Zahvaljujem, predsedavajući.
Iako nije tema na dnevnom redu, izuzetno sam ponosna na period kada sam bila pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, o čemu je i vaš ministar gospodin Udovičić u više navrata upravo ovde pred vama govorio i naglas aplaudirao radu sekretarijata, kada se usvajao novi Zakon o sportu. Tako da, toliko na tu temu.
Ali, u prethodnom izlaganju smo upravo ponovo čuli ono što sam ja prethodno kritikovala, a to je da predstavnik zakonodavne vlasti, odnosno parlamentarne većine, brani nešto što je usvojila Vlada, čiji predstavnik sedi ovde pred nama i može da se uključi u svakom trenutku da razgovara sa narodnim poslanicima, a on to ne čini. Dakle, imamo potpunu zamenu uloga. To je bilo moje pitanje – zašto stalno neko u ime ministra i u ime Vlade ovde govori kako je Vlada postupila, a mi ne možemo iz prve ruke da čujemo od ministra, koji je ovde predstavnik Vlade, kako se to desilo i šta se zapravo desilo?
Što se tiče teških reči, a čuli smo ih puno i danas ovde, potpuno razumem da su termini kao što je „linčovati“, „baražna vatra“, pa smo čuli termine „genocid“, čak kada ste razgovarali i pominjali farmaceutske ustanove, da vama nisu strani, samo što je njihovo mesto u nekim drugim dokumentima, a ne kada raspravljamo o visokom obrazovanju. Zaista bih ujedno i predsedavajućeg molila da obrati malo više pažnje na vokabular, zato što genocid nije reč i nije termin i nema značenje sa kojim se olako može upravljati i govoriti, naročito ovde u najvišem domu. Naravno, bar i sa strane LSV, poznajući težinu onoga što znači genocid, preporučujem kolegama da se ne igraju i ne vrte ovakve teške reči za teme i za tačke dnevnog reda koje tome ne priliče. Zahvaljujem.

Replika, narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, naravno da gospodin Šarčević lično nije odgovoran za ovakvo stanje u obrazovanju, posebno u visokom obrazovanju koje je danas na dnevnom redu, ali naravno da je politički Vlada koja je u petoj godini mandata odgovorna za ovakvo stanje u visokom obrazovanju. U petoj godini mandata reći da je opozicija odgovorna zato što niste bili u stanju da primenite strategiju od 2012. godine, koju ste sami podržali, mislim da je to nešto što zaista oslikava pre svega vaše nerazumevanje ove materije.
(Aleksandar Martinović, s mesta: A jesi li ti za nešto odgovoran? A jel DS za nešto odgovoran? Jeste li vi za nešto odgovorni?)
Pošto mi dobacuje kolega od prekoputa, koji se ceo dan danas svađa sam sa sobom, očigledno ushićen jer mu je amandman usvojila Vlada, za koji je glasao svaki član Odbora za obrazovanje, ne znam u čemu je problem da nastavimo dalje? U redu je, svaki zarez, svaka tačka je identična, zapeta, pardon, identična onim redosledom koji su podnosile i kolege iz SPS i kolege iz drugih poslaničkih grupa i čestitam svakome ko je podneo ovaj amandman i Gordani Čomić, koja je možda u jednom delu rečenice imala možda nameru za koju je ona smatrala da je svrsishodnija od namere prethodnog govornika.
U svakom slučaju, mislim da je potpuno neumesno kritikovati opoziciju zato što se 2012. godine donosi Strategija o obrazovanju. Neke kolege poslanici ovde su i pisale. Dakle, strategija se donosi 2012. godine, premijer je podržao. Petu godinu je ne sprovodite u delo, ne gospodin Šarčević, evo, imali smo i Verbića pre njega, dakle, četiri ministra. To je politika Vlade odgovorna za ovakvo stanje u obrazovanju i visokom obrazovanju i nauci. Mislim da je veoma važno da se to podvuče. Ne može opozicija konstantno da bude… Ponašate se kao da niste na vlasti i to je potpuno nenormalno ponašanje. Zahvaljujem.

Privodite kraju, kolega.
Zarad istine, nemam želju da se mešam u politički deo borbe, kolega Božoviću, ali vi znate i sami kako izgleda procedura u Skupštini Srbiji za amandmane u istovetnom tekstu i da se o njima vodi objedinjena rasprava, da se čak o njima jednom i glasa, a ne o svakom pojedinačno.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću za neke koji izgleda ne čuju dobro da ponovim da amandman koji je Vlada prihvatila nije istovetan sa amandmanima koje je Vlada odbila.
A sad ja da pitam, u ime poslaničke grupe SNS, vas koji nikada niste bili na vlasti, koji niste odgovorni ni za šta, koji ništa niste upropastili, koji ste sve super uradili od 2000. godine, čiji su kadrovi bili, evo, samo da se zadržimo u oblasti obrazovanja, svi oni genijalci poput Gaše Kneževića, poput Srbijanke Turajlić, poput Slobodana Vuksanovića? Čiji su to kadrovi bili? Ko je to uneo probleme u srpski obrazovni sistem – i u osnovne škole i u srednje škole i u oblast visokog obrazovanja? Vučić? Mladen Šarčević? Marko Atlagić? Ili neko drugi?
Nije tačno da vi ni za šta niste odgovorni. Vi ste najodgovorniji za situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi, pa i za situaciju u kojoj se nalazi naše visoko obrazovanje, jer ste vi tim visokim obrazovanjem, prvo, vi ste ovaj princip uveli i vi ste imali obavezu da ga implementirate do kraja. Nikada vam to nije pošlo za rukom. Zakon o visokom obrazovanju je donet, da građani Srbije znaju, 2005. godine. Za šta je Aleksandar Vučić bio odgovoran 2005. godine? Zato što je donet Zakon o visokom obrazovanju? Zato što su produžavani rokovi za završetak osnovnih, magistarskih i doktorskih studija konstantno od 2005. godine pa naovamo. O problemima u osnovnom i srednjem obrazovanju neću sada da govorim jer nemamo dovoljno vremena.

Privodite kraju, kolega Martinoviću.

Osnovni razlog zašto je visoko obrazovanje u Srbiji danas u ovako teškoj situaciji, neću da kažem haotičnoj, ali dosta teškoj i delikatnoj, je nasleđe svih vlada od 2000. do 2012. godine, a kada je u pitanju visoko školstvo u Vojvodini, praktično do pre nekoliko meseci.

Zahvaljujem.
Gospodine Živkoviću, po kom osnovu?
(Zoran Živković, s mesta: Po istom onom po kome ste dali prethodnom govorniku.)
Gospodine Živkoviću, spominjan je njegov amandman. Sve kolege poslanici su govorili o podnosiocu amandmana.
(Zoran Živković, s mesta: Da li vi prepoznajete čiji je to amandman?)
Valjda znam o kom amandmanu se radi.
(Zoran Živković, s mesta: Da li je pomenut imenom i prezimenom?)
Pa, samo jedan amandman…
(Zoran Živković, s mesta: Da li je pomenut imenom i prezimenom?)
Gospodine Živkoviću, nemojte tako.
(Zoran Živković, s mesta: Da li je pomenut imenom i prezimenom?)
Pomenut je imenom i prezimenom. Znači, pre nego što je počela rasprava pročitano je – Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
(Zoran Živković, s mesta: Kakve veze to ima sa replikom?)
Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, čudi me da nismo priveli kraju ovu diskusiju, ali javio sam se zbog toga što mi se desetine studenata javlja, zahvaljuju se svima, da smo im izašli u susret i daju jednu dobronamernu napomenu. Kažu – niko od nas neće odustati zbog toga što je prihvaćen amandman kolege Martinovića, ali profesore da znate isto tako niko od nas ne bi odustao da je bio bilo čiji amandman prihvaćen.
Znači, uredili smo nešto za šta smo ovde i došli. Uradili smo jednu dobru stvar za te studente i dajte da pređemo sada dalje i da završavamo ovo. Imamo mi mnogo jedni drugima da zamerimo. I vi nama i mi vama, ali to što se desilo u obrazovanju je posao koji moramo mi da završimo bez obzira ko bude ministar, bez obzira ko bude predsednik Vlade. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Nikolić. Izvolite.