Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Ja bih postavio pitanje Ministarstvu policije, a vezano je za problem izdavanja i zamene ličnih karata koje se mora završiti do kraja ove godine.
Setimo se, 2008. godine je donesen zakon da se moraju sve lične karte zameniti, biometrijskim ličnim kartama, 2011. godine, taj rok je produžen, ali mi smo svedoci da veliki broj nas i naših ljudi koji žive u ruralnim delovima naše Srbije, kao što je jugoistok Srbije, veliki broj takvih ljudi, starih ljudi, vrlo je teško da mogu završiti da odu do matične policijske stanice, da zamene, da promene i da na taj način obezbede sebi da u narednom periodu imaju lični dokument.
Ja predlažem da nadležno ministarstvo, u saradnji sa Ministarstvom lokalne samouprave i sa lokalnim samoupravama, da uzme u ispomoć ljude koji rade na terenu kao šefovi mesnih kancelarija mesne zajednice i da na taj način pomognemo starim, iznemoglim ljudima, licima koja nemaju određeni stepen invaliditeta, a svedoci smo i zna se da ljudi koji imaju određen stepen invaliditeta da nisu pokretni, da kad taj dokument kada donese u nadležnu policijsku stanicu, da se kod njih može otići i tamo, na licu mesta da se uzme otisak, da se uradi slika i da se tom čoveku završi lična karta.
Veliki je broj stare populacije ljudi, kao što je jugoistok Srbije, tako ne može uraditi, ali mi možemo uz pomoć mesnih kancelarija, šefa mesnih kancelarija, da pomognemo policijskim službenicima, zato što smo svedoci da veliki broj policijskih službenika je otišao u penziju, a 2013. godine donesen je Zakon o zabrani prijema, tako da MUP Republike Srbije nema dovoljan broj radnika.
Ja bih zamolio i postavio pitanje još jednom - da li postoji mogućnost da MUP obezbedi još radnika, da završimo sa zamenom ličnih karata u svim delovima naše Srbije, a konkretno mislim na seoska područja, na stare ljude koji ne mogu otići da završe taj posao?
Isto pitanje postavio bih i RFZO, zato što je sada obavezna i zamena zdravstvenih knjižica, s tim što je i to veliki problem zato što, ukoliko naši poljoprivredni proizvođači, ljudi koji žive u našim selima, ne mogu da odu, imaju mogućnost da za njih to urade njihovi najbliži. Isti je predlog da se Ministarstvo lokalne samouprave uključi, da lokalne samouprave sa svojim mesnim kancelarijama budu mnogo aktivnije i da pomognu tim starim, iznemoglim ljudima da mogu da zamene svoja lična dokumenta.
Ja sam svedok i u razgovoru sa ljudima video sa da je to veliki problem jer za dva meseca ističe rok i za promenu lične karte i za promenu zdravstvene knjižice, a znamo da brdsko-planinska područja imaju problem, da do tih sela ne može ni da se ode, ni da se dođe iz tih sela da se zameni lična karta, da se zameni zdravstvena knjižica i zbog toga još jednom pitanje upućujem našim ljudima u ministarstvu – da se obezbedi bar za ovih narednih šezdesetak dana da se pomogne službi da se to završi.
Inače, policijska služba i MUP Republike Srbije rade svoj posao kako treba, odgovorno i baš za dobrobit svih naših građana, ali mi moramo naći mogućnost da završimo što je započeto, da završimo i zamenimo lične karte i da pomognemo ljudima u brdsko-planinskim područjima kojima je to potrebno.
Znamo da za nekoliko meseci dolaze i određeni izbori i ne bi bilo u redu da ti ljudi koji žive u takvim područjima, a ne zamene svoje lične dokumente, da ne mogu dati svoj glas za nekoga koga cene i poštuju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.

Dame i gospodo, prvo pitanje koje upućujemo je pitanje za ministarku pravde i ministarku državne uprave i lokalne samouprave.
Naime, u zgradi Geozavoda u Karađorđevoj 48 u Beogradu posluje restoran koji nosi naziv „Salon 1905“. Na fiskalnom isečku koji se izdaje u samom restoranu kao poreski obveznik je navedeno privredno društvo „O5SO“ d.o.o iz Zemuna. Ova zgrada inače je kategorisana kao kulturno dobro od velikog značaja.
Postojanje restorana na ovoj adresi je u suprotnosti sa Zakonom o javnoj svojini koji kaže da se javne stvari ne mogu da davati u podzakup i ugovorom o zakupu nepokretnosti potpisanog između Republike Srbije tj. Republičke direkcije za imovinu i privrednog društva „Beograd na vodi“ d.o.o. Takođe je u suprotnosti sa zaključkom Vlade Republike Srbije.
Iako je premijer upoznat sa ovim zaključkom Vlade, pa makar i samo po službenoj dužnosti, bio je u nekoliko navrata rado viđen gost ovog restorana.
Pitamo vas – kako je moguće i kojom pravnom formom je opravdano poslovanje ovog restorana na adresi Karađorđeva 48 u Beogradu?
Na koji način je privilegovanoj grupi ljudi, a uz saznanje premijera, omogućeno da krši propise i koristi državnu imovinu u svrhu sticanja profita?
Drugo pitanje upućujemo premijeru: Prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, u poslednjih 10 godina procenjuje se da je zemlju napustilo oko 175 hiljada ljudi. Samo u 2014. godini Srbija je izgubila više od sedam hiljada visokoobrazovanih, a u periodu od 2007. do 2014. godine je otišlo čak 27.500 visokoobrazovanih ljudi. Kad smo kod ovih strašnih brojeva, koji mnogo jasnije govore o stvarnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, važno je izneti i sledeći podatak: U istom periodu broj emigranata iz Srbije na godišnjem nivou je porastao sa 27.000 ljudi na poražavajućih 58.000, što u odnosu na 2013. godinu u 2014. godini iznosi više od 29%. Ne smemo ni da pomislimo kako izgledaju podaci za 2015. ili za tekuću godinu. Kako iz Srbije danas ne odlaze samo mladi i obrazovani, već svi oni koji imaju prilike da negde odu, u Republičkom zavodu za statistiku procenjuju da bi u 2041. godini u Srbiji svaki četvrti stanovnik bio stariji od 65 godina.
Pitamo premijera – Kako misli da subvencijama stranim investitorima od 10, 20 i više hiljada evra po zaposlenom, za otvaranje radnih mesta za jeftinu radnu snagu i nastavkom partijskog zapošljavanja kadrova sa kupljenim diplomama, zaustavi da nam deca beže iz Srbije? Kako je moguće da ne vidi vezu između ove dve stvari?
Pitanje za premijera: Posle sastanka Biroa za koordinaciju bezbednosti, premijer je održao juče vanrednu konferenciju za medije. Premijer je naširoko objašnjavao kako ne može ništa da nam kaže od mnogobrojnih podataka koje zna i veoma vešto, gotovo uz scenske efekte, se trudio da nam dočara opasnosti u kojima se nalazi Srbija, koja je premrežena špijunima, kako sa Zapada, tako i sa Istoka, a kako nas on lično od svih tih opasnosti čuva. Prateći reakcije građana, najčešće postavljeno pitanje bilo je – šta je premijer rekao ili je hteo da nam poruči i da li da pravimo zalihe ulja i brašna?
Pitamo premijera – Kakve veze ima navodni špijun Luka P. sa izborima u Crnoj Gori? Koje su to tajne službe sa Istoka i Zapada protiv kojih se premijer izgleda goloruk i sam bori? Zašto plaši građane Srbije, kada nema nikakve informacije za njih, osim da ih on lično štiti?
Pitamo predsednicu Skupštine: Zašto je dozvolila da predlog poslanika mr Igora Bečića o objedinjavanju rasprave Zakona o lukama i plovidbi i vazdušnog saobraćaja sa Republikom Korejom i rasprave o šest zakona o zajmovima u visini od gotovo 1,2 milijarde evra nađe se danas ispred poslanika? Da li razume da se ovim krši član 157. stav 2. Poslovnika, koji kaže da se rasprava može objediniti samo za zakone koji su međusobno uslovljeni ili međusobno povezani. Koja je uslovljenost i povezanost luka, plovidbe i saobraćaja sa Republikom Korejom? Koja je uslovljenost i povezanost zajmova za podršku budžetu, za kredite za mala i srednja preduzeća, za izgradnju zatvora u Kragujevcu, za stanove za ljude koji su ostali bez kuća od zemljotresa u Kraljevu, kredita za reformu državne uprave i kreiranje regionalnog fonda sa sedištem u Tirani?
Molimo predsednicu Skupštine da ne zloupotrebljava svoju poziciju predsedavajućeg i odgovori na ova pitanja usmeno, već da poštuje Poslovnik i da odgovori pismeno, u roku od 15 dana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, današnje pitanje postaviću Ministarstvu privrede, ministru Goranu Kneževiću i Ministarstvu finansija, ministru Dušanu Vujoviću.
Pitanje se odnosi na postupanje kralja stečajnih postupaka, gospodina Sašu Radulovića, čoveka koji stalno priča i hvali preduzetništvo, a kritikuje sve ono što je državno i javno, ali kada je u pitanju njegov privatni interes, onda ga nalazi samo u radu sa državom.
Svi živimo gore, jer sistem omogućava manjini da žive dobro na leđima većine. Ovo je rečenica iz programa Udruženja građana DJB.

Kolega Mićin, slobodno zastanite dok vas poslanici ometaju. Za toliko ćemo vam produžiti vreme.

Koliko je samo licemerna ova konstatacija u slučaju kralja stečaja, jer svi znamo da je gospodin Radulović bio stečajni upravnik i poverenik centra za stečaj u mnogo preduzeća i njegov zadatak je bio da u ovim preduzećima uspešno sprovede stečajni postupak do kraja i za to uzme naknadu koja mu po zakonu pripada.
Međutim, gospodin Radulović je za osam godina vodio 17 stečajnih postupaka, od čega je samo pet uspešno završeno, ali to ga nije sprečilo da od građana Srbije za preliminarne naknade i naknade za redovne troškove uzme 20 miliona dinara, a da mu još građani ostanu dužni 14 miliona dinara.
Dakle, gospodin Radulović, koji je zaposlen u državnom organu Republike Srbije, konstantno kritikuje javna preduzeća, Vladu, a od te iste države i njenih građana bez pardona uzme 20 plus 14 miliona dinara. Da, definitivno svi živimo gore, jer sistem omogućava manjini poput Saše Radulovića da živi dobro na leđima većine, odnosno na leđima građana Srbije.
Kako bi građani znali ko je zaista gospodin Radulović i kako živi na njihovim leđima, molim da mi se odgovori koliko je ukupno stečajnih postupaka vodio i vodi gospodin Saša Radulović i u kojim preduzećima? Koliko je tih postupaka završeno i kolika je ukupna naknada koju je ostvario i koja mu pripada kao stečajnom upravniku i povereniku za stečaj u svim postupcima koje vodi?
Drugo pitanje postaviću MUP-u, ministru Nebojši Stefanoviću. Na sednici Narodne skupštine Republike Srbije prošlog četvrtka, moja draga koleginica iz opozicije, iz Novog Sada, je kritikovala jednu od najvažnijih investicija u Novom Sadu, pa sigurno i jednu od najvažnijih investicija u Srbiji. To je investicija američke kompanije „Lir“ koja će u Novom Sadu zaposliti 2.000 ljudi.
Ona je rekla da će građani plaćati štetu zato što grad nije izgradio fabriku na vreme i kako mogu da vide kostur fabrike, koja nije završena, pre nego što se izađe na auto-put. Međutim, nažalost, moja draga koleginica je svesno ili nesvesno obmanula građane Srbije, jer taj kostur koji se vidi, to je budući distributivni centar preduzeća „Univereksport“, a 300 metara napred, sada ću vam pokazati kako izgleda fabrika koja će zaposliti 2.000 naših sugrađana. Evo, to je taj kostur, najsavremenija fabrika, 28.000 kvadrata gotovo. (Pokazuje slike.)
U rekordnom roku izgrađena, najbrže izdata građevinska dozvola u Srbiji. Ovo je poruka za sve investitore, da znate. Ovako to izgleda unutra, tu će raditi 2.000 ljudi i ovako to izgleda, gospodo. To je taj kostur, evo, da vide i poslanici. Pogledajte. Tu će raditi 2.000 ljudi, plus 3.000 ljudi koji će raditi u kompaniji „Delfi“, dakle, 5.000 novih radnih mesta u Novom Sadu. Tako to radi Vlada Aleksandra Vučića.
A šta radi bivši režim? Pogledajte, gospodo, ovo je kostur, vidite, to je dvorac Heterlend u Bočaru kraj Novog Bečeja, gde su gospoda iz bivšeg režima proneverila milion i po evra. Tu su trebala da budu smeštena deca sa posebnim potrebama. Međutim, nažalost, u ovom prostoru ne može da bude smešten niko, i to je i dan danas tako. Za to je, naravno, pokrenut krivični postupak, pa ću postaviti pitanje ministru unutrašnjih poslova – u kojoj fazi je trenutno krivični postupak za zloupotrebe prilikom rekonstrukcije dvorca Heterlend? Hvala.