Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona iz oblasti poljoprivrede i poslanički klub Nove Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona.
Ono što bih na samom početku rekao, jeste da i lično i kao član Odbora za poljoprivredu podržavam jednu ogromnu energiju koja je došla sa novim ministrom u resorno ministarstvo i iskreno se nadam boljim danima za srpski agrar.
Naravno, kao i kolega pre mene, a najpre ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi u ruralnom razvoju, jer IPARD fond je nešto o čemu se toliko govori u Srbiji, u opštinama i gradovima Srbije u prethodnim godinama, ali, evo, mi smo svedoci da tek sada stičemo uslove da 2017. godine taj IPARD fond u tom punom obimu od 175, kako ste naveli milion evra može da bude dostupan Srbiji, kao državi i posredno srpskom poljoprivredniku.
Ono što je važno, a to je da je Srbija još od marta meseca 2012. godine, kada je postala kandidat za članstvo u EU, stekao mogućnost za ta sredstva, ali, naravno, bilo je potrebno i vreme da se određeni uslovi ispune, da se već ne pominjem, akredituje, pre svega, Uprava za agrarna plaćanja, da se tu zaposle ljudi i taj sada posao je pri kraju i ja se iskreno nadam da će novi pravilnici već biti doneti u prvom kvartalu 2017. godine, da se zna na koji će način taj novac biti raspoređen.
Što se tiče IPARD fondova i toga novca, ja samo zbog građana Srbije koji prate ovaj prenos, moram da kažem da je i ministarstvo i lokalne samouprave su značajno u prethodnoj godini radile na edukaciji naših poljoprivrednih proizvođača, ali je po meni potrebno da se napravi još jedan dodatni napor, da se svim nosiocima registrovanih gazdinstava na pravi način prezentuje, šta je ono što oni moraju da ispune da bi mogli da konkurišu za novac, a moram da kažem da će taj novac sići nepovratnoj i do 70%, zavisno od investicija, da li je investicija u opremu, u objekte itd.
Ono što bih samo zamolio uvaženog ministra, jeste da se obrati pažnja na ovaj član 8e, koji govori samo o sprovođenju, odnosno o kontroli sprovođenja IPARD programa, gde se kaže da poslove može obavljati lice koje je steklo visoko obrazovanje u okviru obrazovnog naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka ili iz oblasti ekonomski-pravne nauke.
Mislim da bi tu, kolege i ja smo malo sa amandmani intervenisali, da bi trebalo da stoji – i eventualno doktori veterine. Problem je u Srbiji trenutno što veterinarske stanice u opšte su u ogromnim problemima. Mi nažalost, sada imamo praksu, južno od Save i Dunava, da je ona nesrećna privatizacija dobrim delom urušila sve ono što smo imali dobro iz pre svega primarne veterinarske zaštite i zbog toga bi po meni bilo važno da se doktori veterine uključe i u sprovođenje i praćenje sredstava koja će biti odobrena iz IPARD fondova.
Drugi zakon je Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji i ono što ja hoću da kažem, ukratko samo, jeste da je nešto što je dobro i što sam već rekao i u načelnoj raspravi kada je bila ovde o budžetu za 2017. godinu, a to je da je posle dugih godina stagnacije povećan iznos sredstava za subvenciju u poljoprivredi u srpski agrar i on će u 2017. godini biti veći, odnosno u odnosu na 2016. godinu za nekih 3,3 milijardi dinara. To je značajan iznos.
Ono što treba građani Republike Srbije da znaju, jeste da sve ono što su imali od subvencija i podsticaja u 2016. godini imaće u 2017. godini sa određenim uvećanjima. Ministar je u uvodnom izlaganju već napomenuo gde su ta povećanja. Pomenuo je tov junadi kao našu realnu šansu i da će tu biti značajno veće subvencije u 2017. godini i to podržava. Prosto, dolazim iz Šumadije, dolazim iz Topole i meni je zadovoljstvo da će i ministar biti gost u Šumadiji gde ćemo zajedno obići farmu za tov junadi u selu Krćevac koja je prva takva farma u Šumadiji, novo izgrađena u zadnjih deset godina. Što je samo jedan pokazatelj da se stvari kreću nabolje i da se stvari kreću u dobrom pravcu.
Ono što je bojazan svakog srpskog poljoprivrednika i to još jednom hoću glasno da kažem, iako je moj kolega iz SVM to već napomenuo, a to je da premija za mleko ostaje sedam dinara po litru. Ono što je takođe bojazan srpskog seljaka u ovom trenutku jeste šta se dešava sa dodatnim carinama na uvoz mleka. Mi smo juče posle rasprave na Odboru za poljoprivredu videli najavu svih nacionalnih medija da će ti prelemani, odnosno zaštita domaće proizvodnje biti ukinuta nakon 1. januara 2017. godine ali je vrlo bitno da građani Republike Srbije danas čuju da to neće uticati na smanjenje cene mleka u otkupu. Ta cena je relativno već, da kažem, dosta niska. Ona u zadnja dva, tri meseca imala mali skok, ali je važno, jer nekako se sve provlači ta priča, čim se ukinu dodatne carine, a one su već na snazi, koliko se meni čini, nekih godinu i po dana, da će doći do pada cene mleka u otkupu. Znači, hoćemo jasno i glasno da kažemo svim poljoprivrednim proizvođačima da do toga neće doći.
Ono što bih vas zamolio, gospodine ministre, jeste jedna stvar koju sam već više puta napomenuo ovde i kroz poslanička pitanja, a juče na Odboru za poljoprivredu, da se razmisli o novom Pravilniku i uredbi koja će Ministarstvo donositi početkom naredne godine, a to je da se pomognu i mali proizvođači. Mali proizvođači mleka, znači, tu su gazdinstva koja predaju manje od tri hiljade litara kvartalno.
Oni prema sadašnjoj Uredbi i sadašnjem Pravilniku nemaju pravo na subvencije od sedam dinara po litri mleka i to je veliki problem, jer vi a i mi znamo podatak, a treba i da znaju i građani Srbije da je 70% gazdinstava u Srbiji koji se trenutno bavi stočarstvom ima jednu do četiri krave.
To znači da do 70% ljudi, bojim se neće moći da koristi ove subvencije od sedam dinara po litru mleka. Ako tu ne uspemo da uskladimo pravilnike, još kada znamo kakva nam je struktura proizvodnje i kada znamo koliko sredstava treba uložiti u higijenu u sve ostalo, onda iskreno se bojimo kako će i ko će moći tačne subvencije za mleko da koristi u 2017. godini.
Ono što je dobro, što ste takođe pomenuli u vašoj uvodnoj reči, jeste proširenje subvencija i nešto što mislim da niste napomenuli, jeste mogućnost od 2017. godine, a to će se mislim i nadovezati na sredstava koja ćemo dobijati iz IPARD fondova, a to je mogućnost da se iz sredstava Ministarstva poljoprivrede finansira izgradnja infrastrukture na seoskom području, odnosno u ruralnim predelima, to je brdsko-planinski predeo Srbije.
To je jedna od ključnih šansi gde treba na jasan način da se koordinira politika ministarstva sa politikom lokalne samouprave, znači svake lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije, da se donesu planovi kako urbanistički, tako i planovi razvoja infrastrukture na seoskom području. Infrastruktura je ključ razvoja sela i opstanka sela u Srbiji danas, i ako hoćemo da nam se sela ne prazne, mi moramo da učinimo maksimalan napor da se infrastruktura razvije.
Zbog toga je dobro što smo imali i u ovoj i u prethodnim godinama finansiranje od strane Ministarstva za završetak, odnosno razvoj atarskih puteva na seoskom području. To, naravno, treba nastaviti i dalje, ali to treba proširiti sa, pre svega, mogućnosti da se urade kvalitetna infrastruktura putno-komunalna, znači i vodovodna mreža, kanalizaciona mreža, zatim asfaltni putevi i sve ono što lokalne samouprave pokušavaju sa više ili manje uspeha da rade trenutno širom Srbije, ali znate i kakva je mogućnost lokalnih samouprava, tako da tu država mora puno da pomogne.
Govorili ste i da će Ministarstvo u 2017. godini, i to je jedna novost u odnosu na godinu koja je u toku, 2016. godinu, davati subvencije i za mlade poljoprivredne proizvođače.
Ja sam i juče na Odboru za poljoprivredu, mislim da sam, hajde da kažem, konkurisao jednu ideju koja može biti interesantna u godinama koje dolaze, ne mora biti u 2017. godini, već u 2018. godini, a to je, ako već država preko npr. Ministarstva poljoprivrede daje subvencije za domaće i za strane firme koje ovde otvaraju radna mesta, a mladi poljoprivredni proizvođači koji ostaju i bave se da li primarnom proizvodnjom, da li preradom, znači otvaramo i tamo nova radna mesta, da li država može dati subvenciju ne samo preko start-ap kredita za nabavku opreme za proizvodnju, već i dati subvencije za godinu ili dve, da država plati doprinose za zdravstveno i socijalno osiguranje za te mlade bračne parove koji će ostati na selu i baviti se poljoprivrednom proizvodnjom?
Od kolega smo malopre čuli, ja sam takođe preko poslaničkih pitanja više puta postavljao i ovde u plenumu to pitanje, a tiče se plaćanja doprinosa koji su 90.000 dinara za socijalno zdravstveno osiguranje poljoprivrednika, bez obzira koliko imaju imovinu u registrovanom gazdinstvu. To je potpuno nepravedno, jer neverovatna je stvar da isto plaća neko ko ima 50 ari ili pola hektara i neko ko ima 50 hektara. To je i nepravedno i to je nepravično i to Ministarstvo mora, da li će to pravilnikom, uredbom, ili na koji način će to regulisati, ali bi to trebalo da se reguliše već u 2017. godini.
Na kraju, naravno, moramo se dotaći i ovog zakona koji je i ovako najobimniji, kad ga držim u ruci, a to je izmena Zakona o vodama. Primarni zakon je donet 2010. godine, prečišćen tekst 2012. godine. Shvatamo i razumemo i zbog toga ćemo i podržati da je veoma važno i veoma bitno zbog usklađivanja sa zakonima i o javnoj svojini i zakonima o planiranju i izgradnji, ali mislim još jedan zakon koji nismo dotakli u dosadašnjoj priči, a to je Zakon o ozakonjenju, takođe, koji je veoma bitan i koji ovim izmenama Zakona o vodama, koji je danas na dnevnom redu ovoga plenuma, takođe treba da se pospeši.
Ono što su već kolege rekle, mi smo, nažalost, imali tu priču koja je bila dosta gorka za sve građane Srbije, a to su poplave iz 2014. godine, koje su pokazale svu manjkavost našeg sistema, odbrane od poplava. Ono što je problem kad kažemo - svu manjkavost sistema, problem nadležnosti koju smo mi imali kada se nije znalo dokle je nadležnost Vojvodina voda, gde počinju Beograd vode, gde nastavljaju Srbija vode. Ta podela koja je bila u starom zakonu, a pratila je administrativnu podelu Srbije na autonomne pokrajine, pa Vojvodina, Kosovo i Metohija, pa centralna Srbija, to je sada dobrim delom značajno unapređeno i rešeno u ovim izmenama zakona i ja lično i Nova Srbija to apsolutno pozdravljamo.
Ono što jeste manjkavost i što moramo da kažemo da imamo stvarno veliku pritužbu od građana, a to su ova rešenja za odvodnjavanje. Vi ste, ministre, već govorili nešto o tome da ćemo pokušati da promenimo, jer je potpuno nelogično da Republička poreska uprava šalje rešenja za odvodnjavanje, 2015. godine se šalje za 2015. i 2014. godinu, dve godine uzastopno, iako smo u 2014. godini imali te velike poplave, sada na kraju 2016. godine u zadnjem kvartalu se šalju dve godine zajedno i to je nešto što stvarno, moram da kažem, malo dovodi i u veliki problem sve građane Republike Srbije koji su obveznici plaćanja taksi za navodnjavanje, ali ne samo građana već i pravna lica. U problemima su i lokalne samouprave i opštine i mesne zajednice, svi imaju astronomske račune za odvodnjavanje i mislim da bi se ovaj problem rešio i Republička poreska uprava dosta, moram da budem grub, ali onako odokativno određuje te visine taksi, odnosno naknada za odvodnjavanje.
Zbog toga bi bilo izuzetno važno da se u ovaj posao uključe ne samo vodoprivredna preduzeća, jer mi možemo doći u drugi problem ako budemo to predali samo vodoprivrednim udruženjima, da oni određuju nivo naknade, da će biti onda - kadija te tuži, kadija ti sudi. NJima će ići taj novac i njima će uvek biti u interesu da naplate što više i toga se bojim. Ali, mislim da je važno i to sam i juče napomenuo na odboru, da se uključe i lokalne poreske administracije u svim lokalnim samoupravama, jer oni imaju najtačnije podatke, pošto oni već određuju i porez na imovinu, znači, najtačnije podatke o svakoj površini koja se nalazi u određenoj lokalnoj samoupravi i može se onda na pravičan i pravedan način odrediti nadoknada za odvodnjavanje, a samim tim da se sada ne dešava situacija da jedne godine nadoknadu ne dobijete, pa onda dobijete veliki iznos za 24 meseca i onda smo svi u problemu oko toga.
Kada govorimo o izmeni Zakona o vodama, ja se moram dotaći još par stvari koje su od životnog značaja pre svega za nas koji dolazimo iz centralne Srbije, odnosno Šumadije, mislim da se mora već jednom stati na put upravljanju malim seoskim vodovodima koji postoje širom Srbije. I to je nešto što Ministarstvo mora da zauzme jedan oštriji stav. Mi nažalost imamo praksu iz prethodnih 20 ili 30 godina da su mesne zajednice zajedno sa građanima finansirale određene vodovode. Sada postoje tzv. udruženja potrošača vode. Negde se voda plaća, negde se ne plaća. Pitanje kontrole te vode, a ta voda se koristi za piće, veoma je problematična. I Ministarstvo tu mora jasno da zauzme stav sa nadležnim lokalnim samoupravama kako i na koji način to pitanje rešiti.
Sama priča da vi morate da imate javno-komunalno preduzeće da biste gazdovali sa lokalnim seoskim vodovodima nije dovoljna. Potrebno je da se iznađe način bar nekog prelaznog perioda koji će biti od godinu do dve, da svi skupa taj problem rešimo na pravičan i adekvatan način.
Evo, uvaženi ministre, ja vam iskreno želim svaku sreću u daljem radu, pomaci postoje, u meni i mojim kolegama narodnim poslanicima iz Nove Srbije imaćete dobre saradnike i još jednom zahvaljujem.