Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Prvo vidite jedan mali utisak koliko može u ovih par sekundi kad nema politikanstva i želje da se demonstrira nešto i skupljaju poeni, onda rasprava ide ipak relativno normalnim tokom. To je pohvala i za ove ljude ispred Vlade, a i za kolege poslanike. Elem, ja sam predložio iako nema iluzije da se tu ne može mnogo učiniti, ali jedan predlog da se sa ove stavke – Razvoj sistema u oblasti javnog informisanja i nadzor nad sprovođenjem zakona, umanji iznos i da se prebaci na drugu stavku.

Šta je poenta? Meni u odgovoru Vlada kaže da bi to umanjilo sredstva za plate zaposlenima u ovoj službi, odnosno kako se to kaže sektoru za informisanje i medije za 60%. Upravo to jeste intencija mog amandmana, odnosno pozadina ili motiv. Ja smatram da zapravo naše Ministarstvo, odnosno dotična služba, odnosno dotični sektor ne radi ili barem javnost od toga nema ništa ili ne vidi efekte toga rada.

Zato sam i predložio smanjivanje ove stavke. Dakle, podsećam ili citiram ono što je rekla Vlada, šta je nadležnost tog sektora, da ta sredstva koja ne mogu da se umanje, a koja sam predlagao da se umanje, se odnose na pripremu i sprovođenje strateških akata u oblasti javnog informisanja, pripremanju Nacrta zakona i nadzor nad sprovođenjem zakona kojima je regulisana oblast javnog informisanja.

Moje mišljenje, a rekao bih i mišljenje većine ljudi u sali i nažalost većina građana ove zemlje jeste da u sektoru javnog informisanja nema sistema, ima haosa. Nema nadzora već ima samo javašluka i anarhije. Upravo zbog toga, dakle ne da bi manje plate kolegama ili ljudima koji tamo rade, nego da bih apelovao na Ministarstvo da ili te ljude rasporede na neke poslove ili na neke delatnosti gde mogu više da doprinese, ili da se bave svojim poslom. Dakle, to je bila namera amandmana i voleo bih da čujem šta ministar ima na to da kaže.

Reč ima predstavnik predlagača, ministar Vlada Vukosavljević.

Uvaženi poslaniče Vukadinoviću, ne delim vaše gorke utiske o efikasnosti rada dela Ministarstva kulture i informisanja koji se odnosi na ovaj deo za informisanje.
Bez sumnje da postoji prostor za poboljšanje, ovaj vaš predlog se odnosi i utisci koje ste izneli verovatno na neki period koji je bio predmet vaše analize, ali nas čekaju složeni poslovi u tom delu. U toku je izrada medijske strategije, prethodna je istekla, potrebno je da se prvo predloži, pa da se usvoji nova. Radi se o vrlo delikatnim i važnim procesima za koje se procenjuje i mi smo to čvrsto uvereni, da je neophodno da unesu više reda u našu medijsku scenu.
Naravno, tu postoje druge aktivnosti koje se tiču sektora informisanja. Mogu se složiti sa vama u oceni da su možda neke prilike propuštene i da neki potezi nisu preduzimani na neki idealan način ili na način koji bi mogao da se proceni kao blizak idealnom, ali opredeljenje jeste to da sa više elana i više konkretnih rezultata stupi u sledeću godinu.
Mislim da je sledeća godina dosta važna kada je reč o setu medijskih zakona, pogotovo kada je reč o strategiji informisanja i sudbini nekih od glavnih pitanja koja se tiču naše medijske scene.
Ne bih želeo da ovo što ću reći zvuči demagoški, ali mislim da bi prilika za ocenu uloge sektora za medije i informisanje u Ministarstvu kulture i informisanja bila dobra otprilike sada pa za godinu dana kada vidimo da li u ovoj situaciji koja je pred nama, a koja je prilično izazovna, takav sektor za koji sam čvrsto uveren da je neophodan i da ima čime da se bavi i to na vrlo kvalitetan način sa merljivim posledicama koje će imati prilike da zapazi cela javnost, da je to onda trenutak da ocenjujemo.
U ovom slučaju videli ste, da ne ponavljam ovo što je i obrazloženje da vi sprovođenje tog predloga bilo u koliziji sa nekim drugim propisima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Mislim da smo se razumeli, u jednoj meri i složili, ali bih vas konkretno pitao zbog javnosti – koliko ljudi radi u tom sektoru? Koliko ima zaposlenih u tom sektoru?
Skrenuo bih pažnju takođe i vama i kolegama poslanicima, da to nije samo slučaj sa oblasti kulture i medija, već i sa mnogim drugim, rekao bih važnijim oblastima, da je praksa još pre desetak i više godina bila da se važni poslovi izmeste iz Ministarstva, da se osnuju agencije, u ovom slučaju REM, odnosno nekadašnji RRA, koja se bavi neposrednije kao nezavisno regulatorno telo, da se bavi sa tom oblašću, bilo da je privatizacija, bilo da su mediji.
Onda na neki način Ministarstvo i Vlada peru ruke, a zadrži jednak broj zaposlenih i jednaka izdavanja za plate, a zapravo oni se više ne bave poslom i uvek mogu da kažu – ne radimo to mi, to radi nezavisno regulatorno telo.
Tako da ja ovim ne apelujem da se otpuste ljudi, ne apelujem da se smanje plate, nego apelujem da Ministarstvo deo nadležnosti vrati ili preuzme odgovornost za stanje u sektoru informisanja i medija, koje je po meni katastrofalno.
Dakle, prvo konkretno pitanje – koliko ima zaposlenih? To nije mnogo bitno, nego samo prosto ba bi znali. Mislim da je mnogo gore stanje u pojedinim agencijama, nego u ministarstvima. Inače mislim da ljudi u Vladi, državni službenici u Vladi su generalno vrlo loše plaćeni za vrlo veliki posao koji obavljaju, za razliku od njihovih kolega sa jednakom ili manjom stručnom spremom, recimo po raznim agencijama.
Dakle, voleo bih ako može u tom smislu, da i u toj budućoj strategiji o kojoj govorimo i koja je zaista neophodna, jer je prethodna bila katastrofalna, nije na vaš račun, čak ni na račun one vlasti, da budemo pošteni, dakle, da u toj budućoj strategiji se više vodi računa da ne mislimo da će svako razdržavljenje, svako skidanje, oduzimanje ingerencija od države da je automatski napredak u slobodi medija i demokratizaciji. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, predstavnik predlagača, ministar Vladan Vukosavljević.

Odgovor na jedan deo vaših pitanja je šest. Šestoro ljudi je zaposleno. Odgovornost na drugi deo vašeg komentara je taj da se ja načelno mogu složiti sa nekim opštim uglovima iz kojih vi gledate tu stvar. Naravno Ministarstvo kulture i informisanja, a lično bih voleo da imam više ovlašćenja kada je reč o medijima, naravno to zakon reguliše na dosta drugačiji način, nezavisna regulatorna tela se bave tim stvarima.
To jeste i može biti tema, to je povezano sa iskustvom i praksom zemalja EU i sa propisima koji vladaju u EU. O efektima, ovo nije prilika da komentarišemo detalje, ali o efektima pojedinih situacija i strogosti gledam sa izvesnom rezervom. Dakle, sigurno je da postoji prostor da Ministarstvo kulture i informisanja aktivnije deluje. Mi ćemo se truditi da taj prostor iskoristimo.
Mislim da ovo nije preveliki broj zaposlenih i da oni, ukoliko budu radili kvalitetno, a to se od njih očekuje i to će im biti zadata, već i jeste, možemo da očekujemo da ćemo u nekom posmatranom periodu, već kažem i do kraja sledeće godine, ako sve bude u redu, čitava javnost biti u prilici da ocenjuje iz više uglova efekte takvog rada i smisao postojanja sektora za informisanje u Ministarstvu kulture i informisanja.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica dr Ana Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Čabraja.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Čabraja.
I uz još jedno izvinjenje vašoj poslaničkoj grupi zbog moje malopređašnje greške, dobićete dodatni minut za poslaničku grupa. Izvolite.

Ovim amandmanom u kome sam predložila da se određena sredstva dodele ustanovama kulture, pre svega sam to učinila jer smatram da se sa nedopustivo malo sredstava materijalnih, finansijskih i svakih drugih i uopšte jako malo pažnje posvećuje kulturi u Srbiji.
Mi smo ovih dana imali prilike da čujemo kako je ovo skoro idealan budžet, kako je to najbolji budžet u istoriji, najbolji budžet u okruženju itd.
Dakle, ja nisam imala prilike da pročitam budžet Republike Makedonije, jedva da sam stigla da se upoznam i sa ovim budžetom koliko smo vremena imali za to, ali sam zato letos bila pozvana kao prevodilac srpski, naravno prevodilac, najvećeg živog pisca Margaret Atvud na „Večeri poezije“. Pozvana sam bila u Strugu na njihovu tradicionalnu manifestaciju „Večeri poezije“ da bih imala priliku da se upoznam sa ovim velikim piscem.
S obzirom da vrlo pomno pratim i profesionalno se bavim ovakvom vrstom dešavanja, poznato mi je koliki su troškovi, recimo, ovako jednog gostovanja i znam da oni nisu zanemarljivi, ali nisu nimalo nedostižni za jednu državu koja vodi računa o svojoj kulturi.
Nažalost, država Srbija se vrlo retko odlučuje, organizacije i institucije da organizuju ovakvo jedno gostovanje. Mi se inače stalno žalimo na to šta naša publika gleda, čita i sluša, ali vrlo retko vodimo računa o tome šta toj publici nudimo.
Pre svega, mislim da treba da znate da srpska čitalačka publika, recimo, pokazuje izuzetno interesovanje. Prošle godine smo imali gostovanje nobelovca Maria Vargasa LJose. Meni je jako žao ako niko od vas nije imao prilike da vidi sa koliko je strpljenja srpska publika čekala da vidi, da upozna i da popriča sa ovim velikim piscem, dobitnikom Nobelove nagrade i veoma mi je žao što se kod nas ne vodi računa da se sredstva za kulturu usmeravaju u takve projekte.
Podsetiću vas samo da ovakvo gostovanje uglavnom se odlučuju da upriliče, recimo, privatne izdavačke kuće iz svog džepa, a da to državne organizacije, institucije veoma retko ili nikako ne radi, a naravno svi zvaničnici pohrle da se slikaju sa ovakvim velikanima i da sa njima vode mudre razgovore kada oni dođu. Hvala vam puno.