Ovo je bilo pravo na repliku?. Hvala lepo.
Kako se ono kaže, uvek nam je drago da iskoristimo ta dodatna dva minuta prostora, i uvek je dobra prilika da se koje čega podsetimo.
Što se tiče rasprave kojoj prisustvujemo sada i upornog imputiranja da se na ovaj način skreće sa teme, odnosno da se odlazi šire od rasprave o budžetu, znate kako, potpuno je čudno da mi takve komentare slušamo od ljudi koje smo sami na to ponašanje upozoravali, koliko već ima, četiri dana uzastopno.
Dakle, slušamo to od ljudi koji su doslovce podnosili amandmane bez ikakvog obrazloženja. Zamislite univerzitetske profesore koji nisu jednu jedinu rečenicu sastavili celu da bi napisali odgovarajuće obrazloženje. Dokaz da su podnosili amandmane samo da bi pričali o nečemu što samo njih zanima.
Sada, da neko takav iz tih redova, ko niti predlaže išta niti nudi išta, niti je u stanju da ponudi išta zamera narodnim poslanicima što su podneli određene amandmane i što žele da diskutuju o njima. Zaista neverovatno.
Od koga slušamo zamerke? Od ljudi koji su ne samo demonstrirali probleme sa elementarnom matematikom i na šta im je bilo vrlo precizno, ljubazno ukazano od strane ministra, koga inače, iskoristiću priliku i to da napomenem, uvek je veliko zadovoljstvo slušati i velika je šteta što ne koriste priliku da od njega uče oni koji se ovakvim sitnim pakostima bave, nego insistiraju na tim greškama, na toj pogrešnoj matematici i pričaju ovde o subvencijama, katastrofama, izvode mađioničarske trikove, pri tom zaboravljaju samo jednu jedinu stvar, troše vreme, ne naše, mi ćemo da izdržimo ovu diskusiju jer to je naš posao, troše vreme građana Srbije i svoje mađioničarske hokus-pokus varijante uopšte ne treba da objašnjavaju nama – to da li subvencije i posao znači nekome. Neka objasne ne nama, nego svim tim silnim ljudima koji su na taj način posao dobili.

Zahvaljujem se gospodine Orliću.

Ali, jedna napomena, moraće da obave 10 hiljada veoma važnih razgovora.

Zahvaljujem se gospodine Orliću.
Gospodine Raduloviću, sada imate osnova za repliku. Direktno obraćanje. Izvolite.

Hvala.
Zahvaljujem se poslanicima SNS koji koriste svaku priliku da upute uvrede i pokušaju da omalovaže poslanike iz opozicije. To im je očigledno manir, pošto o suštini da govore ne mogu.
Znači, veliki je znak slabosti kada neko pokušava da vređa i omalovaži bilo koga. To svi građani znaju. To znaju i poslanici SNS, ali pošto nemaju ništa drugo, onda moraju na takav način da razgovaraju u Skupštini.
Ovo nije prvi put. Svaki put kada se javi gospodin Orlić priča je otprilike ista. Na njegovu veliku žalost postoje video klipovi koji ovo pokazuju. Znači, ne pričamo stvari koje nisu istina. One su naravno istina. Pogledate klipove, pogledate sva njegova izlaganja i onda vidite da nikada ništa nije imao da kaže, osim da pokuša neke lekcije da održi, tobože drugi se ne drže teme, tobože drugi ne znaju matematiku itd.
Pošto smo kolege, možemo o matematici da razgovaramo, pošto matematiku jako dobro poznajem. Međutim, suština ovoga svega – razgovaramo o amandmanima. Ti amandmani pokušavaju da smanje plate svim zaposlenima u kancelariji Ombudsmana i kancelariji Poverenika. To je suština amandmana. Budžetom se ne može menjati plata Ombudsmana i plata Poverenika jer su oni regulisani drugim zakonima. Građani to moraju da znaju.
Ovo je jedna velika farsa i politička lutkarska predstava u kojoj treba da se napadaju iz nekog razloga, znano samo glavnom lutkaru, Poverenik i Ombudsman. Ja mislim da će cenu ovakvog ponašanja SNS zajedno sa lutkarem platiti na izborima u aprilu, za koje iznova čujemo da će biti svi zajedno. Mi im se jako, jako radujemo.
Da ponovim, povodom svih stečajeva u kojima se pominjem, ja ću rado sprovesti stečaj nad SNS u ime građana.

Zahvaljujem gospodine Raduloviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Replika. Izvolite.

Tako je. Ovaj put po osnovu ličnog obraćanja, ali opet nije loše primetiti da imamo sada i onaj drugi osnov koji se tiče stranke i opet ćemo da razmislimo da li ćemo da iskoristimo i njega. Obično nema potrebe. Obično nema potrebe jer politički potpuno irelevantni ljudi ne zaslužuju da im se posvećuje baš previše vremena.
Interesantno, dame i gospodo, kako suština rasprave bilo kakve jako brzo dođe na video klipove. Od strane koga? Od strane onih ljudi kojima je suština bilo kakve političke aktivnosti da se snimaju, da se montiraju, da se dive sebi na klipovima, da to posle sponzorišu po društvenim mrežama.
Ne vodi se politika tako što se skupljaju lajkovi, šerovi i kako se to već zove. Ne vodi se tako.
Kada pričamo o tome šta ko ovde ima da kaže i šta ima da ponudi, onaj ko svodi sopstvenu političko delovanje na pravljenje nekakvih video klipova, sličica itd. taj pokazuje da ima, odnosno nema da ponudi nešto. Kada to govori, govori samo o sebi.
Ja niti mu pominjem ima, niti mu pominjem stranku, samo mogu, eto, s vremena na vreme da apelujem da montažeri uzmu i malo snime amandmane koje predlažu ti veliki junaci video klipova, pa da snime kako sami ne mogu jednu rečenicu da dovrše u opisu obrazloženja amandmana. Možda da se time pohvale.
Kada nam govore o matematici, milijardama se gađaju. Videli smo to pre neki dan, a videćemo i danas u amandmanskoj raspravi, kako se neko lepo igra posle narodnog poslanika, kako se neko gađa milijardama, a pri tom ovde predstavlja da ima neke fantastične ideje.
Neka taj neko svoje fantastične ideje objašnjava, još jednom, ne nama, nego silnim hiljadama ljudi koji su poslove dobili upravo zahvaljujući naporima ove Vlade. Neka njima objasni da im ti poslovi ne trebaju, da im je bez posla bolje. Ako mu oni poveruju, ma nema nikakvih problema, poverovaćemo svi. Ali, nešto se bojim, od toga mrka kapa. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Gospodine Raduloviću, shodno članu 103. zatvaram krug replika i nastavljamo po amandmanu.
(Saša Radulović, s mesta: Prvo replika.)
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, ja sam u suštini veoma dobro shvatio nameru koju je predlagač amandmana imao. Moj prijatelj i moj kolega Krsto Janjušević je zaista, vidi se prema obrazloženju, imao pre svega jednu humanu nameru. Umanjenje plate Povereniku za informaciju od javnog značaja je direktno usmereno u Fond za lečenje oboljenja dece koja boluju od retkih bolesti u Srbiji. Ali, postoji jedna druga strana.
Naime, moj prijatelj i kolega Krsto, koga malopre poslanici opozicije nazvaše glupim, zlim, lutkarom i kakvim ne još imenima… Zamislite, čoveka koji je diplomirani inženjer industrijskog menadžmenta! I ko ga tako naziva? Oni koji to nisu, oni koji ni to formalno obrazovanje nemaju blizu koliko to ima moj kolega Krsto, a on u stvari amandmanom staje u zaštitu i poslanike opozicije. Odavno smo svedoci da su se ove dve institucije pretvorile, nažalost, delovanjem pojedinaca u političke institucije. Svi njihovi poslovi i njihovi stavovi su politički. Pa, Krsto staje u zaštitu i predlagač staje u zaštitu poslanike opozicije. Vi se mnogo više danas zalažete ovde za odbranu nekih političkih stavova, za napade na vlast, nego što to rade ove dve političke institucije. Vaša plata je 67.000, a njegova 400.000. Ja mislim da vas mnogo više treba platiti. E, to je u stvari suština amandmana.
Čovek koji se bori za sve vas, za vašu veću platu, napadate ga i kažete da je glup i zao. Mislim da je to u najmanju ruku licemerno. Za nas niste ni glupi, ni zli, ni lutkari, predstavnici naroda i kao takve vas poštujemo. U istoj meri poštujemo oni koji su Zaštitnik građana i Poverenik, ali u onoj meri u kojoj obavljaju tu funkciju, a ne u onom delu koji se tiče političkog delovanja i ne na osnovu toga koliko mogu dugo da nose žutu patko i koliko dugo mogu da stoje na protestima. Da, gospodine, upravo to. Hvala vam.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik LJubiša Stojmirović. Izvolite.