Zahvaljujem, predsednice.
Odmah na početku današnje rasprave želim da izrazim zadovoljstvo u ime LSV što je predlagač ovog Predloga zakona za sprečavanje nasilja u porodici uvažio dva amandmana LSV i za nas je, bez obzira na ostale ne usvojene amandmane, neupitna potreba za usvajanjem jednog ovakvog zakona i naročito izražene namere i cilja koji želi da se postigne, iako je potpuno jasno da svakako ne možemo konačno završiti sa ovim problemom, već da ovo jeste zaista tek prvi iskorak.
Međutim, to nije slučaj i sa ovim amandmanom na član 16. i ja bih zamolila ministarku Kuburović da još jednom obrati pažnju na naš predlog ove amandmanske intervencije i u nadi da će ipak uzeti u obzir, s obzirom da ovo jeste, kao što su i moji prethodnici rekli, suštinski član koji se bavi zapravo postupanjem svih nadležnih organa kada se steknu uslovi za izricanjem hitne mere ili hitnih mera, pošto mogu i obe biti istovremeno izrečene.
Naime, mi smo predložili da se dodaju nova tri stava u okviru ovog člana. Stav 6, 7. i 8. a prvi bi glasio: „Ukoliko je izrečena mera privremenog udaljenja iz stana, u naređenju se konstatuje da su od lica kome se izriče mera uzeti ključevi od stana koji će biti vraćeni nakon isteka mere, da je licu omogućeno da uzme svoje lične stvari i da je lice obavešteno o mogućnostima privremenog smeštaja ukoliko nema gde da boravi tokom trajanja mere“.
Jedan deo obrazloženja koji smo dobili, a povodom odbijanja ovog amandmana, jeste da je u praksi ovaj problem rešiv tako što se mogu zameniti brave na vratima. Međutim, mi ne smatramo da treba žrtvu ili potencijalnu žrtvu prepuštanju snalaženju promena brave, naročito kada je vremenski ovo vrlo problematično, s obzirom da je prvih narednih 48 sati najteskobnije, i to se podudara sa onim drugim obrazloženjem kada Ministarstvo kaže da je to period kada je žrtvi potreban predah, te da u tom smislu smatramo da ključevi, kao simbol vlasništva nad stanom, jesu jedna od mera koja ipak treba da se uzme u obzir i da se to normira zakonom, umesto da ostavljamo na snalaženje žrtvi da li će promeniti bravu ili neće promeniti bravu.
Stav 7, koji predlažemo da se propiše zakonom, odnosi se na prethodni stav, a glasi: „Ukoliko lice kome je izrečena mera privremenog udaljenja iz stana odbije da preda ključeve od stana, to će se smatrati kršenjem mere iz člana 35. stav 1. ovog zakona“. Mislim da je potpuno jasno zbog čega je ovaj stav predložen.
Poslednji stav koji predlažemo, a delimično je uzet u obzir od kolega iz SDPS, a to je da je nadležni policijski službenik dužan da o izrečenoj meri odmah obavesti žrtvu nasilja, omogući joj da dobije kopiju naređenja. Ono što razlikuje naš predlog od prethodnog koji je usvojen i postao je sastavni deo Predloga zakona jeste dodatak „i predoči joj broj telefona na koji će moći da bez odlaganja prijavi svako kršenje mere od strane lica kome je hitna mera izrečena.“
Smatramo da pored obaveštenja žrtve da je mera izrečena, kako bi ona uopšte znala da prijave kršenje mere, ukoliko do nje dođe, da je potrebno ipak uputiti žrtvu kome može da se obrati, naravno, kome može da prijavi kršenje mere, ali kome može da se obrati i za pomoć.
U skladu sa tim, apelujem, kao što sam rekla na početku, na ministarku Kuburović i njen tim da još jednom uzme u obzir ovaj naš predloženi amandman, da ne bismo zapravo u praksi došli do problema, da ne znajući šta se dešava sa nasilnikom ili potencijalnim nasilnikom, nakon izricanja hitnih mera, da koliko toliko, koliko je u našoj mogućnosti, ipak to normiramo zakonom, s obzirom da nemamo nikakav mehanizam nadzora ili praćenja nasilnika nakon izricanja mere, a takođe ne možemo biti sigurni da će on tako savesno postupiti, pa se sam prijaviti onako kako predlog zakona predviđa nakon 48 sati, da bi čuo, video, saznao koja je odluka potom doneta. Zahvaljujem.
