Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio malo sa mojim kolegom, poljoprivrednikom u pokušaju, da debatujem na ovu temu, ali budući da on nije tu, a znam da je posle privatizacije DIN-a i DIV-a, a znam da je posle privatizacije DIN-a i DIV-a, kako to naš narod kaže, klepio 12 miliona dolara i da je imao ozbiljnu nameru da kupi jahtu, znam i od koga, ja sam mislio da ozbiljno prodiskutujem na ovu temu, verujući, shodno članu 10, čini mi se, ministarka je tu, ona to zna, da razgovaramo o tim domaćim jahtama, jer verujem da je on bio patriota i da bi, za razliku od drugih tajkuna sa kojima je sarađivao, sa kojima je uzimao novac, da bi on registrovao jahtu da našu državu i time ovde platio neki porez. Međutim, i to je
problematično, s obzirom da je po dokumentaciji Poreske uprave,samo u toku poslednje dve godine, kao predsednik društva „Empresa“ utajio 23 miliona dinara, sa kamatama je to negde preko 30 miliona.
S obzirom da nije tu, ne bi bilo u redu da širim temu i da govorim o povredi poreskih propisa, odnosno utaji, koja je, evo, odoše i ovi drugi, koja je još malo, pa kao od one grupe – nikad im dosta nije bilo. Ovom je uvek malo bilo, a njima nikad dosta nije bilo, prema tome, ja sa ovim zaključujem ovu diskusiju. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Darko Laketić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Pre svega, žao mi je što upravo oni koji su kritikovali tokom dosadašnjeg zasedanja nisu to da govore nešto više upravo o temi o kojoj danas govorim. Ali, evo, pre nego što pređem na suštinu svog izlaganja moram da kažem da upravo je i ovo satisfakcija o kojoj je i premijer govorio, a to je da se Srbija na „Duing biznis“ listi Svetske banke sa 54 mesta popela na 47 mesto i to je jedan fantastičan podatak koji sa zadovoljstvom u ovom trenutku mogu da kažem, jer se to i prezentuje kao najnovija vest, tako da je zadovoljstvo zaista zajedničko.
Što se tiče zakona, pre svega Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama ja vidim pre svega kao ideju resornog ministarstva da ovaj zakon, dakle uskladi sa Zakonom o planiranju i izgradnji s jedne strane, s druge strane sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, a takođe i sa Zakonom u istraživanju nesreće u vazdušnom železničkom i vodnom saobraćaju i ne samo da ga uskladi, već rekao bih da je težnja da se sva ona zakonska rešenja koja su bila nedovoljno dobra isprave i da onih zakonskih rešenja koji u određenim situacijama zaista nisu ni postojala, da se iznađu i plasiraju i prezentuju ovim zakonom.
Dakle, da krenem redom. Smatram da se predloženom izmenom člana 21, odnosno 199. postojećeg zakona uređuje zaštita imovine unutrašnjem vodnom saobraćaju. Zaista ne znam o čemu se ovde radi, danas smo slušali bukvalno kritike bez ikakve argumentacije i bez ikakve podloge koja je utemeljena na istini, već su se iznosile paušalne neke rečenice i izjave, rekao bih poluistine i dezinformacije, vezano upravo za ovaj član o kome govorim.
Naime, na ovaj način lično smatram da će brodarska privredna društva i luke, ne samo što će biti dužne da organizuju tu sigurnosnu zaštitu, već će na taj način, pre svega angažovanjem licenciranih subjekata za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, pre svega sprečiti krađu i sprečiće se krađa krijumčarenje ljudi, a takođe i piraterija i kriminal. To, ko će se na tim javnim pozivima javljati, pa naravno da će se javljati svi oni koji su licencirani u ovoj državi. Dakle, svako ko ispunjava uslove vezano za privatno obezbeđenje, naravno da tim poslom može i treba da se bavi.
Danas je evidentiran jedan značajan problem koji se tiče iznajmljivanja plovila. Naime, danas je moguće iznajmiti plovilo koje nije upisano ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvo. Šta se time gubi? Pa, gubi se pre svega porez. Dakle, ne ubira se nikakv porez, nikakav prihod, ne samo po osnovu plaćanja poreza direktno, ali ne ostvaruje se ni prihod po osnovu doprinosa na zarade osoba koje bi trebalo da rade, dakle da budu radno angažovana po ovoj delatnosti.
S tim u vezi, ova privredna društva će biti obavezna da plaćaju porez na upotrebu jahte sa motornim pogonom čiji iznos, koliko znam, a raspitao sam se, iznosi u rasponu od 62.670 dinara do 250.730 dinara, što, složićete se, nije mala suma. Predloženim izmenama zakona, dakle, ovaj deo se menja i čini mi se po prvi put se uvodi red u ovu oblast na ovaj način.
Ono što je mene posebno intrigiralo jeste, kako su zemlje u okruženju rešile ovaj problem. Pa, zemlje u okruženju su rešile upravo na ovaj način, štiteći svoje brodare. Šta je tu sporno? Osim, ukoliko se želi bukvalno da se traži dlaka u jajetu ili da se traži problem bez problema. Suština izmene ovog člana jeste praktično regulisanje delatnosti brodara, odnosno iznajmljivanje jahti sa motorom, a uz to kao jedan efekat izmene zakona, ja vidim samo povećan prihod u budžetu.
Član 27. Član 27, pre svega shvatam kao želju predlagača, dakle resornog ministarstva da se uskladi ovaj zakon sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Naime, o čemu se radi. Ovde u članu 213, postojećeg zakona, stav 2. i 3, gde zakon u smislu propisivanja da su pristaništa za ukrcavanje i iskrcavanje putnika elementi lučke infrastrukture, dakle, razlikuje se, zato što je dosadašnji zakon prepoznavao kao lučku suprastrukturu. Razlike su, pre svega kod ljudi koji se razumeju u ovu problematiku, više nego evidentne. Naime, suprastruktura se koristi za iskrcavanje tereta, a ne putnika, s toga i promena i izmena ovog termina je više nego opravdana. Tako da, na taj način ne samo što se usaglašava sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već se na jedan precizniji način opisuju lučki elementi, jer se termin, dakle, suprastruktura koristi za objekte, a ne za putnike koji će se iskrcavati i ukrcavati.
U skladu, sa evropskim rešenjem u ovoj oblasti, predlog je da se sa članom 13. predloga zakona dopuni član 70. Ovde je suština u efikasnom sprovođenju traganja i spasavanja i naime, domaći brodari će morati da donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama, njihovim porodicama koje uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć, itd.
Smatram da su ovi planovi jedan neophodan akt koji se mora imati, ne samo zbog zakona, već zbog jedne valjane organizacije brodara u okviru tih vanrednih situacija, okolnosti koje pre svega ne želimo da se dese, ali definitivno će ih biti na našim vodama. S toga, u celini smatram da izmene zakona ne samo da imaju smisla, već da će unaprediti saobraćaj i unaprediti delatnost u ovoj oblasti definitivno. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.
...
Zajedno za Srbiju

Dušan Petrović

Poslanička grupa Demokratska stranka
Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, tema za ekonomski razvoj Srbije veoma važna, zato što jedan od, po mom dubokom poverenju, razloga stvarnih i pravih vrlo niskog stepena ekonomskog razvoja i nemogućnosti svih nas u Srbiji da pronađemo adekvatan model ekonomskog razvoja jeste i nerazvijenost rečnog saobraćaja.
Gotovo da nema u Evropi nijedne ozbiljne i velike ekonomije, pa ni onih koji nisu tako razvijeni, a da na izuzetno visokom nivou nije saobraćaj rečnim vodenim putevima ili unutrašnjim vodama. Imamo sve vreme veliki potencijal i ne uspevamo da pronađemo dobar način kako da taj potencijal razvijemo. Imam razumevanje za zakonska rešenja koja su i sada važeća, koja su centralizovala potpuno funkciju koju inače ima Agencija za upravljanje lukama po ovom zakonu, funkciju lučke uprave, ali mislim da je došlo vreme za jedan ozbiljan iskorak u decentralizaciji. Baš ti veliki i razvijeni sistemi i velike i razvijene ekonomije koje su između ostalog utemeljene i na njima, jesu decentralizovane.
Mislim da je vreme da izađete sa predlogom novog zakona, ako ne vi, mislim da ćete se vrlo brzo sresti sa našim predlogom novog zakona. Kao u mnogim drugim oblastima ne samo ekonomskog nego sveukupnog javnog života duboko sam uveren, stranka u kojoj jesam, Zajedno za Srbiju, da ukoliko ne budemo imali potpuno jasan koncept decentralizacije, ako ne budemo imali političku volju da se ona sprovode, a decentralizacija u stvari u svojoj suštini jeste otvaranje prilike ljudima da uzmu odlučivanje u javnom životu, nećemo biti u prilici da dobijemo dovoljno energije za ekonomski ukupan društveni razvoj.
Konkretno ovde siguran sam da bi ustanovljenje lokalnih područnih jedinica Agencije za upravljanje lukama, koja ima funkciju lokalnih lučnih uprava, veoma mnogo unapredilo sistem i otvorilo mogućnost da imamo snažnije instrumente za razvoj ovog izuzetnog potencijala. Ovo znam, zato što u gradu u kojem živim, u Šapcu, postoje vrlo ozbiljni planovi za razvoj kako kargo, tako i putničkog saobraćaja.
Postoje vrlo ozbiljni investitori koji su se u poslednje dve godine pojavili, kako iz Češke, tako iz Kanade, iz Kine i naravno da je Agencija za upravljanje lukama ne zaobilazna tačka koja je ta koja mora da otvori prostor da ovi investitori pronađu način kako da svoj novac ulože i kako da dođemo do bolje infrastrukture, saobraćajne i do bolje prilike za svakog ko se biznisom u Srbiji bavi zato što smanjivanje troškova kroz ovu vrstu ovaj vid transporta je u stvari jedan od načina kako mi možemo da dođemo do snažnog privrednog razvoja.
Napravio bih jednu malu digresiju. Jedna od velikih kompanija ili vrlo značajnih kompanija u ovom trenutku je aplicirala za izradu autoputa između Rume i Šapca i sa jasnim predlogom i idejom koncesije. To naravno nije vezano za ovu tačku dnevnog reda, ali ministarka je tu pa da iskoristim priliku. I to kod vas gospođo Mihajlović stoji dosta dugo u vašem Ministarstvu. Čujem da ste to uputili premijeru, pa nikako da date odgovor, da li ste zainteresovani da neko putem koncesije uradi autoput ili ne?
Ista će stvar biti i sa lukama. Dakle, najmanje tri investitora u ovom trenutku imamo koji su zainteresovani da koristeći instrumente koje ovaj zakon koje ima i koje će dobiti, ulože svoj kapital da bi u Šapcu napravili luku.
Ova stvar je takođe bitna i za regionalnu politiku Srbije. Rudnik Glinice u Zvorniku je jedan od najznačajnijih privrednih resursa, ne samo Republike Srpske i BiH, već bogami i na celom Balkanu.
Ukoliko ne postoji mogućnost za snažan vodeni transport, a ne vidim kako to na drugom nekom mestu može osim u šabačkoj luci da se izvede uz adekvatno rešavanje železničke veze između Zvornika i Šapca, mislim da sami sebi oduzimamo mogućnost za vrlo veliki i snažan ekonomski razvoj u ovom delu Srbije, Republike Srpske, BiH, ali i celog našeg regiona.
Ono što mislim da je stvar o kojoj ćemo pričati kada dođe ovde rasprava u pojedinostima, ali je držim važno za načelnu raspravu u ovom momentu, jeste što rok za izradu predloga koncesionog akta sa jedne strane, sa druge strane, rok u kojem Vlada treba da donese odluku o predlogu tog koncesionog akta, koliko ja mogu da vidim nisu definisani ovim zakonskim rešenjem. Kao što oni koji su u ovo pitanje upućeni i znaju, a dobro je da i opšta javnost ima potpuno jasnu predstavu o svemu tome, ova vrsta biznisa zahteva vrlo veliki novac. Oni koji sa desetinama miliona evra ili sumama koje su i veće od toga dođu u Srbiju sa namerom da taj novac ulože u ovaj posao, moraju da imaju potpuno jasno predstavu šta njih čeka u proceduri u koju ulaze, u kojoj država donosi odluku. Zato mislim da ove nedostatke treba da ispravite.
Na samom kraju, ponoviću ono što mislim da je suštinski važno. Bitno je da iskoračimo kao država u decentralizaciju u ovoj oblasti. Nemam ništa protiv da ova Vlada izađe sa predlogom takvih rešenja, ako ne, mi ćemo ih podneti u ovom parlamentu. Važno je da svi zajedno imamo potpuno jasnu predstavu o tome koliko gubimo kao nacija, kao država, kao nacionalna ekonomija, zbog toga što nismo efikasniji u privlačenju investitora u ovu vrstu posla i koliko je to neophodno da bismo imali snažan ekonomski rast, ne 2%, 2,5% ili 3% godišnje, već siguran sam da je uz neke druge važne infrastrukturne stvari razvoj luka i razvoj rečnog saobraćaja, neophodan preduslov da bismo ušli u stope rasta koje su preko 5% i približavaju se 10% i verujem da je Srbija za to sposobna. Neophodno je da Vlada uradi svoj deo posla. Hvala vam najlepše.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Poštovani poslaniče, potpuno ste u pravu da treba da znamo ko šta radi, ali takođe i da treba da imamo predstavu o tome i šta tu investitore čeka kada dođu u Srbiju. Ono što je pre pola sata objavljeno, jeste da je Srbija u prvih top deset zemalja sveta na duing biznis listi po broju reformi, brzini reformi koje je sprovela. To znači – Srbija je na 47. mestu u ukupnom rangu, ali nosi obeležje top deset zemalja sveta, gleda se 190 zemalja.
Srbija je za dve godine prešla 150 zemalja u izdavanju građevinskih dozvola, u plaćanju poreza i u registraciji imovine. Ali, da se vratimo sad na Šabac i na teme koje ste konkretno izneli.
Krenuću prvo od centralizacije, odnosno decentralizacije. Reći ću vam samo, pre svega, radi javnosti, a to je da 2010. godine je zakonom uređeno postojanje Agencije za luke i savetnik grada Šapca današnji je čovek koji je učestvovao u definisanju članova tog zakona. I on se zalagao za tu vrstu centralizacije. Tako da, možda prvo da se nekako sa njim dogovorite, pitate šta je bio razlog.
Druga stvar, kada govorite o Šapcu, prvo, mi smo strategijom predvideli, između ostalog, da Šabac bude međunarodna luka, to znači daleko od toga da ova država nema koncept i ne zna kuda ide, pogotovo kada su u pitanju lučke delatnosti.
Drugo, privatni investitor kojeg vi pominjete je bio u Ministarstvu, zajedno sa gradonačelnikom Šapca i bilo bi jako dobro kada bi privatni investitor iz Češke ponudio još nešto osim pretovara opasne robe. Pod velikim znakom pitanja je da li je uopšte moguće vršiti takav pretovar opasne robe. To je ono što nama predlaže investitor iz Češke, budući da imamo i određene zakone o zaštiti životne sredine. To je, naravno, prebačeno i privatnom investitoru iz Češke i gradonačelniku Šapca. Dodatno je traženo da nam dostave katastarske parcele i sve kako to vidi grad Šabac da može da sprovede. Do današnjeg dana mi nismo dobili apsolutno ni jednu jedinu rečenicu. Ali, dobro zvuči kada u novinama izađe i priča u medijima kako država ništa neće da radi ni Ministarstvo, a evo, grad Šabac je pun ideja i informacije o novim investitorima.
Dakle, dajte da budemo malo sinhronizovani u tom delu, zato što sve što se uradi u Šapcu ili bilo kom drugom gradu u Srbiji, dobro je za celu Srbiju i niko ne pravi apsolutno nikakvu razliku.
Drugo, kada pominjete priču oko koncesije, postoji jako puno detalja kada se uopšte pravi i uređuje jedna koncesija. Vrata Ministarstva su uvek bila otvorena. Kao što smo za luku pričali, pričamo i za sve drugo.
Nekoliko puta ste pomenuli i ja ću ponovo da se vratim na to, da investitori koji dolaze ovde imaju problem bilo sa dozvolama, bilo sa tim da država ne radi svoj posao. Država danas, Vlada Republike Srbije i u situacijama kada lokalne samouprave imaju poteškoće od dokumentacije, pa nadalje, država je ta koja sufinansira i pomaže i radi. Znači, naš interes jeste da investicije postoje, da ljudi dolaze, da ovde ulažu i da rade, pa vas najlepše molim, ako se nismo dobro razumeli, dajte da inoviramo ponovo sastanke na tu temu.
(Dušan Petrović, s mesta: Replika.)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Po kom osnovu, gospodine Petroviću?
Zato što vam je ministarka odgovorila?
(Dušan Petrović, s mesta: Nije istina.)
Uslov za repliku ili osnov, kako hoćete jeste da vas neko uvredi. Ne možete.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.
...
Srpska napredna stranka

Blaža Knežević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovana ministarka, poštovani članovi Vlade, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u praksi su tokom perioda primene Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uočeni određeni nedostaci. Pored toga, bilo je neophodno usklađivanje ovog zakona sa drugim važećim zakonima. Osnovne izmene odnose se na sledeće. Pre svega, primena izmenjenog zakona ukinuće dominantni položaj Direkcije za vodne puteve u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja vodnih puteva, pa se po prvi put otvara mogućnost da po tržišnim uslovima i sprovedenom postupku, pre svega javne nabavke, naravno,specijalizovana privredna društva slično uređuju u obavljanju tih poslova i tim dalje svoje poslovanje unaprede, ali uvek pod stručnim nadzorom Direkcije. Naime, za obavljanje poslova izgradnje hidrotehničkih objekata, izvođenja drugih hidrotehničkih radova, bagerovanja i slično, danas na tržištu postoje specijalizovana privredna društva koja efikasnije i brže mogu da obavljaju navedene poslove.
Ovim se postižu dva efekta. Sa jedne strane svakako da će se troškovi znatno sniziti, a sa druge ovo će imati uticaj na privatni sektor gde očekujemo stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, otvaranje novih radnih mesta i tržišnu konkurenciju.
Primena izmenjenog zakona povećaće, naravno, i nivo sigurnosti u obavljanju vodnog saobraćaja, a samim tim i sprečiti izvršenje krivičnih dela kao što su krađe, piratstvo, krijumčarenje i slično. Ove zakonske odredbe donose se i zbog usaglašavanja sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju i omogućiće početak primene dela zakona kojim se uređuje sigurnosna zaštita u unutrašnjem vodnom saobraćaju.
Po prvi put će domaća brodarska privredna društva i luke morati da angažuju obezbeđenje, licencirana lica za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, a došlo je vreme da se i ova oblast uredi, jer smo svedoci godinama unazad slučajeva krađa, krijumčarenja i drugih nedozvoljenih radnji, piratstva na rekama. Lica koja budu angažovana kao obezbeđenje u obavezi su da prođu određenu obuku u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju.
Takođe, rešenje iz ovog zakona uticaće i na pojedina privredna društva koja pružaju, pre svega, uslugu iznajmljivanja, odnosno čarterovanja jahti i plovila za rekreaciju koja nisu upisana ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu, i to bez članova posade, što je pre svega krajnje rizično. Na ovaj način, osim izbegavanja plaćanja poreza, budžet nije ostvario prihode ni po osnovu doprinosa na zarade članova posade koja su ova pravna lica dužna da angažuju radi bezbednosti obavljanja svoje delatnosti.
Danas imamo situaciju da na rekama u Srbiji, koja je poprimila određene razmere, jahte i plovila koja iznajmljuju i viju zastave stranih država i samim tim podležu zakonima, naravno, države čija se zastava vije, ne plaćaju porez jer je to regulativa u ovim državama.
Izmenama zakona upravo će se sprečiti ovakvi slučajevi i ubuduće, jer će se prevoz lica sa jahtom, odnosno sa plovilom za rekreaciju na unutrašnjim vodama Republike Srbije, po osnovu iznajmljivanja, obavljati samo jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju domaće,državne pripadnosti koja je u svojini domaćeg fizičkog lica ili pravnog lica koje je registrovano za obavljanje delatnosti iznajmljivanja jahte, odnosno plovila za rekreaciju, tako će oni koji imaju plovila registrovana u inostranstvu morati, ako hoće da ih iznajmljuju i od toga imaju korist, da plaćaju poreze i doprinose za zapošljavanje posade na tim plovilima. Ovo zakonsko rešenje je uobičajeno za zakonodavstvo u zemljama u okruženju.
Takođe, Nacrtom zakona propisana je obaveza da brodari donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama i njihovim porodicama koji uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama. Ovo je propisano u cilju usklađivanja Zakona o istraživanju nesreća.
Takođe, odredbe predviđene ovim zakonom koje se odnose na lučke usluge, prvenstveno imaju za cilj preciziranje pojedinih odredaba za koje se ukazala potreba tokom sprovođenja Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Naime, 2010. godine do danas akcenat je bio na uređenju statusa velikih međunarodnih luka. Jedan deo odredaba koje su precizirane u ovom zakonu imaju za cilj da se na proglašenim lučkim područjima identifikuju i uvedu u sistem i ostala manja privredna društva koja su pre 2010. godine počela sa radom.
Drugi deo odredaba odnosi se na privredna društva koja su u periodu od 2003. do 2010. godine sopstvenim sredstvima gradila luke. Ovim zakonom će se i njima omogućiti priznavanje statusa, ali pod uslovom da su gradili u skladu sa zakonima kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje, kao i pod uslovom da se nalaze na teritoriji lokalnih samouprava na kojima je proglašeno lučko područje. Ovakva rešenja imaju za cilj uvođenje u sistem velikih privrednih subjekata u oblasti lučkih usluga, ali i stvaranje zakonske pretpostavke da se na više lučkih područja u Republici Srbiji uspostavi unutar lučka konkurencija.
Ovim rešenjima zaokružuje se jedan sveobuhvatan proces reforme i uređuje se oblast vezana za lučku delatnost. Donošenjem ovog zakona očekuje se da će jedna velika i značajna oblast vodnog saobraćaja biti zaokružena u skladu sa direktivama EU, ali i potrebama domaće privrede i strateškim dokumentima Republike Srbije.
Gospodine predsedavajući, ono što mi je zaparalo uši od prethodnog govornika to je kritički odnos prema Vladi Republike Srbije i prema Ministarstvu. Inače, moj prethodni govornik je za vreme njegove vladavine, za 16 godina, ni jedan detalj lučke strukture, ni jedan osmišljeni segment nije urađen u gradu Šapcu. Čišćenje plovnog dela Save kod Šapca nije urađeno više od 15 godina, a sredstva su stizala redovno svake godine, pa se postavlja pitanje gde su otišla ta sredstva i da li su nenamenski trošena. Luka Šabac gotovo da i ne postoji, a grad je vršio u određeno vreme dokapitalizaciju luke, imovina koju je uneo u grad nije donela ni jedan dinar prihoda i postavlja se pitanje kakvi su imovinski odnosi u toj luci.
Još više me brine, to isto govori prethodni govornik, takođe iz Šapca, koji je inače prvi ušao u Skupštinu, naravno, ne danas, nego 5. oktobra. Bio je predsednik Opštine Šabac, kada su u pitanju bile najveće malverzacije vezano za privatizaciju u Šapcu. Bio je ministar pravosuđa. Slušali smo pre nekoliko dana šta se dešavalo u pravosuđu na nivou Republike, kada je 800 sudija ostalo bez radnih mesta. Bio je ministar poljoprivrede, nije stigao da bude ministar privrede, i tu se dokazao na određeni način. Samo nije uspeo da se dogovori sa Borisom Tadićem da li bi bio prvi ili drugi čovek države. Mislim da je degutantno da posle 12 godina republičke vlasti i 16 godina vlasti u Šapcu, gde ništa nije urađeno, gde je grad u velikoj dubiozi, on kritikuje ministarku za nešto što on nije uspeo da uradi.