Zahvaljujem.
Gospodine Orliću, ne jednom, više puta sam pokušao da ukažem gospodinu Obradoviću da je važno da svi poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine. To je obaveza svih nas.
I da se vratimo na ono što jeste aktuelna tema i tačka dnevnog reda.
Da li želite da se u danu za glasanje Skupština izjasni? (Ne.)
Zahvaljujem.
Gospodine Milojičiću, vas nisam pitao, da li želite da se o ukazanoj povredi Poslovnika Skupština izjasni u danu za glasanje? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem predsedavajući.
Povređen je član 103. i član 104.
Član 103. stav 7. gde kaže da predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredaba iz st. 1, 2, 4, i 6. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom izrekne mere predviđene iz člana 108.
Sada pitam – po kom osnovu ste dali gospodinu Milojičiću da replicira govorniku pre njega? Koliko znam, on nije šef poslaničke grupe svoje stranke, a upravo je to radio, dakle, replicirao.
Podsetiću vas da ste po istom članu dužni da mu oduzmete vreme od ukupnog trajanja poslaničke grupe i pozivam vas da to učinite.
Prethodnog govornika, gospodina Milojičića želim da podsetim da nije u Smederevskoj Palanci, da nije predsednik opštine više i da ne može da se bahati ovde u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem.
Gospodine Markoviću da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)
Gospodine Milojičiću, nisam dao reč i nije osnov javljanja bila replika maločas, govorim o malopređašnjoj situaciji. Osnov je bila povreda Poslovnika član 106.
Ne možete dobiti repliku na ukazanu povredu Poslovnika.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Dakle, nekoliko stvari bih želela da pojasnim, gospodinu Obradoviću, rekla bih čak na momente duhovitom poslaniku.
Prvo, ja ne mogu da se utrkujem sa gospodinom Obradovićem. On je i zvanični predsednički kandidat Dveri od 30. septembra 2016. godine. Čestitam vam na tome.
Ali, ono što je vrlo važno vezano za ovaj zakon, gde mislim i čini mi se da niste možda najbolje razumeli, što takođe mogu da razumem, jer kao diplomirani filolog možda sa nekim pojmovima ne stojite najbolje, pa ja želim da vam objasnim.
Mi ovde ne govorimo niokakvom davanju i prodaji vodnih puteva, mi govorimo o održavanju. Dakle, velika je razlika između onoga što se zove održavanje međunarodnih i međudržavnim plovnih puteva i bilo kakva vrsta vlasništva nad tim.
Direkcija koju vi pominjete je odlična direkcija. Ona se nalazi u sastavu Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. Direkcija nastavlja da radi. Nijednog trenutka neće biti ugašena, niti će biti promenjen bilo ko u upravljačkom i rukovodnom delu same Direkcije. Ona se već izvesno vreme bavi rečnim informacionim sistemima koji su veoma važni, koje koristi nekoliko institucija u našoj zemlji, a to su i carina i policija i samo Ministarstvo.
Dakle, svakog trenutka, svaki brod koji se nalazi na Dunavu ili na Savi, svakog trenutka znamo odakle je krenuo, gde ide, koliko ljudi je na tom brodu, šta taj brod prevozi i to je zaista veoma važno kada uopšte govorimo o vodnom transportu.
Jedan deo samog posla, za koji smatramo da nema dovoljno nikada novca, a to je samoodržavanje, tehničko održavanje međunarodnih i međudržavnih plovnih puteva, time će se baviti nakon javnog poziva, tendera, u koji ja verujem, iako vi kažete da ko u ovoj zemlji u to veruje, ja verujem u zakone koje donosimo, i verujem da se zakoni sprovode i za mene nema transparentnijeg i preglednijeg načina da izaberete najboljeg koji može da se bavi održavanjem, a to je putem tendera.
Projektovanje šta treba da se uradi i nadzor nakon toga kada to neko radi radiće ova Direkcija. Prema tome, možemo samo da dobijemo na kvalitetu tehničkog održavanja plovnih puteva i vodnih puteva, i mislim da je to važno, i na brzini, a da ne govorimo o jednoj činjenici a to je da Direkcija nije bila u stanju zbog starosti svoje opreme, a reći ću vam da je starost između 35 i 40 godina brodova koje ima, da zaista to uradi na najkvalitetniji mogući način.
Kada govorite o tome da postoji mogućnost da to negde ode, ne znam u neke druge ruke, kako ih vi pominjete, reći ću vam da najbolja specijalizovana kompanija koja možda može to da radi jeste PIM. Ona je državna. Dakle, niste u pravu u tom delu kada govorite da neko sa namerom kroz ovaj zakon želi da nešto uzme od države, pa nekom drugom da, pa će neko da zaradi, a ništa nećemo dobiti.
Ako razmišljamo o tome hoćemo li tržište ili ne, da, mi želimo tržište tamo gde ono može da nam pomogne da imamo efikasniju i kvalitetniju uslugu. Sigurno je da postoje drugi delovi koji su uvek prirodni monopoli i uvek će ostati vlasništvo države. Dakle, toga imate i u energetici i u infrastrukturi, i kod gasovoda i kod transporta itd. Ovde govorimo samo o održavanju, ni o čemu drugom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, posle ove razmene argumenata i dosta konflikata danas, prvo želim da izrazim jedno veliko zadovoljstvo u ime poslaničke grupe SDPS time što će Srbija u narednih nekoliko dana biti mnogo bolje rangirana na „duing biznis“ listi Svetske banke po svim parametrima i u skladu sa onim što je danas izjavila potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, što nas naravno stavlja itekako na mapu kao povoljnu destinaciju za investicije, kao jednu od glavnih ekonomskih privrednih habova i habova za investicije u ovom delu Evrope i mislim da je to danas i za narednih nekoliko dana najvažnija vest.
Naravno, moram da se osvrnem i na debatu od malopre. Nisam očekivao da ćemo u 2016. godini voditi debatu o monopolima i antimonopolima i da li je za ovu državu dobro da imamo tržišnu ekonomiju, da imamo konkurenciju i naravno samim tim i bolju uslugu za privredu i građane RS. Ono što jeste naš stav koji danas ja izražavam i u čemu se slažemo na potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović da ćemo itekako braniti vrednosti tržišne ekonomije i da ćemo se boriti da u našoj zemlji bude što jača, što veća konkurencija u svim segmentima privrednog života, ali i naravno društvenog života, jer to može u svakom slučaju da delegira nove vrednosti, konkurentnost naše zemlje, naših privrednih društava, privrednih subjekata, ali naravno u najboljem interesu građana Republike Srbije i pomoći će boljem pozicioniranju naše zemlje na ekonomskoj mapi Evrope, pa i sveta.
Naravno, ja ću samo prokomentarisati ovaj sporazum sa Republikom Korejom. On je jako značajan. Ne isključivo samo sporazum o vazdušnom saobraćaju, moram da napomenem da smo tokom ove godine u parlamentu RS verifikovali Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, verifikovali smo i Sporazum o zaštiti investicija i upravo, nadam se, i ovaj sporazum će biti prihvaćen i upravo to govori o tome da smo itekako zainteresovani i spremni da radimo sa Republikom Korejom na zajedničkoj saradnji, ne samo političkoj, nego ono što je za našu zemlju najbitnije kada je u pitanju ekonomska saradnja.
Isto tako je jako važno da napomenem da je ove godine Trgovinska komora Republike Koreje preselila svoje sedište iz Zagreba u Beograd i upravo su to oni signali koji govore o tome da Srbija postaje jako povoljna destinacija sa dobrim biznis okruženjem za investicije, ne samo iz EU, ne samo iz nama partnerskim zemalja sa kojima imamo najbolju trgovinsku razmenu kao što je Nemačka, Italija, BiH, zemlje u okruženju, nego su to i zemlje iz celog sveta, a moramo da se složimo sa tim da je Republika Koreja jedna od zemalja iz koje su investicije u svakom slučaju veoma dobrodošle i koje mogu da doprinesu tome da tzv. prelivajući karakter tih investicija koji može da doprinese da te investicije donose i nove tehnologije, novo znanje, nove modele menadžmenta, odnosno upravljanja u našoj zemlji kreiraju i nova radna mesta, ali kreiraju i nova radna mesta za one koji su najobrazovaniji, koji imaju veštine i na taj način stvaramo jedan multiplikativni rezultat time što ćemo kroz privlačenje takvih investicija i najbolji investitora u našu zemlju, saradnju sa najboljima doprineti tome da oni koji su mladi, koji su završili najbolje fakultete i univerzitete ostaju ovde.
Upravo nam trebaju kompanije i kao što je „Jura“ i kao što je „Samsung“, i kao što je, naravno, „LG“, ali mi i te kako moramo da se potrudimo da bi došli u situaciju u kojoj se nalazi jedna Slovačka ili Poljska. Napomenuću da u Slovačkoj i „Kia“ i „Hundai“ imaju fabrike, da Slovačka generiše oko 15 milijardi dolara izvoza samo od automobilske industrije, da je fabrika „Samsungova“ u Poljskoj, tako da se nadam da ćemo zajedničkim snagama, sa politikom koju sprovodi premijer Aleksandar Vučić, ali i ceo tim Vlade Republike Srbije, većina u parlamentu, doprineti tome da se proizvodni pogoni otvaraju u Srbiji i da se na taj način kreira više hiljada radnih mesta koja su nam potrebna, dakle, uz prisustvo najboljih i najsnažnijih svetskih kompanija.
Naravno, jedna sugestija, odnosno predlog potpredsednici Vlade da svojim zalaganjem, svojim uticajem uradi koliko je moguće da se sa Republikom Korejom u narednom periodu, da naredni korak bude potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini i da jednostavno Srbija bude okrenuta saradnji sa ekonomski najsnažnijim zemljama, zemljama koja mogu da nam doprinesu da se i mi razvijamo, a i da, naravno, iskoristimo maksimalno sopstvene potencijale, koje definitivno imamo.
Neko je malopre pominjao potencijale južne Koreje. Kada su u pitanju prirodni resursi, južna Koreja ne može da se meri sa Srbijom. Srbija ima mnogo prirodnih resursa, imamo materijalnih resursa i naravno moramo još puno da investiramo, da učimo od drugih, da učimo od Koreanaca koji su 1967. godine imali 87 dolara BDP, sada imaju 25.000, da investiramo u obrazovanje, da učimo i sarađujemo sa najboljima i da, ono što je najbitnije, otvaramo našu zemlju, da naše tržište bude otvoreno, ali za dobru konkurenciju, jaku konkurenciju i tada ćemo imati najbolje rezultate u privredi, najbolje robe i usluge koje ćemo izvoziti, ne samo u Evropi nego i širom sveta.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana ministarka, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona koji ste menjali prošle godine, 2015. godine dva puta i razumem cilj i ideju da poboljšate taj zakon.
Pažljivo sam ga čitao nekoliko puta sa saradnicima i on je, sa jedne strane liberalizujete i to u obrazloženjima stavljate kao glavni atribut ovog zakona da puštate konkurenciju u nekim oblastima, a sa druge strane vršite centralizaciju i monopol, sa druge strane ovog zakona, pokušaću da prođem kroz to i da izdiskutujem nadam se sa vama oko toga. Naravno, neko ko se bavio vodoprivredom, apriori sam protiv uvođenja privatnih operatera u oblast koja se tiče održavanja plovnih puteva, a naročito iz aspekta kada stoji ovakvo obrazloženje koje stoji, gde u obrazloženju koje je nama stiglo ovde stoji da u protekle četiri godine nije bilo dovoljno para i nismo mogli da se bavimo delatnošću koja je veoma važna, ne samo za održavanje po plovnih puteva, da vas podsetim, tu je i održavanje obaloutvrda, napera, panalnih građevina na tarvezama, pregrada, pragova, prevodnica itd, koji su ne samo u službi transporta na putevima, nego i ono što se zove javna bezbednost, pogotovo u gradskim sredinama, kao što je Sremska Mitrovica, Novi Sad, Beograd itd.
Ako nemamo para da finansiramo to preko naše Direkcije, nisam vas najbolje razumeo, otkud nam pare da pustimo privatne operatere? Stvarno nisam razumeo. Da li ste pominjali koncesiju? Nisam razumeo da je koncesija u pitanju, niti znam bilo koga zainteresovanog za pitanje koncesija. Ovakva delatnost, pre svega vodoprivredna delatnost koja se tiče i bezbednosti ljudi je od krucijalne važnosti da ostane u javnim rukama i javnom interesu. Imamo primer Mađarske koja je privatizovala javna vodoprivredna preduzeća i potpunu devastaciju njihove vodoprivrede.
Usput, Holandiju ste pomenuli malopre, ako se dobro sećam, a sećam se dobro, 22 regionalna javna preduzeća vodoprivredna održavaju vodotokove u Holandiji. Imaju otprilike 11.000 zaposlenih negde na 13,5 hiljada kilometara dužine te mreže i ona su potpuno javna, nisu privatna i to je egzaktan podatak.
Mi smo ovde odlučili, odnosno vi ste odlučili da krenemo iz nekoliko razloga. Kažete – uštedećemo pare, koje inače nemamo u budžetu, uštedećemo tako što ćemo raspisati tender, odnosno pozvali ste se na Zakon o javnim nabavkama, i uvesti privatne firme koje će u narednih godinu dana da dobiju licencu. Ne kažete šta će biti u narednih godinu dana dok oni ne dobiju licencu, ko će te poslove da radi ili ih nećemo raditi kao ni do sada. Onda će te pare koje ne postoje moći da se potroše za poslove koje ni do sada nismo radili, jer nije bilo para. Potpuno nejasan razlog zašto puštamo privatnog operatera, osim ako nemamo ideju šta ćemo sa PIM-om i „Ivanom Milutinovićem“, ako možda znamo ko će da kupi, pa ćemo da mu damo koncesiju kao privatniku sutra i da je to razlog da prodamo i da bolje prodamo „Ivana Milutinovića“. Onda tako treba da se kaže.
Jeste, oprema je stara. Inače, oprema u vodoprivrednim preduzećima širom Evrope nije neka najnovija, jer ne postoji tu preterano nova tehnologija, a i ne vidim kako ćemo ako uštedimo pare na održavanju plovnih bagera, odnosno jednog ozbiljnog kojeg imamo, čini mi se Mlave i nekoliko brodara, da uštedimo za kapitalne investicije, ono što nam predstoji i što je naša obaveza.
Pre svega, mislim da ovde trebamo da pričamo o ozbiljnim sredstvima koja treba da se ulože u poslove o kojima danas pričamo, pa tek onda da vidimo način kako ćemo ih potrošiti. Ako mene pitate, da, to moraju biti javna preduzeća u posebnom statusu, kao što su vodoprivredna preduzeća. Ne smeju da idu u privatizaciju i taj posao mora da radi isključivo država.
Šta su efekti tih ušteda o kojima pričate? Da li sa tim parama možemo da uradimo nešto? Ne možemo da uradimo nešto.
Druga problematična tačka, na koju mislim da imaju primedbi i oni koji se bave brodarstvom, to je uvođenje obaveza fizičko-tehničkog obezbeđenja, gde se pozivate na Zakon o FTO-u, koji je usvojen u Republici Srbiji i koji jasno kaže da Zakon o privatnom obezbeđenju definiše koji su to obavezni objekti za obezbeđenje. To su objekti od strateškog značaja za Republiku Srbiju i njene građane, kao i objekti od posebnog značaja, čijim oštećenjem i uništenjem bi mogle nastupiti teže posledice po život i zdravlje ljudi ili koji su od interesa za odbranu Republike Srbije.
Nikada niste definisali da su to objekti iz vodoprivrede, nikada nismo definisali obavezu, odnosno da ide u Zakon o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama lučki operater. Direkcije za vode nisu nešto od strateškog interesa. Ne vidim zašto mi sada obavezujemo i pravimo trošak operaterima da moraju da imaju fizičko-tehničko obezbeđenje, osim ako ne postoji neka skrivena namera, pa hoćemo da otvorimo tržište za FTO tamo gde mu nije mesto.
Mi inače imamo obavezu u postojećem Zakonu da i brodovi i luke moraju da imaju sigurnosni plan koji ih obavezuje, i kada su privezani i kada nisu privezani moraju da imaju bezbednosni plan i da imaju ljude koji se bave time, a to nikako nije fizičko-tehničko obezbeđenje, nego ljudi koji su završili brodarske škole. Znači, to već imamo danas u postojećem Zakonu.
Menjate u ovom predlogu zakona i izradu plana bezbednosti. Slažem se, ali mislim da treba da dopunite to. U stvari, mislim da derogiranjem Direkcije, malopre ste obrazložili da će Direkcija imati zadatak da vrši nadzor, apsolutno se slažem da vrši nadzor, treba da učestvuje u pravljenju projekata, ne treba da ima ekskluzivno pravo u pravljenju projekata, ne znam da li ima kadrovski kapacitet u ovom trenutku, ali ono što jeste važno, planovi bezbednosti, gde locirate na odluku Vlade. To će biti Vladin dokument, ako sam dobro razumeo predlog zakona. Ne piše ko predlaže taj zakon, da li to radi u budućnosti Direkcija i zašto taj plan o bezbednosti uzimamo najkompetentnijim ljudima u Republici Srbiji i dajemo nekompetentnim ljudima koji sede u Vladi, koji su političari, taj plan da urade, a niste definisali kako taj predlog dolazi pred samu Vladu.
Dalji problemi koji su pred nama jeste formalni problem. Pominjali ste privatizaciju novosadske luke. Imate pregovore od strane predsednika Vlade, ljudi koji su uključeni u te pregovore. Nisam siguran da će operater, odnosno bilo ko ko je zainteresovan ući u taj posao, a da je svestan da će da, kada bude kupovao to novo pravno lice, izgubiti odobrenje za obavljanje lučke delatnosti.
Vi u zakonu radite jednu čudnu stvar, a ako se menja vlasnička struktura, s jedne strane, oduzimate mu odobrenje i upućujete ga ponovo na vas. To me podseća na situaciju, tamo negde, s početka 2000. godine, kada smo počeli da privlačimo investitore i ubeđujemo neke strane kompanije da dođu u Srbiju, pa onda objasnite jednom „Henkelu“ da treba da investira u trafostanicu 50, 60 ili 100 hiljada eura, a onda mu u sledećem minutu objasnite da to kada investira da to više nije njegovo. Pa smo onda, dobro se sećate toga, morali da menjamo zakon i da omogućimo investitorima niskonaponske mreže da postanu vlasnici toga i da pojasnimo prosto da dođemo na zajednički jezik sa tim ljudima koji investiraju a ne shvataju ako nešto investiraju da nije njihovo.
Vi hoćete da prodate luku Novi Sad, pod okolnostima koje vi samo znate, i hoćete da kažete tom operateru da on u tom trenutku kupovine, nema licencu, odnosno dozvolu, odobrenje nego da će doći kod vas i vi ćete po automatizmu njemu izdati odobrenje.
U samom komentaru oko imovine, koje ste vi dali obrazloženje, je obrazloženje koje je, po meni vrlo, samo po sebi kontradiktorno. Kažete u obrazloženju člana, da odredba ovog zakona kojim se zahteva izdavanje novog odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u svim prethodnim navedenim slučajevima, promena u upravljačkom kapitalu, je važna iz najmanje nekoliko razloga, pa obrazlažete, a onda objašnjavate nama da najpre ako neko kupuje akcije ili na drugi način preuzima postojećeg lučkog operatera, da bi nastavio da obavlja lučku delatnost, nije jasno zašto bi od domaćeg tržišta odbio zahtev da u upravnom postupku dobije novo odobrenje.
Koji je razlog, ako se menja vlasnička struktura privrednog društva, ne nasledi se postojeće odobrenje, osim, a tu se vraćam na ovaj drugi deo zakona, u prvom delu zakona ste hteli da liberalizujete, kao pustite neke privatne operatere, a ovde da svaki budući investitor ili slučajno akcionar koji se upisuje u deo akcija, nekog od tih postojećih pravnih lica, mora da dolazi pravo vama na noge i da traži od vas novu saglasnost, da im vi kažete – majke mi, mi ćemo vam brzo izdati tu saglasnost. Ne vidim razlog da vezujete pravnu sudbinu, odnosno vlasnički kapital i ono s čime se bavi ta delatnost.
Na kraju, posebnim zakonima ste definisali da se ne može menjati ta delatnost i da možete oduzeti delatnost. Da, razumem neke luke su pretvorene, ili će biti pretvorene, ili su možda pretvorene u nešto što nije bila njihova, u startu namena. Nije mi jasno zašto se vezujete za zakon 2003. godine i privatizacije od tog dana.
Menjali ste i takse. Apsolutno vas podržavam u preciznim, jasnim podacima da nešto što piše od - do ne može da stoji u zakonu. Ne može biti privatno nahođenje nekog službenika, direkcije, da li će jednom pravnom licu da obračuna taksu, smanjenje od 2%, a nekom od 30%. To apsolutno otvara vrata korupciji. Niste nam rekli koliko je do sada bilo takvih smanjenja i umanjenja taksi, lučkih taksi, pričam o njima i apsolutno podržavam, gde opet vidim taj vaš liberalni gen da hoćemo da napravimo konkurenciju NIS-u i da smanjimo 30% za transport TNG i da napravimo konkurenciju koja će biti u korist građana Srbije.
S druge strane imam bojazan da ste ukinuli mogućnost da se umanji do 50% lučka taksa, odnosno više ne može, koliko sam razumeo ovim zakonom da se ukine za proizvode od čelika i ruda potrebnih za njihovu proizvodnju.
Ja vas molim za odgovor da li to znači da ni kineski partner u Smederevu neće imati prava na umanjenje takse, lučke takse, ili to znači da ćemo njega opet nekim fantomskim međudržavnim sporazumom, da oslobodimo plaćanja takse, a TIS-a klub, JEEP commerce i ostale privredne subjekte da opteretimo sa lučkom taksom.
Ko će ovde nama da garantuje da nećete osloboditi opet kineski partner u Smederevu, a sve ostale staviti u gori položaj. Opet se vraćamo na potpuno nejasno definisanje ovog zakona.
Ako je tako, šta će nam reći oni koji rade monitoring ovog zakona i zbog kojih menjamo ovaj zakon? Šta će reći EU ako u drugačiji status stavimo kineskog partnera i npr. najveću kompaniju na svetu TIS-a klub? A, TIS-a klub mora da plaća punu taksu za pretovaranje čelika a kineski partner ne mora da plaća. Da li je to ravnomerno i tržište prema kojem se mi ophodimo da bude pošteno?
Za kraj, privremeno pretovarno mesto. To je specijalno važna stvar, jer ona je beskrajno čudna u ovom zakonu. Kažete, pritom ste oduzeli pravo lokalnim samoupravama, privrednim preduzećima itd. itd. ima tu i član zakona, a onda kažete da privredno pretovarno mesto je mesto na kome se obavlja samo pretovarna aktivnost u odnosu na vangabaritnu robu, što je potpuno jasno, pa u drugom delu pravilnika kažete u privremenim pretovanim mestima se obavljaju pretovarne aktivnosti u svrhu dopreme šljunka i peska za potrebe izgradnje infrastrukturnih objekata u neposrednoj blizini vodnog puta.
Šta to znači? To može da znači dve stvari. Da se vi i ja javimo na tender, da ja radim i čekam da mi odredite datum kada ću da kupim pesak, a da u međuvremenu posebnim zahtevom koje izdaje vaše ministarstvo privilegovanom tenderu dozvolite da on ima privremeno pritovarno mesto u neposrednoj blizini, u slučaju da se taj infrastrukturni objekat nalazi tu. Ili to znači da ćemo ga vezati, investitora, a ne vidim koji su naši koridori baš na Koridoru 7, odakle imamo najviše i pozajmišta koji će moći i da li ćemo ih obavezati da odatle rade privremena pritovarna mesta ili nećemo, ali opet sve investitore isključivo upućujemo na vas. Svako upućivanje u procedurama na samo jednu instituciju koje su bespotrebne, su otvorena vrata korupcije. Nema potrebe da za sve moramo u Srbiji, ko god se bavi ovom delatnošću pita isključivo ministarstvo, a sa druge strane derogiramo agenciju, odnosno Direkciju koja bi trebalo da nosi najveći deo posla.
Pominjali ste plovne puteve na teritoriji Republike Srbije, Dunav-Sava-Tisa i DTD, očekivao sam nekoliko rečenica ovde da čujemo i šta ćemo da radimo sa tim plovnim putevima, pogotovo sa delom Save i sa DTD. Vi znate da su pomešane nadležnosti na teritoriji AP Vojvodine između Republike Srbije i Voda Vojvodine, da su plovni putevi izuzeti iz održavanja. Strašno me interesuje kada ćemo da se pozabavimo, tamo gde postoji najveći potencijal rasutih roba, a to je na teritoriji AP Vojvodine, pre svega mislim u žitaricama, mislim zbog šećerana. Kada ćemo da se pozabavimo rešenjem najvećeg problema, najveće crne tačke i apsolutno ne plovnog puta DTD. Hvala vam.

Zahvaljuje, gospodine Ješiću.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Pažljivo sam vas slušala i nekoliko stvari mislim da je vrlo važno na koje treba da odgovorim vama, a naravno i građanima da se ne bi stekao drugačiji pogrešan, pre svega, utisak.
Kada ste govorili uopšte o samo Direkciji, o održavanju, govorili ste, pominjali ste i poplave, mislim da morate da napravite razliku. Ušli ste jednim delom potpuno u vodnu privredu i sve one koji se bave onim što se zove odbrana od poplava, a potpuno drugi segment, naravno, blizu je i srodno je, ali drugi segment jeste sama Direkcija i održavanje plovnih tokova međunarodnih i međudržavnih. Dakle, odbrana od poplava nije delatnost Direkcije koju smo pominjali. Vrlo je važno da je to tzv. kako vi zovete derogiranje poslova Direkcije. Apsolutno nije tačno. Direkcija danas radi, rekla bih, još ozbiljnije poslove.
Treća važna stvar kada govorimo uopšte o poslovima Direkcije, kada pominjete, a da će tenderom dobiti privatne kompanije, ja ne razumem to. Dakle, ne postoji privatno i državno na tenderu. Na tenderu ili na javom pozivu javljaju se svi koji mogu ovaj posao da obave, a da li su to državne ili privatne kompanije, za mene je manje važno od onoga šta su uslovi tendera i šta te kompanije treba da ponude i da dobiju kada govorimo pre svega o samom održavanju.
Ono što ćemo mi ovim dobiti jeste sigurno i brže i kvalitetnije i efikasnije tehničko održavanje plovnih puteva, međudržavnih i međunarodnih.
Dalje, uopšte i kada se razmišlja u državi šta želimo da uradimo kada govorimo uopšte o vodnom saobraćaju i plovnim putevima, jeste da vidimo tačno šta ko u ovim delatnostima radi, čega je ko nosilac, šta može da bude bolje i efikasnije, ne razmišljajući o tome kada izlazimo na tender da li će to dobiti privatna ili državna kompanija. Ja sam pomenula jednu državnu koja je takođe jako dobra.
Kada pominjete priču oko toga, meni nije jasna jedna stvar. Kada pričate o fizičkom obezbeđenju, i uopšte o obezbeđenju, prvo, mislim da ste trebali pažljivo da pročitate Zakon o privatnom obezbeđenju, jer tamo tačno piše - brodovi i luke. Mi smo uskladili ovaj zakon, između ostalog, i sa tim zakonom. Zar ne mislite da je normalno da postoji obezbeđenje kada govorimo i o lukama i o brodovima? To bi bilo isto kao da živite u stanu i da su vam vrata potpuno otvorena, da nikada ne zaključate ta vrata. Sigurno ih zaključavate. Važno je da postoji, baš zato što imamo razne situacije koje nam se dešavaju i koje su nam se dešavale u prethodnom periodu, kada govorimo uopšte o obezbeđenju.
Drugo, Dunavska komisija je naložila, između ostalog, dala preporuku, pardon, svim državama da su dužne da se bave obezbeđenjem, odnosno da propišu obezbeđenje i brodova i samih luka.
Drugo, kada pominjete uopšte novac, vi kažete – nema novca pa se zbog toga direkcija time neće baviti. Ne, mi samo smatramo da je vrlo važno da se bavi i projektovanjem i nadzorom, a da ovo možemo da uradimo bolje i efikasnije na ovaj način. Ali, isto tako, postoje određene kritične tačke, kada govorimo o plovnim putevima, ima ih samo u jednom delu od Beograda ka Bezdanu 12 ili 15 itd, to se npr. sređuje zajedno sredstvima EU. Nekih 15 miliona evra će biti uloženo u ono što se zove sređivanje kritičnih tačaka koje su kritične već duže vreme.
Vrlo važan deo jeste Luka Novi Sad, odnosno važna oblast koju vi pominjete i čini mi se da tu isto ima nekih nerazumevanja. Ja mislim da smo mi pokazali da ništa ne radimo na – majke mi. A, meni se upravo čini da vi hoćete, kada govorimo o samoj lučkoj delatnosti, da hoćete upravo da prenosimo sa kolena na koleno pravo da neko obavlja lučku delatnost. Dakle, kada neko dobije pravo da obavi lučku delatnost, on mora da ispuni određene obaveze i kriterijume. Ne dolazi u ministarstvo, dolazi u Agenciju za luke, koju ste vi osnovali, nezavisno telo, koja je dužna da da sve ono što je neophodno da bi neko uopšte dobio mogućnost da obavlja lučku delatnost prema uslovima koji tog trenutka postoje.
Kada govorimo o privatizaciji Luke Novi Sad, biće potpisan i ugovor o tome kako će se koristiti infrastruktura, koliko će se uložiti, u kom periodu itd. Ukoliko dođe kasnije do neke promene vlasništva, odnosno promene, i samim tim mora da dođe do novog prava za obavljanje lučke delatnosti, zato što uslovi, pre svega, mogu da budu potpuno drugačiji. I prirodno je da svaki put moramo da proverimo, i upravo ono što nam se dešavalo u prethodnih 10 i više godina, kada govorimo o privatizacijama luka, jeste zato što je radio ko je šta hteo i nije se znao uopšte sistem i nebrojeno puta smo dobili od EU mnogo pisama, mnogo kritika, upravo na to što nismo uredili obavljanje lučke delatnosti.
Kada pominjete kineski „Hestil“, da, neće moći da umanje svoju naknadu. Neće moći, zato što bi time, i nikakav sporazum neće moći da utiče na to da se umanji naknada. Naknada je onolika kolika je propisana i takva će ostati, zato što bi to značilo direktno tzv. državnu pomoć. To bi takođe značilo da urušavamo naš Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a to znate sigurno da nećemo, zato što smo mi opredeljeni ka evropskim standardima i ka ulasku u EU.
Ono što je suština ovog zakona nije da li će direkcija obavljati ovaj deo posla ili onaj deo posla, nego ono je suština ovog zakona jeste da pomaže da se uredi obavljanje lučke delatnosti i da konačno znamo ko su nosioci svake oblasti.
Čini mi se da je šteta što ovaj zakon nije donet mnogo pre, jer neke stvari koje vi sad pominjete strašno liče na period kada su privatizovane neke luke poput Luke Beograd, pa kada je bilo na – majke mi, obavljaću lučku delatnost, a nikada se lučka delatnost tu nije obavljala. Ovde će se tačno znati šta je lučko područje u vlasništvu, u javnoj svojini je države, dakle, to je infrastruktura i zemljište, na osnovu toga država je ta, kao što je rekla jedna od poslanica, koja će strateški opredeliti šta radimo sa lukama. Ali, zašto da se ne pojave operateri koji mogu da omoguće da imamo više pretovara, više istovara i da ova država zarađuje i zapošljava ljude? To je suština ovog zakona.