Hvala.
Kodeks ponašanja je u prošlom sazivu radio Administrativni odbor Parlamenta Republike Srbije, nisam ja. Ne znam dokle se došlo sa tim radom. Ne učestvujem u tome, niti hoću da učestvujem u izradi Kodeksa ponašanja, mislim da je to stvar šefova poslaničkih grupa, ako ćemo da donesemo kodeks ponašanja koji će zadovoljiti sve, a molim i podpredsednike Parlamenta da učestvuju u tome. Volela bih više da ih viđam ovde, da rade zajedno samnom i da snose svoj deo odgovornosti oko funkcionisanja ovog Parlamenta, a ne samo jedna osoba i ne samo predsednik Parlamenta.
Lepo je biti podpredsednik Parlamenta, a još lepše je biti na stubu srama i odgovarati za sve ovo što se dešava u Parlamentu, te ne želim da tu odgovornost preuzimam samo ja.
Dakle, Administrativni odbor kada bude bio spreman da nastavi rad na tom aktu, neka nastavi i neka me obavesti, pa ćemo razgovarati o tome, ako treba i na plenumu, ali nama neće pomoći ni jedno pisano pravilo ako mi sami ne počnemo da razmišljamo o tome kako treba da se ponašamo, a kako ne treba da se ponašamo. Ne zbog nas, privatno možemo da se ponašamo kako hoćemo.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju poslanici Žarko Obradović i Marko Đurišić.
Nastavljamo tamo gde smo stali u petak.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Gajić.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Pa, evo, mi treći dan ulazimo u raspravu o Predlogu zakona o sprečavanju
nasilja u porodici i iskreno bih volela da današnji dan po diskusiji ne liči ni malo na četvrtak i petak, pogotovo ne na petak veče, jer bojim se da smo svi ovih dana imali priliku da čujemo da smo poslali jako ružnu, ja bih rekla i opasnu poruku onima o kojima raspravljamo ovih dana, a to su potencijalni učinioci nasilja u porodici, da se prosto jednog momenta ne zapitaju – pa, zar će ovakvi poslanici u Skupštini nama da određuju kako ćemo se mi ponašati u našoj porodici?
Tako da, iskreno molim poslanike da nastavimo ovu diskusiju u ovakvom, nekom normalnom i demokratskom tonu.
Što se tiče člana 15. Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici, mi smo amandmanom samo pokušali da ovaj prvi stav, u kome se kaže da procena rizika treba da se donese u što kraćem roku, prosto smo smatrali da je ta definicija ili formulacija „u što kraćem roku“ relativna, pa za nekog nadležnog policijskog službenika, koji procenjuje rizik i na osnovu procene rizika naredbom donosi ove hitne mere, može da bude za nekog dva sata dovoljno, za nekog pet, za nekog ceo dan.
Tako da, u situacijama kada je nasilje potencijalno prijavljeno bitno je da se reaguje brzo. To brzo mislimo da bi trebalo da se oroči i zato smo mi rekli šest sati, smatrajući da je sasvim dovoljno da se u roku od šest sati prikupe neophodna obaveštenja i informacije da bi se procenio rizik i eventualno izrekla hitna mera.
Isto tako, stavom 3. smo samo dopunili, rekavši da svaki državni organ u kome se imenuju osobe koje su specijalizovane ili obučene za postupanje u slučajevima nasilja dužne su da procene rizik, u skladu sa opštim i posebnim protokolom.
Vi svi znate da su i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i Ministarstvo pravde doneli, u svoje vreme, opšte i posebne protokole i po njima se ponašaju već sedam, osam godina i verujem da bi trebalo podsetiti da te protokole ne treba da izostavimo kada se dogovara i kada se preduzimaju mere u sklopu svih ovih nadležnih institucija. Hvala.

Hvala.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Borisav Kovačević.
Želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, predložio sam, gospođo ministarka, da se dve stvari u drugom stavu člana 15. unesu kao takođe važno.
Razumeo sam u vašem obrazloženju da ovde nisu nabrajane sve stvari zbog kojih se vrši procena, ali mislim da su obzirom na, ako bi gledali statistički, na broj učinjenih dela koja su, hajde da kažem tako, inspirisana, u stvari krivac za izvršenje dela, da su sigurno na značajnom mestu da bi trebalo navesti, a to su materijalno finansijska pitanja, posebno su izražena kod nasilja nad starim osobama i posebno nad penzionerima.
Druga stvar kojoj smo svedoci, evo, da navedemo samo, jel beše ovo u Vojvodini, kada je bilo pre par meseci, gde je čovek više lica ranio i ubio zbog ljubomore, mislim da je drugo pitanje koje je važno, posebno u braku, to je da treba procenjivati da li postoji bračno neverstvo i sumnja u to i ljubomora.
Mislim da su ubistva iz ljubomore izuzetno izražena statistički u broju žrtava i podložne nasilju u porodici. Zbog toga sam predložio da te dve stvari, bez obzira što se ne navode sva pitanja, ali da bi među ovim važnijim, koje obuhvata termin koji je na početku rečenice dat „naročito“, mislim da su bitna i ova dva pitanja.
Druga stvar koju sam u svom amandmanu potencirao u odnosu na 3. i 4. stav, imao sam u vidu da bi bilo potrebno ako već može i da se skrati tekst i predložio sam da se 4. član briše, ali samo pod uslovom, kako sam predložio, ako se u trećem stavu prva rečenica „nadležni policijski službenik odmah dostavlja sva dostupna obaveštenja o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti“. Ako bi se brisala samo reč „neposrednoj“ nego ostalo „opasnosti“, što bi podrazumevalo, naravno, i neposrednu opasnost, a sve ostalo je isto, ne bi bilo potrebe da ostane ovaj stav 4. To je razlog zbog čega sam to predložio.

Hvala.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Jovanović, Vjerica Radeta i Zoran Krasić.
Reč ima Vjerica Radeta.

Da podsetimo da govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju nasilja u porodici i da se u članu 15. govori o proceni rizika ko su eventualni mogući počinioci tog nasilja. Između ostalog, u vladinom predlogu stoji da se naročito treba voditi računa da bi eventualni mogući učinilac nasilja u porodici moglo biti i lice koje zloupotrebljava psihoaktivne supstance.
Mi smo predložili da umesto „zloupotrebljava“ treba da stoji „lice koje koristi psihoaktivne supstance“, zato što ako kažemo da ih neko zloupotrebljava, onda podrazumeva da je potpuno normalno dozvoljeno da ih koristi.
Vi u obrazloženju kažete da ne možete da prihvatite amandman zato što se legalno koriste psihoaktivne kontrolisane supstance, npr. lekovi. Ovo je obmanjivanje, jer jedno su kontrolisane supstance, odnosno lekovi, a drugo su psihoaktivne supstance koje u državi Srbiji nisu dozvoljene, ni lake, ni teške, ni bilo kakve. Zato ne može da stoji da ih neko „zloupotrebljava“ jer samom činjenicom da ih koristi, on ih zloupotrebljava.
Kada su u pitanju, sami ste napomenuli, lekovi, odnosno neke vrste lekova, u kontekstu i ovog člana i ovog zakona, govorili smo o mnogim razlozima, uzrocima zbog čega se dešava nasilje u porodici, ali svaki put moramo da skrenemo pažnju na odgovornost države, na odgovornost nadležnih u državi. U ovom konkretnom slučaju želim da kažem da na žalost se u Srbiji svakodnevno šetaju potpuno slobodni psihijatrijski bolesnici, da ih puštaju iz zatvorenih ustanova na vikend ili na druži period, a da im se ne obezbede lekovi. Dakle, ne sme se desiti da neko ko je potencijalno opasan po okolinu, ne samo po svoju porodicu, nego uopšte po okolinu, ne sme se desiti da bude pušten iz ustanove zatvorenog tipa, a da prethodno ne bude ili zalečen, ako ne može izlečen, ili da mu se obavezno daju odgovarajući lekovi kada napušta tu ustanovu. Hvala.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Da li neko želi da diskutuje? (Ne.)
Na član 16. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran Živković i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Demokratska stranka.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala, uvažena predsednice.
Predlažemo amandman i nadam se da ćete izmeniti i prihvatiti ovaj amandman jer ako ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, a zamenik tužioca ne naloži mere koje shodno zakonu treba da naloži Zakonikom o krivičnom postupku, nadležni policijski službenik donosi naređenje kojim izriče hitnu meru učiniocu. Član 14. stav 1. – hitne mere su mera privremenog udaljenja iz stana, mera privremene zabrane kontaktiranja i mera zabrana prilaska žrtvi. Hitne mere ne mogu biti izrečene maloletnom licu.
Na žalost, dok smo mi raspravljali u petak o nekim važnijim stvarima, imali smo situaciju da se juče u Kraljevu desio takođe jedan slučaj gde je žena pretučena do smrti. U Srbiji se to desi, na žalost, na svakih 10 dana. Demokratska stranka je početkom rasprave istakla želju da amandmanima popravi ovaj zakon. Dobro je što se ovaj zakon donosi. Nećemo nikada biti protiv zakona koji su u interesu naših građana, ali moramo znati da ne postoji samo nasilje u porodici, da postoji političko nasilje, da postoji pravno nasilje, a upravo SNS je dokaz kako se vrši političko nasilje nad pripadnicima DS i protiv takvog nasilja će se DS uvek boriti i uvek zalagati. Mi se 26 godina zalažemo za vladavinu prava, vladavinu institucija, poštovanje različitosti i dalje ćemo se zalagati za takve vrednosti, a ono što se desilo u petak, što su videli građani Srbije služi na čast vama od prekoputa. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala, gospođo predsednice.
Vrlo ću kratko. Pozivam da se amandman ne prihvati iz jednostavnog razloga što očigledno ni sam predlagač nije previše zainteresovan za njega. To se moglo primetiti iz diskusije koju smo slušali sada. Dakle, pošto ove amandmane neki izgleda i dalje doživljavaju pre svega kao priliku da sebi obezbede malo prostora da pred kamerama pričaju o SNS, o nekakvom političkom nasilju itd.