Ja ću da ponovim još jednom, pošto očigledno igramo ovde gluvih telefona.
Ne pada mi napamet da država odustane od svojih garancija, ali umesto da garanciju knjiži kao poklon, treba da je knjiži tako što će onom javnom preduzeću koje ne može da izmiri svoju garanciju, koja ne može da izmiri svoje obaveze da kredit, da ga obezbedi hipotekom na imovinu kako bi to preduzeće u stvari moglo da izmiruje svoje obaveze, a ne mimo knjiga da samo brišete sa liste dugova to što je napravilo to javno preduzeće. Za to služi ovih 48 milijardi dinara koje stoje u predlogu ovog amandmana.
Što se tiče „Resavice“ i RTB „Bor“, umesto da se poklanja novac treba prvo uvesti red, popisati imovinu, obaveze, utvrditi poslovni i finansijski plan, utvrditi sistematizaciju radnih mesta, a onda i kreditno podržati kada se takav plan napravi, a ne otpuštati i zatvarati. Učitavate nešto što niti sam rekao, niti mislim.
Ovde se radi o realokaciji sredstava. Znači, umesto da, mimo knjiga, samo otpisujemo i poklanjamo, što se godinama radi u Srbiji, a unutar ovog budžeta imate 47 milijardi dinara takvih sredstava, 47 milijardi. Penzionerima ste uzeli 20 iz džepova, zaposlenima u javnom sektoru, nastavnicima i lekarima 22 milijarde, na akcizu na struju 14,9. Ovo su sve stvari koje vam stoje u budžetu. Ovo je ovde predlog realokaciji takvih sredstava.
Znači, moramo da uvedemo red, mora da se zna kada neko napravi gubitak, da taj gubitak bude i prepoznat u knjigama. Bez tog uvođenja reda imamo nastavak javašluka, u kome superhik budžeti, koji se ređaju iz godine u godinu, uzimaju od građana i privrede koji štede da bi se smanjio deficit i, s druge strane, podržava partokratija nesposobna, koja ne ume da vodi privredu, i podržavaju strani investitori. Hvala.