Ja se izvinjavam, koleginice Đuričić.
Pauza od pet minuta, dok gospodin Radulović ne shvati da treba da se vrati na svoje mesto.
Zatražite reč, koleginice.

Mogu od početka da pričam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Na početku svog izlaganja u nekoliko rečenica, analizirajući jaz između propisa i prakse, koja je odličan primer partnerstva između državnog i privatnog sektora. Nabrojaću samo neke njihove efekte. Tek nakon stupanja Zakona o koncesijama 2003. godine, član 3. stav 6. Zakona o privatizaciji, kojim se propisuje da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi kao dobra od opšteg interesa, počinje da proizvodi dejstvo u odnosu na luke i pristaništa, odnosno lučku infrastrukturu. Tek tada, 2003. godine, lučka delatnost se prepoznaje kao državno dobro od opšteg interesa.

Uredba o uslovima, kriterijumima i načinu ostvarivanja prava na konverziju, odnosno prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, kao i o načinu određivanja tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i visine naknade po osnovu konverzija, uredba o izmeni uredbe u članu 4. stav 1, precizirane su odredbe koje se odnose na umanjenje naknade za konverziju, a u vezi sa vrednostima zemljišta na tržištu i prava korišćenja na tom građevinskom zemljištu nastala posle 11. septembra 2009. godine.

Lice koje je zahtev za utvrđivanje prava na konverziju podnelo u skladu sa uredbom pre izmene uredbe od 16. marta 2012. godine, ima pravo do dana stupanja na snagu ove uredbe 24. marta 2012. godine, a najkasnije do 31. decembra 2012. godine i pod uslovom da naknadu na konverziju plati jednokratno, ostvari popust od 30% od utvrđene visine naknade.

Ovde vidimo šta se zapravo dešavalo sa tim državnim dobrom u rukama vlasti. Vidimo da izvršna vlast uzima u svoje ruke iz nekih razloga rešavanje ovih pitanja na svoji način. Kome su ova i ovakva rešenja u tom momentu odgovarala ne zalazim, nekome sigurno jesu. Sada je 2016. godina i ne vidimo da se nešto bitno promenilo.

Član 32. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama glasi – rešenje kojim se izdaje odobrenje za obavljanje lučke delatnosti je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja. U razlozima za donošenje zakona vi navodite, između ostalog, da ste želeli da se urede pitanja koja su uočena u primeni i čije rešenje je zahtevalo pronalaženje kvalitetnijih zakonskih rešenja. Mi iz SRS se potpuno slažemo sa vama da treba kvalitetnije zakonski urediti ovo o čemu mi danas diskutujemo, ali se iz vašeg predloga to ne vidi.

Ovim članom 32. Predloga zakona o izmenama i dopunama se skrenulo sa nadležnosti zakonodavne na izvršnu vlast. Vi danas tražite od nas da, usvajajući ovaj predlog izmene i dopune, dozvolimo da rešenje za odobrenje obavljanja lučke delatnosti bude konačno u upravnom postupku, što znači i u nekim kabinteskim putevima potpuno ne transparentno, u nekim agencijama, što je već viđeno u slučaju sekundarne privatizacije Luke Beograd.

Ovo ne može biti primer antikorupcijske politike. Zašto tražite da Narodna skupština prihvati vaš predlog i spusti normiranje sa svoje opšte na upravnu nadležnost? Da li je lučka delatnost toliko delikatna i suptilna i unapred ispunjena nepredvidivim i promenljivim situacijama i da li smo te situacije već videli?

Poznato je da zakonodavna vlast preventivno, a sudska na kraju štiti od zloupotrebe diskrecionog odlučivanja uprave i ovim predlogom izgleda da ste hteli da zaobiđete kako zakonodavnu, tako i sudsku vlast, dajući sebi ekskluzivno pravo da je u vašim rukama jedino pravično rešenje.

Ovim pokazujete da postoji nepoverenje predlagača u nezavisnost glavnih aktera Poglavlja 23. u kome stoji, a što je vaša polazna osnova, da se neefikasno pravosuđe direktno negativno odražava na privredne aktivnosti u društvu, odbija strane investicije i dovodi do usporavanja razvoja društva u celini. Nemate očigledno poverenja ni u efikasnost pravosuđa sudeći po primeru Luke Beograd, znači, epilog sudskog postupka se čekao godinama.

Da li članom 217. Zakona očajnički pokušavate da nađete rešenje za Luku Beograd, koja je privatizovana još 2005. godine, a kako stoji u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2008. godine prekršena su prava malih akcionara i države?

Savet je 2010. godine podneo krivičnu prijavu protiv 17 osoba, zbog sumnje da su 2005. godine u nezakonitom postupku preuzimanja akcija Luke Beograd naneli štetu najmanje 21 milion evra. Zašto je Vlada koja se toliko bori protiv korupcije i kriminala i vi kao nadležni ministar, a ovo vam je drugi mandat, do sada ste ostali nemi na ovaj problem?

Čemu služe ovakva rešenja suvišno je objašnjavati nakon iscrpljujućeg perioda njihove primene i nenadoknadive štete po državna dobra. Ne prepoznajemo želju da se tome ni ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona stane na put iz gore navedenih razloga.

Poznato je da su poznati monopolisti zainteresovani da obezbede na sve načine podršku državnim strukturama. Usvajanjem ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama vi hoćete da Narodna skupština ostavi vama otvoreno pitanje legalizacije kapitala kroz proces privatizacije.

Stiče se utisak da ste svoja prava i nadležnosti preneli na Agenciju sa čime se Srpska radikalna stranka nikako ne može složiti, kako bi se izdržavala Agencija za upravljanje lukama, čije finansiranje nije direktno predviđeno budžetom. Uveli ste plaćanje lučkih i pristanišnih usluga, i to se i te kako može odraziti na domaću privredu, koja ne bi trebalo da se dodatno opterećuje.

Zakon ne predviđa suštinsko rešavanje problema, već kako povećati priliv novca u budžet, i to uglavnom kroz naplatu kazni o kojima govori čak pet članova zakona, a visina kazni je od 5.000 do čak dva miliona dinara. Zašto se uvek parcijalno menja nešto što suštinski nije dobro i uvek nešto ostaje nerešeno i nedorečeno?

Podsetiću vas na sledeće. Verujem da je većina prisutnih pročitala knjigu „Politički sistem“ prof. dr Vojislava Šešelja u kojoj se navodi da je sve pitanje legaliteta i da je citiram: „Opšte prihvatanje načela legaliteta u modernim političkim sistemima i pravnim porecima pokazalo da je tradicionalna dilema da li u državi treba da vladaju ljudi ili zakoni rešeno u korist zakona. Dosadašnja istorija je pokazala da svaka vlast kvari čoveka, a sa svoje strane čovek je opterećen emocijama da bi u ovim okolnostima mogao da ostane strog i pravičan. Zakon nema emocije, ali poseduje duh koji je sazdan od opšte prihvaćenih vrednosti i načina svima bliskih ciljeva.“ Za to se zalaže i SRS koja će na ovaj i ovakav predlog zakona uložiti amandmane i pokušati, koliko je moguće, da vrati temu u zakonske okvire. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana poslanice, nekoliko samo reči, a to je da zakon svakako zabranjuje konverziju na lučkom zemljištu, što pretpostavljam da treba da ste videli, da znate.
Kada govorite da će se kroz ovaj zakon tek povećati i pojačati korupcija i kada govorite da smo hteli da zaobiđemo određena pravna sredstva, mislim da niste u pravu. Naprotiv, mi smo hteli da izbegnemo da ministarstvo bude drugostepeni organ i zbog toga smo stavili Upravni sud, jer mislimo da nije dobro da ministarstvo bude drugostepeni organ.
Drugo, kada pominjete lučke naknade, onda želim da vas informišem da se lučke naknade naplaćuju od 2013. godine, da je stepen naplate 98%, tek toliko da vidite kako to privreda nije prihvatila te lučke naknade ili nije mogla da prihvati, a prihod u budžetu je 1,6 miliona evra.
Drago mi je iz svega što ste rekli da se zalažete za investicije, pominjali ste i strane investicije. Mislim da je to dobro, imajući u vidu da nije baš bilo nekih investicija nekad davno, da ih sada ima mnogo više, ali kada pominjete Luku Beograd, onda treba da znate da je upravo za vreme mandata Vlade Aleksandra Vučića krenulo da se rešava sudski, odnosno krivično i sudski, pitanje Luke Beograd, pa se setite i gospodina Bubala i sve dalje kako je krenuo postupak. To se nije dešavalo u periodu pre toga.
Ovaj zakon treba, naprotiv, da pomogne da se uredi lučka delatnost. Takođe, ono što je veoma važno, a to je da infrastruktura, zemljište, ponavljam još jednom, jesu u javnoj svojini Republike Srbije i ne mogu da budu predmet nikakve konverzije kada govorimo, pre svega, o zemljištu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Danijela Stojadinović.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko Mihajlović, saradnici i narodni poslanici, izmenama i dopunama Zakona o plovidbi koje su pred nama zadovoljeni su svi aspekti, pravni, ekonomski, fiskalni i bezbednosni. Kroz ove izmene i dopune Zakona doprinosi se povećanju javnih prihoda i poreza, ali se i vrše određene uštede u budžetu Republike Srbije. Bitno je da su sa ovim izmenama saglasne odgovarajuće grupacije Privredne komore Srbije koje su učestvovale u pripremi ovog zakona. Na osnovu ovih konstatacija, sagledavanja stanja iz ove oblasti i potrebe da se ono promeni i pretoči u izmene predmetnog zakona, smatram da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama treba podržati.
Pored značajnih izmena u pogledu regulisanja čarterovanja jahti i ekonomskog značaja, veoma je bitan i bezbednosni sadržaj. U svojoj diskusiji istakla bih odredbu koja se odnosi na usklađivanje sa Zakonom o istraživanju saobraćajnih nesreća koji je Skupština usvojila pre godinu dana.
Kada su prošle godine usvojene izmene i dopune Zakona o plovidbi, pozdravljen je i tadašnji predlog da Ministarstvo preuzme od Lučke kapetanije sprovođenje postupaka, ispitivanje plovidbenih nezgoda sa smrtnim ishodom ili teškim telesnim povredama. Istaknuto je tom prilikom da se ovim rešenjem može doprineti unapređenju bezbednosti plovidbe i preovladalo je mišljenje da bi trebalo u narednom periodu uvesti sličnu praksu koja će se odnositi i na železnički i na avio saobraćaj.
Par meseci kasnije, Ministarstvo je predložilo potpuno novi zakon - Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Ovim zakonom su objedinjena sva tri vida saobraćaja u pogledu istraživanja nezgoda i nesreća, i to smo bezrezervno podržali. Zakonom o istraživanju saobraćajnih nesreća uređuju se istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom, železničkom, zatim istraživanja pomorskih i plovidbenih nesreća i nezgoda, a vrlo je bitno da se njime uređuje nadležnost i ovlašćenja organa za sprovođenje istraga i postupak istraživanja, kao i vršenje nadzora nad primenom ovog zakona.
Ovim zakonom je formiran i Centar za istraživanje, kao nezavisna institucija. Ja bih ovu priliku iskoristila da gospođi ministarki Mihajlović postavim pitanje, a pitanje je dokle se stiglo sa formiranjem Centra i da li su sva podzakonska akta potrebna za sprovođenje donesena?

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

Samo ću kratko.
Centar je formiran, podzakonska akta su doneta, kao i za sve zakone koje smo do sada doneli, u roku. Dakle, sve je završeno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković, a neka se pripremi narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas sam želela poseban akcenat da stavim na ovaj predlog, odnosno na izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ali, prosto, ne mogu da preskočim a da ne kažem par činjenica, vezane za aerodrom „Ponikve“.
Najveće aktivnosti aerodroma „Ponikve“ su upravo u periodu od 2011. do 2016. godine i ako ćemo činjenično stanje da uzmemo, dakle, 2011. godine nekadašnji vojni aerodrom je prenet na upravljanje gradu Užicu, a do 2013. godine u principu su samo urađeni idejni projekti razminiranja i projektni zadaci.
Znači, od dolaska SNS na vlast i ove Vlade, koja je i tada radila na uređenju aerodroma „Ponikve“, urađena je i realizovana prva faza čišćenja, odnosno razminiranja, urađeni su svi idejni projekti i studija procena uticaja, od 2014. i 2015. godine dobijene su brojne donacije, a ja ću navesti samo neke. To su svetlosni sistemi, 2,5 km ograde i kompjuteri od aerodroma „Nikola Tesla“, 8,8 miliona dinara donacije Direktorata za civilno vazduhoplovstvo i 2016. godine donacija aerodroma „Nikola Tesla“ za izgradnju terminala. Činjenica jeste da nedostaju još 2,3 miliona evra, to je veliki novac u pitanju, ali, Vlada Republike Srbije i ovo ministarstvo zaista radi da se i ovaj aerodrom stavi konačno u funkciju.
Sada bih se vratila na izmene Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Nivo razvoja jedne zemlje pre svega se vidi u nivou razvijenosti saobraćaja. Dakle, saobraćaj u smislu prenosa informacija, podataka i prevoza ljudi postoji od kada postoji društvo, zato se i prati. Srbija svakako ima povoljan prirodno-geografski položaj i ima jako dobre osnove za razvoj sva tri vida saobraćaja, i kopnenog i vazdušnog i rečnog.
Srbija je imala priliku da iskoristi, mada to nekada nije ali se nadamo da će u budućnosti to i te kako učiniti, nudi najkraće i najsigurnije trase za spajanje istoka i zapada i nalazi se na samom raskršću Koridora 7 i Koridora 10, koji su veoma važna dva koridora. Međutim, saobraćajna politika Srbije nije uvek bila na najvišem nivou, pa se može reći da je nekada bila i prilično loša, kada je saobraćaj u pitanju. Decenijama se ovi potencijali nisu koristili i, nažalost, sredstva od privatizacije umesto da su trošena u infrastrukturu, ona su usmeravana u potrošnju.
O značaju drumskih koridora pričali smo prethodne sedmice i o tome bi sada bilo i previše govoriti. O Koridoru 10 i o delovima auto-puta koji mi nazivamo Koridor 11 govorili smo tri dana zaredom i zaista se može reći i potvrditi da Republika Srbija u tom pravcu posebno napreduje, da je za dve godine izgrađeno stotine kilometara samo auto-puta i, naravno, izvršene su brojne rekonstrukcije i izgradnja puteva drugih kategorija.
Ali, ja bih se vratila na Koridor 7, o kome bih danas posebno pričala, koji predstavlja reku Dunav i luke u Srbiji, koji je neopravdano zapostavljen prethodnih godina. Ne može se reći da ranijih decenija nije postojala zakonska i planska dokumentacija vezana za razvoj plovnog saobraćaja, ali ona je, nažalost, ostajala uvek nekako mrtvo slovo na papiru. Takođe bih pomenula da je i ranije postojala želja da se preraspodele tokovi saobraćaja sa drumskog na železnički i rečni. Tada je to bilo 20%, danas je taj procenat mnogo veći.
Zbog neefikasnosti i neodgovornosti nekadašnjih vlasti, nažalost, nije se gradilo, infrastrukturni projekti su zaostajali i mi danas trpimo veoma velike posledice. Pre svega smo ograničili privredni i društveni razvoj. Zatim, propustili smo šansu da naplatimo, da imamo profit od tranzita preko naše zemlje. Ono što je veoma bitno, a što se možda u ovom trenutku ne računa, to je – kako da vratimo saobraćaj koji nas je već zaobišao? Treba voditi računa o tome da saobraćaj nekako uvek ide ustaljenim tokom, pa ćemo i mi u tom smislu, verovatno, i kada izgradimo koridore, imati veliki posao da taj saobraćaj usmerimo preko naše zemlje.
Srbija ima veoma dobre uslove da razvija vodni saobraćaj, jer ima oko 1.600, možda i 1.700 kilometara plovnih reka i kanala. Najveća je Dunav, Sava, Tisa, Begej, Tamiš. To su naše plovne reke. Naravno, Dunav, koji čini taj Koridor 7, veoma važan i prolazi svojom dužinom oko 30% samo kroz Srbiju.
Veliki je potencijal za razvoj transporta, trgovine i turizma i posebno jahting turizma i o tome smo danas slušali, da će ovde biti veoma značajne izmene, zato što smo do sada imali jahting turizam razvijen, ali, nažalost, Srbija je ovde bila na šteti, jer nije ubirala porez na prihod i porez na primanja zaposlenih na jahtama ili na drugim plovilima koji služe za rekreaciju i, nažalost, ostajala je bez novca jer su te jahte bile registrovane u drugim državama.
Ono što je takođe veoma bitno, domaći prevoznici su dovedeni u neravnopravni položaj. Od sada će, dakle, moći da se iznajmljuju samo plovila registrovana u Srbiji i da se vije na svakom vozilu zastava u čijem je vlasništvu.
Kada su luke u pitanju, od 11 luka koliko ukupno ima u Srbiji, osam se nalazi na Dunavu i svih osam su od međunarodnog značaja. Sve luke su nažalost iskorišćene sa vrlo manjim procentom nego što bi to bilo optimalno i zato ne možemo da govorimo o razvoju vodnog saobraćaja bez dobro opremljenih luka.
Zbog toga se nadam da će ovaj zakon učiniti upravo ono što i jeste cilj i da će ovaj zakon predstavljati završni korak kada je u pitanju reformski zakon i luka i da će se to dovesti na najviši mogući nivo.
Dakle, videli smo da su izmene zakona iz 2015. godine već načinile brojne pozitivne pomake, pa danas imamo veliki broj zainteresovanih svetskih i evropskih lučnih operatera za javno privatno partnerstvo. Ako uzmemo u obzir da je ova Vlada i ovo ministarstvo načinili brojne dobre reforme i da se to već vidi u našem avio saobraćaju, vazdušnom saobraćaju, danas pratimo u stopu i usklađeni smo po pitanju vazdušnog saobraćaja sa kompletnim evropskim zakonodavstvom.
Što se tiče drumskog saobraćaja intenzivno se gradi. Posle mnogo decenija danas se nalazimo zaista na pravom putu i drumskom saobraćaju. Ne sumnjam da će biti uspešna i reforma vodnog saobraćaja i da će biti kompletiran naš saobraćajni krvotok koji može našu Srbiju da oživi u privrednom smislu.
Takođe, tome u dokaz ide i ova vest današnja koja je jako lepa. Čestitam i ministarstvu i Vladi, a i svima nama jer to je za sve nas jako lepa vest da je Srbija skočila sa 54 na 47 mesto na svetskoj „Duing biznis“ listi i da se nalazimo među prvih deset zemalja po napretku na ovoj listi. To je zaista za svaku pohvalu. Sve čestitke i zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)