Hvala, poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Šarčeviću sa saradnicama, danas su na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Studentima, koji studiraju po starom programu, produžava se rok za završetak studija, a studentima koji su u tekućoj godini ostvarili 48 bodova rangiraju se u okviru kvota za finansiranje iz budžeta za školsku 2016/2017. godinu.
Poštovani ministre Šarčeviću, ovo je za vas prvi predlog zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona, samim tim samo pet članova, vaš prvenac. Ja vam želim uspešan rad i svi oni koji vas znaju, znaju da ćete opravdati poverenje koje vam je dao i ukazao premijer Aleksandar Vučić.
Znamo da ste razgovarali sa predstavnicima studentskog parlamenta Univerziteta, kao i da je Savet za visoko obrazovanje saglasan sa ovom izmenom i dopunom zakona.
Kada sam bila student Univerziteta u Beogradu, Beogradski univerzitet je bio jedan od najprestižnijih ustanova u regionu koji je privlačio studente iz celog sveta. Znam da ćete morati naporno da radite da bi se do 2020. godine rangirali još bolje među druge svetske univerzitete, da naš Beograd opet postane obrazovni centar, ne samo u regionu, kao što je danas, već i šire.
Primetili ste da pojedincima visoko obrazovanje nije potrebno, prosto nije ih promenilo, jer se vredne osobine i osobine koje kao čovek stičete, ne stičete samo preko visokog obrazovanja, već donosite iz porodice, ali to danas nas neće sprečiti, u stvari u danu za glasanje da glasamo za ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević, a neka se pripremi narodna poslanica Ivana Nikolić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona koji zadrži odredbe čije je donošenje očigledno nužno. Predlog se odnosi na regulisanje materije koja je značajna za utvrđivanje statusa studenata i u pogledu roka za završetak studija koje su započete u skladu sa propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju i u pogledu finansiranja njihovih studija na teret budžeta.
Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine je do sada pretrpeo određene izmene i dopune. Međutim, zbog okolnosti koje sada postoje i zbog situacije u kojoj se sada studenti nalaze neophodno je doneti zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Pre svega, u vreme kada je zakon donet, odredbe istog nisu bile u potpunosti u skladu sa realnim stanjem, odnosno postavljeni su kriterijumi i uslovi za studiranje za koje studenti očigledno nisu bili spremni. Stvarnost je pokazala, što je izraženo u studentskim zahtevima, da postoji problem velikog broja studenata sa ispunjavanjem uslova. Veliki broj studenata je dugo studirao i iz godine u godinu su tražili produženje.
Takođe se pokazalo da zbog standarda koji su uvedeni, donji prag za budžet nužno mora biti smanjen, u ovom slučaju sa 60 na 48 bodova. Osim toga, mali broj studenata je uspevao da upiše narednu godinu sa 60 bodova, i to onako kako je predviđao član 88. Zakona o visokom obrazovanju, a to je da student koji u tekućoj školskoj godini ostvari 60 bodova, ima pravo da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta ako se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta.
Važno je smanjiti broj bodova i produžiti rok u kome će studenti završiti studije započete po nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.
Snižavanje broja bodova ne utiče na kvalitet studija, iz razloga što je na pojedinim studijskim programima i ovako teško da se postigne tih 60 bodova, a sa druge strane nema negativnih finansijskih posledica po budžet, jer se radi o istom broju studenata koji se finansiraju iz budžeta, a što se utvrđuje odlukom Vlade.
Što se tiče ovog roka od tri meseca koji je ostavljen za usaglašavanje opštih akata visokoškolskih ustanova sa zakonom kad bude stupio na snagu, napomenula bih da su izmene takvog karaktera da fakulteti mogu krenuti i u direktnu primenu zakona, a svoje opšte akte će svakako usaglasiti u ostvarenom roku sa navedenim zakonom. Procedura usaglašavanja nije jednostavna, s obzirom na prirodu odlučivanja na univerzitetu. Postoji određeni postupak i postoje određene istance koje donošenje takvih odluka mora da prođe, pa samim tim i ovo usaglašavanje opštih akta sa navedenim predlogom zakona, odnosno zakonom kad bude stupio na snagu. Tu su odgovarajući odbori za uže naučne oblasti, senat univerziteta, savet univerziteta i tako dalje.
U svakom slučaju, studenti moraju u oktobru mesecu da budu uvedeni u nastavu. Zbog delikatne situacije u kojoj se studenti nalaze, ja bih pozvala svoje kolege narodne poslanike da nastave da budu konstruktivni u diskusiji kao i danas i kao i ja da podrže Predlog ovog zakona u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić.
Neka se pripremi narodni poslanik Dragan Vesović.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas govorim o ovoj temi u danu kada raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Kada je reč o bilo kom nivou obrazovanja, smatram da treba sagledati sve okolnosti koliko je to u određenom trenutku moguće, koji utiču na jedna proces i da treba pokazati razumevanje i ružiti podršku onima kojima je potrebna.
Pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, a Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine, do sada je menjan nekoliko puta u smislu pojedinih rešenja. Sa svakom izmenom se trudilo da se dođe do što veće podrške studentima, kao i povećanju broja visokoobrazovanih lica u našoj zemlji i što veće iskorišćavanje finansijskih sredstava iz budžeta koji su odvojeni za njihovo studiranje. Naravno, o svemu tome vodilo se računa i da se održava određeni kvalitet visokog obrazovanja.
Sama činjenica da novi sistem studija nije bio u primeni na svim visokoškolskim ustanovama istovremeno sproveden i u svemu kako je prvobitno propisano, dovelo je do svih ovih izmena zakona, pa i do današnjeg predloga.
Smatram da ovakav predlog treba da bude prihvaćen i u pogledu produžetka roka za studente upisane na osnovne studije i studije na višim školama, jer su se na mnogim visokoškolskim ustanovama poslednjih godina dogodile značajne dinamične promene, promene planova i programa studiranja. To znači da, ako bi studenti koji studiraju po starom sistemu prešli na bolonjski proces, studiranje bi se vratilo čak nekoliko godina unazad. Praktično, oni bi dobili nove ispite, a po programu po kojima su studirali određeni broj ispita bi bio priznat, a u ovom novom programu, ti ispiti ne postoje. Praktično, oni ispiti koje su oni položili, možemo reći da im se ne bi važili.
Što se tiče predloga koji se odnosi na snižavanje broja bodova koji je potrebno ostvariti za dobijanje mogućnosti stavljanja na rang listu, na 48 bodova, i to da je na pojedinim studijskim programima iz raznih razloga, npr. uslovni predmeti ili dvosemestarni ispiti, teško ostvariti 60 bodova u jednoj školskoj godini, ali doduše slažem se da nije nemoguće ostvariti i prema podacima iz Ministarstva prosvete, činjenica je da ostvarenih 48 bodova nema finansijske efekte po budžet, s obzirom da se radi uvek o istom broju studenata koji se može finansirati iz budžeta, a što se utvrđuje odlukom Vlade, i onda se ti studenti rangiraju u okviru svojih fakulteta.
Činjenica je da svega 10% studenata uspe da ispuni zakonski uslov i prikupi 60 bodova, te da cilj Vlade nije da ih finansijski optereti, zbog čega je predloženo da granica za budžet ostane 48 bodova, i zato smatram da ovaj predlog treba da bude prihvaćen.
Takođe, napomenula bih, kada je reč o visokom obrazovanju i da postdiplomcima treba da se produži rok za završetak studija, jer to je grupa studenata za koje ne treba da se odvoje posebna sredstva iz budžeta ili neki posebni nastavni planovi, jer u suštini njihovo studiranje se svodi na eks katedre i na konsultacije sa svojim mentorima i jednostavno, ako se produži rok za studije, samo za studente na osnovnim studijama a ne i za postdiplomske, to bi na neki način bila diskriminacija koja nigde nije zabeležena u dosadašnjoj praksi. Ali nadam se da ćemo u raspravi u pojedinostima doći do najboljeg mogućeg rešenja i za ovaj nivo studija.
Pred sam kraj izlaganja, želim da napomenem da dolazim iz opštine Ub, u kojoj se dosta ulaže u sve nivoe obrazovanja, a to je do sada rezultiralo nikada većim brojem studenata na teritoriji naše opštine i nikada punijim školama.
Na kraju, istakla bih i da je premijer u izlaganju programa Vlade naveo da obrazovanje u daleko najvećoj meri doprinosi i društveno ekonomskom razvoju jedne zemlje i da predstavlja najisplativije ulaganje u dugoročno blagostanje. Smatram da između ostalog i prihvatanje ovih predloga je put ka pomenutom razvoju i pozivam sve poslanike da podrže ovaj zakon. hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.
Neka se pripremi narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Hvala gospodine predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, zakon koji sada hoćemo da malo promenimo donet je 2005. godine. Imamo nameru da rok našim studentima produžimo za još dve godine i onda prostom matematikom dolazimo do zaključka da će vreme studiranja na fakultetima koji traju četiri ili pet godina biti 13 godina. Dakle, biće u odnosu na ono što su normalni vremenski rokovi, produženo dva i po, u pojedinim slučajevima i tri puta.
To je lepo i mislim da je to zaista dovoljno i mislim da posle ovog produženja nikakva produženja nikada više ne bi trebala da budu tema naših razgovora. Lepo je onome što ste malopre spominjali, rekli ste da oko 4500 studenata od nekih 12000 koji treba da budu zahvaćeni ovim, su bili spremni da pokrenu pravne procedure, da bi šteta koja je njima naneta na ovaj način bila njima nadoknađena. Pošto ste posle toga spomenuli da radite na pravljenju jednog novog zakona o visokom školstvu, ja vas molim da u taj zakon uvedete i stavite nešto što predstavlja obavezu studenta.
Potpuno se slažem da sva prava njihova treba da budu ispoštovana, ali mislim i da je 13 godina kojih ovim dobijaju sasvim korektno vreme. Onda mi je tu zapala u oko onaj nedostatak koji vidim da su i kolege koje su pre mene govorile spominjale, da tu nismo spomenuli studente koji su na postdiplomskim studijama, da i njima treba produžiti rok magistarskih i doktorskih studija. Opet me je to povuklo na jednu stvar kojom se stalno, baveći se politikom u nekih zadnjih četiri, pet godina srećem. Čini mi se gospodine ministre da uvek bavimo mnogo više onima koji su loši nego onim koji su dobri. Ne mislim da nikoga uvredim, prihvatam sve subjektivne i objektivne okolnosti koje su bivale prepreke u studiranju ovih koje su svoje studiranje prolongirali.
U doba kada sam ja završavao fakultet, moj fakultet je trajao pet godina, prosečno vreme studiranja je bilo sedam, osam godina. Govorim o Stomatološkom fakultetu Beogradskog Univerziteta.
Šta se od tada desilo? Šesnaest godina sam radio kao profesor stručnih predmeta u Medicinskoj školi u Kraljevu. Odgovorno vam tvrdim da je najjača generacija bila prva. Svaka sledeća je bila gora od prethodne. Bogu hvala, iz tih generacija danas imam veliki broj kolega, veliki broj akademskih građana, ali smo negde, gospodine ministre, proklizali.
Došli smo danas u situaciju da imamo ljude koji su završili fakultete, a nemaju školske drugove, jer se ne zna gde su, kada su i sa kime su išli u školu. Došli smo danas u situaciju da je čudno kada neko kaže, a ja to volim da kažem, da sam ja u školu išao kada sam bio mali. Sad, eto, ja sam išao u školu kada sam bio mali i završio sam fakultet kada je bilo vreme.
Sada, imamo i one druge probleme koji nisu možda i sigurno nisu tema vašeg rada u ministarstvu. Šta ćemo sa onim aferama, tipa, indeks na Kragujevačkom Univerzitetu koja je najveća afera, a nije razrešena? Zašto stalno u ovome mislimo na one koji su lošiji? Šta ćemo sa studentima koji skupe 60 bodova? Šta ćemo sa studentima koji imaju prosek preko devet? Šta ćemo sa studentima koji završavaju svoj fakultet u roku? Kojim je aktom, kojom idejom, ja vas molim kada pravite zakon osmislite.
Ta grupa onih koji trebaju da budu ponos i motor ove zemlje predviđena da bude zaštićena. Ja za sada to nigde nisam našao. Onda se čudimo kada nam odlaze doktori iz zemlje Srbije i onda se čudimo, a i to smo doživljavali i sa lokalnih skupštinskih govornica, nažalost, i od nekih ministara iz prošlih ministarstava da su davali izjave - pa nek idu ako je bolje. Ko će ostati? Vi, kao ministar prosvete morate da budete glava te kuće i vi morate u vašim razmišljanjima da svaku od ovih stvari uzmete u obzir.
Meni se lično i svidelo što ste u jednom momentu bili oštri i što ste odgovorili na način na koji vam postavljamo pitanja. Video sam tu energiju i tu mora da bude energije, a problemi sa kojim se hvatate, evo, ja sam samo deo njih osvetio, probajte da ih razrešite i ne zaboravite i one dobre. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov, a neka se pripremi narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, pošto se gospodin ministar ljuti kada pričamo o stvarima koje on ne smatra da su tačka dnevnog reda, onda prvo da ga pitam u vezi sa tačkom dnevnog reda – a gde ste vi bili do sada? Zašto vi dolazite sa ovim predlogom zakona sada kada je školska godine završena, kada je nova školska godina počela, kada mnogi na koje se odnosi ovaj zakon ne znaju šta da rade. Fakulteti nisu znali da ih posavetuju, neki su imali dodatne troškove, neki su čekali da se usvoji zakon, neki su tražili razne pobočne kanale da saznaju šta treba da rade?
Zapravo, moje pitanje vama je – kog dana ste vi saznali da ovaj problem postoji i kog dana ste shvatili da se taj problem može rešiti zakonom i da li je to bio dan kada ste ovaj zakon predložili u Skupštini ili se to desilo malo ranije?
Drugo moje pitanje u vezi sa ovim predlogom sa kojim ste danas došli – gde se u njemu nalaze prve generacije studenata koji su upisani po bolonjskom sistemu? Potvrđivali ste kada su neki od narodnih poslanika, ovako ste gestovno potvrđivali, kada su neki od narodnih poslanika govorili o tome da Bolonja nije baš na pravi način ušla u naše visoko obrazovanje.
Neko može da govori da je sam sistem loš, neko može da govori da je dobar, ali činjenica je da to opredeljenje, tada Republike Srbije da se bolonjski sistem prima i u našem visokom obrazovanju, mnoge visokoškolske ustanove nisu primenile na pravi način.
Prvih nekoliko generacija bolonjaca su bili svojevrsni eksperiment i zaista nisu krivi za to, za situaciju u kojoj su se danas našli. Nejasno je zbog čega se ovaj zakon danas ne odnosi na njih, a odnosi se na neke koji mnogo duže od njih studiraju. I videćete kada budete razmatrali amandmane da između ostalog postoji i jedan amandman koji predlaže da se i oni uključe u ovu grupu kojima se produžava rok završetka studija.
Vi ste bez sumnje, kao i mnogi narodni poslanici, dobili mnoga pisma i od tih studenata, kao i od svih drugih. Jako je ružno što se o tim ljudima govori kao o nekakvim neradnicima, lenjivcima, ne znam kakva se sve mogu u javnosti čuti, zapravo kako se oni sve opisuju u javnosti zato što su zaista njihove sudbine različite. Oni u većini slučajeva moraju da rade. Podatak o broju ljudi koji uzimaju keš kredite zbog toga da bi mogli deci da plaćaju članarinu, školarinu je zaista apsolutno bio poražavajući.
Ono što je još dodatni problem, nadam se da se nećete ljutiti, nije direktno u vezi sa ovim zakonom, jeste to što naši studenti zapravo i ne znaju šta oni za te basnoslovne cene školarina uopšte i dobijaju, posebno na društvenim fakultetima gde realno fakultet još nema nešto mnogo troška oko studiranja i to jeste još jedna od velikih problema o kojima oni veoma teško govore.
Prema onome što su nam oni saopštili, a verovatno ste i vi dobili od njih takve informacije, ukoliko se za njih ne bi produžio rok, a neki fakulteti već do kraja nedelje kada mi možda nećemo ni usvojiti još izmene ovog zakona, završavaju taj period u kome oni mogu da se reupišu na godine, oni procenjuju da će njihovi troškovi, da bi mogli da nastave studiranje, iznositi oko 100 hiljada dinara i naravno da procenjuju da će mnogi od njih koji ne budu mogli sebi da priušte te troškove napustiti školovanje na fakultetima.
Zbog toga vas pozivam da još jednom razmislite o tome da se i oni uključe u ovu grupu ljudi kojima se produžava zakon.
Neću biti prva koja kaže da smatram da su ove promene kozmetičke. Nadam se da ono što ste rekli da pripremate zakon o visokom obrazovanju da će to biti istinito. Nadam se da ćete to raditi u saradnji sa Narodnom skupštinom, da mi nećemo videti Predlog zakona tek kada dođe i nadam se da ćete imati vremena da pogledate strategiju koju je usvojila Vlada u kojoj niste vi lično bili, ali Vlada koja se sastoji od istih stranaka koje danas čine Vladu i da ćete sledeći put kada dođete moći da nam kažete kako u naredne tri godine nameravate da implementirate to što u strategiji piše, pa da vidimo, ili da menjamo strategiju ili da menjamo Vladu. Hvala.

Reč ima ministar Mlade Šarčević. Izvolite.