novih i starih članova REM-a pratiti narodni poslanici, ova Skupština.

Prema Zakonu o elektronskim medijima, REM iza izuzetno velika ovlašćenja. Narodna skupština, poslanici, naročito kolege iz Odbora za kulturu i informisanje, čiji sam i ja član, imamo obavezu da pratimo s dužnom pažnjom rad regulatora i sprovođenje zakona. I jedni i drugi po svojim funkcijama preuzeli smo odgovornost za taj posao.

Odgovornost je, dakle, važna. Kako je rekao Abraham Linkoln, ne možete pobeći od odgovornosti sutrašnjice izbegavajući je danas. U proteklom periodu bili smo svedoci često i grubog kršenja zakona u delu koji se tiče zaštite maloletnika i dostojanstva ličnosti od neprikladnog medijskog sadržaja, nepoštovanja zakonskih odredbi o televizijskom oglašavanju, odnosno dozvoljenom vremenskom trajanju reklama u jednom bloku, kršenja kodeksa ponašanja pružalaca medijskih usluga. Kao narodni poslanik i član Odbora za kulturu i informisanje, posebnu pažnju posvetiću praćenju sprovođenja primene i poštovanja zakona i u tom smislu i postupanja Saveta regulatora. To očekujem od svih narodnih poslanika.

Članovi Saveta regulatora elektronskih medija samostalni su i nezavisni u svom radu. REM sprovodi javna ovlašćenja u cilju unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti. U svom radu REM ne zastupa stavove ili interese organa, odnosno organizacija koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, prema sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa zakonom i ovlašćenjima. Podrazumeva se da smeju individualno da zastupaju partikularne interese. Niko nema pravo, s druge strane, da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda. Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, a naročito se stara da se ne prikazuju ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja.

Ovo su samo neka od ovlašćenja Saveta REM-a iz Zakona o elektronskim medijima. Oni za svoj rad, članovi REM-a dakle, odgovaraju Narodnoj skupštini. Dakle, svima nama. Ono na šta, ovom prilikom želim da skrenem pažnju je potreba da mi, kao narodni poslanici i Narodna skupština, ubuduće intenzivnije i ozbiljnije analiziramo i kontrolišemo rad REM-a, uostalom kao što bi trebalo da činimo i u pogledu rada izvršne vlasti i svih ostalih nezavisnih organa i drugih tela koji za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo naizgled lak zadatak da dopunimo jedno državno telo, koje glumi da nije državno, nego da je samostalno i nezavisno.
Hajde, na tu dopunu se dugo čekalo. To telo bi trebalo da bude najobjektivnije u Srbiji, najpoštenije, telo u koje ćemo se svi uzdati i maltene zaklinjati. Međutim, kada vidimo ko su do sadašnji članovi i kada vidimo ko su novi predloženi, onda je sramota za ovakve ljude i glasati. Neka udruženja, čiji su ciljevi ostvarivanje slobode i zaštita dece, možete misliti kakva udruženja. Njihovi su ciljevi ostvarivanje slobode i zaštita dece, nevladina organizacija. Njima je zakon dao za pravo da biraju jednog člana REM-a i umesto nekog Gorana Pekovića, kome je prestao mandat, nikada nisam ni čuo za njega. Gde se ponovo kandidovao? Na sledećoj stavci ovamo, samo ispred drugih udruženja.
Predlažu se danas Milan Antonijević i Snežana Stojanović Plavšić. Ne zna se ko je gori od njih. Milan Antonijević izraziti izdajnik, bio je direktor „Jukoma“. Jel to kod Biljane Kovačević Vučo? Tamo je bio direktor, ljudi. Proslavio se zastupanjem stavova Haškog tribunala, progonom srpskih patriota, bio je kadar DS. Da li ste ga vi izbacili, ili vam se sam oteo? I ekspert u Ministarstvu prosvete, od 2009. do 2010. godine, a 2015. je izabran za člana Saveta Vlade Republike Srbije, za praćenje primene akcionog plana za borbu protiv diskriminacije. Imamo ogromnu količinu podataka o njegovim izrazito antisrpskim nastupima.
Snežana Stojanović Plavšić, bila poslanik G17 plus u dva mandata. U dva mandata. Iz Leskovca je inače, čudi me Leskovac je fin i kraj poznat po poštenim i radnim ljudima, odkud tako nešto tamo da se izrodi. Bila je i na funkciji državnog sekretara u Ministarstvu kulture, u vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Od 2013. do 2015. godine, član programskog saveta RTS-a. Ona je član programskog saveta RTS-a u vreme kada se RTS sasvim oteo, bilo kakvoj državnoj ili društvenoj kontroli, da ne pričam našu muku sa RTS-om, da smo tamo apsolutno blokirani već godinama, da ne možemo ni u jednom programu da se pojavimo, nigde. Samo ako nas neko po nalogu napada.
Što se tiče ovih koje je predložio Odbor za kulturu i informisanje, na predlog Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženje novinara u Republici Srbiji, valjda na osnovu njihovog zajedničkog dogovora, meni nije jasno kako se postižu ti dogovori, ali ko god da je predložen bolji je nego Gordana Suša, koja je bila do sada.
Ali, čudi me što je ovaj Goran Peković izašao gore na vrata, a ovamo se vratio na prozor, bio je ispred udruženja, čiji su ciljevi ostvarivanje slobode i zaštite dece, a sada je na predlog Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženje novinara u Republici Srbiji, a sledeći put može biti ispred neke verske zajednice.
Što da ne? I, ispred nadležnog Odbora za kulturu i informisanje AP Vojvodine, umesto Gorana Karadžića, Siniša Isaković, Đorđe Lazarević. Ovaj prvi Siniša Isaković kadar LSV, meni bi se ruka osušila kada bih za njega glasao. Siniša Isakov, da li je vaš, vi ga bolje znate, ja ga ne znam, bio pomoćnik sekretara za kulturu i informisanje u AP. A Đorđe Lazarević kadar DS, takođe bio član Upravnog odbora RTS, a iza njegove kandidature stoji lično Goran Karadžić kome je prestao mandat. A taj Goran Karadžić je priča za sebe. On je bio, koliko godina Nataša, bio sam na službenom putu pa se ne sećam tačno, u dva mandata je bio glavni šef ovog regulatornog tela. Apsolutni gazda. I tamo je pohvato sve konce, naučio zanat i sad krenuo u kriminal, u otvoreni kriminal. Evo, vam dokaza tog kriminala.
Zakoni koji su doneseni u oblasti javnog informisanja proteklih godina sprovodili su princip da država nema vlasništvo ni nad jednim medijem, ni elektronskim, ni novinskim. Smatram da je to pogrešno, da je država morala da sačuva punu kontrolu nad državnom televizijom, državnim radijom i Politikinom kućom. Ali, nije to sada ovde u pitanju, nego je u pitanju ovde da taj isti Goran Karadžić formira privredno društvo MTS Antena TV doo Beograd.
A kako ga formira? Na osnovu ugovora dva javna preduzeća koja ulažu svoj novac kao početni kapital. Jedno javno preduzeće je Telekom Srbija, akcionarsko društvo, a drugo javno preduzeće je Emisiona tehnika i veze Beograd. Valjda je ovo drugo izdvojeno iz RTS-a 2009. godine. Izdvojeno iz RTS, formirano kao samostalno javno preduzeće, a sada ga Goran Karadžić kao privatnik, nema pokazatelja da neka državna institucija stoji iza ovoga. Što bi stajala državna institucija kad bi ona mogla jednom najobičnijom promenom zakona za koji bi mi poslanici iz SRS zdušno glasali, mogla vratiti RTS u državne ruke. Pa, da onda imamo višestranački upravni odbor koji bi to kontrolisao i koji bi javno kritikovao sve nepravilnosti. Ovde se glumi da je ovo ispod državne kontrole izmaknuto, a pojavljuju se klanovi koji su bliski režimu na određen način i koji sada preuzimaju kontrolu u svoje ruke.
Šta je cilj ovog privrednog društva MTS Antena TV? Oni sad pokušavaju da postignu novu formu monopola u oblasti radio-difuzije, odnosno televizije.
Oni žele nezakonito da emituju 26 kanala. Na koji način? Oni su sprečili svim televizijama da uđu u tzv. multipleks. Multipleks znači da se digitalno emituje zemaljski kanal, bez zemaljske dozvole, a ovima ta zemaljska dozvola nije ni potrebna.
Dozvole se izdaju na osnovu javnog konkursa, a izdaje ih REM. Do sada konkursa nije ni bilo. Kako onda ovi mogu da emituju 26 kanala? To su kablovski kanali koji se nisu videli šire u etru ili tzv. zemaljski, što mu dođe na isto, ali sada u zemaljskom digitalnom servisu. Nadam se da sam dovoljno jasan, pošto sam i sam morao da savladam ovu terminologiju, spremajući se za nastup.
S druge strane, samonikli vlasnici lokalnih televizija muče se i onemogućavaju na svakom koraku. Pred njih se stavljaju nepremostive prepreke. Daju im se privremene dozvole za minimalno područje emitovanja itd. Ovo nisu jedini monopolisti na srpskoj sceni. Vidite šta čini onaj američki admiral Dejvid Petreus, bivši šef CIA. U okviru njegove KKN grupe su SBB, Total TV, Sinemanija, Grand TV, Sport klub, osam kanala, N1, TV Ultra, Marketinška agencija CAS medija, koja prodaje reklamni prostor na prekograničnim kanalima, što je našim zakonima zabranjeno, i onda na svom sajtu ovaj CAS medija ima i sledeći tekst, lista naših kanala, pa se nabrajaju Grand, Diskaveri, TLC, Animal planet, Sport klub, Sinemanija, Univerzal, AHN, TV 1000, Ultra, Mini Ultra, Minimaks, ID, Histori itd.
Znate li šta ovo znači? Da celi dosadašnji REM treba pohapsiti, jer ovo bez krupne korupcije nije moglo. Svi koji su o ovome odlučivali su i te kako korumpirani. Sada je taj Goran Karadžić video kako radi admiral Petreus, i odmah sebi admiralski je poleteo ovde prikopčao. Što ne bi i on na isti način, kada to donosi pravo bogatstvo?
Šta je alternativa ovome? Alternativa ovome je strogo kontrolisana radiodifuzna scena od strane države, pa ako se nešto zabrlja, da odmah stavimo Vladu i nadležno ministarstvo na tapet. Ovo bi moralo da bude u okviru nadležnosti Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija, ali imamo nesposobnog ministra saobraćaja. Promenite ga. Lakše je promeniti jednog ministra, nego zidati ovoliku kulu od karata koja nas posle ojadi.
Šta se ovde dešavalo u mom odsustvu? Ovde je zakonodavna delatnost došla u potpuni ćorsokak, zakržljala. Ovde se formiraju razno-razna nezavisna tela i ovo nije jedino, razno-razne agencije, čiji je zadatak da odlome deo državne nadležnosti, a da formalno ne budu ni pod kontrolom države, ni pod bilo čijom kontrolom. Ovaj REM insistira da su oni samostalno i nezavisno telo. Jeste, najlakše je preuzeti državnu imovinu i reći – ovo je moje, ja sam samostalan i nezavistan.
Ovo je prirodni resurs, frekvencije su prirodni resurs. Profit od korišćenja prirodnih resursa mora da ide u državni budžet, a ne da ide REM-u, pa REM ima svoj samostalni budžet iz koga plaća plata i ostvaruje sve druge moguće troškove, od nas niko nema pojma kakve. Sve ide njima. Pa, jel im babo ostavio frekvencije u nasledstvo? Ko im je to dao?
Vi ste obećali, naprednjaci, kada ste dolazili na vlast, da ćete ispraviti sve ovo što su dosmanlije pokvarile, ali ide istim putem. Goran Karadžić je bio njihov, sada je vaš, idemo dalje. Nije tu uopšte važno ko je čiji, kao da njih neka ideologija rukovodi. Njih samo rukovodi želja za sticanjem novca.
Umesto da imamo telo upravne vlasti, da ministarstvo ima inspekciju iz ove oblasti i da ta inspekcija kontroliše, formira se nešto što podseća na Musolinijeve korporacije. Formira se jedno telo sastavljeno od predstavnika razno-
raznih drugih tela. Znate, Musolini kada se dočepao vlasti, više nije hteo ni izbore, nego je formirao fašističku skupštinu od predstavnika raznih sindikata, organizacija, ovoga, onoga. Tako su se i ovi dosetili, da formiraju korporaciju, i čak crkvi dali zadatak, odnosno verskim zajednicama. I verske zajednice jednog člana šalju u ovo regulatorno telo, predlažu.
Kako može zakonom da se daje zadatak verskim zajednicama? Status verskih zajednica je status autonomnih pravnih korporacija i one nisu direktno odgovorne ni ustavnim normama, jedino u slučaju ugrožavanja najviših ustavnih vrednosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, kad mogu doći pod udar Krivičnog zakona.
Da verske zajednice nisu autonomne korporacije, onda bi morale striktno da se drže Ustava i ne bi smele nikoga da diskriminišu. To onda znači da bi svaki pop mogao da obavlja posao hodže i obrnuto, jer nema diskriminacije po rasi, po naciji, po veroispovesti i najnoviji princip po polu, uključujući i ove koji ne znaju kog su pola, pa lelujaju malo tamo, malo ovamo.
Dakle, ovo je napravljeno krajnje nestručno. Ovo nisu radili ozbiljni pravnici. Ovo su vam radili pravnici sa prosekom 6,08, kao onaj pravnik koji je juče izabran za sudiju. Ne može, ovo su delikatne stvari.
Dajte da povratimo u državne ruke RTS, da povratimo Politiku, pa da formiramo višestranačke uprave odbore. Vas danas ima mnogo, kao dosmanlija što je bilo, tu ste negde.
Niko od njih mogao verovati kako će da budu sa političke scene gotovo potpuno zbrisani. I vama će se to desiti. Možda i nama, ako ne naučimo na vašim greškama, a naučili smo mnogo. Da pravimo opšte pravne akte koji će podjednako biti vredni i vlast i opozicija i da se u Upravnom odboru RTS, Upravnom odboru „Politike“, Upravnom odboru Radio-difuzije čuje glas i parlamentarnih grupa, da se odluke nekad donose konsenzusom, nekad većinom glasova, nije bitno, ali da svi učestvuju, jer kad svi učestvuju, svi mogu i da kažu, a kad svi kažu, mogu i da kritikuju mogu da ispravljaju ono što je loše.

Zahvaljujem.      
Da li se javlja još neko od ovlašćenih predstavnika?
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem, predsednice.
Pre dve godine novi Zakon o elektronskim medijima regulisao je rad REM-a. Tačno je da je realnost da su medijski zakoni do pre dve godine odlagani i da nije bilo političke volje da se ovo pitanje reši i tačno je da rad na novim medijskim zakonima nije bio transparentan i da je bio u suprotnosti sa zakonima Evropske komisije.
Zakonom o elektronskim medijima koji smo doneli pre dve godine, Zakonom o oglašavanju regulisan je rad REM-a. REM kao regulatorno telo ima svoju samostalnost i nezavisnost i svi članovi REM-a u skladu sa tim treba da rade svoj posao. Ukoliko imaju bilo kakve pritiske treba da nadležnim organima prijave.
Mnogo je bilo pritužbi koje sam ja lično i moje kolege iz moje poslaničke grupe koje smo dobijali na rad REM-a u prethodnih nekoliko godina. Najveće pritužbe su bile na neadekvatno postupanje REM-a u statusu prekograničnih kanala koji su protivzakonito emitovali reklame domaćih kompanija. Više puta sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije postavljala pitanje na ovu temu i tražila reakciju REM-a.
Iskoristiću priliku i danas da kažem da narodni poslanici u okviru svoje kontrolne uloge traže od REM-a da svim elektronskim medijima obezbede iste i ravnopravne uslove, jer je uočljivo da se na više stranih kanala, čije je sedište u inostranstvu, svakodnevno emituje na stotine sportskih događaja iz raznih zemalja, ali i veliki broj reklama domaćih kompanija.
Podsećam da naši zakoni izričito zabranjuju prekrajanje programa, naknadno prekrajanje programa, ubacivanje reklama, jer se ti emiteri nalaze izvan pravnog i poreskog sistema Srbije, što je indirektno na štetu budžeta Srbije, ali i domaćih televizija koje su u neravnopravnom položaju i zbog toga je njihov položaj doveden u pitanje.
Takođe, nismo do sada dobili monitoring Saveta REM-a o predizbornoj kampanji, a bili smo dužni da dobijemo. Imamo i televizije koje na najgrublji način zloupotrebljavaju sagovornike, na senzacionalistički način govore o raznim temama, pre svega o sprečavanju nasilja u porodici, i mi tu nemamo reakciju REM-a. Postavlja se pitanje – zbog čega?
Evropska komisija je u izveštaju od 10. decembra 2015. godine izričito tražila da se na donete zakone o elektronskim medijima i oglašavanju donesu podzakonski akti. Moje pitanje, znači, novim članovima REM-a i uopšte Savetu REM-a - da li je ovaj posao ispunjen do kraja? Ja imam informaciju da nije i tražim da se u skladu sa izveštajima Evropske komisije od pre godinu dana na zakone koje smo usvojili u parlamentu donesu podzakonski akti.
Poslanička grupa Nove Srbije će podržati u glasanju nove članove REM-a koji ispunjavaju formalne uslove za izbor, ali će pratiti rad ovog nezavisnog regulatornog tela i reagovati na sva kršenja, koja primetimo, ili ne činjenja da nisu sankcionisani. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice i uvažene kolege, dame i gospodo narodni poslanici, kao i građani Srbije, već su prethodne kolege kazale da REM, kao nezavisno regulatorno telo, ima izuzetno velika ovlašćenja.
Ja bih neke od tih ovlašćenja volela sada i da pročitam, čisto kako bi se naši građani i poslanici, koji nisu toliko upoznati sa ovom temom, bliže upoznali sa njihovim dužnostima, nadležnostima i delatnostima.
Dakle, Regulatorno telo za medije je samostalna, nezavisna i regulatorna organizacija koja vrši i sprovodi utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Srbiji. REM, takođe, obavlja i javna ovlašćenja u cilju unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, a ono što je posebno bitno, a što se često zaboravlja, jeste da REM doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja. Takođe, on treba da radi u cilju zaštite interesa javnosti na način koji je primeren demokratskom društvu.
Takođe, ono što REM treba da vrši, a često ne vrši jeste kontrola i nadzor. REM mora da vodi računa o vrsti i kvalitetu programa, jer upravo on doprinosi, kao što sam već naglasila, očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja.
Ono što REM često nije radio, a morao je da radi jeste da vrši nadzor nad kvalitetom programa. Mi smo često imali kvalitativne analize, ali samim kvalitetom programa, njegovom suštinom, njegovim sadržajem jako se malo REM bavio, a svakako da je morao.
REM je nadležan za zaštitu dostojanstva ličnosti, zaštitu maloletnika od neprimerenog sadržaja, kao i sprečavanja emitovanja programa u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja, čak i nasilje.
Takođe, ono što je bitno za funkcionisanje REM-a jeste nezavisnost u radu. Potrebna je ključna nezavisnost u radu, i to bi trebalo da pretpostavlja način, između ostalog, izbora novih članova ovog saveta, odnosno važnog regulatornog tela. Kako bi se obezbedila nezavisnost REM-a, nezavisnost u funkcionisanju, potrebna je personalna nezavisnost. Ukoliko ne postoji personalna nezavisnost članova Saveta REM-a, samim tim se i njegova delatnost i funkcionisanje dovodi u ogromno pitanje.
Takođe, operativnu nezavisnost je kao i uvek teško izmeriti, ali ona u značajnoj meri zavisi od ostvarenog nivoa personalne i finansijske nezavisnosti. REM je kontrolno telo, ali zaboravljamo jednu bitnu stvar. REM nema statut. REM posluje po statutu nekadašnje RRA. REM je morao da donese statut do novembra 2014. godine.
Kao što vidite i sami, već dve godine, skoro dve godine, REM funkcioniše bez statuta, tako da možemo da se pitamo da li je to situacija, da li su to okolnosti u kojima on legitimno može da odlučuje.
Ono što je suština, jedna tužna suština koju moramo da pomenemo kada govorimo o REM-u jeste da je REM-u suštinski oduzeta samostalnost u odlučivanju i ono je pretvoreno u javno preduzeće, što svakako nije smelo ni da bude, niti je to po statutu, niti je to po Zakonu o elektronskim medijima.
Recimo sad nekoliko reči o samim članovima REM-a. REM je od početka politički instrumentalizovano telo, a članovi REM predstavljaju prvi ešalon odgovornih za medijski mrak i zloupotrebu nacionalnih frekvencija. Moramo pomenuti i to da su članovi Saveta REM-a čuvari vrata koja vode ka temeljima vlasti i da upravo zahvaljujući članovima REM-a i njihovom činjenu ili nepočinstvima ova vlast počiva na mestu na kome zaista danas stoji.
Ono što je bitno da članovi REM-a danas imaju jeste dostojanstvo, jeste da to budu stručni ljudi, iza kojih stoje značajna dostignuća u oblastima u kojima se bave. To moraju da budu medijski stručnjaci, medijski profesionalci koji su prepoznati u javnosti i u okolnostima kojima se bave. To mogu biti profesori, mogu biti inženjeri komunikacija, mogu biti novinari, mogu biti i umetnici.
Svakako to moraju da budu ljudi koji su ostvarili visoka dostignuća u profesijama kojima se bave. To moraju biti ljudi od ugleda i poštovanja. Svakako da oni moraju biti prepoznatljivi zato što iza njih i njihovih dela stoji njihova ličnosti, njihova odgovornost i o njihovom činjenju, odnosno nečinjenju, svedočićemo mi jer smo mi oni koji treba da kontrolišemo sve ono što Savet REM i njihovi članovi rade.
Takođe, da bi REM funkcionisao pravoverno, istinito i pošteno, potrebna je transparentnost u postupku izbora članova. Mi danas upravo treba da izglasamo članove, a sam postupak koji je prethodio ovom izboru jeste transparentan, ali suštinski nije toliko dobar i nije toliko efikasan.
Što se tiče nekih argumenata koji govore u prilog tome da REM nije dobro radio svoj posao, jesu i broj opomena, broj mera upozorenja i privremene mere zabrane emitovanja sadržaja. Od svog osnivanja, broj opomena iznosi samo 22, privremene mere zabrane programa bila je samo jedna. Što se tiče mera upozorenja bilo je samo 14. To možda nekome ko sa strane prati REM ne izgleda mnogo, nekom možda izgleda malo. Medijskim stručnjacima svakako izgleda jako malo.
Međutim, ono što je tu problem jeste, što su se sve te opomene, sve te kazne, sve te mere upozorenja odnosile isključivo na formu, a jako malo na sadržaj. REM upravo i treba da kontroliše kvalitet programa, a to je ono što do sada nije radio. Tako da jedna od preporuka za dalje funkcionisanje REM jeste da on mora da kontroliše i te kako kvalitet programa, da kontroliše suštinu. Forma svakako jeste bitna, ali ono što je najbitnije jeste suština koja se mora kontrolisati.
Takođe, REM već skoro godinu dana funkcioniše na samoj ivici cenzusa. Da ponovimo, broj članova Saveta REM iznosi devet. On od januara meseca funkcioniše sa samo šest članova. Po Statutu i po Zakonu o elektronskim medijima, REM mora da donosi odluke dvotrećinskom većinom. U ovom slučaju znači da bi se svi trenutni članovi, odnosno njih šestoro, morali složiti sa svim odlukama o kojima se uopšte i govori.
Ono što može svedočiti o tome da REM jeste kontrolisano telo i to su činjenice, jeste izbor članova upravnih odbora. Reč je o upravnim odborima RTS kao i upravnim odborima RTV. Ilustrovaćemo to jednim podatkom. Za članove Upravnog odbora RTS prijavilo se 52 člana, za članove Upravnog odbora RTV prijavilo se 22. Upravni odbor RTS ima devet članova, Upravni odbor RTV šestoro. Interesantno je to da u tom trenutku kada se glasalo za članove upravnog odbora bilo je osam članova Saveta REM, od tih osmoro šestoro je glasalo gotovo istovetno. Dakle, ponovićemo, koja je šansa da od 52, odnosno 22 imena zaokruže isti članovi istih devetoro, odnosno šestoro članova?
Ja sam zamolila matematičare, ljude koji se bave statistikama da mi izračunaju koji je to procenat, koja je verovatnoća u pitanju. Rezultat koji sam dobila je zapanjujući, to je broj od 12 cifara i više, koji čak ne umem ni da izgovorim koji je. Ali, u svakom slučaju veća je šansa da dobijete na lotou, ili da asteroid udari u park preko puta, nego da isti ljudi zaokruže ista imena. Dakle, verovatnoća ne postoji. To govori samo o tome da svi članovi REM koji su glasali su dobili zadatke spolja. REM je politički instrumentalizovano telo. Nemoguće je da svi glasaju isto, osim ako nisu dobili nalog da tako urade.
Tako da, sam taj lanac odlučivanja je duboko pod političkim uticajem. To tako ne može, i ta odluka, to je samo jedna od odluka koje diskredituju funkcionisanje i rad REM. To je jedna od odluka i način ponašanja, način funkcionisanja koja pokazuje da je REM daleko od samostalnog i nezavisnog regulatornog tela. Naprotiv, to čini REM zavisnim i kontrolisanim telom. Kao što sam na početku rekla, REM mora da kontroliše i vrši nadzor, ne da se nad njim vrši nadzor i da ono biva kontrolisano.
Ponovićemo takođe i situacije kada REM nije reagovao, a svakako je morao. Reč je o smeni urednika sa RTV. Dakle, kao što smo već rekli, u nadležnosti REM jeste postavljanje članova Upravnog odbora RTV. REM je ostao potpuno nem kada su smenjeni urednici, kada su smenjeni novinari koji su gajili kritičko novinarstvo. Radio televizija Vojvodine je bila nešto najbliže, ona jeste javni servis, ali je bila nešto najbliže objektivnom javnom servisu koji je negovao kritičko novinarstvo.
Vi ste mogli tu da čujete debate, vrlo kvalitetne političke emisije, vrlo kvalitetne govore. To danas nažalost nema, imamo jednoumlje, imamo televiziju koja uopšte više nije za primer. Brojni novinari, brojni urednici koje su krasili izuzetni profesionalni, novinarski, medijski kvaliteti su dobili otkaz ili podneli ostavke zato što nisu mogli, nisu želeli da rade u situaciji gde bivaju kontrolisani.
Takođe, još jedno svedočanstvo koje govori da je REM kontrolisano telo, jeste jedna situacija koju možemo svrstati u neke epizode zone sumraka ili možda teleport mašine ukoliko je u međuvremenu otkrivena, nisam to saznala. Imali smo situaciju da je „N1“ televizija bila kažnjena tokom predizborne kampanje. Jedna jedina televizija koja je bila kažnjena bila je televizija „N1“.
Imali smo sledeći slučaj, imali smo situaciju da je u jutarnjem programu RTV „Pink“ bila saopštena odluka o kažnjavanju televizije „N1“ sa navodne sednice REM. Pitaćete se šta je tu sporno? Sporno je to da je sednica bila održana tek četiri sata kasnije. Tako da, kako je moguće da na RTV „Pink“ u jutarnjem programu imamo odluku koja je doneta tek četiri sata kasnije? Ako neko ima odgovor volela bih da mi kaže, pošto do tog odgovora logičkim razmišljanjem nisam mogla nikako da dođem.
Takođe, REM je tokom predizborne kampanje izdao Pravilnik o ponašanju emitera tokom kampanje. Mi rezultate tog izveštaja i sam izveštaj još uvek nismo videli, a od izbora je prošlo kao što svi znate šest meseci, tako da očekujemo od REM izveštaj o zloupotrebi državnih funkcija tokom kampanje. Takođe, očekujemo od njih izveštaj o nadzoru nad radom emitera.
Takođe, treba da vidimo izveštaj o monitoringu medijskog sadržaja tokom medijske kampanje. Tog izveštaja još uvek nema. Mi imamo neke informacije, insajderske informacije da taj izveštaj postoji. Zbog čega se on ne prikaže javnosti, to je pravo svih nas da znamo. Kako nas koji smo u Skupštini, tako i građana i drugih aktera koji su zainteresovani za ovu temu.
REM je morao da vodi računa o ravnomernom predstavljanju političkih kandidata tokom predizborne kampanje, REM se nije oglasio, ostao je nem. Potpuno je ostao nem na brojne zloupotrebe.
Pozvaću se sada na izveštaj Biroa za društvena istraživanja i demokratiju, prema kome je tokom predizborne kampanje od 25. marta do 21. aprila Aleksandar Vučić, premijer Srbije bio na televiziji „Pink“ ukupno 7627 sekundi, a npr. Saša Radulović, lider grupe kojoj pripadam, samo 134. Dakle, mi smo dobili nešto malo više od dva minuta, malo više od dva minuta naspram dva sata koliko je dobio premijer.
Mislim da i sami uviđate koliko je to ogromna razlika i da je tu svakako bilo zloupotrebe političkih i aktuelnih državnih funkcija, što je prema Pravilniku REM bilo nedozvoljeno i nedopustivo. Kao što pretpostavljate da ću reći, REM je i tada ostao potpuno nem.
Takođe, da ne biste mislili da možda razmišljam isuviše pristrasno, pomenućemo i izveštaj OEPS koji je istu stvar potvrdio, koji je rekao da je tokom predizborne kampanje bilo brojnih kršenja, upravo ovog što sam sada napomenula, da su se neslućeno, flagrantno kršila i zloupotrebljavale državne i trenutne političke funkcije prilikom predizborne kampanje. To je dozvoljeno, ne zato što to nama ne odgovara i zato što nam se ne sviđa, to prosto nije u duhu demokratije, a REM upravo treba da se rukovodi demokratskim principima. To više nije ni pitanje opozicije, niti pitanje pozicije, to je pitanje svih nas.
Ako ćemo da imamo kvalitetne medije, kvalitetne medijske sadržaje, ova pravila se moraju poštovati, sviđalo se to nama ili ne. U suprotnom, klizimo u totalitarizam, klizimo u jednoumlje. Klizimo u diktaturu. To nije dobro. Zato što bez slobodnih medija ne postoje slobodna društva. Ako je naš izbor da živimo u slobodnim društvima, moramo to poštovati. Ako naš izbor to nije, onda mislim da nam se, što se tiče medija, ali i celog društva, uopšte ne piše dobro.
Stoga, što se tiče budućih članova REM, mi ne verujemo da oni mogu nešto tu značajno promeniti iz prostog razloga. Svako od njih je mogao, pošto su u pitanju medijski stručnjaci, prepoznatljivi u svojim sredinama i profesijama, svako od njih je mogao da ukaže na neke od ovih nepravilnosti na koje sam ukazala. Svako je mogao da ukaže na kršenje pravilnika, svako je mogao da ukaže na kršenje zakona. Svako je mogao da ukaže na jednoumlje, čak i na vređanje od strane nekih predstavnika vlasti koji vređaju svoje građane. To nigde nije viđeno i REM je na to morao da reaguje, zato što je trebao da spreči nasilje. Trebao je da spreči mržnju. To je njihova dužnost. Oni vrše nadzor i kontrolu, tu moraju da reaguju, a njihove reakcije su izostale. Još jednom REM je ostao potpuno nem.
Mi s pravom sumnjamo da REM ima ikakav legalitet i legitimitet dan danas. Mi sumnjamo da njegovi članovi i njihovi kandidati za članove samog REM-a, mogu nešto da promene, još su i oni između ostalog ćutali. Regulatorni elektronski mediji je ćutao i još ćuti na ogromnu cenzuru koja postoji u ovdašnjim medijima. Možda ćete pitati – ima li dokaza o cenzure? Ja vas pitam ima li dokaza da cenzura nema?
Ukoliko pogledamo izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije u njemu ćete videti dva poglavlja, značajna poglavlja, velika poglavlja koja su posvećena upravo cenzuri i upravo pitanjima autocenzura. Možda ćete reći nema cenzura.
Ali, ja bih samo napomenula nekih emisija koje takođe nema. Na radiju B92. Imali smo „Mentalno razgibavanje“, jednu humorističku emisiju, veselog karaktera. Takođe, već dve godine nemamo „Utisak nedelje“ na Televiziji B92.
Sajt „Peščanika“ je redovno bio rušen kad god je objavio neku vest koja nije išla u prilog aktuelnoj vlasti. Takođe, imali smo problem opet na B92, nacionalna frekvencija je u pitanju sa emisijom „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. U pitanju je satirična emisija, a kao što znamo o Zakonu o elektronskim medijima satirične emisije ne podležu nikakvom krivičnom gonjenju, to je satira, to je humor. To moramo kao predstavnici vlasti, predstavnici opozicije da trpimo, sviđalo se to nama ili ne, da li nas to povređivalo ili ne, to je činjenica. Mi smo nosioci javnih funkcija.
Takođe, pomenuću emisiju opet na Televiziji B92, emisija „Dobra zemlja“, emisija o poljoprivredi, jedna takva emisija je skinuta sa programa nakon što je nešto što se nije svidelo vlasti saopšten u toj emisiji. Takođe na Televiziji Vojvodina, emisija „Radar“, izuzetna emisija više ne postoji.
Na Drugom programu RTS emisija „Vidik“ autorke Jasmine Milošević više ne postoji. Na tu emisiju ću se posebno osvrnuti, zato što uprkos reakcijama stručne i naučne javnosti ona je skinuta sa programa. Ova emisija je bila jedina emisija ovakve vrste u regionu. Bila je izričito kritički nastrojena, emisija koja je gradila dijalog, emisija koja je gradila debatu, emisija koja je služila u razmeni mišljenja i jedna takva emisija poput emisije „Vidik“ više ne postoji.
To ne ide u prilog nikome, niti vama, niti nama. Celo društvo zbog toga pati. Celo društvo zbog toga ima štetu zato što nemate debatu, nemate kritičko mišljenje, što nas opet vodi u jednoumlje, a to svakako ne želimo i ne smemo da dozvolimo.
Ono što poslanička grupa DJB može da zahteva i što traži jeste da aktuelni članovi Saveta REM-a podnesu ostavke iz moralnih razloga zbog svih argumenta koje sam ovde navela, zato što ostajući u tom Savetu, bivajući članovi Saveta REM-a daju legitimitet ovakvim nepočinstvima. Tako da bi bilo izuzetno korisno i za njih, pa i za medije, i za društvo u celini da oni podnesu ostavke ili da javno istupe i kažu o svemu onome što se događa u Savetu REM-a.
Kao što sam već naglasila, pitanje slobode medija jeste pitanje slobode društva, jer ako jedno telo dozvoli da bude nadzirano, da bude kontrolisano, a u zakonu i statutu stoji da mora da ono vrši nadzor, da ono vrši kontrolu, onda je veliko pitanje u kakvom mi društvu živimo i kakvom društvu mi zaista težimo.
Dodala bih možda na kraju – da li je zemlja totalitarizma, diktature, cenzure i autocenzure zaista ona Srbija u koju verujemo? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani podpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS učestvovaće u glasanju i daće svoj glas za izbor novih članova Regulatornog tela za elektronske medije.
Ovo pitanje je svakako značajno da se REM kao regulatorni organ popuni što pre, jer činjenica da su postojale određene manjkavosti u radu ovog regulatornog tela i naravno da u svakom trenutku ubuduće ovo regulatorno telo mora da opravda epitet samostalnosti i nezavisnosti u odnosu na druge subjekte, a naročito prema vlasti.
Inače, Savet REM-a ima devet članova koja bira Narodna skupština iz reda uglednih stručnjaka, iz delatnosti značajnih za rad REM-a, a to su medijski stručnjaci, pravnici, ekonomisti, inženjeri telekomunikacija.
Po zakonu postoji osam ovlašćenih predlagača, a među njima su i udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara i nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, kao i udruženja čiji su ciljevi ostvarenja slobode i izražavanja i zaštite dece i o čijim predlozima mi danas raspravljamo, a koje ćemo u danu za glasanje sigurno glasati i izvršiti selekciju predloženih kandidata.
Popuna upražnjenih mesta u sastavu regulatornog tela je važna jer će omogućiti da rad REM-a bude u buduće u punom kapacitetu, što jedno vreme to i nije bilo i doprinelo je određenim manjkavostima o kojima smo ovde čuli.
Da podsetimo, Regulatorno telo za elektronske medije, skraćeno REM, kao samostalna nezavisna regulatorna organizacija, to telo je osnovano po Zakonu o elektronskim medijima usvojenim u Narodnoj skupštini 2014. godine.
Ovim zakonom REM-u je povereno vršenje javnih ovlašćenja u oblasti elektronskih medija kojima bi se na najbolji način sprovodila javna politika u oblasti pružanja medijskih usluga u Srbiji.
Pre svega REM ima zadatak da svojom aktivnošću doprinosi unapređenju kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, zatim da doprinosim očuvanju i zaštiti razvoja sloboda, mišljenja i izražavanja, a sve u cilju zaštite interesa javnosti i emitera sa jedne strane i zaštite korisnika usluga, a to su građani.
Zbog svega ovoga REM je svakako u velikoj meri u žiži interesa javnosti. U današnje vreme veoma često smo izloženi neprimerenim sadržajima u elektronskim medijima koji se nalaze u programskim šemama nekih elektronskih medija.
Tako da na pojedinim medijima vidimo u sred bela dana veoma neprimerene sadržaje od kojih nas je, mogu reći, sramota naročito u društvu mlađih generacija u kući u krugu porodice i pitanje je ko to može da reguliše i da spreči i svakako da REM ima u značajnoj meri tu ulogu. Pitanje je samo kojim zakonskim instrumentima za sprovođenje javnih ovlašćenja REM može da kao regulator utiče na kvalitet medijskih sadržaja?
Kontrola emitera medijskih sadržaja odnosi se pre svega na ispunjavanje tehničkih uslova, ali i na kontrolu sadržaja koji treba da budu u skladu sa onim što je dozvola koja je njima izdata za njihov rad.
Dakle, REM ima zakonske mogućnosti da izriče mere neodgovornim emiterima, a to su opomena, upozorenje, privremena zabrana emitovanja itd.
Dakle, da li su zakonom predviđene mere dovoljne za ustrojavanje primerenih sadržaja koje imamo pred sobom, a time i sistema vrednosti kojima bi naše društvo trebalo da teži i svakako da to kada postavimo ovakvo jedno pitanje dolazimo do zaključka da mnogo treba uraditi na ovom planu i mnogo treba učiniti, a da i sam REM treba da se primeri svom zadatku u većoj meri nego što je to činio do sada.
Emiteri su najčešće spremni da plate i velike kazne i da nastave da emituju neprimerene programe koji im donose veliki profit. Pre svega, mislim na one programe koji se emituju u dnevnim i večernjim udarnim terminima i mislim na rilajiti programe, koji pre svega emituju neprimerena ponašanja pojedinaca i učesnika u tim programima. Tu često učestvuju i kompromitovane ličnosti koje se nama gledaocima, pre svega mladoj generaciji, nude kao pozitivni primeri. Velika je zaista šteta što u programskim šemama i sadržajima nemamo mnogo drugih sadržaja koji služe za primer i koji bi promovisali prave vrednostima kojima treba da teži jedno društvo.
Ja danas, u ime poslaničke grupe SPS, želim da podržim REM u nastojanju da svim raspoloživim kapacitetima što bolje kontroliše kvalitet medijskih sadržaja i nadam se da će u tom pravcu ovo regulatorno telo dalje raditi. Međutim, mislim da je za kvalitetnije i primerenije medijske sadržaje potrebna ozbiljnija društvena podrška i akcija, neka vrsta organizovane kampanje, da tako kažem, svih subjekata u društvu, kojom ćemo se boriti za sadržaje primerene našoj deci, gde su nam potrebni pozitivni, a ne negativni primeri, gde se promoviše rad kao vrednost, zatim učenje, trud, posvećenost određenim vrednostima, a ne kriminal, nerad i nekultura. Za takvo stanje smo na neki način svi odgovorni, a i mnoge institucije sistema, i to moramo da priznamo. Tako da, ono što Regulatorno telo za elektronske medije ne izvršava u svom punom ovlašćenju i obimu i možda nedovoljno kako treba, i mnogi drugi su krivci za to. Zato svi moramo da idemo drugim pravcem, drugim razmišljanjem i drugim postupanjem, kako bi dostigli jedan viši cilj, odnosno veće domete u regulisanju ove sfere. Naravno, Regulatorno telo elektronskim medija kao regulator treba i mora da dobije još preciznija zakonska ovlašćenja.
Dakle, ono što se vode spočitava i govori u smislu da ima određenih zloupotreba, možda ih i ima i svakako da ne može niko danas tvrditi da smo mi dostigli danas u našem društvu i u našoj državi visoke domete funkcionisanja mnogih subjekata i aktera u društvenom, političkom i u privrednom životu, a takođe i u onome što je rad nezavisnih organa. Mi moramo da postavimo pred sobom visoke ciljeve u tom pravcu kako bi to bolje funkcionisalo ubuduće. Zato verujem i želim da istaknem nadu u ime poslaničke grupe SPS, da je ovo prvi korak u tome da će ovo Regulatorno telo za elektronske medije ubuduće raditi u punom kapacitetu, a zatim da ćemo i mi kao Narodna skupština, nadam se ubrzo, ako se ukaže potrebe, a čini se da jeste potreba, da poboljšamo zakonsku regulativu rada ovog tela.
U svakom slučaju, važno je da posle ove rasprave izaberemo nove članove REM-a i damo punu podršku ovom nezavisnom regulatornom telu za bavljenje svojih javnih ovlašćenja. Socijalistička partija Srbije, zapravo poslanička grupa, njeni poslanici, glasaće za izbor novih članova REM-a. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.