Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milomir Vujadinović, povreda Poslovnika.

Hvala predsedavajući.
Zaista moram da ukažem na povredu Poslovnika, član 107. i 108. odnosi se na dostojanstvo Narodne skupštine, kao i na održavanje reda u Narodnoj skupštini.
Naime, primetili ste da poslanici jedne opozicione grupe ili više njih, za vreme dok govore poslanici SNS okreću leđa, izlaze napolje. Moram reći da to nije okretanje leđa Marijanu Rističeviću niti bilo kojem poslaniku SNS, to je okretanje leđa milion i 800 hiljada građana koji su podržali SNS.
Mi zaista nikada nećemo okrenuti leđa ni onom broju građana Srbije koji su podržali tu poslaničku grupu, to u stvari govori o njima, o njihovoj politici, o njihovom interesovanju za sve ono što se dešava u ovoj Narodnoj skupštini,na sve one zakone koji presudno utiču na život građana Srbije.
Što se tiče udarnih grupa, moram da se vratim, mada sam se javio po povredi Poslovnika, zanimljiva je ova udarna grupa koja na svaki istup poslanika SNS udara vratima, zanimljiva udarna grupa. Hvala.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština Republike Srbije u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Reč ima narodna poslanica Branka Stamenković, povreda Poslovnika.

Hvala predsedavajući.
Povreda Poslovnika, član 103, zloupotreba javljanja po povredi Poslovnika za repliku.
Uradila bih istu stvar, ako dozvolite, pa da budemo jedan – jedan. Svaki put kada neko od nas okrene leđa smatrajte da su leđa vama okrenuli i svi građani koji su glasali za nas. Hvala.

Gospođo Stamenković, pre nego što nastavimo sa radom, najpre želim da vas pitam da li insistirate da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem.
Onda želim i da vam dam jednu informaciju, a vezana je za odluku o unutrašnjem redu u zgradi Narodne skupštine, član 23. koji kaže – zabranjeno je snimanje i fotografisanje u salama, osim za predstavnike sredstava javnog informisanja u skladu sa aktom kojim se uređuje njihov rad.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, pravo na repliku. Izvolite.

Ja, pre svega, izražavam zadovoljstvo što je poslanička grupa SNS stala iza prostakluka i bezobrazluka Marijana Rističevića, jer je to dokaz da zapravo on ne govori ono što on misli, nego ono što mu je naloženo da govori od strane poslaničke grupe SNS.
Međutim, važnije od toga jeste ono o čemu je govorila uvažena ministarka, jer tu se mi sporimo i to moramo isterati na čistac.
Možete vi navesti, gospođo ministarka, koliko god hoćete tzv. pravosnažnih sudskih presuda, ako mi ne navedete jedan visoki, veliki i važan slučaj korupcije koji ste rešili.
Zna se ko je srce korupcije u ovoj državi. To su političari, to su ministri, to su bankari, to su stranačke vođe, oni koji isisavaju novac iz javnih preduzeća svojim burazerskim firmama, oni koji uništavaju domaće banke tako što su im dali kredite koji nikad nisu vraćeni svojim kumovskim privatnim firmama, oni koji na svaki drugi način primaju visoku korupciju u sprezi sa tajkunima, u sprezi sa stranim firmama, u sprezi sa stranim bankama. To su i ove pomenute sudije koje dobijaju, a vi ste dobili materijal od nas, gde smo vam dokazali kako sudije u srpskim sudovima dobijaju specijalne, povoljne kredite od stranih banaka, kako će oni da sude onda bankarskim klijentima koji tuže te banke? To vam je srce korupcije.
Navedite mi jedan primer koga ste vi osudili. Da li ste osudili Mlađana Dinkića koji je grobar srpske ekonomije? Da li je on danas u zatvoru ili je njegova žena danas isto tako važna u sistemu SNS?
Da li ste osudili možda nekog ministra DS za sve ono što ste ih pred kamerama optuživali? Nema ni jednog jedinog velikog rešenog slučaja korupcije u Srbiji za pet godina vlasti, a posebno ne Miškovićev slučaj, jer je Mišković finansirao SRS, odnosno Vučića i Nikolića dok su bili u SRS i zato nema pravosnažne presude ni za Miškovića koji je finansirao Vučića.

Vreme, gospodine Obradoviću. Zahvaljujem.
Osnov za repliku najpre narodni poslanik Marijan Rističević. Pomenuti ste imenom i prezimenom. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne tražim od koalicionog partnera da me brani. Ja sam sposoban da se branim sam.
Nisam ja doveo navodnog ustašu u parlament, to gospodin Šarović zna bolje od mene. Nisam ga ja doveo u parlament nego neko drugi. Nije mene finansirao Dušan Petrović novcem iz poljoprivrede za stranku. Nije meni dao 62.500 evra preko Društva agrarnih ekonomista. Nisam se ja krio u biblioteci za vreme martovskog pogroma, već gospodin Perović zna, otišao sam na Kosovo, jer je to bilo najveće stradanje Srba. Nisam ja 2008. godine opet pobegao ko knjiški moljac u biblioteku, već sam bio protiv nezavisnosti KiM. Nisam ja upadao u RIK. Nisam ja od crkvene prosvetne organizacije pravio stranku.
Mislim da to nije moralno, ali bez obzira na sve, svi koji sede u ovom parlamentu su moje kolege i ja nikog neću izbegavati. Bez obzira koliko vi kamenja bacili na mene, a mogu da napravim najveću planinu, ja ću od tog kamenja uvek gledati da napravim most ne prepreku, put, a vi ćete i dalje tražiti rupu u tunelu, rupu u putu, pa ova udarna grupa, grupa za bežanje, grupa za okretanje leđa, slobodan sam reći, i nije za ništa drugo, već da traži rupu, da se pokrije ušima i zavuku.
Ja očekujem samo jedno posle dovođenja ustaša, da ta ista organizacija neka crkveno-prosvetna na svoju proslavu stranke dovede Tomsona da im svira. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem zašto je gospodin Boško Obradović ovako ljut i nervozan. I ja bih bio sam uradio ono što je uradio on.
Ovo je njegov prijatelj Ivan Pernar u Vukovaru. Ovaj sa bradicom je verovatno neki tzv. hrvatski branitelj, a ovo u pozadini vam je gospodine, Boško Obradoviću, onaj čuveni vodotoranj u Vukovaru, koga Hrvati smatraju simbolom stradanja i jednim od glavnih simbola domovinskog rata, a ovde vam je ovaj vaš prijatelj Ivan Pernar.
Ivan Pernar je, gospodine Obradoviću, dobio ime po svom dedi, na koga je pucao Puniša Račić. Ja taj zločin uopšte ne opravdavam. Jel znate šta su poslanici Hrvatske seljačke stranke govorili Puniši Račiću kada je bio za govornicom, Stjepan Radić, Đuro Basariček i Ivan Pernar? To mu je deda, ako se ne varam, ovog vašeg prijatelja.
Je li tako Marko?
(Marko Atlagić, s mesta: Tačno.)
Taj Ivan Pernar, deda ovog vašeg prijatelja, velikog antiglobaliste, velikog antinatovca i velikog antisrbina je rekao Puniši Račiću – ajde bre više Puniša, kaže, prestanite vi Srbi da pričate o krvi koju ste prolili na Solunskom frontu. Koliko košta ta vaša krv, da je mi platimo u zlatu pa da vi više o tome ne pričate i onda je Puniša Račić, onako prek kako ga je Bog dao, izvadio revolver i ubio, ja to ne opravdavam, samo govorim istorijske činjenice, Pavla Radića i Đuru Basaričeka, a ranio dedu ovog vašeg velikog prijatelja Ivana Pernara.
Sada znam da ćete vi ceo dan da budete nervozni…