Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik …
(Sonja Vlahović, s mesta: Nisam završila.)
Zatražite ponovo reč.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani građani Srbije, poslanici stranke koja je prvi put u parlamentu diskutovali su ne samo protiv autentičnog tumačenja člana ovog zakona, već su diskutovali i protiv sklapanja ovog ugovora. Oni nisu za prodaju „Železare Smederevo“. Oni su za otpuštanje pet hiljada radnika. Oni bi da unište jedan grad, a da 20.000 ljudi ostane gladno. Ali su zaboravili da građani koji su im ukazali poverenje mogu tako isto i da im ne pruže ponovo, jer poverenje je kažu kao staklo, jednom kada pukne, više se ne spaja.
Čula sam i rečenicu jednog kolege danas, kada je rekao, citirajući isto Aleksandra Vučića, kada je rekao narodu – sada ste u sigurnim rukama. Da, naravno da su u sigurnim rukama građani Srbije, kada su u rukama Vlade koja je imala hrabrosti da završi proces privatizacije tokom prethodnih 15 godina. Vladi u prethodnom mandatu je pripao taj zadatak.
Ove godine je potpisan ugovor o prodaji „Železare Smederevo“ sa kineskom kompanijom „Hestil“ za 46 miliona evra. „Hestil“ ima plan investicije kroz modernizaciju, poboljšanje, efikasnost i proširenje proizvodnog programa, unapređenje ekološkog okruženja i omogućavanje profesionalnog usavršavanja i obuke, kao i dodatno usavršavanja u druge zemlje.
Naravno da ću u danu za glasanje podržati ovo autentično tumačenje zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas predlog člana 6. stav 1. Zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima „Železare Smederevo“, odnosno autentično tumačenje. Za SNS nema dileme da će ovaj autentičan predlog podržati upravo iz razloga što je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, odnosno prava službenosti na vodovima itekako značajno sa aspekta privlačenja stranih investicija.
Naime, „Železara Smederevo“, strateški partner „Železare Smederevo“ je Kina, koja je jedna od najvećih ekonomija na svetu, a strateški partner je njena kompanija koja zapošljava preko 120.000 radnika u mnogim zemljama sveta i koja itekako ima interesa ne samo da unapredi proizvodnju, već i da dovede nove investicije.
Ovo autentično tumačenje vrlo je značajno sa tri aspekta. Prvi aspekt je pravna sigurnost i to pravna sigurnost svih učesnika u ovom sporazumu, a to je i „Železara“ i Vlada Republike Srbije i kineska kompanija, ali i držaoci zemljišta. Vrlo je važna i sa ekonomskog aspekta, jer „Železara Smederevo“ itekako svojom proizvodnjom čelika doprinosi rastu BDP. Značajna je i sa socijalnog aspekta, jer u „Železari Smederevo“ ugovor o radu ima 5050 zaposlenih radnika, a taj broj se uglavnom množi sa tri ili četiri, tako da možemo da kažemo da sigurno 20.000 ljudi ima koristi od investitora koji je došao u „Železaru Smederevo“.
Moram da istaknem da su tokom razgovora ovde istaknute mnoge neistine. Jedna od istina je ta da je Vlada Aleksandra Vučića prva Vlada koja je na sebe preuzela, imala dovoljno hrabrosti da preuzme reformske programe i da preduzme reformu kada je u pitanju ekonomski sektor.
Toj reformi, a koja se tiče i finansijske stabilizacije i smanjenja javnog duga, priznanje daju građani Srbije, ali ne samo građani Srbije, jer na impresivnim rezultatima Vlade priznanje daju i drugi. Izgleda da smo priznanje napretka i razvoja ove zemlje ovde u Narodnoj skupštini ne daju neki narodni poslanici, koji jedva da su prešli cenzus. Za 27 meseci rada ove Vlade otvoreno je 124 hiljade radnih mesta, otvoreno je 38 fabrika i pogona.
Često se ovde insistira i sa penzionerima da zahvaljujući SNS i ovoj Vladi su penzionerima smanjene penzije. Ja moram da kažem da je to čisto populistička i jedna priča. Naravno, SNS veliku zahvalnost duguje penzionerima, jer njihove penzije jesu smanjene, ali radi se o tome što oko 60% penzionera, a njih je 815 hiljada od ukupno 1.390.000 penzije ni za jedan jedini dinar nisu smanjene.
Takođe se govorilo da ova vlada ne vodi računa o radnicima koji su ostali bez posla. Ja moram da kažem da je budžetom Republike Srbije isplaćeno 12,3 milijardi dinara za otpremnine radnicima. Oko 20 hiljade radnika dobilo je otpremnine.
Na kraju, moram da kažem da je do 2012. godine uništeno 98% industrijske proizvodnje i milion radnika ostalo je bez posla. Prema tome svoj glas svakako daću autentičnom tumačenju člana 6. stav 1. predloga zakona, jer on svakako znači put u dalje ekonomske reforme i put u bolji život svakog građanina Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragomir Karić. Izvolite.

Poštovani gospodine Arsiću, drage kolege, prijatelji, koleginice i verovatno malobrojni gledaoci ispred malih ekrana, iskreno nisam očekivao ovako burno veče, sa ovoliko burnih i duboko emocionalnih izjava i reči i verujem da se svako od nas, ko god je rekao nešto grubo, već u sebi pokajao.
Treba imati u vidu jednu stvar, prvo, grupa srpskih industrijalaca koja je 1913. godine, februara meseca, odlučila da napravi prvo akcionarsko rudarsko topioničarsko društvo, industrijsko društvo, je bila dalekovidna grupa ljudi. Oni su videli, u to vreme, ono što tek mi danas možemo da pogledamo. Produžilo se to dalje posle 45 godine, krenulo se opet u razmatranje i tamo negde krajem 60-ih godina, početkom 70-ih osnovan je ponovo „Sartid“ i nije tu bilo nikakve greške. Danas je „Železara Smederevo“ jedna strateška fabrika i ovde ne treba nikada da bude dileme da li mi danas trošimo pare, novce za razvoj i opstanak te „Železare“. To ne sme da se postavi nikada kao pitanje.
Kažete – pet i po hiljada ljudi tamo radi. Ne zaboravite da su u toj „Železari“, bio sam sigurno mnogo puta, 70% ljudi izbeglice sa KiM, vremenom naseljeni. To je prosek po jednoj porodici šestoro, sedmoro ljudi. Tamo ne žive ljudi odvojeno, roditelji, odvojeno deca, dede, babe. To je najmanje negde 40-ak hiljada. Gde je ogroman broj kooperanata? Verujte da preko 100 hiljada porodica danas u Srbiji zavisi upravo od rada „Železare“, pa makar bio samo to jedan dimnjak.
Želim da kažem da imam iskustvo i da smo jedna od prvih, tj. prva privatna kompanija koja je 78 godine prošlog veka potpisala Ugovor o saradnji sa „Sartidom“. Znači, oni su otvorili put malom i srednjem biznisu u ono velikoj Jugoslaviji, u onom vremenu radili su kooperanti iz svih bivših republika SFRJ.
Šta nam donosi „Sartid“ danas? Prvo, strateški izuzetno važan, ma ne za malu Srbiju, nije kineska državna kompanija „Hestil“ došla u Srbiju samo zbog male Srbije. Naprotiv, pokriće čitav region gde god se proizvode automobili i bilo koja metaloprerađivačka delatnost neophodna. Tu je u stvari neophodna šansa naše smederevske „Železare“, tj. kineskog partnera.
Treće, raduje me izuzetno da je to jedna izuzetno ozbiljna kompanija. To je državna kineska kompanija. Svi danas znamo šta je Kina. Kamo sreće da je nekada taj Sovjetski savez, taj Gorbačov kada je bio, prva poseta mu je bila u Kini, kamo sreće da je nešto naučio od njih, od Deng Sjaopinga, kako da svoju državu reorganizuje, a da je ne razvali i raspadom Sovjetskog saveza raspala se Jugoslavija, raspale su se mnoge države, imali smo krvoproliće i dan danas, uvek na našim granicama, postoji neka latentna opasnost da će se nešto desiti.
Želim da iskreno istaknem ulogu vizionara, jednog hrabrog čoveka Aleksandra Vučića, bez obzira kakve su reči večeras ove prozvučale. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali molim vas, ne zaboravite, ući i u roku od četiri godine, da računamo i ono vreme kada je bio potpredsednik Vlade i vojni ministar, da to uzmemo, ući u borbu sa vetrenjačama, zavrnuti rukave i staviti ruke u osinje gnezdo, u najteže, kao što je recimo „Železara“. Najlakše bi bilo da smo prihvatili ono vreme kada su vrlo mladi ljudi, kako oni danas kažu, izneli revoluciju na svojim leđima, osvojili vlast 2000. godine i, nažalost, izuzetno neiskusni, bez i dana rada u privredi, to važi za svakog ondašnjeg ministra, preuzeli Narodnu banku, banke, da ne kažem da su ušli sa kalašnjikovima i Bog zna kakvim nedozvoljenim metodima, a u stvari došli su kao tzv. demokratstva vlast.
Ja sam duboko pogođen time. Ja tu nisam bio. Ja sam to gledao na televiziji kako gori naša Skupština. To sam samo svojim očima mogao da vidim, svojim očima u Rusiji, kako je gorela ruska Duma. Tu smo mi nešto slični. Spremni smo da zapalimo ono svoje. Britanski parlament nije goreo ni jednom u četiri stotine godina svog postojanja.
Znači, želim da pozovem na jednu toleranciju, na razumevanje i želim da i opozicione partije, bez obzira što je ovde mali broj ljudi, pozovem da stvarno jednim konstruktivnim diskusijama, konstruktivnim predlozima pomognu Vladi, pomognu predsedniku Aleksandru Vučiću da stavimo na noge svaku fabriku koja iole ima šanse danas da radi, da produži da radi, da se modernizuje, da zapošljava nove ljude.
Šta drugo „Sartid“ donosi? Vi ste videli, verovatno, njihov biznis plan, bio je objavljen i postoji na sajtu.
To je novi investicioni ciklus od 280 miliona evra za proizvodnju belog lima, za proizvodnju limova, za proizvodnju automobila, e tek onda će onaj ugovor koji je napravljen sa italijanskom kompanijom „Fiat“ imati smisla za nas. Tek onda nećemo uvoziti njihov lim, imaćemo svoj lim i što je najvažnije prodavaćemo ga i svim proizvođačima automobila u regionu.
Druga stvar, ne treba tako crno gledati na investitore koji dolaze iz inostranstva. Da, požalili su se radnici. Ja mogu odmah da vam kažem da sam bio u toj fabrici „Jura“ u Leskovcu. Mene to interesuje. Ja želim baš da vidim kako to upravo što se radi o privatnim kompanijama, i ja kao pionir sa mojom braćom, privatnog preduzetništva u jugoistočnoj Evropi ne mogu da dozvolim da na moje oči, bar ono kada čitam u štampi i gledam na televiziji, da neko mora da nosi pampers da bi mogao da radi svojih osam sati.
Verujte mi da je to naduvano i to nije istinito. To nije dokazano. Na kraju, ispalo je od samih tih ljudi da je to bila metafora. Ja sam tamo bio, vi možete takođe kada budete želeli, ja želim da vidite, a strogost, strogoću, pa svako će vam to tražiti. A, još nešto da znate Srbin nije takvog mentalnog sklopa da prihvati da mu neko popuje toliko nad glavom, da ga gazi i da taj ne može da ode do ve-cea. To je isključeno, zaboravite. Privatnik sam, dan danas zapošljavamo 30-ak hiljada radnika, pa ni jednog Srbina ne znam koji bi dozvolio da ja podignem ton na njega, a ne još da mu ne dozvolim da iskoristi svoju pauzu. Ali, dobro to ostaje i ja to shvatam kao nadigravanje partija međusobno itd.
Ovde je cilj da se konačno stavi tačka na jedan javašluk. Kažete – 10.000 parcela, da u redu, pa što pre ove vlasti, pa bilo je mnogo vlasti? Zašto nije iskorišćena ta šansa? Ogromnu šansu i neverovatnu šansu, neverovatno energiju je iskoristila upravo demokratska opozicija i nije rešila osnovne probleme u Srbiji. Ko je to branio? Pa vi ste bili gospodari života i smrti u Srbiji. Mogli ste da uradite šta god ste želeli. Niko ne bi digao jedan glas. Nama su otimali imovinu na ime nekih ukaza, prikaza,uredbi, ja sam ćutao kao mali miš, shvatio sam da sam nemoćan, da li razumete? I danas kada sve to vidim, kada gledam, mi ni danas ne želimo, ja ne želim, moja braća i mnoge naše kolege, da zloupotrebljavamo svoje prisustvo u vlasti, svoje učešće u vlasti. Čekamo neka sudovi rade svoje poslove. Mislim da to što će se rešiti u Smederevu oko vlasništva zemlje je neophodno i Kinezi su mudar i pametan narod i ne bi bili ono što jesu danas da ne traže to da se oceni i donese zaključak koji će Skupština potvrditi, jer sutradan nećemo mi biti na vlasti, biće neko drugi.
Da vam dam još jedan primer. Što se tiče Kine i tu bih voleo da stavimo tačku. U Belorusiji Aleksandar Gligorijevič Lukašenko, predsednik Belorusije je ukazom, ukaz je nešto kao uredba kod nas ili više od toga, lek specijalis, je dao Kinezima 100.000 hektara zemlje, ponavljam 100.000 hektara zemlje na 99 godina, simbolično za jedan dolar. Tamo se pravi, već traje izgradnja tog tehnološkog parka šest godina. Godine 2020. počeće eksport najnovijih tehnologija 50 milijardi dolara godišnje u severoistočnoj Evropi. Pozivam sve vas, imao sam čast da mi jedan član DS se upiše u grupu prijateljstva Srbije i Belorusije, tako da pozivam sve i sa velikim zadovoljstvom da vas povedem i da vidite kakvo je to čudo na 100.000 hektara. Daj bože da ti Kinezi to ovde urade.
Još jednu stvar da kažem, kada je bio kod nas predsednik Kine Si Đin Ping, rekao je gospodinu Vučiću i gospodinu Nikoliću – ne treba da vam ja ništa pričam, uzmite do beloruskog predsednika sve što tamo radimo, sve ćemo da prenesemo ovde u Srbiju.
Još jednu stvar bih rekao, kada se govori ružno o premijeru Vučiću, molim vas, izvinite, ko je nas posetio za zadnjih 10, 15 godina? Ko nam je bio? Bili su nam oni koji su nas bombardovali i koji su za mene, za nas više zvanično nisu ratni zločinci, ali za mene jesu, jer ih je taj sud posle 2000. godine oslobodio i abolirao i Bila Klintona, Medlin Olbrajt, Vesli Klarka, Solanu. Oni su bili naši gosti, crveni tepih, doček itd.
A mi imamo jednu sasvim drugu poziciju, da nam u ovo vreme kada je ova vlast aktivna i aktuelna vlast dolazi predsednik Kine, dolazi premijer Kine, dolazi 16 premijera svih država iz regiona, gde im je domaćin gospodin Aleksandar Vučić, zajedno sa premijerom Kine, Vladimir Vladimirovič Putin, nekoliko puta. Recimo, zašto nikada ovde nije bio predsednik Kazahstana, gospodin Nursultan Nazarbajev, kada je već Tadić išao kod njega pre četiri, pet godina? Neverovatno, neko iz Evrope, Brisela je rekao – ne može taj da dođe, on je diktator. Izvinite molim vas, on je došao. ja sam ponosan, Kazahstan je država sa tri miliona kvadratnih kilometara i ima sve po Mendeljejevoj tablici. Kazahstan je stravično bogata država sa 18 miliona stanovnika i mi njima trebamo. Ne kao robovi, naprotiv, kao visoko tehnološki obrezovani kadrovi, Srbi mogu danas i podižu Kazahstan. Pogledajte šta je izgrađeno za zadnjih 20 godina. Napravljen je novi grad koji je njihov glavni grad.
Prema tome, kada kažete da naši kadrovi napuštaju, odlaze, izvinite, ko ne bi otišao za platu od 10.000 dolara? Verujte mi, naši inžinjeri rade u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu, Ukrajini, Turkmenistanu, plate su oko 10.000 dolara. Evo imate grupu od 20-ak inžinjera iz Novog Sada koji rade u našoj kompaniji u Turkmenistanu. Oni su specijalisti za gas itd.
Želim da kažem ovo optimistički, nekako smo se noćas uvukli u to neko plakanje, kukumakanje, šta je ko uradio, kako je uradio, ja vam kažem, glavu gore, perspektiva postoji, tek je dve godine. Šta je dve godine? Kada neko kaže Vlada za 100 dana da pokaže šta je radila, ja sam napisao gospodinu Miroviću, pre neki dan je bilo 100 vojvođanske Vlade. Ja sam napisao, molim vas, šta je 100, ovde treba 10 godina, da se ne menja vlast, da bude ova vlast. Normalno sa korekcijom pojedinih ministara itd. i tek onda da se pokažu rezultati. Ja se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Ja ću vrlo kratko.
Ne znam da li gospodin Ćirić prihvatio moju ponudu da on ili ja podnesemo ostavku, ali evo šta je gospodine Ćiriću, rekao, zbog vas, zbog mojih kolega i zbog građana Srbije, Balša Božović, a vi procenite ko se igra sa državnim i nacionalnim interesima, a ko ih brani.
Kaže gospodin Balša: „ Druga stvar, 1500 zaposlenih zato što je došao investitor koji u Kini ima robove, pa ih traži sada u Srbiji da mu budu jeftiniji nego oni u Kini. To nije investicija, to je bezobrazluk i to se zove neznanje“.
Na drugom mestu: „Što se tiče Meite, tamo pokušavate da napravite robovsku snagu da bi neki kineski investitor zaradio novac“.
Eto, gospodine Ćiriću, ne znam da li pisarnica još radi, ako ste prihvatili moju ponudu, podnesite ostavku. Ako ne, nema veze, ja se ne ljutim, ali samo da znate, poslanici SNS vrlo pažljivo prate šta ko govori i, kao što sam bio u pravu za ovo što je rekao Balša Božović, bio sam u pravu i za ono što je rekao gospodin Goran Ješić, koji me danas ceo dan preko „Tvitera“ naziva idiotom i budalom. Ne ljutim se, svako ima pravo da misli o meni šta hoće, ali ovo što radite vi iz DS je dovođenje u pitanje elementarnih državnih i nacionalnih interesa. Sreća je što nemate političku snagu, pa vas niko ozbiljno ne doživljava, a pogotovo ne naši kineski prijatelji.

Pravo na repliku prvo ima šef poslaničkog kluba Goran Ćirić.

Pošto mi predsedavajući malo pre nije do prostora da odgovorim na ovaj zahtev i vašu ponudu, ja ću vam prvo dokazati da niste bili u pravu kada smo govorili. Evo, i ja imam ovde stenogram koji ću vam prvo pokazati i pročitati direktno šta ste rekli, jer ste optužili i ponudili sličnu stvar kao i večeras, kada ste govorili o gospodinu Ješiću, za koga ste rekli da je sve vas u poslaničkoj grupi nazvao kompletnim idiotima. Ja ću vam sada pročitati i dokazati da niste bili u pravu, a onda ću vam odgovoriti i ovo drugo.
Evo šta kažu stenografske beleške. Goran Ješić kaže – hvala, nemam stvarno nameru da se treći dan objašnjavamo i ubeđujemo da nije dobro ovo da se uradi, da je celishodnost ovog zakona ta da se što pre povuče i da se izađe sa novim predlogom, ali očigledno je ovo predlog predsednika Vlade i moraju stvari da se ispune. Na kraju je predsednik Vlade nazvao službenike grada Beograda nekim tamo idiotima.
Dakle, citirao je predsednika Vlade koji je, pamtite i vi, a pamtimo i mi, nazvao one koji su rušili Savamalu u toku noći kompletnim idiotima, a onda je na konferenciji za štampu izjavio da su to uradili i da su odgovorni visoki funkcioneri grada Beograda.
Dalje, Goran Ješić kaže – mislim da je red da ja povučem ovaj amandman, on bolje zna od mene da gradovima i opštinama ne trebaju očigledno sredstva, jer zna ko vodi lokalne samouprave, te ovim putem povlačim amandman. Hvala vam.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Dakle, lokalne samouprave vode idioti?)
Dakle, ovo i sami možete da pročitate, nikome se on nije obratio kao idiotima, nego je citirao premijera koji je to rekao.
(Aleksandar Martinović: , s mesta: Robovi?)
Znači, niste bili apsolutno u pravu što se ovoga tiče. O robovima će vam odgovoriti gospodin Balša Božović, pošto ističe vreme.