Zahvaljujem, koleginice Gojković.
Po Poslovniku?

Gospodine Arsiću, povređen je član 106. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, da niko ne sme da dobacuje, odnosno ometa govornika na drugi način, kao i na svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora. I vi ste bili dužni, gospodine Arsiću, da opomenete Aleksandra Martinovića koji je konstantno dobacivao prof. dr Vojislavu Šešelju. Vi ste to čuli, to je bilo očigledno, i to upravo pokazuje taj najveći problem u Narodnoj skupštini, a to su dvostruki aršini koji se primenjuju. To je činjenica, da vi čak ni ovaj ovako nakaradan Poslovnik niste u stanju da tumačite ni adekvatno, niti ste u stanju da ga tumačite na isti način prema svima.
Mi smo maločas čuli od predsednika Narodne skupštine kako samo predsedavajući može da povredi Poslovnik. Ja veću besmislicu odavno nisam čuo. Ako je tako, zašto onda narodnim poslanicima izričite opomene? Kad neko nešto uradi, vi lepo uzmete pa izričite predsedavajućem. Problem je u tome što vi ne možete da radite šta želite. Sad kada je trebalo da mi date reč, vi ste resetovali sistem, jer sam ja bio prijavljen pre Maje Gojković, i dali ste reč njoj, jeste, i bio sam prinuđen ponovo da se prijavim. Dakle, čemu sistem, ako vi možete po potrebi da ga resetujete i da date reč kome želite, da kažete – prijavite se ponovo? Onda napravite sistem koji će biti adekvatan, da se vidi da li smo se javili za reč ili da ukažemo na povredu Poslovnika, a ne da nas terate da mašemo ovim Poslovnikom, jer inače kažete – nismo znali zašto se javljate, a onda pravite od nas neznalice jer navodno nismo u sistemu, nego smo mahali Poslovnikom.

Dva minuta, gospodine Šaroviću.
Gospodine Šaroviću, ako ste tražili da reagujem i da izreknem gospodinu Martinoviću opomenu, budite sigurni da ću to sledeći put da uradim, ali ću…
(Nemanja Šarović, s mesta: Nisam to tražio, ne.)
Rekli ste – „da ga opomenete“, ali ću i svaki put kad vi to budete uradili to isto da uradim, a znate i sami da ste vi tu mnogo aktivniji nego kolega Martinović.
Nastavljamo rad po amandmanima.
Povreda Poslovnika, Srđan Nogo.

Poštovani predsedavajući, član 104. stav 1. Znači, ukoliko se direktno pomene ime i prezime poslanika ili njegova funkcija, pri tom pogrešno se protumači njegovo izlaganje …
Ja se izvinjavam, možete li da obezbedite red?
Znači, član 104. stav 1, koji jasno reguliše kada ima poslanik pravo na repliku. Gospodin Martinović je direktno pomenuo gospodina Boška Obradovića i pogrešno protumačio njegovo izlaganje. Naša koleginica narodni poslanik Maja Gojković je, takođe direktno se obraćajući Bošku Obradoviću, ne pominjući njegovo ime, ali pominjući njegovo izlaganje, pogrešno protumačila njegovo izlaganje. Član 104. u tom slučaju daje narodnom poslaniku, u ovom slučaju mome kolegi gospodinu Bošku Obradoviću, pravo da replicira i gospodinu Martinoviću i gospođi Gojković.
Mislim da zaista nema potrebe da se podižu tenzije. Rasprava je išla sasvim normalnim tokom. Znači, oni su, ljudi, izneli svoju argumentaciju, pogrešno su protumačili izlaganje narodnog poslanika Boška Obradovića, direktno su pominjali ime narodnog poslanika Boška Obradovića. Ne vidim ništa sporno da čovek dobije po Poslovniku ono što mu pripada.
Znači, član 104. Molim vas, hajde da ne kršimo Poslovnik, hajde da normalno vodimo diskusiju. Zaista ne vidim zašto bi se i podizale tenzije, rasprava ide jednim normalnim tokom i ne vidim potrebu za tim.

Neki poslanici su zamislili da je dovoljno da nekome kažete ime i prezime i da dobije pravo na repliku. Pa, nije tako.
(Srđan Nogo, s mesta: Tako piše u Poslovniku.)
E, vidite, to da li je neko pogrešno protumačen ili ne, odlučuje predsedavajući, a ne vi. Zato vas molim da me pustite da nastavim da vodim sednicu.
Po amandmanu, narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, da se vratimo na amandman.
Ovaj amandman je u stvari amandman Odbora za budžet i finansije Republike Srbije. Kada su različite političke stranke predlagale svoje kandidate u Odbor za budžet i finansije, pretpostavljam da su predložile najbolje, jer je to jedno usko stručno pitanje.
Ovim amandmanom, Odbor za budžet Republike Srbije, Skupština Republike Srbije, svi poslanici iz tog odbora, na Odboru niko nije glasao protiv, niti je u svojoj diskusiji na bilo koji način konstatovao da ovaj amandman nije dobar. Kaže – Skupština Republike Srbije treba da se pridruži fiskalnoj konsolidaciji i da u 2017. godini potroši isto onoliko novca koliko je Skupština Republike Srbije potrošila u 2015. i 2016. godini, znači ne više, isto, i to će biti dovoljno za normalno funkcionisanje Republike Srbije.
Srpska napredna stranka, narodni poslanici u Odboru za budžet naravno da su za ovaj amandman. Ako mi tražimo od građana Srbije da u teškim ekonomskim vremenima vodimo računa o javnim finansijama potpuno, onda ja krajnje neprimereno da mi tražimo da u 2017. godini povećamo javne rashode koji potiču iz poreza i drugih fiskalnih primanja koje daju građani Srbije za nas, a da namećemo pravila da oni štede zato što nas je neko u zadnjih 10, 50 godina više zadužio. Oko toga ne treba da polemišemo. Možda postoje narodni poslanici koji misle da treba više da troše, da troše na teret građana Srbije. Poslanici SNS i drugih političkih stranaka koje imaju članove u Odboru za budžet rekli su – mi predlažemo amandman i smanjujemo, odnosno zadržavamo potrošnju na 2015. i 2016. godini. Šta je sporno? Ne želim da politički komentarišem, različiti su politički stavovi.
Aleksandar Vučić i SNS neće nikoga izbaciti iz parlamenta Republike Srbije, biće izbora ili ih neće biti, a građani Srbije će reći za koga su i za šta će glasati. Opozicija treba da postoji u republičkom parlamentu, to nije ništa sporno, ali mislim da je strah prisutan zato što je samo posle šest meseci od republičkih izbora, verovatno oni nešto više znaju, rejting nekome suviše mali da bi mogao da se zadrži u ovom parlamentu.
Dok SNS bude imala većinu u ovom parlamentu, insistiraće na fiskalnoj konsolidaciji i crnoj nuli u javnim finansijama Srbije, da trošimo onoliko koliko imamo. Ako to tražimo od svih u državi Srbiji, onda je primer republički parlament da mi na svom primeru to pokažemo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.

Zahvaljujem se, predsednice.
Poslanička grupa SPS zaista ne vidi nijedan jedini razlog da se ne podrži ono što je bilo stav Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Ako je racionalizacija i ušteda dovela da sada imamo u raspravi jedan jako dobar budžet, koji ćemo sigurno usvojiti u danu za glasanje, onda nema nijednog jedinog razloga da se Skupština ne pridruži jednom takvom konceptu i da u sklopu onoga što podrazumeva racionalizaciju i uštede nastavi upravo u duhu takvog koncepta sa takvom racionalizacijom.
Ako nema argumenata, a očigledno je da nema argumenata da se na bilo koji način umanjuju zarade zaposlenih u Skupštini, da se na bilo koji način čini bilo kakva šteta ili umanjuju prava, pa čak i prinadležnosti narodnih poslanika, ako nema argumenta, a nema ih, da se na bilo koji drugi način dovodi u pitanje funkcionisanje Skupštine Republike Srbije, šta je onda problem. Ne postoji apsolutno ni jedan jedini razlog argumentovani, činjenično utemeljen, da se stav Odbora ne podrži.
Zbog toga SPS i poslanička grupa SPS nesumnjivo podržava ovakav amandman, i ne samo što ga podržava, već će i istrajavati na tome da se uštedama doprinese da nastavimo i sa finansijskom konsolidacijom i sa uspešnim i efikasnijim radom finansija i u sledećoj godini. Hvala.

Samo mala intervencija.
Amandman je prihvaćen od Vlade i postao je sastavni deo predloga zakona. Nećemo ni glasati.
Boško Obradović, po amandmanu.

Postoji i te kako mnogo razloga zašto ovaj amandman treba odbiti i tu bi se složio sa gospođom Majom Gojković, koja je u svom izlaganju rekla da ovaj amandman treba odbiti.
Naime, ne štedite vi ništa, jer povećavate budžet Vlade Republike Srbije za milijardu i 600 miliona. Dakle, nemojte više lagati građane Srbije, da štedite, vi biste smanjili budžet Vlade Republike Srbije. Ne, vi povećavate budžet Vlade Republike Srbije za milijardu i 600 miliona, a glumite uštede na pozicijama Narodne skupštine Republike Srbije.
Sama predsedavajuća kaže da je parlament nakon 5. oktobra 2000. godine, u veoma lošem stanju. Slažemo se ali u vašoj vladi sedi pola DOS-a, koji je uništio ovaj parlament. Pitajte Rasima LJaijća da vam on nadoknadi. Dakle, nemojte optuživati nas, koji nismo palili ovaj parlament, jer oni koji su palili sede zajedno sa vama u Vladi. Vi ste vrhunac DOS-a, pola DOS-a vam je u vladi. Nemojte više pričati o novom DOS-u, vi ste DOS. Vi ste vrhunac DOS-a. Pustite vi te priče.
Druga važna stvar, zašto predsedavajuća nije zakazala kolegijum Narodne skupštine. Pozvala sve šefove poslaničkih grupa da razmotrimo stanje u parlamentu, da vidimo probleme u zgradi parlamenta, da se svi založimo za veći budžet, da parlament zaista postane ono što treba.
Nijednog trenutka nisam govorio i neću govoriti o platama narodnih poslanika, iako su najmanje u Evropi. Govorio sam o platama zaposlenih u Narodnoj skupštini. Devetnaest hiljada dinara naša koleginica čistačica, 25 hiljada dinara naš kolega vozač. Kakve su to plate? Zašto jedino zaposleni u Narodnoj skupštini Republike Srbije nemaju povećanje predviđenih plata u 2017. godini? O čemu vi pričate? Koja je to slika države ako zaposleni imaju ispod 200 evra u Narodnoj skupštini Republike Srbije plate.
O čemu vi pričate, o kakvim uštedama? Što ne uštedite u Vladi Republike Srbije, nego Vladi dajete milijardu i 600 miliona više? A koliko rade zaposleni u Narodnoj skupštini? Često više nego Aleksandar Vučić. Jer kad mi odemo u ponoć iz Narodne skupštine, čistačice ostaju do četiri ujutru da čiste ovaj dom, i onda čekaju prvi autobus u četiri ujutru da bi otišle kući, a sutradan opet dolaze u drugu smenu u pola dva. E, tako rade određeni ljudi u Narodnoj skupštini Republike Srbije kojima vi smanjujete izdvajanja za nagrade.
Dakle, to je vaš odnos prema zaposlenima u državnoj upravi, kojima ste svojevremeno smanjili plate za 10%, a sada im ne povećavate plate iako ljudi rade prekovremeno uvek kada mi ovde radimo prekovremeno.
To je moj apel na vas, štedite u Vladi Republike Srbije, nemojte se folirati da štedite u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vlada neka pokaže uštede prvo kod sebe, a onda da traži uštedu od drugih. I to je ono što građani Srbije ovde sada prvi put čuju, i to je ono što vas boli. Vlada Republike Srbije, taj veliki štediša, Aleksandar Vučić, sebi dao novu milijardu i 600 miliona dinara, upumpao sebi pare u Vladu Republike Srbije. Troši naše pare u Vladi Republike Srbije, a ne štedi, a hoće da uštedi na Narodnoj skupštini i na zaposlenima u Narodnoj skupštini. E, to ne može.
Drago mi je da ste priznali da ste vi gospođo predsedavajuća direktno krivi za ovo smanjenje budžeta Narodne skupštine i za dalje ponižavanje Narodne skupštine.