Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, dosta smo toga čuli kada govorimo o kandidatima, ali da ponovimo, znači, odbor je doneo odluku da Milan Petković, Biljana Ratković Njegovan, Goran Peković, Velimir Milošević su u stvari lista kandidata za člana Saveta REM-a, koja se predlaže iz organizacija koje zajedno čine ovlašćenu listu predlagača. Biramo dva člana. Ali, ono što treba reći, sigurno da je na osnovu izlaganja i koleginica koje su članovi Odbora za kulturu i informisanje, procedura obavljena perfektno, da ono što je sigurno moglo da se čuje na tom odboru o razgovoru kandidata je jedna konstruktivna debata i razgovor o tome koji je kandidat bolji i na osnovu čega ćemo mi tek doneti odluku. Naša poslanička grupa će pre dana za glasanje imati sastanak poslaničke grupe i tada, praktično odučiti za koje kandidate ćemo glasati.
Ono što je važno reći da REM kao regulatorno telo prema svojim nadležnostima treba da obezbedi da svaki medij obezbedi slobodno, objektivno, istinito i blagovremeno informisanje, ali da ljudi koji, praktično će raditi ovaj posao treba u svakom trenutku prevazilaze i svoje lične animozitete unutar same institucije, ali i lične stavove, koje jednostavno svako od njih ima, i jednostavno rešava probleme koji su se sigurno tokom ovih godina nataložili.
Problemi koje treba ljudi koje ćemo izabrati da rešavaju koji su praktično bili nekada, a nekada su se problemi odnosili na ono da nisu radili svoj posao, jer nisu smeli da rade svoj posao, jer je politički uticaj do 2012. godine toliki da njihovo mišljenje nikada ni u jednom trenutku nije smelo biti donešeno, a da nije bilo odobreno od najviših instanci tadašnje vlasti do 2012. godine.
Današnji problemi se odnose na rešavanje nametnutih problema. Nametnutih problema u javnosti koji se vode pod nazivom, cenzura, autocenzura, diktatura. Da otvorimo priču i o cenzuri, i o tome da EU je dala pozitivno mišljenje na čitav set medijskih zakona koje je usvojila ova Narodna skupština. Da je u izveštaju o napretku Srbije od strane Evropske komisije i za prošlu i za pretprošlu godinu pohvaljen, praktično, napredak, čuli smo i od moje koleginice, da postoje organizacije koje su radile izveštaj, i da je Srbija napredovala za osam mesta u ovoj oblasti.
Kada pričamo o cenzuri, prosto, u državi u kojoj su i predsednik države i premijer države predstavljeni od strane mnogih medijskih kuća, ali i štampanih medija, na najgori mogući način, sa iznešenim gadostima koje se odnose po ličnoj osnovi, na članove porodice, da to jednostavno nije karakteristika država u kojima postoji cenzura. I navedite mi jednu državu u kojoj ovakav vid cenzure postoji.
Sa druge strane, kada govorimo o istraživačkom novinarstvu, očito je potreba stranaka bivšeg režima bila da pozovu u pomoć određene nevladine organizacije koje su napravljene isključivo zbog toga da bi se bavili plasiranjem neistina i laži. Kada uzmete dve godine i pogledate kolike su te laži bile potpuno je razumljivo bilo što je SNS organizovala izložbu necenzurisane laži, gde ja za dve godine pregledala sve naslove koji su bili i konstatovali da ih ima 6732 od kojih je izložila svega 2523 naslova, direktno od svih onih medija koji su imali mogućnost i dali svoja određena viđenja, ne samo premijera kao čoveka koji vodi Vladu Republike Srbije i državu Srbiju već i na ličnoj osnovi gde su navedeni privatni podaci, gde su navedeni ljudi iz njegovog najbližeg okruženja koje nije zabeleženo ni u vreme gospodina Tadića, ni u vreme gospodina Koštunice, pa čak ni u vreme gospodina Slobodana Miloševića.
To je činjenica i fakat koji ne možete promeniti. Da određene nevladine organizacije koje se bave istraživačkim novinarstvom tipa BIRN, tiša BIROT su finansirane po određenim projektima od strane EU, po projektima medijskog praćenja po određenim temama, sada imamo i žutu patku koja se bavi medijskim praćenjem određenog rada gradskih struktura. Vidite da postoje orkestrirane laži koje se plasiraju na medijskoj sceni Srbije.
To je ono od čega ne možemo niko da pobegne u Srbiji i to je ono što su dokazi ka tome da su oni koji su vladali do 2012. godine izgubili izvore finansiranja u kojima, pogotovo onih medijskih kuća koje su do tada po principu plati pa ću da te reklamiram, vodili svoje političke kampanje, vodili svoje lične kampanje kao uspešni privrednici, imali određene ne samo medijske kuće, nego čitave grupe koje su bile posrednici za instaliranje određenih programa, kao što su rijaliti programi i praktično su začetnici takvog jednog kreiranja javnom mnjenja u Srbiji.
Danas su najveći kritičari svega toga, danas su najveći kritičari i izložbe koju je SNS počela da prikazuje Srbiji kao dokaz o tome kako izgleda medijska slika u Srbiji i čime se sve bave političke strane. Ono što još treba reći, kada govorimo o autocenzuri treba reći da se Srbija danas suočava da medijske kuće trče za novce, trče za izvorom finansiranja. Zbog toga su u tom svom putu krenule ka popularizaciji tema koje u društvu izazivaju senzaciju. U toj popularizaciji došli su do toga da određene emisije tipa rijaliti, koji svi ovde osuđujemo i cela javnost osuđuje, su popularnije nego političke emisije. Na to ne možemo da utičemo.
Možemo da utičemo da se one emituju, jer je to tržište, da se oni emituju u vreme kada jednostavno je gledanost jako mala, ali ne možemo da utičemo da tržište radi svoje.
Ono na čemu treba da utičemo da kvalitet uopšte medijskog programa, a i da u tome pomogne REM, mora da bude bolji, mora da postoje određeni kriterijumi po kojima će uopšte takvi programi biti emitovani i da jednostavno i kao poslanici dignemo glas da svi oni koji žele takvo tržište treba jednostavno da daju svoje viđenje uopšte cele medijske slike u Srbiji da ona treba da bude bolja i da naša deca treba da uče mnogo bolje stvari nego da budu jednostavno opsednuti ovakvim rijaliti programima.
U tome mora da učestvuje i politička elita, ali i obrazovna, ali i roditelji koji jednostavno treba da kontrolišu svoju decu.
Ono što bih još rekla, kada govorimo o autocenzuri, to je da određene emisije koje su ovde navedene da su skidane zbog političkog uticaja, ta činjenica jednostavno ne stoje. Evo zašto. Zato što onoga trenutka kada ste pustili tržište i kada neko želi da ide ka što većoj gledanosti, kao određena medijska kuća, onda ona prati te „piplmetre“. Ako se ustanovi da određene emisije nemaju određenu gledanost, svaki vlasnik određene televizijske kuće i elektronskog medija jednostavno tu emisiju će skinuti sa svog programa upravo zato što želi sve veći priliv u budžetu da bi imao što veće investicije u svojoj medijskoj kući. Tako da je potpuno opravdano zbog čega određene emisije nisu toliko gledane.
Na kraju krajeva, reći ću vam sa određenim izborima, političkim kampanjama, vreme kada je došlo do toga da pričamo čak i o emisiji „Utisak nedelje“ u kontaktu sa narodom sve više smo čuli da jednostavno ljudi nisu mogli više ni da gledaju tu emisiju. Uvek su gasili i ta gledanost je povremeno opadala sve više i više i potpuno je logično bilo da je ta emisija jednostavno ugašena i ne samo ona.
Ako pričamo i o „Trenutku istine“, kao što znate, ta emisija je u početku bila vrlo gledana do trenutka dok nije prešla praktično granicu dobrog ponašanja i kulture i u tom trenutku ljudi su takođe okretali kanal i čim je ta emisija počela da pada po svojoj popularnosti vlasnik je jednostavno promenio i ugasio ovakvu emisiju.
Prema tome, kada pričamo uopšte o cenzuri u politici i kada pričamo o autocenzuri koja se odnosi u rijaliti programima u jednoj komercijalnoj osnovi pokušaj bivšeg režima je da izjednači te dve stvari. To nikada neće biti i nikada se neće pojednostaviti. U tome je razlika između nas i vas. Mi jednostavno politiku ne doživljavamo kao komercijalnu stvar i ne doživljavamo kao nešto što je za prodaju.
Političke ideje treba da imaju zaista svoj medijski prostor, treba da budu na određenom nivuo komunikacije i treba da govorimo zaista realno sa činjenicama.
Kada pričamo o cenzuri i kada pominjemo RTS treba reći da ako govorimo o cenzuri evo samo primer jučerašnjeg Dnevnika RTS od pola osam. Skupština Srbije je prikazana od svih političkih stranaka, samo ne od strane poslanika SNS.
Priča o tome da su problemi za verifikaciju mandata u Savetu Evrope bili i da je to jednostavno problem cele Srbije nije nijednom rečju pomenuta u tom Dnevniku. Treba reći da ako engleski poslanici socijalističke grupe, što je objasnila gospođa Maja Gojković, dolaze na određene odbore i traže stopiranje verifikacije mandata Srbije, onda je to problem Srbije. Znači, nije problem DS, nije problem ni SNS, nego je problem neodgovorne politike onih koji šalju svoje predstavnike u Savet Evrope nezadovoljni time što su vladali tamo 15 godina pa bi hteli i dalje da budu na silu poslanici, ali građani Srbije im nisu dali to poverenje kada jedna poslanička stranka treća po redu po broju svojih poslanika nema prava da ima onda svog predstavnika u određenoj delegaciji.
Prema tome, tako nešto nikada niste mogli da čujete na RTS, probleme koje imamo kao država zbog neodgovorne politike bivšeg režima nikada nećete čuti na RTS, pa vas onda pitam – o kojoj cenzuri pričamo? Da li govorimo o cenzuri politike koju vodi Vlada Republike Srbije i ova skupštinska većina ili pričamo o tome da su neki sebi dali za pravo uz pomoć određenih centara moći da jednostavno kreiraju javno mnenje tzv. spinovanjem i jednostavno pobunom javnosti i lažima koje plasiraju građanima Srbije.
Građani Srbije su prepoznali šta je istina i svaki put na izborima daju svoj glas istini i tako je bilo i tako će biti i zbog toga SNS nema problem sa tim da izađe na izbore i kaže građanima Srbije za koju političku platformu treba da se opredele. Zbog toga ćemo u danu za glasanje sigurno podržati kandidate za REM koji će obezbediti u medijskom prostoru podjednaku zastupljenost i da istina uvek bude na političkoj sceni Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18.00 sati zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović, a neka se pripremi narodni poslanik Marko Parezanović.

Zahvaljujem se.
Podsetila bih samo ukratko koje su to nadležnosti REM-a. Oni treba da vrše kontrolu i nadzor nad radom emitera. Takođe, moramo da govorimo i o kvalitetima i kvalifikacijama koje kandidati moraju da imaju. Jedan od uslova koji se navodi u statutu, kao i u Zakonu o elektronskim medijima kaže da kandidati treba da imaju stručnost, ugled, prepoznatljivost, kao i da imaju vrhunska dostignuća u oblastima kojima se bave.
Postavljam jedno pitanje, ako su već emisije „Radar“ sa RTV i emisija „Vidik“ sa Drugog programa RTS ukinute, ako su se ti autori obraćali upravnim odborima, a upravne odbore kao što znamo postavlja uprava REM, upravni odbori su ćutali, da li REM tu ima odgovornost? Svakako da ima. Da li kandidati imaju odgovornost? Apsolutno da imaju, čak i u trenutku kada nisu članovi REM-a upravo zbog toga što su oni vrhunski profesionalci, vrhunski stručnjaci u oblastima kojima se bave.
Vi ako pretendujete na neku funkciju morate svakako da imate odgovornost. Već su kolege pominjale koliko je odgovornost bitna. Dakle, vi kao kandidat morate stati u odbrani profesije, morate stati u odbranu svojih kolega.
Emisije koje sam pobrojala nisu bile emisije u kojima su se pojavljivale starlete, nisu bile rijaliti emisije. Dakle, nisu imale nikakvog razloga da budu ukinute sa programa.
Već sam podsetila juče, a ponoviću i danas da je emisija „Radar“ bila jedina emisija ovakve vrste u regionu, bila je izuzetno kritički nastrojena i apsolutno je jasno zbog čega je bila skinuta.
Dakle, vi kao kandidat morate da se osvrnete na svako kršenje i zakona, ali i moralnih i etičkih postulata. Vi ste kandidat, ako vi tokom perioda kandidovanja ostanete nemi kao što je REM apsolutno nem, onda se vi automatski diskvalifikujete da budete član ovog značajnog regulatornog tela.
Tako da u skladu sa tim će poslanička grupa Dosta je bilo i doneti svoju odluku u vezi sa glasanjem. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović, a neka se pripremi narodni poslanik Saša Radulović.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane kolege, ja neću danas govoriti previše o samim biografijama kandidata, ali ću da izrazim nadu da će u narednom periodu Regulatorno telo za elektronske medije, kada počne da funkcionišu u punom sastavu, na značajno bolji način vršiti svoju funkciju, pre svega u nekoj vrsti kontrole medija i unapređenja kvaliteta medija.
Mogu da se složim da u prethodnom periodu REM nije u dovoljnoj meri uticao na to da se kritički odnosi prema nekim situacijama kada smo na različitim medijima imali scene koje nisu bile adekvatne i koje su mogle negativno da utiču na pre svega maloletna lica, dakle, situacije gde smo imali neke neprimerene sadržaje. Mi smo se složili iz poslaničke grupe SNS i čuli smo dosta komentara koji su išli i u kritičkom tonu prema REM-u, da je u mnogo većoj meri REM morao da ima tu vrstu kontrole medija i da neke takve situacije spreči.
E sad, koliko REM može da utiče na podizanje kvaliteta medija i uticanje na to kakav će program neki mediji da emituju? Komercijalni mediji funkcionišu na nekom tržišnom principu. Njima je cilj da prodaju onaj proizvod koji gledaoci žele da kupe, pod znacima navoda da kupe. To funkcioniše bukvalno kao svako drugo tržište. Mislim da u tom smislu REM ne može da utiče na ono šta će određeni mediji da prikažu javnosti. Na javnosti je da proceni, odnosno gledaocima, da li to žele da gledaju. Da se u manjoj meri gledaju ti rijaliti programi, oni bi se u manjoj meri i emitovali. Prosto, mediji bi emitovali neke druge programe.
Naravno, postavlja se i pitanje ko je uopšte uveo te rijaliti programe? Prvi „Veliki brat“ je emitovan 2006. godine. Sada imamo situaciju da su oni koji su uveli te rijaliti programe tobož mnogo zabrinuti za mentalno zdravlje nacije. Mene baš zanima koliko je poslanika u to neko vreme, 2008, 2009. 2010. godine, za ovom govornicom izražavalo tu zabrinutost, kada ste bili na vlasti. Mogli smo čuti danas da su mnogi poslanici SNS-a veoma negativno govorili o tim pojavama i kritički se odnosili prema REM-u.
Takođe, bilo je dosta komentara na uticaj REM-a na objektivnost medija u izbornom procesu. Ja smatram da nikad nismo imali situaciju kao sada, da imamo nikad slabiju opoziciju koja je, po meni, nikad više prisutna u medijima u odnosu na svoju snagu. Sve vreme imamo iščuđavanje kako to stranka koja ima 50% podrške među građanima Srbije ima veću prisutnost u medijima od nekih stranaka koje su jedva prešli cenzus. Ja ne vidim šta je tu čudno. Bila je SNS u opoziciji pre pet-šest godina, i to je bila veoma ozbiljna opozicija. Bila je u stanju da skupi milion potpisa za izbore, da izvede preko 80.000 ljudi na ulice, da pobedi na lokalnim izborima u nekim veoma ozbiljnim opštinama, kao što su npr. Voždovac i Zemun. Nigde nas nije bilo u medijima. Možda na „Fokus radiju“ ili u listu „Pravda“, nigde više. I danas da imaju deo one snage koju SNS ima, siguran sam da medijski ne bi postojali.
Dosta se kaže da je premijer previše prisutan u medijima. Ja postavljam pitanje – šta je tu čudno? Šta je čudno da premijer jedne zemlje koji donosi najvažnije odluke za ovu zemlju, koji se sastaje sa najmoćnijim liderima na svetu, bude prisutan u medijima? Sasvim je logično da je to medijima zanimljivije nego da li se neko u opoziciji pet ili šest puta posvađao u jednoj sednici, ili da su se podelili na pet ili šest frakcija, ili da li je neki lider opozicije zavrnuo jednu stranu zemlju za milion evra poreza.
Takođe kažete – postoji cenzura, niko ništa ne sme da kaže o premijeru. Ja sada postavljam pitanje – koliko još tekstova treba da imamo u kojima se najbrutalnije vređa premijer, njegova porodica, njegov brat, njegov sin? Koliko moramo da imamo najbrutalnijih laži, a dokazano je da je svaka afera koju su fabrikovali bila neistina? Mislim da nikad više nego danas imamo različitih pojedinaca koji na društvenim mrežama otvoreno pozivaju na ubistvo premijera. Onda, kada sve to prikažemo na jednoj izložbi, kada prikažemo nekoliko hiljada takvih tekstova, takvih laži, takvih pretnji, onda je to opet problem.
Dakle, još jednom želim da kažem da se nadam da će u narednom periodu, kada ovo telo bude radilo u punom sastavu, u značajno većoj meri delovati u okviru svojih nadležnosti, pre svega u smislu podizanja kvaliteta i kontrole medija, a opoziciji želim da kao i do sada bude što više prisutna u medijima, jer što ste vi više u medijima, to će građani teže da zaborave i uvek će da se podsećaju kakvu ste štetu naneli Srbiji i kakav ste pustoš ostavili iza sebe. Hvala.

Zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika!)
Po kom osnovu?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Pominjanje stranke.)
Gospodine Milojičiću, po kom osnovu tražite reč?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Opozicija, Demokratska stranka…)
I vi ste predstavnik koje poslaničke grupe?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Demokratske stranke.)
Ne, vi ste narodni poslanik u poslaničkoj grupi Demokratske stranke. Mogu da dam pravo na repliku ili ovlašćenom predstavniku DS ili šefu poslaničkog kluba ili njegovom zameniku. Vi to jako dobro znate.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Poslovnik!)
Ne možete po Poslovniku.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Kako ne mogu po Poslovniku?)
Ako zloupotrebite pravo po Poslovniku, budite sigurni da ću da primenjujem odredbe Poslovnika koje se odnose na zloupotrebu Poslovnika.
Jeste li sigurni da želite?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Jesam.)
U redu. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Zaista bih želeo da znam na osnovu čega vi prejudicirate o čemu ću ja govoriti. Želeo sam da reklamiram član 106. Poslovnika, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Nisam upoznat sa činjenicom da se ovde vodi pretres o opoziciji, o podelama unutar bilo koje opozicione partije, a kamoli o blaćenju opozicionih partija, o čemu je govorio prethodni poslanik.
Zbog toga sam želeo da se javim za reč i hvala vam što ste mi dozvolili da se javim, da reklamiram član 106. Samo vas ubuduće molim, kao što je to uradio gospodin Đurišić, moj kolega iz SDS-a, da date poslanicima reč, bez obzira da li su vlasti ili su opozicija, i da imate isti tretman prema svim opozicionim poslanicima, kao i prema poslanicima koji su iz vladajuće garniture. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Milojičiću.
Vi ste reklamirali sad član 106, a inače, koliko sam razumeo, vaš razlog za prijavljivanje povrede Poslovnika je i vezan za član 104. koji određuje pravo na repliku. Pa, kaže lepo…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ne.)
Jeste li spominjali Marka Đurišića? Pa, upravo tada vaša koleginica Aleksandra Jerkov nije mogla da dobije reč, ali sam dao vašem šefu poslaničke grupe, gospodinu Ćiriću reč. Pozivali ste se na to.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Pričamo o ovoj sada situaciji.)
Narodni poslanik je bio u temi dnevnog reda i, osim i kandidatima, govorio je i o tome kako je u prošlosti radio taj nezavisni organ i imao svoje primedbe na uticaj sadašnje opozicije na njegov rad. U čemu je sad tu prekršen Poslovnik?
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Još minut i 30 sekundi.
Izvolite.

Hvala.
Niste mi dali ni repliku, ni povredu Poslovnika.
Nego, razgovaramo o REM-u, razgovaramo o stanju u medijima, i interesantno je da smo se složili očigledno i sa strane poziciji i sa strane opozicije, iz drugačijih razloga, da je stanje u elektronskim medijima katastrofalno. Očigledno poslanici vladajuće pozicije misle da je katastrofalno zato što oni nemaju dovoljno prostora na televiziji. Objašnjavaju da ni premijer nema dovoljno prostora, a čuli smo čak i neverovatna objašnjenja koja kažu – kad bi neko gledao televiziju u Srbiji, mislio bi da premijer nije Vučić, nego je neko drugi. To je njihova primedba.
Naša je malo drugačija. Mi mislimo da je potpun medijski mrak, da opozicija nema priliku da iznese svoja mišljenja i za to je kriv zaista REM. Zadatak REM-a je da vodi računa o tome da recimo u izbornoj kampanji bude ravnomerna zastupljenost. Izveštaj OEBS-a o tome jasno govori. Rezultat izbora je direktna posledica takvog stanja u medijima. Nažalost, to se tako nastavlja. Ja od izbora do danas nisam bio nijednom na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.
Što se tiče članova REM-a, mislimo da će nastaviti ono što rade sadašnji članovi REM-a. To njihova biografija i sve čime su se bavili do sada potvrđuje, a to je da će slepo slušati izvršnu vlast i način na koji vlast kontroliše medije u stvari preko budžeta, odnosno finansijski. Ako 30 do 40 posto prihoda nekog medija zavisi od države, ako govorite nešto protiv države, oni vam zavrnu taj novac. Hvala.