Po Poslovniku, član 106.

Ne može po članu 106. dva puta. Povredu Poslovnika možete samo na drugi član. Član 106. je upravo vaš kolega reklamirao da je prekršen, pa, prema tome, ne možete dva puta po jednom istom osnovu da tražite povredu Poslovnika.
Narodni poslanik Marko Atlagić po Poslovniku.

Pozivam se na član 103. Između ostalog, stav 8. kaže – narodni poslanik je dužan da za vreme koje je narodni poslanik koristio, zloupotrebljavajući pravo iz stava, člana, itd, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu. Ja predlažem da se zaista njima od poslaničke grupe oduzme vreme, jer je zloupotrebio Poslovnik.

Smatram da nema ni povrede člana 108. navedenog stava.
Da li želite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Žigmanov.

Zahvaljujem.
Cenjeni predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, saradnici, koleginice i kolege, narodni zastupnici, mislim da je trenutak da se vratimo na meritum stvari i da vidimo šta je sa ovim zakonskim predlogom. On hoće rešiti jedan složen i dugotrajni problem, koji pogađa relativno veliku društvenu grupu mladih ljudi, koji su iz različitih razloga, ne znamo tačno kojih, privatnih, subjektivnih ili objektivnih, produžili svoje školovanje, s jedne strane. S druge strane, pokušava se pojednostaviti upisivanje, tj. prelazak iz jedne školske godine u drugu godinu, smanjivanjem bodova.
Naravno da je za pohvaliti proaktivni stav gospodina ministra, njegovu spremnost, kako je rekao, da osluhne probleme studenata, da bude kooperativan i da pokuša onda da nađe model koji će izaći, pre svega, njima u susret.
Međutim, ono što mi se čini kao problem, jeste da zakonsko rešenje, taj složen i dugotrajni problem, pokušava rešiti jednostavno, produžavanjem godina studiranja, a ono što me dodatno brine jeste isti način kao što je to bilo i nekoliko puta unazad. Drugim rečima, da se problem neefikasnog studiranja pokušava rešiti mogućnošću da se vreme studiranja, tj. diplomiranja, do diplomiranja, produžava.
U tom smislu, ovaj bi se zakonski predlog mogao imenovati kao zakon donet, predložen, po inerciji, i da je odsustvovalo kreativnosti. Naime, ako je ovaj problem trajao od 2008. godine, kako smo čuli, bilo je za očekivati da se problemu pristupi na jedan adekvatniji način, da se ulože napori da se sagledaju svi objektivni razlozi zbog kojih se ovo događa, da temelj za donošenje ovog rešenja bude racionalnija slika o tome koji je broj studenata, ima li tu određenih raslojavanja kada su u pitanju pojedina sveučilišta, je li to unitarno, vredi li za sve studentske grupe, da li su društvene, humanističke znanosti manje propustljive za studente, da li su to prirodne ili, pak, matematičke?
Sigurno je da bi takvi podaci, a mislim da je bilo dovoljno vremena da se oni na neki način prikupe, da se analitički razlože i da se onda, skladno tome, pokuša naći rešenje koje bi bilo malo inovativno drugačije.
Sa druge strane, ukoliko su u pitanju posledice ovog zakona ono što doprinosi visokoj saglasnosti među svim zastupnicima jeste činjenica da će on rešiti ili će pokušati rešiti, produžiti mogućnost jednom značajnom broju studenata koji su mladi ljudi, koji verovatno sa sobom još povlače da li roditelje, da li supružnike, bližu rodbinu i u tom smislu mislim da ćemo učiniti srećnijim, zadovoljnijim jednu značajnu grupu mladih ljudi, otvorićemo im perspektivu, potkrepiti neke nade da ostvare svoje životne ciljeve.
Međutim, trebalo bi ponovo, kao neka druga vrsta posledica ovog zakona osvestiti činjenicu da ipak u visokom školstvu postoje određeni problemi da bi vlast trebala činiti napore da stvori jednu racionalniju sliku, naročito kada su u pitanju stvari koje se tiču dužine studija. Mi sada donosimo produženje, verovali ili ne čak za jedanaestu godinu onih koji studiraju, što mislim da je i više nego, kako bih rekao problematično, jedino u slučaju ukoliko postoji neki objektivni razlozi ili razlozi koji su visoko opravdani.
Isto tako mislim da je rešenje skidanja bodova za prolaznost na 48, ne znam koji su racionalni argumenti tome, ko je to odlagao ukoliko 60 jeste previsoka lestvica kada su u pitanju studiji, zašto to nije 52 ili 56. Dvadeset posto gradiva koje se ne položi, tj. koje se različitim aktivnostima tokom studiranja ne mogu zadobiti mislim da je relativna količina propuštenog znanja. To gradivo se prenosi u drugu godinu.
Da li to znači da će ovako rešenje zapravo za posledicu imati da ćemo mi svake dve godine donositi nove članove dva, koji će produžavati vreme studiranja, tj. da li je ovo rešenje takvo da će biti, kako ste vi rekli, u šta naravno mi ne smemo verovati poslednje. Bojim se da kroz ovu vrstu rešenja kada je u pitanju broj bodova koji se može prenositi to rešenje neće biti krajnje, jer će se pojaviti problem prenosa gradiva tj. neostvarenog rezultata iz prethodnih godina, kumulativno to onda može usloviti dalje.
U svakom slučaju mislim da je i više nego jasno da će ovaj zakonski predlog biti usvojen visoko sa saglasnošću kao što je rekla gospođa Čomić, pitanje zdravstva, socijale, visokog školstva i opšteg obrazovanja nije upitno, tu postoji visoka enpatija, naročito za ovakva rešenja koja su usmerena ka pozitivnim ishodima, ali bojim se da je to ponovo neka vrsta jednostavnog rešenja koje neće biti u funkciji stvaranja trajnih okvira. Za trajna rešenja potrebne su nam celovitije slike, racionalniji uvidi. Nismo ni sada imali 4.000 studenata ili 4.500. U prvom uvodnom govoru ste rekli da postoji 4.000 takvih studenata, neko je kasnije rekao 4.500, znači nemamo jasnu sliku o tome koji broj studenata je u takvom statusu.
Mislim da su sveučilišta dovoljno racionalne institucije da imaju solidnu administraciju i da bi oni neku vrstu servisa, kada su u pitanju barem činjenice, podaci, bili i više nego sposobno da vas opskrbljuju i onda na toj vrsti analitičkih razrada, uvida mogli donositi rešenja koja bi bila onda i složenija, ali koja bi pokušala trajnije rešiti ono što zakon hoće.
U tom smislu mislim da bi vama kao novom ministru to mogla biti neka vrsta dobrog saveta, ne nekakva kritika, da pokušamo napraviti takvu vrstu sistema unutar visokog obrazovanja koji bi za posledicu imao kratkotrajnije i efikasnije studiranje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi građani, izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju omogućiće se studentima upisani u školskoj 2013/2014. godini da zadrže mogućnost da se finansiraju iz budžeta još godinu dana po isteku redovnog trajanja studija. Studenti koji su u školskoj 2014/2015. godini, odnosno 2015/2016. godini ostvarili najmanje od 48 bodova, imaće pravo da se rangiraju u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta Republike.
Primera radi, danas u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju koji je usaglašen sa principima bolonjskog procesa na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu postoje tri nivoa studija u okviru akademskih studija i to: osnovne akademske studije, master akademske studije, doktorske akademske studije. Ovaj fakultet upisuje preko 470 studenata. Visoka poslovna škola strukovnih studija u Leskovcu upisuje više od 1500 studenata. Visoko tehnološka umetnička strukovna škola Leskovac, oko 250 studenata upisuje na osnovnim strukovnim studijama na sledećim programima: tekstilna tehnologija, tekstilna hemija i zaštita životne sredine.
Napred navedene izmene i dopuna zakona treba usvojiti jer problemi u primeni ovog zakona nije moguće rešiti na drugi način. Kada je 2005. godine usvojen Zakon o visokom obrazovanju naš sistem visokog obrazovanja gde spadaju resorno ministarstvo visokoškolske ustanove, ali i studenti nije moglo odmah da se prilagodi novom načinu organizovanja, odnosno Bolonji.
Uočene probleme u primeni zakona pokušavali smo da rešimo izmenama zakona svake godine koje su uglavnom podrazumevale izuzimanje određenih situacija iz opštih pravila postavljenih zakonom što je i ovaj put slučaj. Zbog čega se to radilo? Pa, da ne bi studenti snosili posledice, zbog nemogućnosti sistema da se odmah prilagode bolonjskom sistemu, odnosno da studenti ne bi bili žrtve sporog prilagođavanja visokoškolskih ustanova Bolonji.
Članom 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju uređuje se pravo studenata koji studiraju po studijskim programima usvojenim pre donošenja Zakona o visokom obrazovanju, predbolonjski, da završe započete studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravima studija koji su važili u vreme kada su se upisivali na studije. Studenti koji su upisani na osnovne studije imaće pravo da završe započete studije najkasnije do kraja školske 2017/2018. godine, a studenti upisani u integrisane studije i polja medicinskih nauka do kraja školske 2018/2019. godine.
Postojeća odredba člana 124. stav 3. zakona kojim se utvrđeno pravo studenata upisanih u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2006/2007. godini pa sve do 2012/2013. godini da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog studiranja menja se radi utvrđivanja tog prava i da za studente upisane u prvu godinu osnovnih studija zaključno sa upisanom školskom 2013/2014. godine. Pravo koje su imale dosadašnje bolonjske generacije, a koji je izuzetak od opšteg pravila dajemo i narednoj generaciji.
Članom 3. utvrđuje se pravo studenata da može da se u narednoj godini finansiraju iz budžeta ako u školskoj 2014/2015. godini, odnosno 2015/2016. godini ostvari najmanje 48 bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa Zakonom a koji je izuzetak od člana 88. tog zakona. Pravo koje su studenti imali svih prethodnih godina a koje je izuzetak od opšteg pravila produžujemo i za narednu godinu.
Navedene izmene treba prihvatiti kako bi se poboljšala efikasnost sistema visokog obrazovanja i rešili problemi u primeni Zakona o visokom obrazovanju imajući u vidu i činjenicu da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje razmotrio pitanje potrebe ovih izmena i dopuna i dao mišljenje koje u celosti je usvojeno. Imajući u vidu činjenicu da će uskoro biti donošen novi Zakon o visokom obrazovanju koji ne bi trebalo da ima nedostatke koji ima postojeći a koje smo ispravljali svake godine koje su uglavnom podrazumevale izuzimanje iz opštih pravila postavljenih. Zbog čega najmanje 48 bodova, a ne 60 kao granica za sticanje prava studenata da se rangiraju u okviru postojećeg budžetske kvote.
Zbog toga što studijski programi nisu prilagođeni opterećenju studenata koji predviđaju bolonjski sistem. Naši studijski programi su obimniji nego što je predviđeno i zbog toga granicu za sticanje prava da se rangira u okviru postojeće budžetske kvote spuštamo sa 60 na 48. Priznajemo da su naših 48 kao evropskih 60.
Zbog čega pravo studenata da zadrži status još godinu dana po okončanju redovnog roka predviđenog za završetak studija? Zbog toga što smo priznali da su naši studijski programi obimniji od evropskih. Ako studentu sve četiri godine ističe status za upis u sledeću godinu sa najmanje 48 bodova, njemu svake godine preostane po najviše 12 bodova. Kada se sve to sabere za sve četiri godine studija, njemu posle okončanja redovnog roka predviđenog za završetak studija može da ostane najviše 48 bodova. To je još cela godina studija, jer smo već priznali da je kod nas normalno opterećenje 48 bodova po godini.
Na kraju, u Danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo studenti, na početku svog izlaganja hoću, pre svega, da kažem da ću kao poslanik Srpske napredne stranke da podržim predlog za izmenu ovog zakona, zato što smatram da je ljudski da izađemo u susret studentima koji do sada nisu završili fakultet da tu stvar završe i da naprave jedan značajan korak ka svojoj budućnosti.
Ono na šta moram da se osvrnem u svom obraćanju studentima jeste to da oni danas u Srbiji napokon imaju izvesnu perspektivu, imaju izvesnu budućnost i to pokazuje jedan od parametara. Mi smo bili država koja je do 2011, 2012, pa i 2013. godine bila apsolutno prva u Evropi po nezaposlenosti mladih ljudi. Em, što je ova Vlada, koju vodi Aleksandar Vučić, uspela da uradi nešto što nikome za 30 godina nije uspelo, da smanji nezaposlenost napokon u Srbiji, uspeli smo i da smanjimo nezaposlenost kada su u pitanju mladi ljudi. Godine 2015. procenat zaposlenosti mladih je bio 16%, danas je 19,7% i to pokazuje jasno jednu uzlaznu putanju kada je u pitanju zapošljavanje mladih, a bez čijeg zapošljavanja, opet kažem, nema bolje budućnosti i nema perspektivne Srbije.
Pozivam studente, a verujem da će se s time složiti i moje kolege poslanici, da je ovo verovatno poslednji put da produžavamo rok za završetak studija, iako je to činjeno već ne znam ni ja koliko puta, osam, devet ili deset puta i da to što je ovo verovatno poslednji put da se produžava rok moramo da učinimo.
Sada ćemo izaći u susret studentima, pružićemo im šansu da fakultet završe i da nađu svoju sreću u Srbiji. Uveren sam da ono što čini ova Vlada i ono što činite vi kao ministar i da vaši planovi jesu takvi da će mlade zadržati u Srbiji, da politika ove Vlade jeste takva da omogućava mladima jasnu i sigurnu perspektivu, da to nije politika koja ih tera odavde i da je to politika budućnosti, one budućnosti u koju svi zajedno verujemo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.