Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje bih uputio ministru Vulinu. Naime, radi se o problemu za koji svi znamo da postoji, a koji se ne rešava, a što nije ni normalno, ni ljudski. Svi znamo da radnici „Zastava impro“ u Kragujevcu štrajkuju više od 30 dana glađu, 132 ljudi, 75% njih su invalidi. Niko ne rešava problem. Posla imaju na pretek, ugovoreni poslovi su za šest meseci unapred, rade u tri smene, subotom, nedeljom, ne postavlja se pitanje tog rada, ali se postavlja pitanje statusa firme. Nije normalno da ne reaguje ministarstvo, a ne reaguje. Nije dovoljno da se tamo pojavi državni sekretar i da problem i dalje bude problem. Nije normalno da se u to ne uključi lokalna samouprava i valjda bi bilo normalno da se tu pojavi ministar Vulin i da taj problem reši.
Dakle, to jeste toliko ozbiljno da nas zabrinjava, pa pitam – kada će se rešiti problem statusa firme koja treba da bude verovatno državna firma, i onda su svi problemi rešeni, posebno, ponavljam, ako smo svesni toga da posla ima na pretek?
Drugo pitanje je opet pitanje koje je važno za sve gradove, a ja bih se opet koncentrisao na Kragujevac. Radi se o kasarni „Radomir Putnik“. To su još Obrenovići uradili, izgradili. U centru grada je jedno ostrvo koje svi obilazimo od 9,5 ha. Razrušen prostor, nikoga nema, urbanizam rešen. Dakle, tu sutra treba da bude veliko pozorište, centralna pijaca, velika garaža, stambeni prostor, jedan kulturno-istorijski sadržaj koji tu treba da se desi zajedno sa Miloševim vencem, jednostavno je ostao nepokriven, nerešen. Dakle, pitam – kada će se razrešiti problem koji pokušavamo da rešavamo godinama unazad? Ništa tu nije sporno, čini mi se, potpuno isto kao što je rešena kasarna „4. juli“ u Beogradu. Više porodica u Kragujevcu nema stanove, to su vojna lica. Vrlo prosto, grad može da izgradi to, postoji način, ali je pitanje kada će se to razrešiti. Mislim da tu treba, osim ministra vojske, da se pozabavi još neko tim problemom.
Treći problem je onaj problem koji je izuzetno važan, a koji posebno mi naglašavamo iz naše poslaničke grupe. Činjenica je da se razvlašćuju lokalne samouprave. To je toliko očigledno da ne treba valjda potencirati. Pored toga se vidi, a i svedoci smo toga ovih dana koliko se uskraćuju sredstva lokalnim samoupravama, a u isto vreme država se ponaša maćehinski prema lokalnim samoupravama. Naime, postoje dugovi države prema lokalnim samoupravama, i to je verovatno svuda tako.
Konkretan primer je primer Kragujevca. Namenska duguje gradu, odnosno budžet Republike na ime neplaćenih doprinosa za lične dohotke, možete vi da se smejete, ali to je činjenica, to je stvar koja je dokazana, zapisana, upisana i potvrđena, 2,5 milijardi dinara. Dakle, da ponovim, da ne bude da se nismo razumeli, 2,5 milijarde dinara, a u isto vreme se priča o nekim dugovima grada, pa kako ne može to da funkcioniše, pa kako je budžet u krizi, a sad je u krizi zato što je neko ostavio neke dugove. Dakle, samo je ovo dovoljno da nemate više nikakvih dugova kao grad. To možete i kompenzacijom. Dakle, grad duguje Elektroprivredi, izvrši se kompenzacija, grad duguje Srbijagasu, državno preduzeće, izvrši se kompenzacija. Mislim da je toliko ozbiljan problem da treba ozbiljno da ga shvatimo, pa je moje pitanje – kada će to da se razreši jednom na način kako to mora da se rešava, da ne postoje gradovi za koje je država maćeha i gradovi za koje je država prava majka, što je dakle činjenica? Pitanje je čini mi se umesno, pa vas molim da ga shvatite na pravi način.

Pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Politikološkog odeljenja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu koji prate ovaj deo sednice sa galerije. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, postavio bih nekoliko pitanja Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Naime, navedeno ministarstvo je leta 2014. godine pripremilo Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Krajem 2014. godine bilo je održano nekoliko javnih rasprava i kroz te javne rasprave smo uočili da postoje određeni nedostaci u samom Nacrtu zakona. Podsećam da u Srbiji ima negde oko 400.000 boraca, od toga oko 50.000 pripadnika vojske i policije bivše Republike Srpske Krajine.
Ključna zamerka, pre svega, Krajišnika, krajiških boraca jeste da tim nacrtom zakona nije predviđeno pravo na priznanje ratnog staža u dvostrukom trajanju posle 27. aprila 1992. godine, dakle kada je osnovana Savezna Republika Jugoslavija. To je veliki problem, jer se Krajišnici zbog ovakvog nacrta zakona osećaju diskriminisano, uvređeno, povređeno, jer smatraju da su se časno borili za svoja ognjišta i za SFRJ, Saveznu Republike Jugoslaviju i Republiku Srbiju.
Drugi problem jeste što tim nacrtom zakona preti opasnost da invalidi, krajiški invalidi, porodice krajiških palih boraca izgube pravo na porodičnu i ličnu invalidninu ako su stradali posle 27. aprila 1992. godine. Takođe, ministarstvo je počelo na nezakonit način da primenjuje već ovaj nacrt zakona i svim onim invalidima i porodicama palih boraca koje borave tri meseca duže izvan Srbije se ukida pravo na porodičnu i ličnu invalidninu.
Takođe, ukinuto je i pravo ličnu invalidninu za 170 civilnih invalida rata sa područja Krajine. Mislimo da to nisu dobre stvari i da bi trebalo nadležno ministarstvo u narednom periodu da popravi ovaj nacrt zakona pre ulaska u skupštinsku proceduru. Zbog toga postavljam nekoliko pitanja.
Prvo pitanje jeste - zbog čega Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja uporno odbija da u nacrt zakona stavi odredbu da sa svim pripadnicima Vojske i policije RSK prizna ratni staž u dvostrukom trajanju u periodu od 1991. do 1995. godine
Drugo - zbog čega se porodicama palih boraca, invalidima ukida pravo na ličnu i porodičnu invalidninu ako borave više od tri meseca izvan Srbije? Pravo na porodičnu, ličnu invalidninu je stečeno pravo i ono ne sme biti ukidano.
Treće pitanje - zbog čega je civilnim invalidima rata sa područja Krajine ukinuto pravo na ličnu invalidninu?
Četvrto pitanje jeste - kada će konačno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da pošalje nacrt zakona na Vladu i kada će predlog zakona doći u Skupštinsku proceduru?
Mislimo da je krajnje vreme da se na jedan sistemski način reguliše pitanje 400.000 boraca u Srbiji, a posebno oko 50.000 Krajišnika, odnosno pripadnika Vojske i policije Republike Srpske Krajine. Mislim da je to važna stvar da je to civilizacijski i moralni i nacionalni dug države Srbije prema najvećim žrtvama rata na prostoru bivše Jugoslavije, a to su Srbi stradali na području sadašnje Hrvatske i Federacije BiH. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice Skupštine, ja bih postavio nekoliko pitanja Ministarstvu zdravlja, konkretno - da li će se u narednom periodu dati mogućnost lokalnim samoupravama kao što je recimo Svrljig i opštinama na jugoistoku Srbije, da se tamo obezbede nova radna mesta za doktore i za medicinske sestre?
Razlog toga jeste zato što taj deo jugoistočne Srbije, na primer u opštini Svrljig, su opštine koje su veoma demografski ugrožene, koje imaju veliki broj starijih ljudi, to su brdsko-planinska područja gde, recimo, na primer opština iz koje ja dolazim, to je opština Svrljig, ima blizu 500 kvadratnih kilometara, imamo 21 doktora, a sela su nam veoma stara gde je u toku prošle godine bilo preko 360.000 usluga zdravstvenih prema tim ljudima.
Prema tome, ja bih pitao nadležno ministarstvo i ministra - da li će za period koji dolazi da se prime radnici, odnosno doktori za jugoistok Srbije sa akcentom kao opština što je Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac i ostale opštine, baš zbog toga da bismo obezbedili našim starijim građanima da mogu da imaju usluge da se leče, jer smo svedoci da se ti ljudi nalaze u brdima naših opština, da njihova deca su otišla od njih, da veliki broj njihove dece i slabo misli na njih.
Ja bih postavio to pitanje i voleo bih da se što veći broj ljudi obezbedi, odnosno doktora da se primi u tim opštinama da možemo da obezbedimo normalan život tim ljudima, a posebno govorim o brdsko-planinskim područjima, o selima gde ima veoma mali broj ljudi i tim ljudima moramo obezbediti osnovne zdravstvene usluge.
Napominjem i to da veliki broj opština, kao što je opština Svrljig ima za sada i ambulante u kojima već dolaze doktori ali ide i najava da će tamo te ambulante da se ugase baš zbog toga što nema dovoljan broj ljudi na tim teritorijama.
Ja mislim da bi bilo potrebno da se u tim opštinama kao što su opštine jugoistočne Srbije, da se obezbedi još doktora, jer nije u redu da jedna opština koja ima 500 kvadratnih kilometara ima 21 doktora, a neki gradovi, neka veća mesta koja su bliža Beogradu i sam Beograd upošljavaju i za jedan kvart nekoliko doktora za period koji, ja znam unazad možda nekoliko godina. Mislim da je to vrlo bitno baš zbog života svih tih ljudi koji ostaju u tim opštinama.
I postavio bih još jedno pitanje ministarki bez portfelja, prof. Slavici Đukić Dejanović, vezano za aktivnosti naše Vlade, odnosno njenog ministarstva za stimulaciju rađanja i opstanka života svih u opštinama jugoistočne Srbije a normalno i u svim delovima Srbije.
Svedoci smo kako su te naše opštine veoma stare, kako u nekim selima unazad 15 godina nije rođeno nijedno dete, a u razgovoru sa ministarkom videli smo tj. ja sam video da u nekim opštinama, kao recimo, opština Crna Trava, nije rođeno nijedno dete. Pa, bih voleo da znam da li će imati neke stimulativne mere za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje sa akcentom na naša sela, na žene koje ostaju u tim selima da tamo rađaju decu?
Izvinite, pošto mi sa jugoistoka Srbije možda ne govorimo dobro gramatički, ali verujte mi znamo dobro da radimo i želimo dobro i jugoistoku Srbije i normalno celoj Srbiji.
Pitanje bi bilo - da li će se odrediti određena sredstva, odvojiti sredstva kojim će moći da se stimuliše rađanje u brdsko-planinskim područjima, u selima, i u jugoistočnoj Srbiji, a i u celoj Srbiji?
Još jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede - da li će se isplatiti sva zaostala dugovanja koja su u prethodnom periodu za kupovinu, nabavku mehanizacije za obnovu stada? Veliki deo sredstava je već isplaćen našim gazdinstvima, ali ostalo je još nešto malo pa bih ja to želeo da znam, da li će do kraja godine sve to biti isplaćeno?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem predsedniku Narodne skupštine – kako ste mogli dozvoliti da ambasador EU u Beogradu Majkl Devenport prisustvuje sednici Odbora za Evropske integracije, pa još predsedava toj sednici? Sami ste ulazili na sednicu, videli ste da sedi u radnom predsedništvu na centralnom mestu.
Pošto su intervenisali predstavnici SRS i dokazali da po članu 74. Poslovnika, Devenport nije mogao da prisustvuje sednici osim na Galeriji da sedi, drugog načina nije bilo, vi ste se inatili sa Narodnom skupštinom i rekli ako treba predsedavaćete svim sednicama Odbora.
Kad sam to pitanje pokušao u formi reklamacije povrede Poslovnika da iznesem, rekli ste mi da to nije dozvoljeno, da u vreme glasanja ne može da se reklamira povreda Poslovnika. To nije tačno, to nigde ne stoji u Poslovniku, a ni logički nije osnovano jer se povreda Poslovnika može desiti i u vreme glasanja. I u vreme glasanja je najneophodnije da se interveniše i da se spreči povreda Poslovnika.
Mi želimo, srpski radikali, samo jednu stvar ovde …
(Radoslav Milojičić, s mesta: Kako ga slušaju pomno.)
Ćuti ti Kena, ti imaš da odgovaraš za svoja brojna zlodela.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Videćemo.)
Maja ima političku odgovornost, a ti kriminalnu.
Zašto se dozvoljava ponižavanje Narodne skupštine na ovaj način? Znali ste da je Narodnoj skupštini u elektronskoj verziji predstavljen izveštaj EU na engleskom jeziku i na osnovu tog izveštaja na engleskom jeziku predsednik Odbora za evropske integracije je zakazala sednicu i da se razmatra nešto što je ne engleskom jeziku. Po našem Poslovniku, po Ustavu Republike Srbije u našoj upotrebi može biti samo srpski jezik i ćirilično pismo, a predsednik Odbora za evropske integracije je izjavila da je službeni jezik EU engleski, pa kao mi treba da ga koristimo ili da ga učimo, ne daj Bože.
Ja sam u skladu s tim postavljao ranije pitanja na koja nikada nisam dobio odgovor – zašto najviši državni funkcioneri, poput premijera Vučića, u svojim radnim kabinetima i mestima za prijem stranih državnika pored srpske zastave drže i zastavu EU?
Imali smo jednu tragikomičnu situaciju pre neki dan da je premijer Vučić primio Borisa DŽonsona, trenutnog britanskog ministra inostranih poslova i s jedne strane je stajala britanska zastava bez zastave EU, a s druge strane srpska zastava sa zastavom EU. Britanija je odlučila voljom naroda da napusti EU, ali još je nije napustila. Godinu, dve dana će najmanje trajati to napuštanje dok se međusobno razduže o svemu. To vam je kao jedan loš razvod braka, gde se supružnici svađaju oko svake sitnice.
S druge strane Srbija još uvek nije postala članica EU. Po svojoj prilici neće nikad ni postati. To nam odavno otvoreno govore da u narednih pet godina niko neće biti primljen, pa se opet naši državni funkcioneri na čelu sa premijerom kite tuđom zastavom. To je zapravo obmanjivanje javnosti i to je na određen način uvreda Republike Srbije.
Da li je vreme? Što me niste ranije upozorili?

Jeste.
Znači, očekujete odgovor, pošto niste tražili pismeno?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Najbolje usmeno da i ja imam pravo na repliku.)
Nema replike na odgovore na pitanja, znam ja.
Znači, na poziv predsednice..
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ako ne mogu da odgovorim onda pismeno. )
Tako je.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ne, ne, usmeno. Šalim se ja.)
Znači, na poziv predsednice Odbora za evropske integracije poslanice Marinike Tepić došao je na zakazanu sednicu ambasador Majkl Devenport. NJeno pravo je da u skladu sa shodnom primenom člana 89, kao i svakog predsednika odbora, pozove ambasadore, državnike, predstavnike stranih delegacija itd. na sednicu odbora, jer je smatrala da je ambasador EU, gospodin Devenport najprikladnija osoba da predstavi izveštaj Evropske komisije.
Smatram da nije dobro procenila uslove za održavanje te sednice jer nije obezbedila prevod na srpskom jeziku, a i iz sastava Odbora, moglo je da se vidi da će mnogobrojni poslanici tražiti, kao što do sada nisu tražili, da taj dokument bude na srpskom jeziku, da bi mogli da adekvatno raspravljaju.
Ona je ocenila da može da vodi tu sednicu kao predsednik Odbora. Zamenica nije bila prisutna. Ako njih dve ne mogu da vode, ili neki predsednik i zamenik odbora, po Poslovniku ih vodi predsednik parlamenta, i to se dešavalo u ranijem sazivu kada je predsednik Nebojša Stefanović morao da vodi i zakaže sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, jer su predsednik i potpredsednik, odnosno zamenik, vršili opstrukciju rada tog odbora. To je bilo u onom sazivu.
Po članu 27. predsednik parlamenta je zadužen da primenjuje Poslovnik i vodi ovaj parlament, te sve svoje nadležnosti crpim iz tog člana. I apelujem na sve predsednike odbora da koriste Poslovnik jer shodna primena važi i na sednice odbora. Treba ga dobro proučiti i sledeću sednicu bilo kog odbora ovakve vrste kada se oseti da može biti problema u radu i funkcionisanju da dobro promisle kada zakazuju i da ocene momenat kada nešto može i kada nešto ne može da se zakaže.
Mnogobrojne izjave su bile povodom toga u medijima, kalkulacije, izvrtanje suštine stvari. Suština je bila u dozvoljenoj opstrukciji, ali mislim da se preterala svaka mera u tome, a o događajima koji su se dešavali posle te sednice ne bih u javnosti zato što poštujem svoju državu i mislim da je naneta velika šteta tim ponašanjem. Velika šteta tim ponašanjem je naneta ovom parlamentu jer je naneta sramota nama, a ne nekom drugom i ako je bila namera da se osramoti parlament u tome se po mom dubokom mišljenju i utisku uspelo.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Po Poslovniku.)
Nema po Poslovniku sada zato što hoćete da zloupotrebljavate Poslovnik pa da vodimo …
(Vojislav Šešelj, s mesta: Samo da ukažem na član koji ste prekršili.)
Nije. Drugi put kada krenemo. Sada se postavljaju pitanja i daju se odgovori. Odgovor je dat i odgovor je takav kakav i jeste u skladu sa Poslovnikom.
Znači, nije istina da je ambasador predsedavao. On je bio gost i sedeo je u sali na mestu predviđenom za gosta i tako je do sada uvek bilo.
I u tumačenju nema logike. Forma je takva kakva je, u Poslovniku striktno napisana. Možemo samo da je poštujemo ili da je ne poštujemo, za šta moramo da snosimo određene konsekvence.
Očekujem da predsednica Odbora ili njena zamenica zakažu sednicu kada se steknu uslovi, pre svega prevod na srpskom jeziku, a onda i smiri atmosfera oko te sednice i molim sve poslanike i one koji jesu za članstvo u EU i one koji nisu za članstvo u EU da uvek saslušamo gosta, da mu postavljamo onda pitanje i vodimo diskusiju, ali da se ne ponašamo onako nedomaćinski kako se to radilo pre neki dan.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Sada ste prekršili Poslovnik. Sada ste prekršili član 89.)
Nisam. Odgovorila sam na pitanje. Rekli ste bolje usmeno nego pismeno.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Prekršili ste član 89.)
Tako je. Kada pređemo na sednicu, odmah ću vam dati kada pređemo na sednicu.
Ovo je bio odgovor. Odgovor može da se dopadne ili da se ne dopadne.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ja na odgovor ne reagujem.)
Reč ima Čedomir Jovanović. Izvolite.
Pitanje i replike nema u onom delu sednice kada se određuje glasanje jer je rasprava bila zaključena i nema pre glasanja ponovo neke povrede Poslovnika za ono što se nije desilo u sali.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Može biti primedba biti na brojanje.)
Čedomir Jovanović. Izvolite poslaniče.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih dva pitanja. Uputio bi ih predsedniku Vlade i vama, gospođo Gojković.
Naravno da se ona odnose na događaje od četvrtka. Interesuje me – kada će zvanično parlament i Vlada reagovati na ono što se desilo u četvrtak ovde u Skupštini? Naime, mi možemo sada tumačiti na različite načine način na koji je sazvana sednica Odbora za evropske integracije. Ja se slažem sa mišljenjem onih koji stoje na stanovištu da je bilo neophodno obezbediti prevod izveštaja na srpski jezik.
Konačno, to sam rekao i u toku same sednice Odbora za Evropske integracije, prosto da se o tome razgovaralo u Briselu, bio bi obezbeđen prevod na srpski jezik. Neki poslanici imaju iskustva, pa čak i Haški tribunal je prevodio sa bosanskog i hrvatskog na srpski jezik onda kada su to oni tražili.
Dakle, apsolutno mislim da je ta primedba bila na mestu, ali je neverovatno da parlament i da Vlada ne zauzimaju zvaničan stav o incidentu koji govori o nama i koji kompromituje parlament i samu zemlju, jer ne mislim da je Majkl Devenport najveća žrtva događaja iz Skupštine od četvrtka, mislim da je najveća šteta na samoj zemlji, jer kakvu poruku šaljemo takvim ponašanjem?
Hajde, prvo da kažemo da mi koji se borimo za ideju evropske Srbije, da smo mi poslali poruku slabića i kukavica, političara koji su nesposobni da obezbede elementarne preduslove za realizaciju te politike.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Pa, što nas ne uhapse?)
Mi se nikada u parlamentu nismo ponašali nasilno, ali se nismo povlačili ni pred kakvom vrstom nasilja, bilo da je ono verbalno ili fizičko.
Dakle, ako to ponašanje ostane bez sankcija političkih, ne mislim na opomene i udaljavanja sa sednice, nego jasnih političkih stavova parlamenta i stava Vlade, mislim da će zapravo biti kontraproduktivno, jer će to govoriti o nepostojećoj snazi onih koji su tada sprečili sednicu Odbora i nemoći koja je karakteristična za sve one koji sebe predstavljaju kao predstavnike politike koja teži evropskoj Srbiji.
Od vas, gospođo Gojković, tražim odgovor na pitanje kada će parlament zauzeti zvaničan stav, makar kroz izjavu Kolegijuma Skupštine? Kada će se poslati jasna poruka da je svako dobrodošao ovde u parlament, pod uslovom da prihvata elementarna pravila parlamentarnog života?
Mi nismo politički istomišljenici brojnih delegacija koje su prolazile i prolaze kroz parlament, pa smo uvek sa uvažavanjem saslušali njihove stavove i na pristojan način iznosili ili branili svoje. Bez obzira da li se radi o ambasadoru EU ili ambasadoru Ruske Federacije, moraju postojati elementarna pravila koja će ovaj parlament kroz ono što realno postoji u njemu predstaviti na onaj način na koji tako važna institucija treba da bude predstavljena u našem društvu. To nije poraz Majkla Devenporta, ni problem EU, to je naš problem.
Dakle, kada će zvanično Vlada reagovati, šta je preduzeo ministar spoljnih poslova? Mi iz prošlosti imamo tako puno iskustva, znamo da je MSP reagovalo na polemike u parlamentu, upućivalo protesne note kada se nešto slično govorilo u drugim državama i kritikovalo poslanike kada su zastupali politiku koja nije bila po volji aktuelnog ministra spoljnih poslova.
Kada će reagovati Vlada i MSP i šta ćete uraditi vi konkretno kao predsednica parlamenta, da bi se zauzeo zvaničan stav? Neko će pomisliti da ovo što radi Šešelj je zapravo ono što je politika naše institucije. To nije tačno, to je jedan izolovan politički stav, koji, nažalost, zbog izostanka ispravne reakcije govori o našoj nemoći, a ne o snazi onoga ko tako nešto zastupa.
U pravu su što su tražili prevod na srpski jezik i to više ne sme da se ponovi i mislim da je potrebno korigovati Pravilnik ili Poslovnik po kome se organizuje sednica Odbora, kako bi se tako nešto u budućnosti izbeglo i sa druge strane jasan stav i poziv svakome ko je nama potreban ovde za nesmetan rad. Nama je Devenport potreban, a ne mi Devenportu.