Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, danas smo imali zaista prilike da čujemo i ono što su koncepti nekih neostvarenih želja bivših ministara, ali i ono što su, čini mi se, nerazumevanja u tehničkom smislu ovog autentičnog tumačenja.
Pre svega, ispred SNS mislim da treba da se zahvalimo strankama koje će podržati ovo autentično tumačenje, jer su ipak svoje stranačke interese stavili iza državnih interesa. S obzirom da kada pričamo o „Železari“, ona je pre svega državni interes i s obzirom da su shvatili i imali iskustva kada je bilo priče i o „Sartidu“ i o US Steel i „Železari“, došlo je jednostavno do toga da su nagomilani imovinsko-pravni problemi i finansijski problemi koji su proizašli iz svih ovih godina tražili suštinu, a to je dobar strateški partner.
Dobar strateški partner je bio potreban u 17 preduzeća kojim je Vlada Republike Srbije kroz zakone o privatizaciji, izmenama i dopunama Zakona o stečaju u 2013. i 2014. godini zaštitila u jednom delu da upravo poverioci ne mogu da bace u stečaj firme kao što su „Galenika“, kao što je „Železara“ i to je ono što predstavlja jednu ne samo privrednu, ekonomsku i socijalnu odgovornost Vlade, nego i svih građana Srbije, pre svega, prema ovoj državi, ali i država prema građanima. Jer, koncept da 100.000 ljudi ostavite na ulici, bez obzira da li oni imaju određeni novac za povezan radni staž i za određena finansijska sredstva, isplata po godini radnog staža, ne donosi prihodima i novostvorenoj vrednosti i ne donosi ekonomskom razvoju. „Železara“ je jedan od glavnih generatora BDP-a i problemi sa kojima se Srbija našla i 2000. godine kada je u pitanju bio dug tadašnje države, koji je tadašnji US Steel, odnosno preuzeo, odnosno nije preuzeo, jer se država odrekla praktično potraživanja, nego je prodala za određenu cenu, a pre toga „Sartid“ napravio i cena za koje su prodate u to vreme, su bili očito jedino moguće rešenje u tom trenutku. Svaka Vlada se mučila sa rešenjima koje treba da donese.
Ova Vlada je u trenutku kada je trebala da sprovede ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju javnih finansija sa 232 kreditne linije, sa hipotekom nad mnogim objektima, sa dugovanjima koji su jednostavno krediti davani od strane države po komercijalnim uslovima došla u situaciju da 17 strateških preduzeća zaista mora da zaštiti i na određeni način ljude koji rade u tim preduzećima ostavi u određenom radnom odnosu. Onda je krenuo jedan veliki i težak period pronalaženja strateškog partnera. Strateški partner, i sva sreća što na određeni način posle dugogodišnjeg rada, bez obzira što su se tu pojavljivali i druge zainteresovane kompanije, je došao i javio se na konkurs, na javni poziv koji je Vlada Srbije raspisala i pristao da kroz određenu pravnu regulativu uđe u određenu ugovornu stranu sa Vladom Srbije, odnosno sa „Železarom Smederevo“.
Ono zbog čega danas imamo ovde autentično tumačenje je, pre svega, što smo mi kao ova Skupština i kao skupštinska većina doneli zakon sa kojim smo zaista hteli da rešimo većinu imovinsko-pravnih problema u kojima Srbija ne samo poslednjih 15 godina, nego poslednjih 25 godina se muči i jednostavno ne postoji način na koji ona može da izađe, pogotovo kada je u pitanju pregovaranje sa stranim investitorima i kada kažemo da „Železara Smederevo“ i danas je i još uvek ostaje 100% u vlasništvu Republike Srbije, onda je to velika stvar, zbog toga što danas imamo dva pravna lica - „Hestil“ koji je kineski partner „Železari“ je jedno pravno lice, a „Železara Smederevo“ drugo pravno lice.
Važno je reći zbog građana Srbije da je „Hestil“ isključivo kupio imovinu „Železare“, a to znači da nema prenosa potraživanja, nema prenosa obaveza prema zaposlenima, niti nekih trećih uslova. Ali, šta je važno? Važno je reći da je poverenje koje je „Hestel“ kao investitor imao u Vladu Srbije i u „Železaru“ da sklopi sa 5.000 zaposlenih koji su radili u „Železari“ direktno, znači, „Hestil“ ima ugovore o radu sa zaposlenima u „Železari“.
Samim tim, oni su pokazali visok stepen poverenja i u ovu državu i u svog strateškog partnera koji se nalazi u Smederevu. Smederevo je jedna od žila kucavica ekonomskog razvoja Srbije, odnosno ekonomskog pada Srbije. Zbog toga ne treba olako shvatati rešenja koja govore o tome, najlakše je to baciti u stečaj, preko noći rešiti celu situaciju, otpustiti ljude, a ako treba zaposlićemo možda stotinak, dvesta, jer kao takva važna privredna strateška tačka ona jednostavno generiše naš BDP, novu vrednost, pogotovo kada govorimo o proizvodnji.
Ono zbog čega danas treba reći da „Hestil“ zapošljava pet hiljada ljudi govori o tome da je zaustavljen taj pad uopšte kada pričamo o Smederevu i zaustavljen pad ekonomski kada govorimo uopšte o privredi Republike Srbije. Ko je „Hestil“? Vrlo je važno da danas znamo kakav je naš strateški partner. Pre svega, 4. marta 2006. godine, kada je objavljen javni poziv za prikupljanje ponuda za nadmetanje radi prodaje imovine subjekta privatizacije koji se odnosi na privredno društvo i „Železaru Smederevo“, krajnji rok je bio 30. mart 2016. godine, 4. marta praktično je raspisan taj javni poziv na koji se javio investitor koji je u svojoj ponudi dao 46 miliona evra i ono što je rekao u svojoj ponudi, da će zaposliti sve zaposlene iz „Železare Smederevo“.
Osim toga, kada imate jednu pravnu proceduru po kojoj funkcioniše partner kakav je „Hestil“ i kada imate jedno imovinsko-pravno nasleđe u Srbiji u kojem je jako teško da bilo koji investitor shvati da mi ta nerešena pitanja do sada nismo nikako rešili, nego da imamo različite modele rešavanja, kao što smo imali pitanje stečaja ili smo imali pitanje da 200 parcela fizičkih i pravnih lica imaju ispod vodove koji su povezani sa „Železarom“, onda je sasvim razumljivo da morate da nađete određeno pravno autentično tumačenje sa kojim će investitor da osigura svoje postojanje dugi niz godina na tržištu Srbije. Treba reći da ti vodovi o kojima danas pričamo se nalaze pod zemljom i postoje više od 60 godina. Oni nisu novi.
Kada govorimo o tome da pričamo o autentičnom tumačenju, o pravu službenosti, a ne o vlasništvu, to znači da bez prava službenosti „Hestila“ „Hestil“ ne možda da radi, jer može da se desi da pojedinac vlasnik te parcele kroz koju prolaze određeni vodovi, po određenom sistemu dođe do oštećenja i jednostavno nema finansijskih sredstava da tako nešto popravi, onda će biti ugrožen sam „Hestil“, odnosno „Železara“ zbog takvih problema.
Ono zbog čega ovo govorim, zato što mislim da je nerazumevanje kolega iz nekih stranaka koji kažu da je pitanje telekomunikacija, pitanje mreže elektroprivrede Srbije, da je to pitanje ustupanja vlasništva. Trebali bi da znaju da po Ustavu Srbije, mreža elektroprivrede Srbije je 100% u vlasništvu države Srbije i nikada nije u vlasništvu privatnika. Jednostavno, takve protivustavne akte ne možemo da donesemo. Sistem telekomunikacija, takođe, ne može da bude u vlasništvu privatnika, već je u vlasništvu države.
Zbog toga danas imamo autentično tumačenje po kome želimo suštinski da pojačamo određeno pravo koje ima onaj ko je kupio imovinu, jer bez tog prava se dovodi pitanje delatnosti koju obavlja „Hestil“. I ono što je u pravnom smislu kolega Neđo Jovanović, kao iskusan pravnik, potpuno objasnio, kao i predsednik Odbora za zakonodavstvo, ja ne bih više ponavljala, ali hoću da kažem da u trenutku kada govorimo o privrednim aktivnostima i kada govorimo o ekonomskim reformama i kada govorimo o tome da je Vlada Srbije uspela da sačuva pet hiljada radnih mesta u Smederevu, da je to jedan od najvažnijih zadataka koje je ona ispunila prema građanima Srbije, dugovanja koja su proistekla rada „Železare Smederevo“ nisu od juče, nisu napravljena 2012, 2014. godine, nego su proizvod svih onih zakona koji su vladali, pa čak i situacija na tržištu, kad pričamo o proizvodnji čelika, o porastu i smanjenju cene čelika na svetskom tržištu i mogućnostima uopšte da ovakva fabrika radi i da bude isplativa. Jer, nije slučajno što je „Ju-es Stil“ otišao i nije slučajno što, jednostavno, ono što je investirao u Srbiju, onoga trenutka kada je preuzeo „Železaru Smederevo“, do trenutka kada je napustio Srbiju, nije uspeo da na isplativ način zatvori finansijsku konstrukciju.
Treba reći da dana 5. aprila 2006. godine Ministarstvo je donelo odluku po kojom je kupca proglasilo učesnika „Hestil grup“, i ono što je važno reći, da je ugovor potpisan i objavljen na sajtu Vlade Srbije, odnosno Ministarstva privrede 18. aprila, da su saradnici odnosno advokatske kancelarije koje zastupaju „Hestil“ podnele Komisiji za zaštitu konkurencije praktično zahtev prema kome je Komisija odobrila sprovođenje koncentracija kompaniji „Hestil“ i „Železara Smederevo“, čime su se stekli uslovi praktično da i u formalno-pravnom smislu menadžmenti ove dve kompanije razmenjuju određene vrste ugovora, potpišu sa novozaposlenima i da 1. 07. faktički je menadžment, odnosno preuzet u formalno-pravnom smislu i „Hestil“ u vlasništvo svoje.
Zbog čega sve ovo govorimo, kada govorimo uopšte o ovom autentičnom tumačenju? Dobro je da je gospodin Martinović, kao iskusni pravnik, primetio i dao predlog Vladi Srbije da ovakvo autentično tumačenje usvoji, zbog toga što smo ovim poslali poruku ne samo kineskom investitoru, nego svim drugim investitorima da, ako imaju ozbiljnog partnera u Republici Srbiji, a to je Vlada Republike Srbije, u svakoj situaciji smo na strani posla, na strani otvaranja novih radnih mesta i stvaranja klime u pravnom i formalnom smislu da pravimo novu vrednost, da stvaramo i razvijamo, da podstičemo, jednostavno, taj bruto društveni proizvod, ne samo zbog nas, nego zbog naše dece, zbog naše budućnosti.
Ono što je važno reći danas, da se nadamo da, evo i ispred SNS ovlašćeni predlagač, da će možda, pored ove dve stranke iz opozicije za koje smo čuli da će podržati ovo autentično tumačenje, nadam se da će možda i oni koji smatraju da pitanje vlasništva možda nije na adekvatan način definisano, da su zaista od iskusnih pravnika ovde u Skupštini dobili dobro obrazloženje i dobar razlog zbog čega bi ovo podržali. Jer, ipak smo mi svi ovde u Skupštini u interesu građana, birani od tih istih građana i smatramo da u budućnosti, koje god odluke da donosimo, zaista treba da ih donosimo sa što većim konsenzusom, bez obzira o kojim se investitorima radi, iz koje zemlje oni dolaze i da nekada svoje stranačke interese treba da podredite državnim. Iako se smatrate opozicionim strankama, ne treba svoje pravo da koristite u tzv. oportunitetnom smislu, nego jednostavno da koristite u jednom konstruktivnom smislu.
Naravno, legitimno pravo je i stranaka koje smatraju da ovakav predlog treba da se povuče. Verovatno postoji to nerazumevanje, jer sistem funkcionisanja države u pravnom i regulatornom smislu se menja. Mnogo se toga promenilo, od 2012, 2014, pa i danas, i sigurno je da će se ta brzina povećavati, promene naših zakona, ali i primena. Očito je da Skupština Srbije treba da pomogne ne samo Vladi Srbije nego i svim građanima Srbije da ostvare svoje interese – pravo na rad. Pravo na rad su zaista ostvarili ovih 5.000 ljudi u Smederevu, da nisu ostali bez posla. Jer, da smo slušali neke krajnje racionalne energetski efikasne modele, očito bi ostali sa ljudima bez posla, sa ljudima kao socijalnim slučajevima, sa porodicama bez nada, sa decom koja bi gledala što pre da odu odavde, beznadežno, sa situacijom koja u političkom smislu bi samo dovodila do toga da jednostavno budete u bezbednosnom smislu pod velikim pritiskom, ne samo sada koji trpimo, već i onim koji imaju sve ostale države koje su ekonomske nestabilne i politički zaista neaktivne.
Kada govorimo uopšte, na kraju, o „Železari“ i kada govorimo o autentičnom tumačenju, treba reći da je ovo samo jedan primer rešavanja imovinsko-pravnih odnosa koji pokazuje spremnost svih nas da se aktivno uključimo u rešavanje problema u privredi, ali u privredi na taj način što želimo da pošaljemo poruku svim domaćim i stranim kompanijama da je jednako pravo da budu zainteresovani za firme koje su i u proceduri stečaja i one koje su strateški zaštićene od strane države.
Ono što je najvažnije danas reći jeste da je ovo autentično tumačenje prilika da se sve stranke ovde pokažu na delu, da li podržavaju zaista koncept otvaranja novih radnih mesta, da li podržavaju koncept izvlačenja privrede iz propasti i da li podržavaju koncept za budućnost Srbije. U danu za glasanje SNS će podržati ovo autentično tumačenje. Hvala.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Prelazimo na rad po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, danas raspravljamo o veoma važnom zakonu za Srbiju, ali i za grad Smederevo, za ukupan ekonomski razvoj. Definisanjem imovine kojom „Železara“ raspolaže rešava se višedecenijski problem koji se odnosi na status objekata i zemljišta „Železare“. „Železara Smederevo“ je nesumnjivo privredni gigant od ogromnog državnog značaja, stoga je i ova Vlada Republike Srbije posvećena rešavanju svih pitanja koja opterećuju „Železaru Smederevo“ i zaposlene u njoj.
Socijalistička partija Srbije bezrezervno podržava Vladu Republike Srbije u nastojanjima da „Železaru“ stavi na zdrave noge, da obezbedi plasman čelika u inostranstvo i što je najvažnije da osigura zaposlene u „Železari“ koji nikada više ne smeju biti u stanju neizvesnosti za svoja radna mesta.
Grad Smederevo i građani Smedereva mogu biti sigurni da ovim autentičnim tumačenjem dobijaju svi i da će oslonac privrede ovog grada i dalje biti „Železara“ sa kojom se sve do dolaska ove Vlade previše eksperimentisalo i „Železaru“ u jednom trenutku dovelo do ivice ponora.
Moje kolege su do sada govorile o pravnim i političkim aspektima ovog predloga, a ja ću govoriti o značaju „Železare“ za Smederevo, grad iz kog ja dolazim.
Prvo kratko podsećanje na istorijat Železare. Početak metalurgije u našoj zemlji vezuje se za SARTID osnovano 20. februara 1913. godine. Bilo je to mešovito akcionarsko društvo manjinskog srpskog kapitala i većinskog kapitala stranih akcionara. Na obali Dunava kilometar i po uzvodno od grada Smedereva izgrađeni su prvi pogoni predratne Železare. Godine 1962. doneta je odluka o izgradnji nove Železare na lokaciji u Radincu, a 1964. godine položen je kamen temeljac. To je vreme kada se u svetu industrija nije mogla zamisliti bez gvožđa i čelika i pokazuje stratešku odluku da Srbija ide u korak sa svetom. Od tada je sledio kontinuirani razvoj i napredak Železare koji je doprineo ne samo privrednom razvoju grada Smedereva, već i ukupnom privrednom razvoju Srbije.
Od tada je sledio konstantan razvoj ne samo Železare, nego i grada Smedereva, koji su ostali međusobno povezani i do dan danas. Železara Smederevo ima stogodišnju tradiciju u proizvodnji gvožđa i čelika i poznata je u Evropi po proizvodnji čelika, toplo i hladno valjanih proizvoda i belog lima. Pogoni Železare smešteni su u Smederevu, Šapcu i Kučevu čineći Železaru kompanijom od izuzetnog strateškog značaja kako za Republiku Srbiju tako i za region.
Sudbina Železare je na neki način i bila sudbina Smedereva. Kada je Železara radila i razvijala se, tada se razvijalo i Smederevo. Kada je Železara bila u problemu tada je i grad imao poteškoća. Upravo zbog toga su građani Smedereva jasno podržali napore Vlade da se strateški partner za Železaru u najpoznatijem kineskom proizvođaču čelika „Hestilu“ koji će omogućiti stabilno poslovanje i dalji razvoj grada Smedereva i privrede Srbije u celini.
Vlada Srbije je 5. aprila prihvatila ponudu kineske kompanije „Hestil“ za kupovinu Železare Smederevo koja je jedina na tenderu dala obezbeđujuću ponudu da kupi svih 98 imovinskih celina Železare i što je najvažnije zadržano je svih 5.000 radnika. To znači da od Železare direktno živi ne samo oko 5.000 zaposlenih, već više od 20.000 građana računajući članove porodica zaposlenih, kao i porodice mnogih dobavljača i kooperanata.
Ističem da je uspostavljen socijalni dijalog na višem nivou i udvostručena proizvodnja zahvaljujući kineskom vlasniku. Strateški partner će značiti ne samo sigurnost za zaposlene u tom gradu, nego i više posla za dobavljače i kooperante, ponovno učešće u izvozu Srbije i podsticaj u rastu BDP zemlje.
Podsetiću da je Železara u velikoj meri izvozno orijentisana što svakako doprinosi privrednom rastu Srbije. Dokle god živi i radi Železara, živi i razvija se grad Smederevo. Vlada Republike Srbije ima jasan cilj, a to je jačanje privrede, smanjenje nezaposlenosti i bolji život građana Srbije. U tom smislu poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovo autentično tumačenje zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu je autentično tumačenje odredbi člana 6. Zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima, vodovima privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo d.o.o. Smederevo.
Ova tačka dnevnog reda ima tri segmenta. Prvi je pravni, politički i svakako onaj svakodnevni i životni. Baviću se kao pripadnik SRS sa tri aspekta i govoriti o ovom problemu. Ne možemo da se ne setimo 20. februara 1913. godine kada je u različitoj formi nastala Železara Smederevo, ali voleo bih i mi u SRS bi voleli kada bi na ovakav način mogli da razgovaramo o „Utvi“ iz Pančeva, „Viskozi“ iz Loznice, „Krušiku“ iz Valjva, FAP iz Priboja, „Tamišu“ iz Pančeva, poljoprivrednim kombinatima po Srbiji, Beogradskoj banci, Invest banci, Jugobanci, rudnicima, fabrikama nameštaja i mnogim drugim privrednim subjektima koji odavno ne rade.
Autentično tumačenje je pre svega pravno pitanje. Ja sam 2005. godine na inicijativu jednog privrednog subjekta pokušao da dođemo do jednog pravnog tumačenja, odnosno autentičnog tumačenja koje usput znači i interpretativno tumačenje od strane onog ko ga je i doneo. Pravni osnov za ovu tačku dnevnog reda je da se nađe pre svega Zakon o Narodnoj skupštini, član 53, a zatim i Poslovnik o radu Narodne skupštine, član 194. i 195.
Tada kada sam želeo da se dobije pravno tumačenje, autentično tumačenje jedne odredbe zakona rekli su mi, a ovo je bilo 2005. godine – deset godina pre toga nismo imali potrebe za pravnim tumačenjima. Pa se sećam 2012. godine da smo imali možda dva ili tri slučaja.
Ovo je takođe teorijsko pitanje. Pored praktičnog, autentično tumačenje i teorijsko pitanje. Pravni stručnjaci kažu da ne treba često pribegavati za autentičnim tumačenjem pravnih normi. Dva razloga kada se može pristupiti su ukoliko se radi o utvrđenoj, nesumnjivo utvrđenoj pravnoj praznini, drugi slučaj ako ne može na drugi način da se razreši taj problem.
Međutim, Deseti saziv Narodne skupštine Republike Srbije u periodu, ako se ne varam dve godine imao je sedam inicijativa za autentično tumačenje. Dve su odbačene, jedna je bila u toku, ali nisam siguran da li je taj problem razrešen, odnosno da li je dato pravno tumačenje, a za četiri slučaja je stiglo pravno tumačenje.
Postavljaju se pitanja, pogotovo kod ovog zakona je veoma interesantno, zakon je donet 25. februara 2016. godine, stupio na snagu 26. februara 2016. godine, donet je po hitnom postupku i stupio je na snagu dan nakon objavljivanja, uobičajena praksa i ustaljeni termin. Naravno postoji ovaj izuzetak, ustavni termin je osam dana od dana objavljivanja, pa se postavlja pitanje – zar se ovako kratko vreme pojavila potreba za autentičnim tumačenjem?
U ovom zakonu ima nešto što je dobro. U Zakonu o sticanju prava svojine vezano za Železaru Smederevo rokovi koji su predviđeni ovim zakonom su izuzetno kratki, a oni su tri, sedam i 15 dana. Dobro bi bilo da rokovi koji se odnose na direktnu primenu građana Srbije, odnosno na ostvarivanje njihovih prava pre svega u obraćanju prema državnim organima budu skraćeni na ove rokove, rekao bih na neke baš razumne rokove.
Kao što ste čuli od ovlašćenog predstavnika SRS gospodina Zorana Krasića, mi smatramo da nije bilo potrebe za autentičnim tumačenjem odredbi člana 6. ovog zakona. Možda bi bilo manje nesporazuma i nejasnoća za sve one koji su uzeli učešće u ovoj raspravi i koji će i posle komentarisati ovo autentično tumačenje da je uz ovaj predlog za izmene i dopune bilo nekoliko rečenica ko je tražio, zbog čega, šta se ovim postiže?
Gospodin Đorđe Komlenski je kao ovlašćeni predstavnik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na vrlo precizan način, to je bio i stav Odbora, ovo izneo. Sigurno bi rasprava bila nešto skraćena. Nije ni bitno koliko rasprava traje, naš posao i zadatak jeste da ovde učestvujemo u raspravama i da radimo na donošenju zakona i drugih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, ne pitajući se koliko dana ili koliko sati će rasprava trajati u jednom danu.
Znači, suština je da je bilo nekog objašnjenja uz ovaj predlog, bilo bi manje i nejasnoća. Ukoliko tražimo autentično tumačenje, onda se može postaviti pitanje i poverenja investitora koji želi da uđe u projekat privatizacije Železare u Smederevu da li je tu maksimalno i puno poverenje, jer smo čuli da iz jedne poslaničke grupe se kaže – niko neće više tražiti nešto ovako i neće se primenjivati.
Onda od drugog poslanika smo čuli da se kaže – mi ćemo na ovaj način poslati vrlo jasnu i preciznu poruku svim budućim investitorima da želimo da im omogućimo i da zaštitimo njihov kapital i da im kažemo da ovde vlada potpuno pravna sigurnost.
Ali, mislim ovo tumačenje je potpuno bespotrebno. Na direktan način primenom i tumačenjem člana 6. ovog zakona moglo se doći do zaključka da investitor neće imati nikakvih problema u vezi ovog slučaja.
Onda i kod stručne javnosti se postavlja pitanje - zbog čega se traži autentično tumačenje? Da li ne postoji nešto skriveno? Nisu svi u poziciji da slušaju ili gledaju javni prenos sednica Narodne skupštine da mogu da poveruju ili da zaključe o čemu se tu radi, nego ako postoji potreba za autentičnim tumačenjem, a izvire i potpuno je jasna odredba člana 6. ovoga zakona, onda oni smatraju da postoji nešto što je skriveno, a nije tako.
Naše zadovoljstvo, zadovoljstvo SRS pre svega konferencijama koje smo u to vreme kao stranka, koja nije bila parlamentarna mogli da održimo, pre svega naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj i da spreči, ja bih rekao, pljačkašku privatizaciju „Železare Smederevo“ da ne padne u ruke „Esmarka“ koji nije imao nikakve uslove i koji bi bio čista prevara. Mi smo srećni što je do toga došlo, što je sprečena ta privatizacija, danas je potpuno drugačiji odnos prema ovoj privatizaciji.
Postavlja se pitanje - da li vlasnik povlasnog dobra može da otuđi ta dobro? To se znači odnosi na „Železaru Smederevo“, pa naravno da može.
Da li povlasno dobro zadržava konstituisano pravo? Naravno da zadržava. Znači iz člana 6. izvire potpuno jasna definicija i potpuno je zaštićen budući vlasnik.
Ovde treba imati jedan korektan odnos prema svemu ovome i kada sam rekao voleo bih da se na ovakav način, ne zbog autentičnog tumačenja određenih odredaba, nego posvećivanjem određene pažnje u nameri da se stvori i proizvede dobar ambijent za privredne aktivnosti kada bi moglo o mnogim drugim preduzećima da se raspravlja na ovakav način, treba uvažiti činjenicu da u „Železari“ danas radi oko 5.036 radnika, da ona poseduje 98 imovinskih celina, a „Hestel“ znači preduzeće koje je zainteresovano, odnosno koje kupuje imovinu „Železare Smederevo“ je projektovano oko 50 miliona tona kapaciteta i zapošljava oko 120 hiljada radnika u oko 30 zemalja sveta.
Iz ovog se stiče utisak da se radi o veoma ozbiljnom partneru koji je sa ozbiljnom namerom došao u Srbiju i mislim da ne bi trebalo ni praviti neke probleme vezano za ovu privatizaciju, ali naravno i dalje smatramo da je autentično tumačenje odredbe člana 6. ovog zakona potpuno bespotrebno. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Ja sam u prvom obraćanju rekao da ja kao poslanik Narodnog pokreta Srbije nemam problem sa time da glasam za ovaj predlog autentičnog tumačenja, ali iz razloga što smatram da ne treba kupci imovini „Železare“ sada otežavati funkcionisanje, poslovanje ili nove investicije.
Pa se postavlja pitanje – zašto mi to danas radimo, da li je to postala praksa, da li mi imamo sistem u radu i čemu ovo autentično tumačenje, ako je to trebalo biti definisano zakonom odnosno ugovorom, odnosno to zapravo znači da posao niste odradili onako kako je trebalo i sada ga ispravljamo kao što smo do sada i mnogo puta to videli u zakonima koji su usvojeni po hitnoj proceduri i ubrzo iza toga svi ti zakoni menjani.
Ono što me zanima i nisam iz dosadašnje rasprave dobio odgovore i to što je dobro što je „Hestil“ sada u Smederevu i to što je dobro što pet hiljada ljudi tamo ima posla, ne sme da zamagli činjenicu da postoje odgovorni za najveći gubitak u istoriji „Železare“ godišnji od 145 miliona evra pod rukovodstvom i upravljanjem menadžmentske kuće Petera Kamaraša i Džona Gudiša.
Dakle, niko na to nije odgovorio. Dobio sam odgovore šta se dešavalo pre deset ili više godina, ali ovo konkretno pitanje i tiče se i mogli smo čuti iz medija šta se zapravo tu dešavalo, naročito zašto što je od ljubavi koja je stvorena kada su ti konsultanti koji su preuzimali kao profesionalni menadžment upravljanje njome najavljeni kao svetski šampioni u toj oblasti iz Vlade RS i od strane ministra Sertića.
Zatim smo dobili za godinu dana potpuno suprotne informacije, a to je rasprava ko je kriv za taj toliki gubitak, pa je onda Peter Kamaraš kazao da je za to krivo rukovodstvo koje je imenovala Vlada RS pre njih na čelu sa Bojanom Bojkovićem koji su avansno platili dobavljaču iz Nemačke 100 miliona dolara za sirovine koje nikada nisu isporučene. Ne znam da li je tačno ili nije. To je citirao Bojan Bojković koga je postavila vaša Vlada.
Sa druge strane, Bojković je odgovorio rekavši da je Kamaraš taj koji je odgovoran za stanje u „Železari“ zato što je nabavljao sirovine od svoje firme „Pikaro“ iz Ukrajine i zato što je „Železara“ morala da bude primorana da ima samo jednog kupca, odnosno dobavljača.
Takođe, ta priča se nastavljala i sa time da je neko omogućio Kamarašu da napravi fiktivan ugovor o angažovanju tima od 35 ljudi za upravljanje „Železarom“ a kaže radilo mu je svega nekolicina rođaka i prijatelja.
Postavlja se jedno suštinsko pitanje, a to je gde je tu bio nadzorni odbor koja je Vlada RS imenovala? Gde je tu odgovornost tih ljudi koji su videli šta se dešava sa „Železarom“, koji su dozvolili da da li Bojković, da li Peter Kamaraš i Gudiš naprave gubitak od 145 miliona evra? Niko nikada u „Železari“ nije toliko to napravio.
Sada to treba da vraćaju građani Srbije, a mi nemamo odgovor ko je za to krivac i nemojte sada da to što je „Hestil“ tu i što imamo pet hiljada radnika koji rade u „Železari“ bude kompenzacija za gubitak koji ste napravili lošim upravljanjem i lošim menadžerisanjem u toj kompaniji.
Što se tiče sredstava, to su sredstva građana RS, budžeta i 100 miliona evra koje ste 2015. godine dali „Železari“ su pare koje ste uzeli verovatno od penzionera ili od zaposlenih radnika.
Sada, postavlja se pitanje i za druge sisteme koji nažalost nisu bili u toj prilici da ih država tako pomogne i malopre sam čuo argument gde kaže jedna poslanica – nismo mogli u stečaj da pošaljemo „Galeniku“ ili „Železaru Smederevu“. Šta ćemo sa pet hiljada zaposlenih radnika iz Smedereva i ja to apsolutno podržavam.
Podržavam da se svi borimo da pet hiljada radnika u „Železari Smederevo“ nastave da rade i ako treba da se na neki način pomogne da pomognemo, ali ne na taj način što će Kamaraš da se bogati i ko zna sa kime tali zbog trgovine svoje firme sa „Železarom“.
Postavljam pitanje – da li su manje vredni pet hiljada radnika koji su radili u „Prvoj petoletki“ u Trsteniku i kojima nije trebalo iz budžeta ni blizu ovoliko davanja, samo su tražili da ih ostavite da mogu da žive i da rade tržišno do pronalaska svog partnera? Da li su oni nešto manje vredni? Nisu. Nisu postojali isti aršini za sve. Postojali su određeni interesi zašto se „Železari“ davalo toliko sredstava a drugim firmama ne i ne samo „Petoletki“ iz Trstenika već tu mogu svrstati i FAP iz Priboja sa kojim se dešavalo takođe svašta i razno razna obećanja i najave su bile i „14. oktobra“ iz Kruševca i „Fabrike vagona“ iz Kraljeva i drugih velikih sistema koji su pušteni na doboš. U njima je takođe radio veliki broj radnika u svima više hiljada zaposlenih radnika.
Prema tome, molim vas da pored ovoga što govorimo večeras da neko kaže i ko će odgovarati za pola milijarde koliko danas je gubitak „Železare Smederevo“ jer „Hestil“ nije kupio dugove, kupio je samo imovinu „Železare Smederevo“.
Prema tome, molim vas da, pored ovoga što govorimo večeras, neko kaže i ko će odgovarati za pola milijarde koliki je danas gubitak „Železare Smederevo“, jer „Hestil“ nije kupio dugove, kupio je samo imovinu „Železare Smederevo“.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ono što ovu Vladu Republike Srbijek, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, čini posebnom je to što pre svega časno, pošteno i odgovorno radi svoj posao, ne odstupajući od zadatih ciljeva koje postavlja pred sobom.
Najbolji primer za to je „Železara Smederevo“, koju su svi već videli i smatrali da treba da bude zatvorena. Velikim radom, trudom i upornošću „Železara“ ne samo da nije zatvorena, već će u narednom periodu doprineti ekonomskom razvoju ne samo Smederava, već i cele Srbije. Samo oni koji su radili na tome da se „Železara“ ne ugasi znaju koliko je bilo teško složiti sve u jednu celinu i dovesti do toga da fabrika opstane, a onda dovesti strateškog partnera, kineskog partnera, uz naravno ogromnu podršku kineskog predsednika Si Đipinga.
Sa investicijom od 300 miliona evra koju „Hestil“ planira da uloži u „Železaru“ i da podigne proizvodnju na maksimalnih 2,1 milion tona, svakako je od najveće važnosti što će zadržati svih 5050 radnika na svojim radnim mestima. Sve ovo jasno govori da je primer „Železare“ primer kako treba raditi u Srbiji. Marljivošću, posvećenošću, odanošću prema državi Srbiji i prema svom narodu. Daje svakom čoveku sa časnim namerama dodatni motiv da nemoguće pretvori u moguće i da svojoj državi i narodu da najbolje što može.
Nastavio bih svoj govor večeras na jedan način. Međutim, moraću da ga redefinišem, jer prosto je nemoguće, neverovatno i ne mogu da shvatim koliko je histerije, zlobnih i zlonamernih komentara za sve što je uspešno i što pomaže razvoju države Srbije i Republike Srbije.
Ono što su tekovine bivšeg režima i prva najveća demokratska dostignuća su paljenje i pljačkanje ovog skupštinskog zdanja. Nakon toga, kada ste malo ojačali, usledila je najveća pljačkaška privatizacija u istoriji Srbije. Ekonomisti se još dan danas spore, ali su predviđanja da je od privatizacije i donacija inkasirano preko 80 milijardi dolara. Šta ste sa tim novcem uradili sam Bog zna, ali je činjenica da ste Srbiju doveli do bankrota.
Onda je na izborima narod glasao prvi put za Aleksandra Vučića i SNS, pa onda ponovo drugi put za Aleksandra Vučića i SNS i, gospodo, tu je za vas tačka. Onako kako ste vi vodili privredu ove zemlje ostaće zapisano crnim slovima u srpskoj istoriji. Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, na primeru „Železare“ i u svakom drugom pogledu piše one lepše stranice srpske istorije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.