Reč ima Marijan Rističević, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, velika je razlika između znanja i zvanja. Ja se bojim da prethodni govornik ima samo zvanje. Jeste da ja nisam završio srednju školu za dizajn, jeste da nisam završio FPN, jer tamo su čudni ljudi završavali, čudni ljudi predavali. Jeste da nisam to završio, ali nisam tako nekvalifikovan uzeo da predajem ekonomiju. Nisam na internetu kao geolog postao forenzičar. Ja sam svoje škole završio, nisam se lažno predstavljao. Pokušaj da me uvrede, on treba da zna onu izreku, reći ću da razlika između onog ko je diplomirao i onog mudrog je jako velika.
Moram da vas podsetim da mudrog čoveka, mudrog, a mudrost i zvanje nije isto, ne možete uvrediti. On sa podjednakom mirnoćom prima i pohvale i pokude. Zato ću ja sasvim mirno primiti pokušaj vaše uvrede. Jeste da nisam svirao u grupi „Vampiri“ i od vampira kad pokuša da me uvredi, ja ću to mirno primiti, dostojanstveno, zato što sam za razliku od vas mudar i ostaću mudar. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, što bi rekao jedan veliki uvaženi naš kolega – još od prote Matije Nenadovića do danas nije bilo većeg premijera od Aleksandra Vučića. Zašto sam to pomenuo? Ne da bih citirao ovu veliku mudrost, koja je već ušla u anale našeg parlamentarizma, već iz razloga da bih skrenuo pažnju da SNS sve više počinje da liči na bezgrešnog rimskog papu koji nikada nije priznao da je bilo šta u svojoj istoriji pogrešio. Tako ni SNS, makar se ceo dan mi ovde ubeđivali, neće priznati da je bilo šta u svom životu pogrešila, a kamoli da je zaboravila jednu čitavu grupu studenata postdiplomaca, koje je želela da diskriminiše ovim predlogom izmenama i dopuna zakona.

Hajdemo sada o amandmanu, kolega Obradoviću, nastavite o amandmanu. Imali ste politički uvod.

Gospodine predsedavajući, upravo je poenta mog govora ovaj amandman, za koji kao i za sve druge amandmane opozicije koji su se ticali nadoknade onoga što je Vlada zaboravila, a to su studenti postdiplomci, stoji obrazloženje koje takođe može da uđe u anale našeg parlamentarizma i koje glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što je prihvaćen amandman na član 1. predloga zakona koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Dakle, vi iz opozicije nema potrebe uopšte da postojite, pošto postoji dr Aleksandar Martinović. Vi iz opozicije, koji ste to predložili i otkrili ono što Vlada nije uvrstila u predlog zakona, nema razloga da budete uopšte spomenuti, ni da postojite, kada postoji dr Aleksandar Martinović, koji će zapravo da se predstavi da je on to otkrio, umesto opozicije, da Vlada eventualno ne bi bila na stubu srama što je zaboravila čitavu jednu kategoriju studenata.
Ja sam danas potrošio dosta vremena da otkrijem zašto baš dr Aleksandar Martinović, ali mislim da to nije slučajno i da ima razloga zašto je prihvaćen njegov amandman. Ja čak mislim da je to s pravom urađeno. Evo, citiraću vam jednu izuzetno važnu rečenicu dr Aleksandra Martinovića, koja o tome govori i koja kaže: „Bolonjski sistem nije uspešan i mi ćemo inicirati njegovo ukidanje. Potrebno je da vratimo tradicionalno obrazovanje“, rekao je potpredsednik SRS Aleksandar Martinović 27. marta 2012. godine.
(Zoran Krasić, s mesta: Šta je tu pogrešio?)
Ništa nije pogrešio, gospodine Krasiću, naprotiv. Ja se slažem sa njim i verujem da je ovaj njegov amandman samo prvi korak ka ukidanju ove katastrofalne bolonjske reforme obrazovanja u našoj državi i da ako je to razlog zašto je Vlada podržala njegov amandman, mi iz opozicije, barem mi iz poslaničke grupe Dveri se povlačimo, podržavamo što je prihvatila Martinovićev amandman i nadamo se da će ministar Šarčević ići tragom uvaženog dr Martinovića i zaista ukinuti bolonjsku reformu našeg obrazovanja, kao katastrofalnu, štetnu po naše visoko obrazovanje.
To je poenta onoga o čemu mi vama ovde govorimo. Zbog čega Aleksandar Martinović? Zbog čega je njegov amandman lepši, pametniji, sposobniji, kreativniji, kvalitetniji od drugih amandmana koji su podjednako tretirali istu temu na isti način? Da li zato što nećete da priznate da je Vlada pogrešila, jer je Vlada bezgrešna? Ona ne može da pogreši, jer je vodi čovek koji je najveći Srbin od prote Matije Nenadovića do danas.

Kolega, nije reč ovde o Aleksandru Vučiću, nego o amandmanu koji je podnela koleginica Marinika Tepić sa kolegama Nenadom Čankom, Olenom Papugom  i Nadom Lazić. Molim vas, znate i sami da amandmani ne mogu da se podnose kada započne rasprava u načelu.

Dobro.
Veoma je za nas važno u ovoj diskusiji zbog čega je Vlada odbila ovaj amandman, a zbog čega je prihvatila amandman Aleksandra Martinovića. To je predmet moje diskusije, jer su svi naši amandmani odbijeni iz jednog istog obrazloženja – nema potreba za vašim amandmanima, jer smo prihvatili amandman Aleksandra Martinovića. Čekajte, mogla je da kaže potpuno suprotno – nema potrebe za amandmanom Aleksandra Martinovića, jer smo prihvatili amandman Marinike Tepić.
Znači, Vlada mora da zadrži oreol bezgrešnosti. Aleksandar Vučić mora da zadrži oreol čoveka koji nikada nije pogrešio ni jednu jedinu stvar u svom životu, izuzev što je promenio ideologiju, izdao kuma, promenio stranku … (Isključen mikrofon.)

Kolega Obradoviću, mnogo puta sam čuo u ovoj sali Aleksandra Vučića kako je rekao da je za mnoge stvari pogrešio. Nema potrebe da trošite uludo vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, Aleksandar Vučić, koga prethodni govornik toliko mrzi, danas je bio u Kikindi na otvaranju nove fabrike koja će da zaposli 2.000 nezaposlenih ljudi. U proteklih nekoliko dana posetio je ceo jug Srbije. Potpisani su novi ugovori. Vi iznosite neistine, klevećite, lažite, mrzite, sve je to ljudski. Mi ćemo da radimo, mi ćemo da reformišemo Srbiju, mi ćemo da otvaramo nova radna mesta.

Ja sam svašta radio u životu i dobro i loše. Evo, gospodine Obradoviću šta ste vi radili pre nekoliko meseci.

Evo, gospodine Obradoviću, šta ste vi radili pre nekoliko meseci. Evo fotografija kako tučete ženu. Evo fotografija kako sa galerije dobacujete. Evo, opet kako tučete ženu u zgradi Kralja Milana.

(Boško Obradović, s mesta: To me zanima.)

Koga zanima? Pa, zanima naučnu javnost Srbije, na primer. Pošto većeg Srbina, od Prote Mateje Nenadovića, do danas, od Boška Obradovića, nema. Evo, šta je taj čuveni, veliki Srbin izjavio u izbornoj noći. On je citirao mene, pa hajde red je da ja i citiram i njega.

Kaže veliki Srbin Boško Obradović sa sve svojom Jasminom Vujić, koja radi u NASI: „Kako te nije sramota? Kako te nije sramota Đurđeviću? Hoćeš sa tim da izađeš pred narod? Kako te nije sramota čoveče, bre? Sada su počeli da šteluju rezultate. Sram vas bilo. Kradete glasove naroda. Lopovi, bre, sram te bilo…“