Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đurić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Zahvaljujem.
Predlogom zakona o budžetu Upravi za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama predviđena je jedna milijarda dinara prihoda iz budžeta. Amandmanom se predlaže realociranje 500 miliona dinara prihoda iz budžeta u korist Ministarstva zdravlja za program razvoja infrastrukture zdravstvenih usluga i to za programsku aktivnost izgradnje i opremanja zdravstvenih ustanova na lokalnom nivou, za koji je originalnim predlogom budžeta bilo predviđeno samo 30 miliona dinara.
Ja ću pročitati koje su to aktivnosti predviđene budžetom, kako je Vlada dostavila. Eksplicitno ću pročitati tekst obrazloženja, da vidite da li su te aktivnosti bitnije od aktivnosti Uprave za saradnju sa crkvama.
Dakle, „Kroz ovu programsku aktivnost, u kojoj predlažemo dodeljivanje dodatnih 500 miliona dinara, vrši se sufinansiranje kapitalnih i drugih ulaganja u izgradnju i opremanje zdravstvenih usluga na lokalnom nivou. Time se doprinosti ujednačavanju uslova za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite na celoj teritoriji Republike, a posebno na primarnom nivou zdravstvene zaštite u opštinama sa nepovoljnim demografskim karakteristikama i nedovoljno razvijenim opštinama. Najveći deo sredstava se koristi za nabavku medicinske opreme i investiciono održavanje zdravstvenih ustanova“. Ovo je pročitano iz Predloga zakona o budžetu.
Dakle, mi smatramo da je realociranje 500 miliona dinara na teret Uprave za saradnju sa crkvama, a u korist ovog programa Ministarstva zdravlja, i ovakvo opredeljivanje budžetskih sredstava društveno odgovornije, jer smatramo da su građanima na lokalnim zajednicama potrebniji lekari i domovi zdravlja, a ne popovi i crkve. Preostala sredstva namenjena Upravi za saradnju sa crkvama, dakle, preostalih 500 miliona dinara, realociraju se na planirane projekte, kako je originalno zamišljeno, ali se sredstva srazmerno umanjuju, s tim da predlogom amandmana planirana sredstva na ime administracije i upravljanja i na ime penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja sveštenika i verskih službenika ne umanjujemo, već se umanjenje vrši srazmerno samo na planiranim programskim aktivnostima. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica Marija Janjušević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pročitaću, zbog kratkog vremena. Naš fantastični fitosanitarni sistem ne prepoznaje grešku ili previd, pa je za naknadu štete za povrede nanete od strane državnih organa u Upravi za zaštitu bilja predviđeno 1.000 dinara. Zbog toga smo predvideli ipak nešto veća sredstva.
Uprava traži da kupi još meteoroloških stanica, ali smo mi apsolutno protiv toga, dok se ne rasvetli propust prognozne službe u koju su uloženi milioni dinara, a ipak smo imali slučaj u Balugama, Zableći i Goričanima, gde su poljoprivrednici izgubili kompletan usev na preko 200 hektara krompira. Da su na vreme bili upozoreni, te štete ne bi bilo. Mislim da je pravedno da im se ona nadoknadi, osim ako će možda biti kažnjeni što su Čačani, pa imaju taj simpatični naglasak.
Razlog zbog kojeg smatram da treba promeniti naziv programa je u tome što je pitanje nepostojanja nacionalne laboratorije bolna tema ovog društva u kome je sve više bolesnih od posledica konzumacije zdravstveno ne bezbedne hrane. Finansiranje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije zaista nema smisla dok se ne utvrdi koja je uloga države i njenih službenika i EU i njenih službenika u tome što nacionalna laboratorija i njen jednako važan prateći sistem još nisu funkcionalni ni posle 15 godina ulaganja. Laboratorija je nekoliko puta otvarana, a ni danas nije funkcionalna, a novac se i dalje daje za opremu i objekte, a niko da objasni gde je sistem koji je opisan u zaključcima Vlade još 2004. godine. Gde su u sistemu Direkcije sanitarne, veterinarske i fitosanitarne laboratorije? Opis poslova i cilj rada direkcije koji se koristi da više opiše programsku …

Zahvaljujem, koleginice Janjušević.
Reč ima narodna poslanica Snežana Bošković Bogosavljević, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristiću vreme Poslaničke grupe, pošto je koleginica narodna poslanica pokrenula više pitanja. Mislim da zaslužuju da budu adekvatno obrazloženi i odgovori.

Pre svega, amandman je neprihvatljiv, drage kolege narodni poslanici, i predlažem da ga ne prihvatimo iz prostog razloga što bi prihvatanjem amandmana mi zapravo ukinuli Upravu za zaštitu bilja i predviđena sredstva za funkcionisanje ove uprave preusmerili bi na Direkciju za nacionalne referentne laboratorije.

Moram da vas posetim da je Direkcija za nacionalne referentne laboratorije formirana sa ciljem sprovođenja laboratorijskih analiza i sa njima povezanih iz stručnih poslova u lancu hrane. Direkcija nema inspekciju.

Želim da vas podsetim i na to da je sistem za zaštitu bilja na nivou Srbije koncipiran u skladu sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti bilja, a ona podrazumeva tri karike koje se ne isključuju, već naprotiv, ne mogu jedna bez druge. To su administracija, inspekcija i laboratorija.

Pri tom, želim da vas podsetim i na to da smo mi prošle godine u oktobru mesecu imali radnu posetu FBO, inspekcije iz EU, koja je trajala 10 dana. Nakon te posete, inspekcija je nedvosmisleno konstatovala da imamo izuzetno dobar fitosanitarni sistem na nivou Republike Srbije, što znači da imamo i dobro struktuiran sistem i da imamo jasno definisane uloge u procesu sprovođenja fitosanitarne kontrole, da imamo dobar dijagnostički servis i jasne procedure.

Jedino što je bila primedba u tom momentu jeste da se dovrši proces izgradnje staklenika, karantinskog staklenika koji inače nije postojao tada u kompleksu u Batajnici. Mi smo tada rekli da ćemo u 2016. godini jedan deo tog kompleksa završiti, odnosno jedan deo karantinskog staklenika, završiti, a jedan deo će biti završen i sagrađen 2017. godine i za to su sredstva opredeljena.

Pomenuli ste malopre, u svom obraćanju, problem koji je bio evidentan zaista na terenu prošle godine, krajem leta. Radi se o krompirovom moljcu. Rekli ste da tada fitosanitarna služba nije dobro odreagovala. Ja moram da vam kažem da je poljoprivredna stručna savetodavna služba u Čačku na vreme informisala javnost, poljoprivrednike o povećanoj brojnosti ove štetočine.

Naravno, neki su pretrpeli štetu, jer se propustio optimalan rok za blagovremeno reagovanje, a svi su se složili, dakle struka se složila, da je bio sticaj nepovoljnih okolnosti i loše primenjenih agrotehničkih mera i nepovoljnih klimatskih prilika i nastao je problem, zaista. Niko ne beži od problema. Oni će sada tražiti da se šteta nadoknadi, ali država Srbija nema tu obavezu iz jednostavnog razloga što moljac nije na listi karantinskih štetnih mikroorganizama. Zbog toga nije imala ni obavezu da o istima, na neki način, informiše poljoprivrednike, mada ih je i informisala.

Što se tiče Nacionalne referentne laboratorije, 2014. godine, to je projekat koji je označen kao sporan projekat sa liste projekata koje finansira EU. Tačno je da je EU u taj projekat, odnosno u projekat opremanja laboratorije, uložila 7,88 miliona evra, država Srbija 2,9 miliona i kao što rekoh 2014. godine je označen kao sporan. Mi smo tada dobili jasne naznake da ovaj projekat ili pokrenemo ili da država Srbija vrati novac. Mi smo ga pokrenuli. Godine 2015. jedan deo Direkcije je započeo, znači jedan deo laboratorija. To su one laboratorije koje se odnose na fitosanitarna ispitivanja. One su počele sa radom. Taj napredak je konstatovan u izveštaju Evropske komisije za napredak Srbije 2015. godine i to je lako proverljivo i možete jasno videti.

Zatim smo nastavili sa opremanjem drugog dela Direkcije i uspeli smo da u potpunosti opremimo deo koji se odnosi na ispitivanje kvaliteta mleka, i to je konstatovano kao napredak u i Izveštaju Evropske komisije za 2016. godinu.

Nije tačno da je više puta otvarana, a da ne radi. Sada možete otići i videti da jedan deo radi. Više ovaj projekat nije sporan, ali je tačno i to da treba još vremena da se i ostali delovi laboratorije, koji su zamišljeni prvobitnim projektom, završe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević, replika.

Malo sam zbunjena. Evo, primera radi, koliko se i dalje laže javnost, dovoljno je sagledano kroz opis aktivnosti Direkcije, gde se kaže da se ona i dalje razvija pod podrškom EU. Ispravite me ako grešim, ali u budžetu ne stoji da EU pomaže rad Direkcije, nego samo Srbije.
Drugo, postoje, ja se slažem da sistem postoji, ali koliko funkcioniše? Mi u ogromnom broju imamo registrovane pesticide, problematične efikasnosti i toksikologije, širenje genetski modifikovanih organizama, pogotovo soje, izostanak praćenje GMO u gajenju kukuruza, uljane repice, krompira, itd.
Što se tiče mleka, razlozi zbog kojih smatramo da ne treba finansirati taj kapitalni program nabavke dok se ne reši pitanje sa opremom koju je Saša Dragin kupio, pa je onda smestio na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Kako on to sada kontroliše? Ko uzima novac? Sad ima i pomoć još jednog bivšeg ministra poljoprivrede Dragana Glamočića.
Dozvolite, kada smo kod te EU, da prenesem jedan utisak sa susreta sa delegacijom Češke. Pili smo divno vino iz Srbije i oni su nam rekli – podižite vinograde što možete više, jer kad uđete u EU, to vam neće biti moguće. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković, po amandmanu.
Izvolite.

Želim samo da kažem da nije tačno da EU nije zainteresovana za projekat koji je finansirala u prethodnom periodu. Naprotiv, izveštaji koji se publikuju godišnje, jasno govore da je posebna pažnja usmerena na projekte za koje su već opredeljeni novci, i rekla sam malopre, 2015. godine konstatovan je napredak, priznali su da smo uradili značajne korake. Taj projekat više nije sporan, kao što je konstatovan napredak i 2016. godine.

Sada, u onom drugom delu, gde vi kažete da se ne kontroliše bilje, da imamo puno parcela pod GMO zasadima itd. Pa, vi upravo svojim amandmanom predlažete da ukinemo inspekciju, pri tom sanitarnu. Ovo su sredstva koja su namenjena za rad fitosanitarne inspekcije, odnosno za službene kontrole uzoraka biljnog materijala na terenu. Oni moraju da uzorkuju materijal da bi taj materijal bio, jel tako, laboratorijski ispitan. Zbog toga kažem, naš sistem, nemojte imati sumnje, je izuzetno dobar. Tačno je da se uvek mora raditi na unapređivanju sistema. Tačno je to da je potrebno više fitosanitarnih inspektora, ali verujte da možete da sve ovo što sam rekla proverite, jer ovo su zaista podaci koje sam iznela i koji su proverljivi, kao što je proverljiv dokument koji se odnosi na izveštaj Evropske komisije o napretku, tako isto imate izveštaj inspekcije Evropske komisije o tome kakav je taj fitosanitarni sistem u Srbiji. Jer, ne zaboravite, mi jako puno trgujemo biljem, voćem, povrćem sa EU. Oni nama ne bi nikada kupili naše voće i povrće da taj sistem nije usaglašen sa njima. Prosto, želim da kažem da sam jako ponosna na ono što rade naši službenici u ministarstvu, i kada se radi o upravi za zaštitu bilja, i kada se radi o upravi za veterinu. Jako puno rade, puno su na terenu, a nažalost nije to uvek tako vidljivo i građani to ne prepoznaju u toj meri, jer uvek će više da veruju ovim poslanicima, odnosno onima koji kažu – to nije dobro, naša jabuka nije dobra, puna je pesticida. Nije tačno. Naši poljoprivrednici znaju da rade. Ima jedan broj njih koji koriste ili zloupotrebe sredstva za zaštitu bilja, nažalost, ali oni nekako uvek dobiju više na značaju nego svi oni drugi koji dobro rade. Hvala.