Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dubravka Filipovski

Poslanička grupa Nova Srbija
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena gospođo Mihajlović, potpredsednice Vlade Republike Srbije sa saradnicima, činjenica je da danas raspravljamo o Zakonu o plovidbi i lukama koji je donet 2010. godine, a o izmenama i dopunama već treći put, za mene predstavlja jedan nepobitan dokaz da država Srbija usklađuje svoje zakonodavstvo sa EU, kao i da se primenom aktuelnog zakona uviđaju problemi i stvari koje treba rešiti.
To što za ovaj zakon i za većinu drugih zakona o kojima raspravljamo ovde u ovom visokom domu, kada ste vi predlagač zakona, cenim što unapred imate skoro urađene podzakonske akte, jer ste uvideli da je primena svakog zakona važna i zavisi od podzakonskih akata, kao i činjenica da je ovaj zakon prošao javnu raspravu je veoma važna.
U raspravi o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama 2015. godine rekli ste da Srbija ima samo iskorišćenost od 4,7% saobraćaja na vodama, da je naš saobraćaj nekoliko puta manji po obimu od razvijenih evropskih zemalja i da je, između ostalog, jedan od uzroka i razloga zbog toga i zastarelost naše infrastrukture od preko 30 godina. Zbog toga koristim ovu raspravu da vas pitam šta je od rasprave o zakonima iz ove oblasti od februara prošle godine do današnjeg dana urađeno, iako smatram da je period od nekih godinu i po dana relativno prekratak za neke značajnije promene.
Dva osnovna cilja ovog zakona, između ostalih, koje bih ja izdvojila je preciziranje nadležnosti Direkcije za vodne puteve i Agencije za upravljanje, ali i borba protiv sive ekonomije. Činjenicom da se u predlogu ovog zakona privredna društva koja danas pružaju usluge iznajmljivanja jahti i plovila za rekreaciju ubuduće će morati da budu poreski obveznici je svakako jedan značajan doprinos u Predlogu ovog zakona u borbi protiv sive ekonomije.
Ne mogu da ne iskoristim priliku da u svojoj raspravi ne iznesem i neke od sledećih podataka, da u Beogradu ima negde od 150 do 180 restorana i splavova, oko 2000 kućica na vodi od kojih je zvanično 1000 prijavljeno. Broj plovila se kreće negde od sedam do osam hiljada, a prijavljeno je četiri hiljade ovih plovila. Moje pitanje vama je - kako da dođemo do preciznih podataka u ovoj oblasti? Volela bih kada bi neku sledeću raspravu iskoristili i vrlo precizne podatke izneli. Ja mislim da je jedan od dobrih pokazatelja elektronska uprava, odnosno elektronski podaci, ali želela bih da čujem, naravno, i vaše mišljenje.
Takođe, član 11. ovog zakona definiše pokretna spremišta vezana za sve vidove zagađenja za brodove i mislim da je izuzetno važno da se zbog toga hitno definišu mesta koja bi predstavljala prijemne stanice za prihvatanje brodskog otpada u skladu sa međunarodnim propisima, pre svega u skladu sa najnovijim preporukama Dunavske komisije.
Naravno da su luke idealne tačke spajanja tri vida saobraćaja - drumskog, železničkog i vodenog i da moderna vremena diktiraju potpuno novi način funkcionisanja luka. Odredba ovog zakona kojom se zahteva izdvajanje novog odobrenja za obavljanje lučke delatnosti je izuzetno važna. Na ovaj način se obezbeđuje da se luke više ne kupuju zbog zemljišta, nego pre svega zbog svoje delatnosti.
Na samom kraju, imala bih i nekoliko pitanja vezana za ovaj zakon, odnosno šta je sa planom izgradnje međunarodnog pristaništa kod mosta „Mihajlo Pupun“ na levoj obali Dunava, kao i međunarodnog pristaništa u Zemunu i u Grockoj?
Takođe, u narednih deset godina Srbija planira da uloži 290 miliona evra kada je u pitanju Koridor 7, a u narednih nekoliko godina EU planira ulaganje od 26 milijardi evra u devet vodnih koridora. Moje pitanje za vas je – koliko ćemo uspeti da konkurišemo sa projektima u ovoj oblasti? Upravo usklađivanje zakonodavstva u ovoj oblasti vidim kao jedan značajan doprinos tome.
Poslanička Nove Srbije će podržati izmene i dopune ovog zakona, jer uvode red, unapređuju ekološku svest građana. Izmene i dopune ovog zakona nas približavaju uređenim zemljama u ovoj oblasti i stvaraju se uslovi za korišćenje potencijala koji imamo takođe u ovoj oblasti.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, smatram da je ovaj sporazum u stvari nastavak već potpisanog sporazuma iz 1990. godine, ali to je bio sporazum koji je potpisan između neke prethodne države i Republike Koreje, a danas je u pitanju moderan sporazum koji je usklađen sa savremenim tendencijama u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu. Mislim da ovaj sporazum predstavlja čvrst temelj buduće uspešne saradnje između dve zemlje, ali za avio prevoznike država ugovornica, tako da, i za druge subjekte u ukupnim privrednim kretanjima između Republike Srbije i Republike Koreje. Ovaj sporazum predstavlja i dodatnu šansu Er Srbiju, kao i mogućnost pojačanog interesovanja korejskih poslovnih ljudi za saobraćaj sa našim privrednim subjektima. Tako da, u danu za glasanje ćemo podržati i ovaj sporazum i izmene i dopune Zakona o plovidbi. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Poštovana poslanice, hvala na komentarima. Odgovori na nekoliko pitanja koja ste postavili, jedno se tiče nove luke u Beogradu. Mi smo u procesu, u 2017. godini će se raditi projektno-tehnička dokumentacija. Ne može se očekivati izgradnja te luke pre kraja 2018. godine, budući da ćemo se pre toga baviti izborom koncesionara.
Kada govorimo o fondovima EU koji su nam važni za ove kritične sektore koje sam pominjala, 15 miliona evra, odnosno plus tri, 18 miliona evra za brodsku prevodnicu očekuje se negde 40% od vrednosti, dakle, takođe još 10 miliona evra.
Na pitanje o putničkom pristaništu u Zemunu, verovatno znate da 2015. godine bio tender za izbor operatera. Taj tender nije uspeo. Sada se priprema novi tender, odnosno priprema ga Agencija i očekujemo za mesec dana da taj tender vidimo.
Ono što je ste važno jeste upravo ta investicija vezano za Luku Beograd, koja je vrlo značajna upravo zbog povezivanja i sa ostalim vidovima saobraćaja.
Ja mislim da je to za sada dovoljno. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović.

Branislav Mihajlović

Poslanička grupa Dosta je bilo
Gospodine predsedavajući, narodni poslanici, želim da iskoristim priliku da pozdravim ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sa njenim saradnicima i ujedno da izjavim žaljenje što je najavljena, a nije prisutna direktorka Direktorata za civilni saobraćaj gospođa Mirjana Čizmarov.

Ovaj Zakon o unutrašnjim vodama je donesen februara 2015. godine i ove izmene i dopune se odnose na taj zakon. Taj zakon iz februara 2015. godine je dosta obiman zakon i ima 291 član i urađen je na 120 strana. Da bi se dobro razumele ove izmene i dopune koje se nude sada nama na usvajanje, prvo je trebalo dobro proučiti ovaj zakon. On je razradio glavne delove vezane za unutrašnje vode, saobraćaj na unutrašnjim vodama i sastoji se iz nekoliko ključnih celina. Obrađeni su uslovi i način za bezbednu plovidbu na unutrašnjim vodama, zatim su obrađeni vodeni putevi i plovidba, sve o plovilima i njihovoj sposobnosti za plovidbu, kao i članovi zakona za posadu, traganje, spašavanje, luke i pristaništa, nadzor i druga pitanja.

Na ovaj zakon dato je na 40 strana ukupno dopuna i izmena u ovom novom Predlogu koji je pred nama. Još treba dodati da zajedno sa ovim predlogom dopuna i izmena trebalo bi zajednički sagledati i Strategiju razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije koju je Vlada Republike Srbije usvojila avgusta 2014. godine i koja se oslanja i koja je proizašla iz onog Zakona iz 2016. godine i biće sastavni deo strategije posle usvajanja izmena i dopuna.

O primeni ovog zakona u Ministarstvu biće zadužena Direkcija za vodne puteve, Agencija za upravljanje lukama, Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu koja, usput, ima 30 zaposlenih i Inspektorat bezbednosti plovidbe, normalno inspekcija je tu važan faktor.

Ključne stvari koje se menjaju iz 2015. godine, bar kako smo mi uspeli da sagledamo, su u tome da su ove promene, koje su vršene 2012, 2015, pa i sada, uslovljene našim približavanjem i usaglašavanjem sa evropskim standardima, i to je, sa te strane možemo reći, jako obimno obrađeno i dosta detaljno.

Osnovne stvari koje se menjaju u odnosu na Zakon iz 2015. godine je otprilike da se menja uloga Direkcije za vodne puteve, što je u ranijoj diskusiji to dosta obrazloženo. Ja kao čovek koji se bavi jednom sličnom delatnošću mogu samo dodati da ja razumem, i to je sasvim tehnički normalno, da investiciona izgradnja i nadzor nad investicionom izgradnjom ne mogu biti pod istim krovom i moraju biti organizaciono nezavisne jedne od drugih, i to je sasvim u redu i tu promenu ja pozdravljam, jer projektovanje, investiciona izgradnja i nadzor nikako ne bi smeli da idu zajedno, jer to rađa neke druge probleme koje ljudi koji se bave tehnikom sasvim dobro razumeju.

Takođe, već je rečeno o tome, izmene omogućuju povećanje nivoa sigurnosti na plovnim putevima i povećanje nivoa bezbednosti, da će se za sigurnosnu zaštitu dalje moći angažovati licencirana lica i, takođe, učinjen je napor da se čarterovanje plovila malo više zakonski reguliše kako bi se izbegle zloupotrebe koje se dešavaju. To je otprilike, uz ono sve što je do sada rečeno, glavno što se sastoji u ovim izmenama koje su predložene u zakonu.

Takođe, već je rečeno da će Direktorat imati jednu konkretniju ulogu, malo drugačiju ulogu. O tome je dosta pričano. Imam pripremljenu diskusiju, ali preskočiću je da ne bi mnogo gubili vremena. Otprilike to je jedan siže onoga što se sadrži u ovim primenama.

Šta je, takođe, vrlo bitno? Taj zakon i ta Strategija su sada osnovni dokumenti na kojima treba da se razvija Strategija razvoja vodnog saobraćaja u Republici Srbiji. Kakvo je stanje vodnog saobraćaja? U kakvom saobraćaju su vodni putevi? U kakvom stanju su luke sa infrastrukturom? U kakvom stanju su plovni objekti, odnosno brodovi? To stanje u Republici Srbije je u jako lošem stanju.

Prethodna Vlada je 2012, 2013. godine dosta precizno definisala situaciju koja karakteriše stanje u ovoj oblasti, tako da je procenjeno tog momenta da je potrebno za dovođenje u neko normalno stanje investicija od 300 miliona evra da bi se ova tri ključna elementa stanje na vodnim putevima, u lukama i sa brodovima dovelo u nekakvo normalno stanje. Čak je i predviđeno da se najveći deo tih investicionih sredstava uloži na Dunavu, zatim dosta toga u projekte za kanal Dunav-Tisa-Dunav, zatim na Savu i Tisu.

Normalno, ovde je malo pričano o stanju sistema Dunav-Tisa-Dunav. Ja ću samo reći da se ono nalazi u najgorem stanju od svih ovih vodenih resursa kojima Srbija raspolaže. Takođe, procenjeno je da je odnos investicija u ovu vodnu privredu izuzetno bila niska i da je njen odnos od 10 investicionih dolara, recimo, samo jedan dolar je bio investiran u ovaj deo saobraćaja. Tada je bilo registrovano da ima negde oko 900 plovnih objekata, a od kojih samo 1/3 može zadovoljiti standarde da može ploviti normalno vodnim putevima. Starost flote je procenjena na preko 40 godina, da ne upotrebimo izraz, da je gro flote staro gvožđe, ali otprilike jeste u takvom nekakvom stanju. Znači, traži jedan izuzetno visok nivo investiranja i jednu veliku brzinu.

Takođe, zabrinjavajuće je stanje infrastrukture u lukama i ja tu sada mogu dosta toga da nabrajam. Ja sam izvukao iz one procene koju je Vlada pravila te 2012. godine i ona je to dobro uradila. Ja to pozdravljam, jer normalno uvek kada se dođe na neki posao, prvo treba dobro dijagnosticirati stvari da bi mogla posle da se prepiše dobra terapija. Posle toga, kažem, avgusta 2014. godine, napravljena je strategija, da bi se 2015. godine, ponovo izvršile izmene ovog zakona iz 2012. godine, u kome se vidi da je naše približavanje Evropi diglo zahteve za regulacijom u ovoj oblasti gde je Dunav, kao Koridor sedam, tzv. Dunavski koridor dobio jedan izuzetni značaj za Srbiju.

Posle toga imamo ovo što je rečeno sada pred nama ove izmene zakona, koje će biti usvojene u oktobru 2016. godine iz kojih se opet vidi da se čini napor da se iznađe način kako obezbediti sredstva koje su potrebna za regulaciju ovoga. To je otprilike jedna kratka karakteristika stanja.

Znači, imamo zakon, strategiju, imamo stanje vodnih puteva koje svakako treba rešiti. Tu sada treba malo reći i oko potencijalnosti. Potencijalnost ovih plovnih puteva Srbije, vodnih puteva Srbije je izuzetna. Ako vidimo što se dešava u okolnim zemljama moramo sa žaljenjem da primetimo da su svi tu potencijalnost dosta više iskoristili od nas.

Ja moram ovde reći i zato sam dao ovu retrospektivu čime raspolažemo, jednu veliku skepsu da smo u situaciji kada trebamo realizovati tako značajne infrastrukturne projekte da jednostavno, čini mi se da ova Vlada nema kapaciteta da ih može sprovesti. Zašto to kažem? Zato što je od 2012. godine, nama je prošle nedelje, gospodin ministar finansija Vujović, rekao da je rast javnog duga bio 9,3 milijarde dolara od 2012. godine do danas. Mi ćemo za par dana usvojiti zaduženja, povećati još za nekih dva miliona i 800, odnosno milion i 286 miliona dolara.

To će se popeti na preko 10,5 milijardi dolara. Prosto pitanje, a tako izuzetno izraženim investicionim zahtevima, ne samo u vodnom saobraćaju, govorimo i o avio saobraćaju, i o putnoj infrastrukturi, da ne govorim o privredi, sa tako izraženim zahtevima vrlo je teško obezbedi sredstva. Odnosno, tolika visina zaduženja po meni nije pravilno usmerena u vitalne objekte infrastrukture.

U kom stanju su ti sadašnji objekti? Ako gledamo objekte privrede, imali smo diskusiju prošle nedelje o Smederevu gde smo rekli da su za samo dve godine gubici u Smederevu napravljeni na 286 miliona dolara. Ja sam rekao u ovoj Skupštini da su gubici u RTB Boru napravljeni od 230 miliona dolara. To je 506 miliona dolara samo u ta dva ključna privredna objekta. Ne možemo urušavati privredu i zajmati se i dizati zaduženje. To je apsolutno nemoguće. Jedini realni izvor povraćaja sredstava, dugova je privreda.

Znači, pozdravljam da se čine napori, da se vodna privreda, infrastruktura, luke, da se dižu, ali izražavam skepsu da to neće moći da se uradi, jer jednostavno strategiju koju primenjuje ova Vlada vezana za utrošak sredstava kojima se zadužujemo, čini mi se da nije najbolje urađena.

Da zaključim ovaj deo, ova Vlada po meni nije imala kapaciteta da uspešno vodi vitalnu privredu i infrastrukturne projekte. Takvi projekti ne služe svojoj svrsi već predstavljaju osnovu za korupciju najvišeg nivoa, teraju zemlju u nekontrolisani rast javnog duga i bankrot. Vode u dužničko ropstvo iz koga nema izlaza. Zato sam skeptičan.

Da pređem na drugi zakon, vezano za Zakon o potvrđivanju sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Srbije i Koreje. Tu nema mnogo diskusije, vrlo su jasni ciljevi Srbije da je potreba Srbije da se predstavi Južnoj Koreji, da se više u Južnoj Koreji koja je jedna daleka privredno razvijena zemlja, više zna kako bi se privukli potencijalni investitori i normalno turisti. Kao što je bitno prepoznat interes Koreje koja je jaka privredna zemlja, da može ovde kao što je krenula, vršiti investicije, da ne prodaje samo svoje proizvode ovde, nego da ima i svoje privredne objekte. To je otprilike ključno za ovaj sporazum. Ne bih nešto mnogo o tome.

Opet isto, kao i kod prethodnog zakona, ja sada postavljam pitanje – ko će se starati o primeni ovog sporazuma? Ko se stara o primeni svih ostalih sporazuma? Koji deo ministarstva se bavi ovim? Normalno to je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Ja sam malo proučio materijal o Direktoratu civilnog vazduhoplovstva i zato kažem da mi je žao što gospođa Mirjana Čizmarov nije ovde. Video sam da se broj radnika koji rade u Civilnom vazduhoplovstvu dosta podigao. U izveštaju za prošlu godinu smo imali 135 radnika. Po mojim kriterijumima, gledajući strukturu, imam je ovde, ali nemam vremena, šta se sve radi u tom direktoratu, uz svo poštovanje značaja Direktorata, rekao bih da je to malo preveliki broj. Namerno neću govoriti i kritikovati visinu rashoda koji idu za zarade zaposlenih i naknade za zarade, koje nisu male i nismo protiv zarada, nego smo protiv toga da ne bude partijskog zapošljavanja u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva i u svim ostalim direktoratima, agencijama, upravama i ostalim ispostavama Vlade, da tako kažem. Lično smatramo da tu može da se izvrši vrlo značajna redukcija sredstava.

Znam da će mi se odgovoriti da Direktorat ne prima plate iz budžeta već iz nekih drugih sredstava, ali znam da apsolutno u jednoj Srbiji nije primereno da jedan direktor ima 450.000 platu. Daj bože da ima i milion, nije problem, ali trebalo bi da se obezbedi da vazdušni saobraćaj bude izuzetan, da „Er Srbija“ ne pravi gubitke, kao što je rekla ministarka u svom uvodnom izlaganju, da vazdušni saobraćaj u Srbiji se digne na nivo da se vrši racionalizacija broja, jer mi znamo da skoro 800 miliona evra godišnje ide na te uprave, agencije i sve ostalo. Apsolutno smo sigurni da to može da se redukuje i da ta sredstva idu u budžet.

Ne možemo sa jedne strane imati stalni rast zaduženja, urušavanje privrede, strahovite probleme o kojima sada govorimo, o vodnoj privredi, a da agencije koje nisu vidljive, jer mi smo na našim odborima imali analizu rada po agencijama i vidimo da otprilike su tamo plate dobro, kažem da nisam protiv toga, ali sam protiv toga da tamo ne bude kopi-pejst u izveštajima iz godine u godinu, da se guraju partijski kadrovi i da se ne vrši kontrola utroška sredstava. Toliko, hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Marković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, iscrpna je veoma bila dosadašnja rasprava današnja. Čule su se zanimljive primedbe, sugestije, predlozi i to je ono što je dobro. To je ono što je dobro.
Ono što baš i nije dobro to je što polako se stiče navika da prosto najglasnije zamerke stižu od onih koji očigledno ovaj zakon nisu ni pročitali ili ga nisu baš najbolje razumeli, pa je jedan galamio ovde o nekim kategorijama koje uopšte nisu predmet ovog zakona, mada mu ta galama bolje ide kada je sa balkona, uzgred budi rečeno, ali dobro.
Drugi je opet kritikovao razne neke segmente privrede koji nikakve veze sa ovim zakonom nemaju, vodoprivreda itd. Ali, dobro, to je nešto što govori o njima. To je nešto što pripada njihovom političkom stilu i protiv toga u suštini nemam ništa, ne bih trošio vreme na to.
Dakle, danas su veoma važni predlozi zakona, pogotovo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i prosto, ovim Predlogom zakona, jednom rečju resorno Ministarstvo i Vlada Republike Srbije, želi da ostvari nekoliko veoma važnih, jasno postavljenih ciljeva koji su neophodni, kako bi omogućili ubrzani razvoj vodnog saobraćaja. O toj važnosti je i gospođa ministar rekla u uvodnoj reči, a ja bih ponovio, da je 9,6 miliona tona prevezenog tereta u pitanju na godišnjem nivou i mislim da to dovoljno govori o tome kolika je važnost vodnog transporta uopšte.
Kao što sam rekao, ubrzani razvoj vodnog saobraćaja, veće angažovanje privatnog sektora u ovoj grani saobraćaja, ali i preduzimanje organizovanih i sinhronizovanih mera borbe kako protiv sive ekonomije, tako protiv piratstva, krađe i drugih nezakonitih radnji koje se dešavaju na rekama.
Konačno, ovim Predlogom zakona zaokružujemo zakonodavnu reformu sistema upravljanja lukama koja je započeta 2010. godine, a nastavljena usvajanjem, prošle godine, izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
U odnosu na prvi cilj, zapravo njime ostvarujemo rešenje iz Predloga zakona kojim se Direkciji za vodne puteve, a što je i pominjano danas u raspravi koja je trenutno jedina ovlašćena u Srbiji da obavlja poslove tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva, odnosno propisanih gabarita plovnog puta, dakle ukidamo ovaj svojevrstan monopolski, da kažem, položaj.
Ovakvo rešenje rezultat je pažljive analize rezultata rada ove direkcije u svom domenu. Zatim, uporedne analize sistema koje su u odnosu na ovu oblast primenjuju i u drugim zemljama, ali i potrebe da se u svim segmentima otvori mogućnost za angažovanje privatnog sektora, pod uslovom da to ne utiče na ispunjavanje međunarodnih obaveza naše zemlje.
S tim u vezi treba istaći da Direkcija za vodne puteve više od jedne decenije ne raspolaže sa dovoljno finansijskih sredstava za obavljanje navedenih poslova, bagerovanja plovnog puta, takođe da je flota brodova, kojom ova direkcija raspolaže izuzetno stara. Čuli smo ovde podatak da je skoro 40 godina u pitanju starost brodova, kao i da će se kao rezultat ostvarenih projekata, poput uvođenja rečnih informacionih sistema, odnosno servisa, čiji je direkcija provajder, u narednom periodu insistirati na promeni strukture i broja zaposlenih u samoj direkciji.
Ovde treba naglasiti posebno da su se sličnim problemom u ovoj oblasti našle, odnosno suočile i druge zemlje u Evropi, npr. Nemačka, Austrija, Holandija, Belgija i mnoge druge zemlje.
Bolja preglednost liste poslova koji su obuhvaćeni pojmom tehničkog održavanja vodnih puteva, propisivanje mogućnosti da se određeni poslovi iz delokruga Direkcije za vodne puteve prepuste privrednim društvima, detaljnije uređenje načina finansiranja obavljanja poslova, tehničkog održavanja i uslova koje moraju da ispunjavaju ta privredna društva, smanjivanje broja, samim tim, podzakonskih akata koji se donose na osnovu ovog zakona i kao vrlo važan propis, da se prevoz lica jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju u unutrašnjim vodama, po osnovu iznajmljivanja uz naknadu može obavljati samo ako je plovilo domaće državne pripadnosti, odnosno koje je u svojini domaćeg, kako fizičkog, tako pravnog lica koje je registrovano za tu delatnost, tj. tzv. čartering, zatim propis da direkcija, odnosno lučki operater, odnosno brodar moraju organizovati sigurnosnu zaštitu radi zaštite imovine lica, samog poslovanja objekata itd.
To će se vršiti ugovorenim angažovanjem subjekata koja imaju licencu za delatnost privatnog obezbeđenja, dakle, to su neki ciljevi koje ovaj zakon ima da ostvari i to će biti ti pozitivni efekti koje će ovaj zakon i ostvariti.
Kada je reč o drugom cilju, a mislim da je to jedan jako važan segment a možda i najvažniji, i kao što je ministarka rekla, mislim da je ključno to pitanje koje je postavila u uvodnom delu, a to je šta država želi sa lukama, šta želimo od lučke delatnosti, na koji način da razvijemo lučku delatnost u Srbiji.
U odnosu na luke nalazimo se pred možda i poslednjim, ali odlučujućim korakom u cilju završetka zakonodavne reforme luka koji ima za cilj da izjednači pravni položaj svih onih privrednih društava koji već posluju na tržištu i koji su po različitim osnovama počela da obavljaju lučku delatnost do 2010. godine i stupanja na snagu Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
U prvoj fazi reforme nacionalnog zakonodavstva u fokusu su bile velike međunarodne luke, odnosno lučki operateri koji su kroz proces svojinske transformacije i privatizacije stekli pravo na obavljanje ove delatnosti.
Usvajanjem Zakona o plovidbi i lukama iz 2010. godine započet je postupak ispravljanja svih propusta sprovedenih privatizacija luka, pri čemu danas imamo zadovoljstvo da konstatujemo da je lučko zemljište u svim lukama sačuvano i da je to ono što je jako važno i da je ostalo u javnoj svojini RS, kao i da su svi veliki lučki operateri ušli u sistem javnog upravljanja lukama, što je ujedno bio jedan od zahteva EU.
Nakon ispunjavanja svih zakonom propisanih uslova ovi operateri su dobili odobrenja za obavljanje lučke delatnosti pri čemu su u značajnom broju luke i pristaništa sprovedeni postupci proglašenja lučkih područja, npr. Novi Sad, Prahovo, Smederevo, Kostolac, Donji Miholjac, Zemun itd. Do kraja godine očekuje se proglašenje lučkih područja u lukama u Senti, Apatinu i Bačkoj Palanci, dok će do kraja 2017. godine biti završen proces proglašenja preostalih lučkih područja.
Ovo je značaj rezultat ako se ima u vidu neusklađenost i zastarelost prostornih dokumenata određenog broja lokalnih samouprava, a sa kojima lučka područja moraju biti usklađena.
Značajne novine koje smo poslednjim izmenama i dopunama zakona iz 2015. godine uveli u sistem upravljanja lukama danas pokazuju prve rezultate. Tako danas imamo zainteresovanost velikih svetskih i evropskih lučkih operatera za dodeljivanjem lučkih koncesija ili drugim model javno-privatnog partnerstva npr. za novu luku u Beogradu ili luku u Apatinu.
Takođe, postupak privatizacije lučkih operatera luke Novi Sad obavlja se u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje na naše zadovoljstvo, pa će lučko zemljište i lučka infrastruktura ostati u javnoj svojini, dok će predmet privatizacije biti samo lučki biznis.
Nakon sprovođenja privatizacije novi vlasnik će biti dužan da stekne novo odobrenje za obavljanje lučke delatnosti kojim će biti definisani uslovi korišćenja lučkog zemljišta i lučke infrastrukture, tako da ćemo i u ovoj luci imati punu primenu, da kažem lend lord sistema upravljanja lukama koji je uveden Zakonom o plovidbi i lukama, a koji je danas dominantan u svetu i u Evropi.
Ako mogu da budem slobodan da kažem i da je to model kome mi i ovim Predlogom zakona težimo.
Ne bih ponavljao sve ono što je već danas nekoliko puta naglašeno i rečeno. Ne bih pokušao da parafraziram ministarku. Ne bih se sada pojedinačno bavio stanjem u lukama u Srbiji, već bi svoju diskusiju završio na ovom mestu, a ako bude potrebe u daljem toku diskusije kao i u raspravi u pojedinostima rado ćemo se dotaći i tih tema uz naravno napomenu da će SNS podržati sva ova predložena rešenja. Pozivam da u danu za glasanje podržimo ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto se više niko od ovlašćenih predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru prvog zajedničkog jedinstvenog pretresa danas govorimo o dva predloga zakona. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama, o kome je naša ovlašćena predstavnica, odnosno koleginica Stefana Miladinović, govorila vrlo detaljno. Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade RS i Vlade Republike Koreje, o kome ću malo govoriti ja.
Kako Republika Koreja i Srbija uspešno sarađuju na mnogim poljima, uključujući politiku, ekonomiju, kulturu, iskoristila bih ovu priliku da podsetim na istorijat, pre svega, diplomatskih odnosa Srbije sa Republikom Korejom i na dosadašnje oblike saradnje naše dve zemlje.
Zvanični diplomatski odnosi Republike Koreje i Srbije, odnosno u to vreme kada su počeli, radilo se o Jugoslaviji, su uspostavljeni krajem 1989. godine, a već u februaru 1990. godine osnovane su i ambasade ove zemlje.
Srbija i Koreja su 2014. godine proslavile 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. O izuzetno dobroj saradnji ove dve naše zemlje govori i podatak da je tokom skorašnje migrantske krize Koreja aktivno pomagala Srbiji, koja je bila jedna od najopterećenijih zemalja na zapadno-balkanskoj ruti, sa velikim prilivom migranata, koji su se kod nas duže zadržavali zbog nemogućnosti da idu dalje. Korejska ambasada je tada Srbiju podržala značajnom finansijskom pomoći u iznosu od milion dolara, ali i donacijom jednog broja ambulantnih vozila.
Diplomatski odnosi između Koreje i Srbije konstantno jačaju i putem obostranih poseta visokih zvaničnika visoke vlasti. Ovaj oblik saradnje bio je intenzivan u prošloj i u ovoj godini, kada je ostvareno više poseta predstavnika izvršne vlasti i jedne i druge zemlje.
Kada je u pitanju Sporazum o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja, treba podsetiti da je prvi put potpisan između Saveznog izvršnog veća tadašnje SFRJ i Vlade Republike Koreje već krajem 1990. godine, a ratifikovan sredinom 1991. godine. Tako da se sporazumom o kome danas govorimo praktično zamenjuje taj prvi sporazum, odnosno on predstavlja kontinuitet saradnje između ove dve zemlje.
Inače, sporazum koji ovom prilikom treba da ratifikujemo, peti je po redu sa Republikom Korejom, što potvrđuje da je ova saradnja i neophodna i plodotvorna.
Potpisivanje sporazuma u oblasti vazdušnog saobraćaja za obe zemlje je veoma značajno. On treba da prati sve intenzivniju ekonomsku, odnosno privrednu saradnju ove dve zemlje. Prema podacima Korejske međunarodne asocijacije za trgovinu, Republika Koreja je 2015. godine izvezla u Republiku Srbiju robu u vrednosti od 73 miliona dolara, kada kažem robu, onda pre svega mislim na automobile, monitore i ostale artikle, dok je Republika Koreja uvezla iz Srbije robu u vrednosti od 115 miliona dolara i tu se, pre svega radi, o prehrambenim proizvodima i delovima za automobile.
Robna razmena naše dve zemlje se povećala tokom poslednjih nekoliko godina, pri čemu je Srbija u konkretnom slučaju veći izvoznik. Da je Republika Koreja veoma zainteresovana za ekonomsku saradnju sa Srbijom, potvrđuje i da je Korejska agencija za promociju trgovine i ulaganja, Kotra, ostvarila svoje predstavništvo u Beogradu sa ciljem da se intenzivira trgovinska saradnja između srpskih i korejskih firmi.
Korejske firme su počele da investiraju u Srbiju prema podacima korejske strane, te investicije su u 2015. godini iznosile 12,6 miliona dolara, a korejske firme koje posluju u Srbiji su „Jura“ i „Cegrem“ u ovom trenutku.
Može se govoriti i o turističkoj razmeni između Koreje i Srbije i ona dobija na značaju, pri čemu je nešto više korejskih turista posetilo Srbiju. Tome doprinosi bezvizni režim, po kojem se za državljane obe zemlje za boravak od 90 dana ne zahteva viza.
Nije zanemarljiva ni saradnja Srbije i Koreje u oblasti kulture, pri čemu su u ovaj oblik najuključenije ambasade i diplomatski predstavnici. Posebno bi kao oblik saradnje dve zemlje istakla saradnju poslaničkih grupa prijateljstava, koje su formirane u parlamentima i Srbije i Koreje.
Delegacije Korejsko-srpske parlamentarne grupe prijateljstva su bile u poseti našem parlamentu dva puta, i to 2009. i 2014. godine, a u Narodnoj skupštini RS Poslanička grupa prijateljstva sa Korejom formirana je 2013. godine. U Srbiji takođe postoji i društvo Korejsko-srpskog prijateljstva, čije se sedište nalazi u Čačku, u ovom trenutku.
Sve ove činjenice idu u prilog uspostavljanju još boljih veza između dve zemlje u oblasti vazdušnog saobraćaja, koji je zbog udaljenosti naše dve zemlje kao dominantni oblik transporta ljudi i roba. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade RS i Vlade RK potpisali su 24. februara 2016. godine prof. dr Zorana Mihalović, potpredsednik Vlade RS, i ambasador Republike Koreje u Republici Srbiji Lido Hun.
Parlament treba da ovaj sporazum ratifikuje, odnosno potvrdi. On suštinski predstavlja dugoročni pravni osnov za dalje unapređenje ukupnih odnosa dve države na svim poljima saradnje. Kako iz elemenata ovog sporazuma možemo zaključiti, u pitanju je jedan moderan sporazum usklađen sa savremenim standardima i tendencijama u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.
Ovim sporazumom se veoma precizno i detaljno uređuju odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja između RS i RK, uz poštovanje i ispunjavanje visokih međunarodnih vazduhoplovnih standarda, pre svega.
Nešto više o sadržaju sporazuma govoriće moja koleginica dr Danica Bukvić, a ja na kraju želim da kažem da će iz svih navedenih razloga Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala vam.