Zahvaljujem.
Kolega Stojmirović kaže da smo se složili da je ovo najbolje rešenje. Najbolje rešenje bi bilo da se to u zakon uvrsti, kao što je uvršteno za studente predbolonjce, da ih tako nazovemo. Ovo ni je najbolje rešenje, ovo je samo zadovoljavajuće rešenje zbog toga što, ako bi prošlo bez ovog zaključka o kom smo se jutros, istina, dogovorili, onako kako je to bilo u početku predloženo, ti ljudi bi zaista mahom odustali zbog studiranja, zbog toga što bi imali troškove koji prevazilaze 100.000 dinara i koje prosto oni ne mogu da finansiraju.
Najbolje bi bilo da je amandman prihvaćen, najbolje bi bilo da su i njihova prava uvrštena u zakon, ali pošto, evo, vi kažete – složili smo se da ne može biti prihvaćen, ne znam zbog čega ne može biti prihvaćen, ali evo, ne može biti prihvaćen amandman, pa, hajde makar ovako.
S tim što onda ministra molim da zaista ozbiljno shvati kako smo formulisali, ili kako ćemo tek formulisati pojačan nadzor, ili specijalnu pažnju koju će posvetiti nadzoru tih odluka zbog toga što su naši fakulteti do sada pokazivali neverovatnu jednu veštinu kada je trebalo pronalaziti rupe u zakonu i naplaćivati studentima mnoge troškove koje oni možda i nisu morali da plaćaju, tako da mislim da treba posebno pažnju da obratite na to da uputstvo koje ćete im dati zaista bude obavezujuće i da vrlo ozbiljno to shvatite, naš dogovor i naš zaključak, da vi nas izvestite o tome kako se ova uredba primenjuje.
A što se tiče vizionarstva gospodina Martinovića, gospodine Stojmiroviću, svašta je gospodin Martinović pre 10 godina govorio, i o Vučiću i o Tomi Nikoliću, nemojte posle i vama da to dođe iz pete u glavu.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović. Hoćete repliku ili po amandmanu? Repliku.

Ostajem pri onome što sam rekao, da je to zbilja optimalno u ovom trenutku što smo mogli da uradimo. Slažem se sa koleginicom da mora da se izvrši ono što je dogovoreno, ali nećemo to da ostavimo ministru. Ministar odgovara nama, mi ćemo od njega da tražimo, mi ćemo da jurimo Ministarstvo da nam pokaže, i studenti sami treba da budu svesni, da nas obaveste o svakoj nepravilnosti na svakom fakultetu.

Kao što sam malo pre spomenuo, Fakultet političkih nauka, gde su im zbilja rokovi u pet dana dva roka, to je nečuveno. Iznenadio sam se, eto, toliko godina sam u visokom obrazovanju i prvi put sam čuo i junski i julski ispitni rok u pet dana, dva puta. To je nešto što će stići do nas, a mi ćemo da prenesemo ovde i tražićemo od ministra. Malo pre sam rekao, ne dozvoljavam da mi se ministar meša u posao i neću da dozvolim da mi se bilo ko meša u moj posao, ja ću da se trudim i da tražim od Ministarstva, od ministra kao poslanika, od člana Odbora za prosvetu da se zbilja tim studentima izađe u susret.

Rekao sam za kolegu Martinovića da je bio vizionar o ovom pitanju. Za ove druge tvrdnje njegove možemo da razgovaramo pa ćemo da vidimo.

Hvala vam.
Na član 2. amandman je podnela poslanica Marija Janjušević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Svoja dva minuta ću pokloniti našim studentima i pročitati pismo – Poštovani poslanici i članovi Vlade, obraćam vam se u ime generacije studenata kojima je rok za završetak studija bio 30. septembar ove godine svih državnih fakulteta i univerziteta u Srbiji po neakreditovanom programu. Naglašavam ovo neakreditovanom jer ta deca tada nisu znala, niko im skoro do kraja studija nije ni rekao da u stvari ne studiraju po tzv. bolonjskom sistemu, a sve vreme su verovali da će na kraju balade dobiti akreditovane diplome.
Šta se tačno dešavalo može se vrlo lako proveriti na samim fakultetima pojedinačno, a po svojoj prilici i bez provere jasno je da se bolonjski sistem nije pravilno primenjivao od samog početka. Kola su se slomila na gore pomenutim generacijama koji mnogi, a već i oni sami sebe nazivaju eksperimentalnim. Dakle, test generacije, probne generacije, kako god želite, ali upravo oni koji su u Srbiji, kojih ima nekoliko hiljada sada mogu ostati bez diplome i bez ičega za šta su se trudili. Ti mladi ljudi, naši sugrađani, akademici, na koje želimo da budemo ponosni, imaju posle svega osećaj kao da su ih tamo neki stavili sve u jednu fasciklu na kojoj piše proba.
Devedeset posto, ako ne i više, od tih studenata nema više od dva ili tri ispita do kraja školovanja. E, sada, pošto ih je snašlo sve to, primena novog sistema, loše organizacije i nepripremljenost njihovih fakulteta za toliki korak u usvajanju novog sistema, još im je trebalo i ovo sa zakonom koji im nije baš išao na ruku u svoj ovoj muci. Dakle, nisu tzv. bolonjci, a zakon ih tretira kao da jesu, neće dobiti akreditovanu diplomu, jer im sistem nije akreditovan tj. nije uspeo da to postane do kraja njihove četvrte godine studija. Zahvaljujem. Neću trošiti vreme grupe.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sveto Perić.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, malo sam iznenađen zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen, zato što se radi o jednom pozitivnom amandmanu.
Čitajući vašu biografiju, eto, hoćemo da vam verujemo da ćete vi pokušati da u prosveti uradite sve što je moguće. Ali, imajući u vidu probleme koje ste nasledili, one koji su mnogi pre vas stvarali, ja sam potpuno siguran da ovaj rok sa kojim ste vi izašli pred narodne poslanike neće biti objektivno moguće ispoštovati. Zbog toga smo i predložili za jednu kategoriju studenata da se produži za još jednu godinu. U Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona je bilo – školska 2015/2016, odnosno 2016/2017. godina. Mi predlažemo da se to produži za još jednu godinu.
Nije mi jasno zbog čega to nije prihvaćeno. Kada se sluša sa strane, reklo bi se da su ovde studenti nešto pogrešili, ali shvatite, Srbija nije samo Beograd. Postoje naseljena mesta, postoje sela u Srbiji gde niko ne studira, nije ni studirao ranije i njima ovo nije sve potpuno jasno. Mi imamo jedan zakon i ne računajući kada je on donet 2005. godine, imali smo šest izmena i dva autentična tumačenja i nisam siguran da neće biti potrebe za još jednim autentičnim tumačenjem posle donošenja ovoga zakona. Znači, vi nećete moći da uradite, iako mi kažemo da uradite ovo što ste planirali, da donesete, kako ste u obrazloženju naveli – ne prihvata se amandman iz razloga što je u pripremi donošenje potpuno novog zakona. Iako znamo da je visoko obrazovanje od posebnog značaja za Srbiju, ali mi imamo mnogo problema i u osnovnom obrazovanju nerešenih. Gospodine ministre, da bi sačuvao malo, ovo je kod vas verovatno na stolu, jer je vaš prethodnik obavezao jednu lokalnu samoupravu da se nadoknadi prevoz deci koja idu u osnovnu školu. Nema visokog obrazovanja bez osnovnog i posle toga srednjeg.
Imamo i jedan problem. Neću da govorim, zato što je kod školske uprave već taj problem koji bi trebalo rešiti, gde se lokalna samouprava, na jedan potpuno neprimeren, rekao bih čak i necivilizovan način, umešala da reši izbor članova školskog odbora iz reda saveta roditelja. To je otišlo prema školskoj upravi. Mislim da su ovih dana oni pozvali, obavestili. Nije mogao da se usvoji školski plan do 15. septembra, odnosno plan rada za školsku 2016/2017. godinu do 15. septembra kada inače obaveza zbog toga što je lokalna samouprava vršila opstrukciju školskom odboru.
Vidite, u osnovnu školu su se umešali da nešto traže. Šta? Nemam pojma. Zbog toga i u vašem ministarstvu od 92, 94 do 96% od ukupnih sredstava koja su opredeljena za budžet Ministarstva prosvete ide na plate, iako su pri tome plate prosvetnih radnika u najvećem broju slučajeva male.
Vi ne možete da uradite ono, iako bi sve želeli. Problem je nastao i pre vas. Vaše ambicije mogu da ostanu samo u pokušaju. Nije Bolonja za Srbiju. Neko je rekao da su carevi slali svoje sinove na školovanje u inostranstvo. Da, jesu, i u Rim, i u Beč, i u Pariz, i u druga mesta, ali se oni tamo nisu školovali po udžbenicima i po propisima Srbije, nego su radili po propisima zemlje u koju su odlazili.
Tako i mi moramo sistem obrazovanja, od osnovnog pa do visokog, pošto o visokom obrazovanju i pričamo, da prilagodimo svojim potrebama, potrebama građana Srbije. To bi bio najbolji način i najbolji dokaz da možemo da očekujemo da studenti uzvrate. Studenti nisu ništa krivi. Imali su i česte promene i neke eksperimente i ja prihvatam da je verovatno tačna činjenica, odnosno priča da je najveći broj studenata imao neke svoje životne priče i poteškoće i nije mogao u predviđenom roku da završi osnovne studije. Njima bi to najviše odgovaralo, ne profesorima, ne bilo kome drugom. Studentima i njihovim roditeljima najviše odgovara da u predviđenom roku, ako je moguće čak i u kraćem, što bi Mrkonjić rekao, i u kraćem roku od predviđenog završe osnovne studije. To bi bilo dobro. Ali, očigledno, neki su rekli ovde, pohvalili se možda, ne sporim to, da nisu koristili Odbor, da bi se ovaj problem rešio na dobar i valjan način. Očigledno da prvobitno nisu uspeli u tome. Ne negiram njihovo činjenje da se to razreši, ali činjenica je da jedan veliki broj studenata ostao izvan ove kategorije dok nije amandmanom to intervenisano. To ukazuje da pokušaj krečenja nije baš dao očekivani rezultat. Stoga sumnjam u mogućnost da ćete vi biti u situaciji da do sledeće školske godine ove probleme koji stoje rešite. To sigurno nećete uspeti, jer klima u Srbiji nije takva da bi se to moglo rešiti.
U vašu volju i nameru uopšte ne sumnjam, odnosno u ovom trenutku neću da sumnjam, ali sigurno je da vi to ne možete. Mislim da je ovaj amandman trebalo prihvatiti, jer je pozitivan i na dobar način bi rešio probleme studenata.

Potrošili ste vreme grupe. Zahvaljujem.

Šteta. Hvala.

Izvolite, ministre.